kololgas
Član
Branje grozdja je pri kraju, a teme o proizvodnji vina nema, pa je otvorih.. 
Chat o Vinarstvu
- Začetnik teme kololgas
- Datum pokretanja
Neško
Član
Ja nemam dovoljno svog grožđa tako da svake godine kupujem. Pošto ja lično više volim bijela vina ove godine sam kupio žilavku u koju sam dodao oko 20% smederevke od koje sam otočio 105l samootoka, a jedan dio (tog dropa žilavke i smederevke) sam odvoio peteljku i ostavio da prevre na dropu, pa sam kada je slader pao na 5 otočio još 50l bijelog. MEni je samootok od žilavke najbolje bijelo vino, ali to je vino koje je za piće tek na proljeće, zbog toga sam otakao ovo 50l jer će se ono moći piti dosta ranije.
Ove godine sam takođe kupio i vranac od koga sam otočio 100l vina.
Mi vino pravimo bez puno mudrovanja i neke pretjerane nauke. Sve bačve su nam hrsatove, koje se redovno peru sodom za pranje buradi i sumporaju, a ja mislim da je dobro grožđe i čisti i zdravi sudi osnova za dobro vino. Drop ili kljuk obavezno dodajemo vinobran, kao i u vino.
Ako Bog da biće tu materijala za gemišt ako sve bude u redu a nadam se da hoće
.
Ove godine sam takođe kupio i vranac od koga sam otočio 100l vina.
Mi vino pravimo bez puno mudrovanja i neke pretjerane nauke. Sve bačve su nam hrsatove, koje se redovno peru sodom za pranje buradi i sumporaju, a ja mislim da je dobro grožđe i čisti i zdravi sudi osnova za dobro vino. Drop ili kljuk obavezno dodajemo vinobran, kao i u vino.
Ako Bog da biće tu materijala za gemišt ako sve bude u redu a nadam se da hoće
.
kololgas
Član
Drop su boboice bez beteljke?! Kolika je cena vranca, ustvari posto je vinsko grozdje kod vas?
Ja smedrerevku i zilavku nikad ne odvajam. Solidna je to kombinacija (kupaza).
Probajte da bistrite samotok. tj kada ocedite most dodajte mu vinobran da se izbristri i odvoite talog od bistre faze, pa onda pustite da izfermentise samo bistri most. Probajte i uporedite. Razlika je znacajna.
Ja smedrerevku i zilavku nikad ne odvajam. Solidna je to kombinacija (kupaza).
Probajte da bistrite samotok. tj kada ocedite most dodajte mu vinobran da se izbristri i odvoite talog od bistre faze, pa onda pustite da izfermentise samo bistri most. Probajte i uporedite. Razlika je znacajna.
Neško
Član
Kod nas se dropom zove bobice i peteljka sve, mada ja za vino odvajam peteljku.
I ja radim samootok na isti način kao ti i znam da je to odlična stvar. Kod mene za piće bude tek februaru ono pravo da se izbistri.
I ja radim samootok na isti način kao ti i znam da je to odlična stvar. Kod mene za piće bude tek februaru ono pravo da se izbistri.
dfiskal
Član
Postovani moj Negotinac @kololgas..
Bistrenje se ne dobija vinobranom..vec "bentonitom"..i/ili ti mlevenom glinom..(stari grci su je jos koristili za bistrenje belih vina, za bistrenje crvenih vina koristi se zelatin (belance od jaja) , naravno.Vinibranom samo sumporises sok i/ili kljuk i obezbedjujes PH vrednost za delovanje "selekcionisanih gljivica ...citaj kvasaca,ako ih dodajes.Na ovaj nacin bistrenja, ne samo da odvajas,fizicki,necistoce..padaju na dno bureta , vec i hemijske ..NAime , gram negativni joni iz "bentonita" ili "zelatina" itd...vezuju se za gram-pozitivne jone ...teskih metala...bakra,cinka,..itd.td..odnosno, za sve ono sto si prskao tokom godine...Logicno ,zar ne ?
S postovanjem Misa
Neško
Član
Ja mislim da svaki iole ozbiljniji proizvođač vina zna da sumopr ne bistri i koja je njegova funkcija, ali kolega difskal mislim da je kod bijelih vina veoma važno dodati vinobran što prije u drop kako bi se spriječilo da drop počne sa previranjem prije cijeđenja vina, konkretno samotoka.
Iz tog razloga vinobran se dodaje odmah tokom muljanja i radi sprečavanaj oksidacije i radi kretanja vrenja.
Ja lično otačem samotok čim se drop "razdvoji". Nakon toga ostavljam vino da prenoći i pri tom se trudim da ne krene vrenje za tih recimo 12 ili više sati. To se može obezbjediti rashlađivanjem ili na drugi način. Nakon toga ponovo pretačem to vino u kome se staložilo na dnu bačve sve veće nečistoće i talog, moje neko iskustvo govori da je bolje taloženje ako je buduće vino hladnije.
Kada to uradio vino kome sam odstranio onaj prvi talog sipam u drveno hrastovo bure (oprano sodom i sumporano naravno). E sada ovdje ima jedna tradicionalna metoda koja se možda malo i razilazi sa naukom, a to je kod mene u mom kraju bačva ostaje otvorena preko se stavi gaza čista i u bure se dodaj po malo tog istog samotoka (koji je odvojen u neki sud pored bačve). U fazi burnog vrenja kada vino pjeni "vre" mi dodajemo po malo tog vina sa strane da bi se vino "čistilo", znači izlaze pjene iz vina i teku niz bačvu, tek kada tako izađe nekih 5l (a to je neka 2 dana) onda neko stavlja onaj čep koji iz kog crijevo ide u vodu a neko samo ostavi otvoreno bure.
Zaboravio sam reći da i posle otakanja u bure mi dodamo malo vinobrana te nakon toga malo kvasca i za sada hvala bogu nije blo problema.
Ovakvo vino se lakše taloži i bistri i nismo imali problema sa bistrenjem do sada samo ako se sve pravilno uradi.
Iz tog razloga vinobran se dodaje odmah tokom muljanja i radi sprečavanaj oksidacije i radi kretanja vrenja.
Ja lično otačem samotok čim se drop "razdvoji". Nakon toga ostavljam vino da prenoći i pri tom se trudim da ne krene vrenje za tih recimo 12 ili više sati. To se može obezbjediti rashlađivanjem ili na drugi način. Nakon toga ponovo pretačem to vino u kome se staložilo na dnu bačve sve veće nečistoće i talog, moje neko iskustvo govori da je bolje taloženje ako je buduće vino hladnije.
Kada to uradio vino kome sam odstranio onaj prvi talog sipam u drveno hrastovo bure (oprano sodom i sumporano naravno). E sada ovdje ima jedna tradicionalna metoda koja se možda malo i razilazi sa naukom, a to je kod mene u mom kraju bačva ostaje otvorena preko se stavi gaza čista i u bure se dodaj po malo tog istog samotoka (koji je odvojen u neki sud pored bačve). U fazi burnog vrenja kada vino pjeni "vre" mi dodajemo po malo tog vina sa strane da bi se vino "čistilo", znači izlaze pjene iz vina i teku niz bačvu, tek kada tako izađe nekih 5l (a to je neka 2 dana) onda neko stavlja onaj čep koji iz kog crijevo ide u vodu a neko samo ostavi otvoreno bure.
Zaboravio sam reći da i posle otakanja u bure mi dodamo malo vinobrana te nakon toga malo kvasca i za sada hvala bogu nije blo problema.
Ovakvo vino se lakše taloži i bistri i nismo imali problema sa bistrenjem do sada samo ako se sve pravilno uradi.
dfiskal
Član
To je to u sistini, samo kod nas , ne postoji "burno vrenje", selktivni (vinski ,pravi,kvasci ) ne dozvolaljavaju burno vrenje.Ne koristimo gazu ..vec "zatvoreni sistem" bez prisustva vazduha..Znaci crevo u bure...na sam otvor bureta ,na vrhu i ne sme da da bude vinu-soku ..zatvoren vrnj.. a drugi kraj creva u plasticni balon do pola napunjen vodom..i to je to...
Misa
Misa
Neško
Član
Pa to je to razumjeli smo se.
Ja ponovo da se ogradim nisam profesionalac, čak šta više pravi sam amater ja to radim za sebe nekih 200-250l godišnje onako za svoju dušu.
Napravio sam jedan objekat u kome ću sušiti meso sa ognjištem, klupama neki sistem konobe, pa ako Bog da da se bude zdravo pa poklati svinje naložiti vatru dobrog vina...
kololgas
Član
Postovani gospodine Miso, Vi bas merite svaku napisanu rec?! Naravo da tako i treba..
A i znam ja i za belanac i obrano mleko i morunji nehur al... Naravno da kalijum sulfat (citaj vinobran) ne bistri, vec konzervira i da je bistrenje posledica konzervacije, nakon konzervacije imamo odvajanje bistre faze koju zasejavamo kulturom selekcionisanih kvasaca. A za odvajanje taloga mozemo da koristimo vrecasti filter. Naravno da dodavanjem bentonita imamo talozenje i da talog samo izbacimo.
Al ja nisam pristalica koriscenja bentonita/klarola, i to je moje subjektivno misljenje, primetio sam da vina gube mirisne materije nakon dododavanja bentonita a ja volim muskatna vina. Tako da sam odustao od koriscenja bentonita.
Vina bistrim snizavanjem temperature u pordumu. Otvorim vrata kada je napolju -2. A ako to ne pomogne onda belanac..
Nego ja imam jedan problem koji neumem da resim, kod snizavana temperature javlja drugi problem visoka koncentracija ugljen-dioksida u vinima. Jer sa padom temperature rastvorljivost gasova u tecnosti raste. I to nemem ideju kako da resim. A buckanje aeracija nedolazi u obzir....
Naravo da tako i treba..A i znam ja i za belanac i obrano mleko i morunji nehur al... Naravno da kalijum sulfat (citaj vinobran) ne bistri, vec konzervira i da je bistrenje posledica konzervacije, nakon konzervacije imamo odvajanje bistre faze koju zasejavamo kulturom selekcionisanih kvasaca. A za odvajanje taloga mozemo da koristimo vrecasti filter. Naravno da dodavanjem bentonita imamo talozenje i da talog samo izbacimo.
Al ja nisam pristalica koriscenja bentonita/klarola, i to je moje subjektivno misljenje, primetio sam da vina gube mirisne materije nakon dododavanja bentonita a ja volim muskatna vina. Tako da sam odustao od koriscenja bentonita.
Vina bistrim snizavanjem temperature u pordumu. Otvorim vrata kada je napolju -2. A ako to ne pomogne onda belanac..
Nego ja imam jedan problem koji neumem da resim, kod snizavana temperature javlja drugi problem visoka koncentracija ugljen-dioksida u vinima. Jer sa padom temperature rastvorljivost gasova u tecnosti raste. I to nemem ideju kako da resim. A buckanje aeracija nedolazi u obzir....
Poslednja izmena:
Neško
Član
Ne znam da li je baš za ovu temu, ali mislim da je najbliže.
Imam par staklenih boca (balona) koje koristim za rakiju i koje su ostale "gole". Znači ona trska sa njih je struhla i otpala i sada mi je sa njima nezgodno raditi. Da li neko ima ideju kako je najlakše da se te boce zaštite, pošto za to ne mogu da nađem majstora u blizini. Rnije mi 3 komada čovjek opleo sa plastikom to je idealno, ali nažalost više nema tog majstora a boce ostale gole. Probao sam ja ali sam na kraju opet odnio majstoru nije to baš tako lako.
Dvije sam bio "uradio" ali kad mi jedna puna rakije umalo nije ispala jer se otkačila ručka odma sam ih odnio majstoru koji je to zvršio za 1 dan.
Da li neko ima neku ideju malo lakšu od pletenja?
Imam par staklenih boca (balona) koje koristim za rakiju i koje su ostale "gole". Znači ona trska sa njih je struhla i otpala i sada mi je sa njima nezgodno raditi. Da li neko ima ideju kako je najlakše da se te boce zaštite, pošto za to ne mogu da nađem majstora u blizini. Rnije mi 3 komada čovjek opleo sa plastikom to je idealno, ali nažalost više nema tog majstora a boce ostale gole. Probao sam ja ali sam na kraju opet odnio majstoru nije to baš tako lako.
Dvije sam bio "uradio" ali kad mi jedna puna rakije umalo nije ispala jer se otkačila ručka odma sam ih odnio majstoru koji je to zvršio za 1 dan.
Da li neko ima neku ideju malo lakšu od pletenja?
Poslednja izmena:
dfiskal
Član
Pa naravno, bistrenje je jedan proces, normalno bela vina bentonitom, crvena zelatinom..a stabilizacija vina je sasvim drugi proces.Znaci, imas dva nacina da stabilises vino i posle toga flasiras ..jedan si rekao.Kod nas ide celo bure na mraz od -15 do -20 C i to je stabilizovano vino..kraj price..i vise ne "radi"..u vek vekova...Naravno , vinobran ne prouzrokuje bistrenje, on samo sprecava oksidaciju svezeg grozdja i dovodi PH vrednos za optimalno delovanje selekcionisanih kvasaca...jednostavno zar ne? Sve ostalo,bentonit, zelatin, ti vezuje gram pozitivne jone... i baca ih na dno bureta..Eeee.pa sada..ne vezuje ti aromatike...ako imas dobro "barik" bure...pricaj mi o tome kako to sve na ukus izgleda..i koliko lezi u njemu...i kakav ima "buke"...itd..itd..Aeraciju,uvek radis nesvesno, pretakanjem, odnosno bistrenjem..u zavisnosti od sorte...mozda radis i "zatvoreni sistem pretakanja"...ne znam..nagadjam..Ako radi sa otvorenim sistem obavezno je sumporisati vino sa 5gr vinobrana na 100l ..toliko za sada
S postovanjem Misa
kololgas
Član
Vino mi je 10tak meseci u vertikalnim sudovima iz Tmerina ( u plastici) ako nesto preostane prebacujem u hrastovu burad. Nemam 'barik' burad. I u drvenim buradima lezi dok se ne proda ili ako krenu promene i kvarenje onda ide na pecenje. Ja od belih imam kupazu srdone-b.tamjanika (80:20) i zilavka-smederevka (1:1). Kod sardonea miris na zelene jabuke cinimi se da slabi posle dodavanja bentonita... Naravno, neprotivurecim vam da bentonit ne vezuje aromate. Al cinimi se da nakon bistrenja bentonitom dolazi do slabljenja bukea. Pretakanje poluotorno/otvoreno, pumpom pretacem i pokusavam da izvrsim to sa sto manje aeracije.
Ovo je balon mog pradede. Spoljna oplata je od tanke sperploce a unutra je slama.
Ovo je balon mog pradede. Spoljna oplata je od tanke sperploce a unutra je slama.
Neško
Član
Nemam sada slike ali slikati ću pa ću staviti. Imam i ja skoro istu kod mene je 35l i ona je od mog đeda, i ima u njoj stakla tačno koliko sada ima u onih 5 od po 50l. Ima isti ovakav nosač, ali od metala.
Mene interesuje da li neko radi one manje od po 10,15,25?
Ja uvjek ako je moguće gledam da smanjim tu hemiju, malo sumpora i to je to.
Kololgas kakva je ta kupaža šardonea i bele tamjanike. Moj kraj je odličan za šardone i italijanski rizling i ako Bog da planiram da podignem jedan takav vinograd u budućnosti?
Ta bjela tamjanika možeš li nešto da mi kažeš o njoj, može u nekoj drugoj temi?
Ja "sunjaam" da kod mene ima jedna takva loza, i pre zadovoljan sam sa njom. Evo pogledaj sliku u temi http://poljoinfo.com/showthread.php?5272-Slike-mog-vinograda/page2 pa mi molim te reci je li to to?
Mene interesuje da li neko radi one manje od po 10,15,25?
Ja uvjek ako je moguće gledam da smanjim tu hemiju, malo sumpora i to je to.
Kololgas kakva je ta kupaža šardonea i bele tamjanike. Moj kraj je odličan za šardone i italijanski rizling i ako Bog da planiram da podignem jedan takav vinograd u budućnosti?
Ta bjela tamjanika možeš li nešto da mi kažeš o njoj, može u nekoj drugoj temi?
Ja "sunjaam" da kod mene ima jedna takva loza, i pre zadovoljan sam sa njom. Evo pogledaj sliku u temi http://poljoinfo.com/showthread.php?5272-Slike-mog-vinograda/page2 pa mi molim te reci je li to to?
Poslednja izmena:
kololgas
Član
Najbolje da sami probate.. Najcesce je to puno vino, lepog mirisa na jabuke. Cesto polu slatko, sa niskim sadrzajem ukup. kiselina.
Sira od 18 do 23. Moje misljenje, govorim o svom vinu, je da ovoj kombinaciji nedostaje svezine tj. nekih 15% rizlinga upotpunilo moje vino.
Ako mislite na vinovu lozu bele tamjanika, ja i nisam bas neki sagovornik na tu temu.. Znam da prodaju sve i svasta, cak ni za ovo sto ja imam nebi stavio ruku vatru da je b. tamjanika. Znam da moze biti zelenkastih i zutih bobica. To ce neko od stuke sigurno da me ispravi.
Najcesce je to puno vino, lepog mirisa na jabuke. Cesto polu slatko, sa niskim sadrzajem ukup. kiselina. Sira od 18 do 23. Moje misljenje, govorim o svom vinu, je da ovoj kombinaciji nedostaje svezine tj. nekih 15% rizlinga upotpunilo moje vino.
Ako mislite na vinovu lozu bele tamjanika, ja i nisam bas neki sagovornik na tu temu.. Znam da prodaju sve i svasta, cak ni za ovo sto ja imam nebi stavio ruku vatru da je b. tamjanika. Znam da moze biti zelenkastih i zutih bobica. To ce neko od stuke sigurno da me ispravi.
poljogospodar
Član
Prošle nedelje smo brali grožđe za vino. Izmuljali smo i 3 dana je stajalo u kaci, nije počelo da radi.
4. dan uveče dok je bilo hladno ispresovali smo i dobili 90 l šire koju smo odmah prebacili u rostfrei sud u podrum (u podrumu je manje više sad stalna temperatura 18-20 stepeni).
To veče sam stavio i 10g vinobrana da bi pobio divlje kvasce koje se nalaze u soku.
Sutra dan sam probao taj sok i imao je u početku lep ukus ali posle 3-4 sekunde u ustima se javio jači gorak ukus.
Dal je moguće da je ta količina vinobrana što sam stavio prejaka, dal je upropastila vino neznam? Stavio sam selekcionisane kvasce i počelo je da vri ali taj ukus još osećam... ??
Šta da radim?
4. dan uveče dok je bilo hladno ispresovali smo i dobili 90 l šire koju smo odmah prebacili u rostfrei sud u podrum (u podrumu je manje više sad stalna temperatura 18-20 stepeni).
To veče sam stavio i 10g vinobrana da bi pobio divlje kvasce koje se nalaze u soku.
Sutra dan sam probao taj sok i imao je u početku lep ukus ali posle 3-4 sekunde u ustima se javio jači gorak ukus.
Dal je moguće da je ta količina vinobrana što sam stavio prejaka, dal je upropastila vino neznam? Stavio sam selekcionisane kvasce i počelo je da vri ali taj ukus još osećam... ??
Šta da radim?
dfiskal
Član
Kolicina od 10g je dovoljna za 100 l soka.Sta da radis? Pa nista, sacekaj da provri, bistri, pretaci i to je to.Gorcina ne dolazi od vinobrana, naravno, ta sira ,posle sumporisanja vinobranom nije za pice,ili probu !
Pozdrav Misa
Neško
Član
U pravu je kolega dfiskal.
Ja isto mislim da ta "gorčina" ne dolazi od vinobrana, a slažem se da sačekaš da vidiš šta će biti dok malo krene vrenje.
E sada nije da sam neki stručnjak za vino, ali u koliko bijelo (a pretpostavljam da je bijelo čim je samotok) morao si odmah odvojiti kominu, peteljku kako li se to kod vas kaže, jer ta tvoja 4 dana dok je vino stajalo i nije bilo krenulo vrenje trajala je tzv. "hladna maceracija". To je faza koja je poželjna kod pravljenja bijelih vina, jer tada vino poprima arome i pikantne okuse iz boba grožđa. U koliko nisi odvojio kominu, može se desiti da je u toj fazi maceracije došlo do upijanja aromaiz komine (peteljke) i mislim da se radi o cijankaliju(kako li se već zove) koji je sastavni dio komine a ima gorak ukus.
Druže ovo je samo moja pretpostavka, kažem ti nisam enolog niti stručnjak za vino.
Pretpostavljam da si dodao šećer, u koliko ti slader nije bio odgovarajući i da su ti sudi bili čisti, jer ako nisu to bi bio problem koji se ne bi mogao riješiti.
Jer vino ako poprimi neke mirise od kace ili bureta, mislim da se ne može "popravljati".
Ja isto mislim da ta "gorčina" ne dolazi od vinobrana, a slažem se da sačekaš da vidiš šta će biti dok malo krene vrenje.
E sada nije da sam neki stručnjak za vino, ali u koliko bijelo (a pretpostavljam da je bijelo čim je samotok) morao si odmah odvojiti kominu, peteljku kako li se to kod vas kaže, jer ta tvoja 4 dana dok je vino stajalo i nije bilo krenulo vrenje trajala je tzv. "hladna maceracija". To je faza koja je poželjna kod pravljenja bijelih vina, jer tada vino poprima arome i pikantne okuse iz boba grožđa. U koliko nisi odvojio kominu, može se desiti da je u toj fazi maceracije došlo do upijanja aromaiz komine (peteljke) i mislim da se radi o cijankaliju(kako li se već zove) koji je sastavni dio komine a ima gorak ukus.
Druže ovo je samo moja pretpostavka, kažem ti nisam enolog niti stručnjak za vino.
Pretpostavljam da si dodao šećer, u koliko ti slader nije bio odgovarajući i da su ti sudi bili čisti, jer ako nisu to bi bio problem koji se ne bi mogao riješiti.
Jer vino ako poprimi neke mirise od kace ili bureta, mislim da se ne može "popravljati".
dfiskal
Član
Postovani @Nesko,
Sve stoji,kako si napisao,ali covek je rekao da je odvojio sok od grozdja, a to je velika razlika, tu ne postoji "hladna maceracija",msm postoji u tragovima....znaci cist sok..Eee, pa sada, ja tako ne bih pravio belo vino..kako ti kazes..vec bi ono , bilo sumporisano ,vinobranom odmah, presovano i "zarazeno" glivicama selcionisanog kvasca,bentonitom za bostrenje..itd..itd.. bas za tu sortu grozdja...i mirna "Backa...a i Srem"...itd...Presovanjem mu iscedis i "dusu"..e eto "hladne maceracije" zar ne..komlikovanija je procedura spravljanja belih vina od crvenih..to nemoj nikada da zaboravis..Sudove (burad) i ne pominjem..u smislu higijene,cuvanja, odlezavanja..itd..racunam da se to podrazumeva!!
S postovanjem Misa...
Sve stoji,kako si napisao,ali covek je rekao da je odvojio sok od grozdja, a to je velika razlika, tu ne postoji "hladna maceracija",msm postoji u tragovima....znaci cist sok..Eee, pa sada, ja tako ne bih pravio belo vino..kako ti kazes..vec bi ono , bilo sumporisano ,vinobranom odmah, presovano i "zarazeno" glivicama selcionisanog kvasca,bentonitom za bostrenje..itd..itd.. bas za tu sortu grozdja...i mirna "Backa...a i Srem"...itd...Presovanjem mu iscedis i "dusu"..e eto "hladne maceracije" zar ne..komlikovanija je procedura spravljanja belih vina od crvenih..to nemoj nikada da zaboravis..Sudove (burad) i ne pominjem..u smislu higijene,cuvanja, odlezavanja..itd..racunam da se to podrazumeva!!
S postovanjem Misa...
Neško
Član
Kolega dfiskal izvini ali ja mislim da nisi dobro pročitao. Vino je stajalo 3 dana na komini i nisam siguran da tu nije bila hladna maceracija, jer ipak preporučuje se 24h maksimalno.
Što se tiče tehnologije pravljenja nisam te razumio baš najbolje. Ja se u potpunosti slažem sa tobom što se tiče dodavanja vinobrana ja to radim u toku muljanja grožđa kao što si i rekao.
Ja lično odvajam vino od dropa odmah par sati nakon muljanja grožđa, ponovo dodam malo sumpora, pustim da se na hladnom izbistri ali ne više od 12h nikako i onda ga dodam u bure u kome će da previre. Tu doadajem šećer (ako treba) i zsejem kvasce.
Zaboravio sam da kažem da ne kristim presu za cijeđenje , ocijedim što može onako a od ostatka ispečem rakiju. Nisam profesionalac i nije mi cilj da odvojim dušu nekada od 300kg otočim 100l vina recimo i drop ostane sasvim dobar za rakiju, ako treba može se malo dodati vode i to je to.
Ne kažem da je ovo ispravno, ali tako mi se najbolje pokazalo, a na forumu i jesam da bi naučio nešto novo i bolje.
Što se tiče tehnologije pravljenja nisam te razumio baš najbolje. Ja se u potpunosti slažem sa tobom što se tiče dodavanja vinobrana ja to radim u toku muljanja grožđa kao što si i rekao.
Ja lično odvajam vino od dropa odmah par sati nakon muljanja grožđa, ponovo dodam malo sumpora, pustim da se na hladnom izbistri ali ne više od 12h nikako i onda ga dodam u bure u kome će da previre. Tu doadajem šećer (ako treba) i zsejem kvasce.
Zaboravio sam da kažem da ne kristim presu za cijeđenje , ocijedim što može onako a od ostatka ispečem rakiju. Nisam profesionalac i nije mi cilj da odvojim dušu nekada od 300kg otočim 100l vina recimo i drop ostane sasvim dobar za rakiju, ako treba može se malo dodati vode i to je to.
Ne kažem da je ovo ispravno, ali tako mi se najbolje pokazalo, a na forumu i jesam da bi naučio nešto novo i bolje.
