Chat o Vinarstvu

ja sam je iskreno probao pre par godina i odtad nisam vise,ali sam dobro upamtio taj trenutak :))) inace nisam ljubitelj alkohola,i ne pijem,osim u izvesnim situacijama,ali nju ne bih odbio :D cak sam i razmisljao ako za koju god uspem da ugabim neki dinar i kupim 1ha zemlje za tzmnjaniku,pa mi ovi sa foruma (nekog drugog) ubise volju,kako minimum treba 20-25 hiljada eura,tako da sam ostao skroz utucen posle toga... pa mi onda palo napamet ,, sto moram ja da ulazem tolike pare na hemiju i razna djubriva kad to moze da bude samo domaci stajnjak,kao sto su i nasi stari radili,pa cak i da ne prskam,nego onako organski da bude,,
 
Prvo nesto vezano za crnu tamjaniku ona je negotinska autohtona sorta. Da ne ispadne da sam lokal patriota al ja stvarno ne znam nijedan veci zasad van negotinske krajne. A i u krajni je nema mnogo.. Trazi dobru zemlju i dosta sunca. Posle filoksere jedini veci zasad koji je ostao a koga sada tretiraju kao maticni je u poljoprivrednoj skoji Rajko Bosnic.
Sto se tice para nisu mnogo pogresili ako je tu sumu racunamo i kupovinu zemljista... Kolicina vina sa jednog hektara je od 3000 l - 5500l. Ako ne povecate na druge nacine kojicinu..:osmeh: Nadam se da to znate..
E da.. Necete mnogo ustedeti ako vestacko zamenite stajnjakom, a ako nebudete prskali necete sacuvati vinograd. Jedini nacin da u startu dosta ustedite je da ne idete na spalir vec na cokote, pa da ustedite na stubovima i zici..
 
Poslednja izmena:
ja sam mislio da se stavi stajnjak-a ne hemija da bi bilo sto vise zdravo i organsko,i iz tog razloga ne bih prskao,ali prevelik bi to zalogaj bio (da propadne) posto ne nameravam da prskam.... a gledao sam jedan covek ima zasad (nzm tacno kolika povrsina) i svaki cokot ima posebnon svoj kolac,a udaljenost jedan od dr je po 80-100cm sve,taman koliko da se prolazi i da se sve RUCNO obradjuje.... kaze seca se da tako jos njegovi stari radili,a isto tako kaze da se NE SECA da su nekada imali problema sa izmrzavanjem ! ! !
 
Vinogradari sretan Vam praznik.Jeste li naoštrili makaze i ostavili malo vina za polivanje loze:ppozdrav:
 
Osnove o vinu. :osmeh:::vino::
[TABLE="width: 960"]
[TR]
[TD="width: 680"]
Lek koji naše srce čini ushićenim...
​
[/TD]
[TD="width: 10, align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: m1, width: 10, bgcolor: #E6DEF3, align: center"][/TD]
[TD="width: 680"][TABLE="width: 893"]
[TR]
[TD="colspan: 2"]ŠKOLA VINA

Inos je antički naziv za nerazvodnjeno vino i znači voljen.
Ovaj magični napitak ćutljivog čini brbljivim, kukavicu hrabrim, rezervisanog otvorenim, to je lek koji naše srce čini ushićenim, koji oblikuje naš moral, koji atmosferu čini sjajnom, ova bordo ili ćilibara boje tečnost u sebi krije celu jednu filozofiju... (posetite našu Školu vina)

  • Rečnik vina
  • Zanimljivosti
  • Hlađenje vina
  • Serviranje vina
  • Vino i hrana


[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 236"]
a08.jpg
[/TD]
[TD="width: 651"]REČNIK VINA

Aroma - miris vina,
Baršunasto - meko, bogato sa zaokruženim taninima
Bogato vino - puno vino, kompleksno, podrazumeva se da ima buke
Buke - sveukupni mirisi i ukusi vina stečeni u procesu odležavanja (zrela vina)
Harmonično vino - odlično vino, idealnog odnosa kiselina, tanina i alkohola
Intenzivno vino - uravnoteženo
Iskričavo vino - vino prijatne oštrine i kiselosti (bela vina Loare)
Kiselost vina - belo vino ima 6-9 promila, crveno 5-7 promila
Kompleksno vino - kombinacija bogatstva mirisa i ukusa, intenziteta, ravnoteže, sklada i finese.
Kremasto, puterasto vino - odnosi se na mekoću vina, smanjene kiselosti
Lako vino - sa relativno malim sadržajem alkohola i tanina, ali ipak skladno
Puno - izbalansirano vino
Ravnoteža - temeljni pojam degustacije (kod belih vina ravnoteža kiseline/ alkohola i zaostalog šećera, u crvenim vinima se trazi i omekšavanje, zaokruživanje tanina)
Snažno vino - bodro, krepko vino, sa visokim sadržajem alkohola i intenzivnom aromom
Suvo - vino bez ostatka neprevrelog šećera (suva bela vina imaju nivo šećera od 0,5-0,7%)
Tanin - organsko jedinjenje, sastojak crvenih vina koji potiče iz pokožice bobica, semenki, peteljki, pomaže da se vina razvijaju i sazrevaju
Telo - utisak težine i punoće vina na nepcima


[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 236"]
a09.jpg
[/TD]
[TD]ZANIMLJIVOSTI
Za šampanjac se koriste samo tri sorte: Pinot noir (daje osnovu), šardone (eleganciju) i pino menije (daje draž i pojačava buke).
Vina Šampanje se prodaju pod imenima proizvođača, a ne regiona.
Milezimi - Samo u najboljim godinama se proizvode vina sa naznakom godine berbe
Cuve šampanjci - sačinjeni od probranih vina ili vina sa stare loze, iz posebnih vinograda ili iz najboljih berbi.





[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 236"]
a07.jpg
[/TD]
[TD]HLAĐENJE VINA
Ne postoje baš čvrsta pravila hlađena vina, jer treba uzeti u obzir i temperaturu kojoj će vino biti izloženo posle sipanja u čašu.

Penušava vina - služe se dobro ohlađena

Bela vina - ohlađena u frižideru trebalo bi izvaditi pola sata pre serviranja, komplesnija bela vina čuvana u podrumu na 14C se odmah mogu servirati, dok puna snažna bela vina koja su odležala u bačvama, trebalo bi služiti na temperaturama koje se primenjuju za crvena vina.
Suva bela vina se služe na temperaturi od 10 d0 12C
Slađa desertna vina od 7 do 10 C

Crvena vina - temperatura ovih vina je određena njihovim taninima- što su izraženiji, to vino treba da bude toplije pri serviranju.
Staro crveno vino- od 18 do 21C
Velika, taninska crvena vina (Syrah, Merlot, Cabernet Sauvignon, Nebiolo, Zinfandel) 18 do 21C
Laganija crvena vina (pinot noir, sandjoveze) 15 do 18C


[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 236"]
a04.jpg
[/TD]
[TD]SERVIRANJE VINA
Redosled serviranja vina:

  • Suva pre slatkih
  • Lagana pre punih vina
  • Bela vina pre crvenih
  • Starija vina pre mladjih




[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 236"]
a05.jpg
[/TD]
[TD]VINO I HRANA

Slaganje vina i hrane
Francuzi su ovo slaganje nazvali „mariage“ (mariaž)- venčanje, jer bi to slaganje vina i hrane trebalo da bude savršeni par i kruna ljubavi u gastronomskom uživanju.
Jedno od osnovnih pravila je da se slažu hrana i vino iz istog podneblja, kao i pravilo da uz kompleksna jela treba služiti jednostavnija vina, ili kompleksna vina uz jednostavniju hranu!

Sledite nekoliko osnovnih principa slaganja vina i hrane:

  • Slatko sa slatkim - Deserti i druga slatka hrana obično se dobro slažu sa slatkim vinom. Međutim, sirevi i voće takođe vole da budu „u paru“ sa slađim vinima.
    Ipak preporučujemo da sami probate, izaberete sopstvene favorite i kako se slažu.
  • Jako vino sa jakom hranom - Na primer, lep sočan stek najbolje bi se slagao sa jakim crvenim vinom. To bi mogao biti Cabernet Sauvignon, Merlot, Cabernet Franc, Syrah, ili neko drugo vino po vašem izboru.
  • Crveno vino sa mesom, belo vino sa ribom, ovo pravilo je bazirano na činjenici da meso ima jači ukus, a većina riba, ćuretina i piletina imaju slabije definisane ukuse. Crvena vina su jača, a bela delikatnija.
  • Kiselo voli kiselo - Hrana koja sadrži kiseline, voli oštrija vina. Masnija riba voli suvo oštro vino kako bi elegantno preseklo masnu hranu ili riblje ulje.Vino sa više kiselina takođe se dobro slaže sa slanom hranom. Supe, salate i povrće mogu biti izazov. Većina salata sa sirćetnim prelivom ima u sebi više kiselosti, pa traže vina koja su takodje sa većim sadržajem kiselina. Vina sa povišenim nivoom kiselina su Pinot Gris, Pinot Blanc, Chardonnay, Sauvignon Blanc. To su vina koja ne vole tanine i snažne boje.
  • Začinjena hrana voli malo slatkaste svežine - Perfektno slaganje Thai, indijske, azijske, mexičke hrane je sa vinima koja su sasvim malo slađa.Ta vina će ugasiti vatru u vašim ustima. Vina sa više alkohola se ne slažu sa ljutom hranom.
Proces slaganja vina i hrane je traganje za savršenim parom koji će zadovoljiti vaš ukus.

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 236"]
a06.jpg
[/TD]
[TD]Nekoliko specifičnih slaganja vina i hrane:

  • Pica - Tradicionalna peperoni piza voli dobar Sangiovese. Chianti takođe voli picu. To je preporuka i za špagete.
  • Pasta Primavera - Veoma je lako: kada koristite belo vino, beli luk, buter, maslinovo ulje, koristite i vino koje sadrži više kiselina.
  • Belo meso, beli sosevi, riba i limun/buter sosevi - Chardonnay, Sauvignon Blanc, Pinot Grigio
  • Pečena, piletina - Chardonnay,Sauvignon Blanc odležao u buretu,Pinot Grigio za grilovanu piletinu sa ljutim Barbeque sosom.
  • Ćuretina - Chardonnay, Sauvignon Blanc, White Burgundy
  • Jagnjetina - Pinot Noir i Zinfandel odlično se slažu uz ova mesa.
  • Svinjetina - Spremljena sa belim vinom, buterom i caper sosom, slaže se sa suvim belim vinom, Chardonnay. Svinjetina pripremljena sa sosom od pečuraka voli Pinot Noir ili Maderu.
  • Stek - Cabernet . Ako volite pečurke i luk sa stekom, probajte Merlot.
  • Pečurke vole Pinot Noir.
  • Brancin, Tuna, Smuđ - Chardonnay
  • Losos - Za kuvani losos sa hollandaise sosom, vino sa više kiselina će preseći sos. Šampanjac je idealan.
  • Jastog -Šampanjac, Sovinjon Blanc, Chardonnay
  • Deserti - Risling
  • Chessecake - Chardonnay ili Sauvignon Blanc
  • Čokolada - Porto
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
 
Pozdrav svima,
Moj otac i ja smo početnici u proizvodnji vina, pa skupljamo tuđa iskustva i savete po forumima. Nekome su ova pitanja laička, ali nama je svaki odgovor dragocen. :)
Obrali smo iz dvorišta i bašte tamjaniku i neko još tamnije crno groždje :osmeh: i izmuljali nekih 360 litara kljuka (peteljke smo samo delimično pokupili od gore :/ ...) u koje smo odmah dodali 7 kg šećera (jer je sumljivi širometar pokazivao neverovatnih 14%, iako je kljuk imao jako,skoro otužno sladak ukus) i 30gr. vinobrana.
Posle dva dana smo dodali kesicu vinskog kvasca pa je previranje je počelo tek posle trećeg dana (temperatura prostorije oko 18 stepeni), i uz redovno potapanje komine koja je isplivavala na površinu, taj kljuk smo 5-og dana procedili kroz neku malu polovnu presu i dobili oko 220 litara.
Oko 190 l smo smestili u bure (ostalo je jedno 20cm do vrha), dobro zatvorili i zadihtovali poklopcem, na kojem smo izbušili jednu rupu i uz pomoć creva, silikona i plastične flaše sa vodom improvizovali vetrenjaču, kroz koju sada veselo izlaze mehurići (pretpostavljam CO2).
Sada dolazi trenutno aktuelno pitanje:
-Kada je potrebna sledeća intervencija i kako? Da li kada širometar pokaže odredjen procenat (4-5%) i šta se tada radi? Da li se tada vrši prvo pretakanje i DA LI SE OPET dodaje vinobran i koliko!
-Kada se dodaje sredstvo za bisterenje?
Unapred hvala na (poželjno brzim) odgovorima... :ppozdrav:
 
Hteo bih na jesen da kupim 500 do 1000 kg grozdja (Cabernet sovignon). Da li bi trebalo unapred ta rezervisem tu kolicinu. Gde bih mogao da se raspitam za ovako nesto?
 
Pozdrav dragi prijatelji.

Da li je neko od Vas registrovan u vinskom registru? Na koji nacin prodajete Vase proizvode.
Da li neko ima registrovan podrum ili gazdinstvo?
 
Svim vinogradarima zelim srecan Trifundan,da dobro zalijete vinograde i da godina bude rodna, bericetna,a vino kvalitetno.::vino::

- - - - - - - - - -

 
nenad88 je napisao(la):
Pozdrav dragi prijatelji.

Da li je neko od Vas registrovan u vinskom registru? Na koji nacin prodajete Vase proizvode.
Da li neko ima registrovan podrum ili gazdinstvo?
Kliknite za proširenje...

Ako vam se niko ne javi od vinogradara, javite se meni u inbox, možda mogu da pomognem. A možete možda da iskoristite priliku i krenete na neki vinski dogadjaj i upoznate se sa njima direktno. Jedan će uskoro biti na Kopaoniku - Winterfest - festival vina i skijanja i okupiće vinare iz cele ex YU. A možete da krenete i na neku od vinskih tura. Jedna NS agencija organizuje. Baš danas bila tura do Erdevika, Molovina i Iriga :). Sledeća 8. marta ide za Vršac i Guduricu :). Ili jednostavno odete do Karlovaca jedne subote i turistički obiđete par vinskih podruma.


Srećan praznik svim vinogradarima i vinarima sa malim zakašnjenjem!
 
Pozdrav !
Novi sam na forumu, pa sam htio postaviti nekoliko pitanja :)
Naime, vec nekoliko godina kupujem vranac iz makedonije i pravim vino..
Pa me zanima vase misljenje koliko je dovoljno da smuljano grozdje stoji u kaci?
Brat mi je somelijer i tvrdi da vino mora stajati 21 dan u kaci sa kominom, sa cim se ja i salzem ali kod mene to stoji nesto manje, oko15 dana zbog malo vece temperature koja je oko 21° dok vidim da vecina to otaka od komine dosta ranije, cim zavrsi burna fermentacija :)
 
Da malo oživimo temu. Ova godina za mnoge vinogradare će biti zapamćena po čestim padavinama i po broju prskanja ali i po smanjenom kvalitetu grožđa zbog pogodnih uslova za razvoj bolesti, prvenstveno plamenjače. Oni koji su donekle uspeli da sačuvaju rod imaće manji sadržaj šećera u grožđu zbog defolijacije a i zbog manje sunčanih dana tokom ove godine. Moraćemo da doslađujemo mošt. Većina nas će koristiti običan beli šećer koji kupuje u samousluzi.
Zanima me da li je neko probao da doslađuje sa dekstrozom tj grožđanim šećerom i kakva su vam iskustva?
 
dfiskal je napisao(la):
Postovani moj Negotinac @kololgas..

Bistrenje se ne dobija vinobranom..vec "bentonitom"..i/ili ti mlevenom glinom..(stari grci su je jos koristili za bistrenje belih vina, za bistrenje crvenih vina koristi se zelatin (belance od jaja) , naravno.Vinibranom samo sumporises sok i/ili kljuk i obezbedjujes PH vrednost za delovanje "selekcionisanih gljivica ...citaj kvasaca,ako ih dodajes.Na ovaj nacin bistrenja, ne samo da odvajas,fizicki,necistoce..padaju na dno bureta , vec i hemijske ..NAime , gram negativni joni iz "bentonita" ili "zelatina" itd...vezuju se za gram-pozitivne jone ...teskih metala...bakra,cinka,..itd.td..odnosno, za sve ono sto si prskao tokom godine...Logicno ,zar ne ?

S postovanjem Misa
Kliknite za proširenje...

U pravu ste za glinu (pitanje je ima li nekog negativnog efekta), inace tome pribegavaju i papagaji u Amazonu nakon ishrane otrovnom smokvom :haha: http://2.bp.blogspot.com/-w7DWs2PH5Ik/TD_C183VEgI/AAAAAAAAAC4/sTJ0yrpaLKo/s1600/DSC00376_edit.jpg
ps ne postoje gram negativni i gram pozitivni joni postoje samo gram negativne i pozitivne bakterije ::super::

- - - - - - - - - -

Neško je napisao(la):
Ne znam da li je baš za ovu temu, ali mislim da je najbliže.
Imam par staklenih boca (balona) koje koristim za rakiju i koje su ostale "gole". Znači ona trska sa njih je struhla i otpala i sada mi je sa njima nezgodno raditi. Da li neko ima ideju kako je najlakše da se te boce zaštite, pošto za to ne mogu da nađem majstora u blizini. Rnije mi 3 komada čovjek opleo sa plastikom to je idealno, ali nažalost više nema tog majstora a boce ostale gole. Probao sam ja ali sam na kraju opet odnio majstoru nije to baš tako lako.
Dvije sam bio "uradio" ali kad mi jedna puna rakije umalo nije ispala jer se otkačila ručka odma sam ih odnio majstoru koji je to zvršio za 1 dan.
Da li neko ima neku ideju malo lakšu od pletenja?
Kliknite za proširenje...

Nauljiti balon, i napraviti-naliti omot (recimo dvodelini) od pur-pene, moci ce da se skida, ubaciti neke rucke od kanapa dok je sveza masa i eto resenja. Naravno estetika nece biti na zavidnom nivou ali ce zato balon biti ceo:osmeh:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh