Chat 8

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
MOMOSARIC je napisao(la):
Ekstra ..... (još da ima kočnicu )
Kliknite za proširenje...

Има кочницу као Глок, мени се то баш не свиђа, навикао сам на Шедоу 2, али није ни ово шпанско село...брзо се човек привикне на квалитет...

- - - - - - - - - -

MOMOSARIC je napisao(la):
Kolko ::novac:: ?
Kliknite za proširenje...

Шадоу 2 ме коштао прошле године све са додатном опремом од +2 оквира поред два која иду и још неким ситницама 1800 еврића, а П10Ц само 750 уз такође неке ситнице које сам поручио од Збројевке....
 
Да, лаган је ко перо, ал буквално...Овај Шадоу тежак бре кило и по празан, па још кад попуниш оквир са 19 меткића, леле две киле без мало...треба то теглити и пуцати по пар сати у току вежби гађања...
 
Sutra Vućić dolazi i u Palanku.
Pozivaju se svi članovi i simpatizeri da ispune dužnost i dođu ispred opštine.
A najavili kišu. Da hoće provala oblaka, pa da mu zajebe svečani doček.
 
Nekad najzastupljenija u Američkom naoružanju , čuvena M16 , je dosta nepouzdana , poznata po tome da hoće često da zaglavi , i na ovom snimku koriste 15ak modela M16 i par ih je zaštekalo . HK 417 je opasna i jako precizna
 
Пусти те приче М16 непоуздана, тачније јесте и то само прва серија, пушака, касније су биле измењене и псотале су поприлично поуздане. Мало ко зна да је Јуџин Стонер када је конструисао АР15 да је за њу била предвиџенаи посебна муницијам тачније барут, који није прљао толико њен гасни цилиндар, јер она ради на директној позајмици гасова, а не као АК47 преко клипа. Тај барут је био папрено скуп, па су се одлучили за стандардан и он је углавном брзо прљао пушку због којег је долазило до застоја. Са мањим изменама на самом затварачу то је отклоњено у другој серији АР15/М16 (војни назив АР15) пушака.

Иначе ергономија АР15/М16 је фантастична и ни једна пушка тог времена није могла да се пореди са истом па н иданс јер сви или пак већина произвођача је прекопирала ергономију исте.

- - - - - - - - - -

АК200 серија је последња серија из које је развијен АК12 и РПК16, које су даљи развој АК74 и АК47 пушака, доста су унапређење, па чак и ергономија...

- - - - - - - - - -

Калашњиков је био геније који је укомпоновао више различитих пројеката у једну једноставну пушку која има само три покретна дела...мало ко је то успео да уради...сви остали конструкотри су своје изузетне конструкције превише закомпликовали са ситницама...зато је АК 47 најпродаванија пушка у уљдској историји са преко 100 000 000 примерака..мало дете од 5 годиан може да научи да расклопи АК 47 за пар минута, М16 пак ту треба подоста времена...

Свака пушка има и мане и предности, па тако и АК47 вс М16...

ХК417 је М16 са кратким клипом истим оним који је користила ХК Г36...
 
Sve ove nove puske i pitolji kao igracke od plastike,cak i nove lovacke puske,kad god sam video u lovu nekog sa puskom sa plasticnim kundakom,smucilo mi se,nekako nije to to...
 
galicije83 je napisao(la):
Пусти те приче М16 непоуздана, тачније јесте и то само прва серија, пушака, касније су биле измењене и псотале су поприлично поуздане. Мало ко зна да је Јуџин Стонер када је конструисао АР15 да је за њу била предвиџенаи посебна муницијам тачније барут, који није прљао толико њен гасни цилиндар, јер она ради на директној позајмици гасова, а не као АК47 преко клипа. Тај барут је био папрено скуп, па су се одлучили за стандардан и он је углавном брзо прљао пушку због којег је долазило до застоја. Са мањим изменама на самом затварачу то је отклоњено у другој серији АР15/М16 (војни назив АР15) пушака.

Иначе ергономија АР15/М16 је фантастична и ни једна пушка тог времена није могла да се пореди са истом па н иданс јер сви или пак већина произвођача је прекопирала ергономију исте.

- - - - - - - - - -

АК200 серија је последња серија из које је развијен АК12 и РПК16, које су даљи развој АК74 и АК47 пушака, доста су унапређење, па чак и ергономија...

- - - - - - - - - -

Калашњиков је био геније који је укомпоновао више различитих пројеката у једну једноставну пушку која има само три покретна дела...мало ко је то успео да уради...сви остали конструкотри су своје изузетне конструкције превише закомпликовали са ситницама...зато је АК 47 најпродаванија пушка у уљдској историји са преко 100 000 000 примерака..мало дете од 5 годиан може да научи да расклопи АК 47 за пар минута, М16 пак ту треба подоста времена...

Свака пушка има и мане и предности, па тако и АК47 вс М16...

ХК417 је М16 са кратким клипом истим оним који је користила ХК Г36...
Kliknite za proširenje...


Nisam mislio da ulazim u diskusiju,ali...
Koliko me secanje sluzi Hugo Smajser je bio u ruskom zarobljenistvu,i bas slucajno bio je u istoj fabrici kao mladi Kalasnjikov.Sam je rekao da je mladom ruskom konstruktoru dao "par saveta".Nije imao vremena da detaljnije prica o toj saradnji jer je brzo po pustanju iz zarobljenistva umro u Istocnoj Nemackoj.Moze biti da su mu i malo pomogli u napustanju ovog sveta,obzirom da mu je "dijagnoza malcice pogresena".

Evo 100% Smajserove puske.(za one koji to ne znaju)

http://www.majkasvihoruzja.com/puska-stg44




Nevezano kako je nastao Kalasnjikov,u empiriji ostavlja iza sebe sve druge jurisne puske svog vremena,i to se ne moze prenebregnuti nikakvim nategnutim teorijama.Kljucno u realnim ratnim uslovima bliske borbe je pouzdanost oruzja u teskim uslovima eksploatacije.Znaci,rat nije streljana,ergonomija puske u tim uslovima nema vrednost strateske prednosti vec,sposobnost puske da se povlaci kroz blato vodu,prasinu,pesak sumsku zemlju,itd. i da posle svega kada se sretnete sa neprijateljem oci u oci ne zakaze.Jednostavnost rukovanja se isto tako ceni kod onih koji su iskusili rat u praksi.
 
Калашњиков је почео током 1943. године да ради на АК-47 верзији пушке, значи отприлике у исто време када је и Шмајсер радио на СТГ 44. Он и Шмајсер се никада нису срели нити је било ко од немаца помогао да се унапреди АК-47 у оно што је он постао те 1946. године. То су само гласине многих који покушавају да оспоре гениј који је имао Калашњиков. Чак шта више, његов систем позајмице гасова је сличан оном који је кориштен на америчкој пушку М1 Герхонд (М1 ГАРАНД одмила), само што је клип постављен горе, а не доле...

СТГ 44 ради на поптуно другачијем принципу од АК-47, чак шта више Јуџин Стонер је позајмио порпилично ствари са СТГ-44 за своју АР-15 када је ергономија у питању...

- - - - - - - - - -

Да додам и ово, током тридесетих година руси, амери, французи су радили на полуатоматским пушкама за своје армије и сви су некако дошли на исту идеју на ком принципу треба да раде те пушке, а да се пре тога нису међусобно консултовали нити размеињвали мишљења...и не само код пушака него и код другух ствари везано за војску....
 
galicije83 je napisao(la):
Калашњиков је почео током 1943. године да ради на АК-47 верзији пушке, значи отприлике у исто време када је и Шмајсер радио на СТГ 44. Он и Шмајсер се никада нису срели нити је било ко од немаца помогао да се унапреди АК-47 у оно што је он постао те 1946. године. То су само гласине многих који покушавају да оспоре гениј који је имао Калашњиков. Чак шта више, његов систем позајмице гасова је сличан оном који је кориштен на америчкој пушку М1 Герхонд (М1 ГАРАНД одмила), само што је клип постављен горе, а не доле...

СТГ 44 ради на поптуно другачијем принципу од АК-47, чак шта више Јуџин Стонер је позајмио порпилично ствари са СТГ-44 за своју АР-15 када је ергономија у питању...

- - - - - - - - - -

Да додам и ово, током тридесетих година руси, амери, французи су радили на полуатоматским пушкама за своје армије и сви су некако дошли на исту идеју на ком принципу треба да раде те пушке, а да се пре тога нису међусобно консултовали нити размеињвали мишљења...и не само код пушака него и код другух ствари везано за војску....
Kliknite za proširenje...

Nemogoce da su istovremeno dolazili do istih ideja.Tu ima mnogo industrijske spijunaze.

Sto se tice Smajsera i tvrdnje da Nemci nisu ucestvovali u razvijanju ruskog oruzja evo podataka.

Karakteristicno je da je Smajser bio upucen na rad u fabriku u Izevsku u kojoj ce Kalasnjikov provesti celu svoju karijeru.


15. јула 1943. године у Москви је донета одлука да се по узору на немачки „кратки” метак 7,9х33 мм развије не само слична домаћа муниција, него читав систем оружје – муниција. За само шест месеци, Николај Јелизаров, Павле Рјазанов и Борис Сјомин направили су револуционарни метак 7,62х39 мм М43, потпуно прилагођен новим тактичко-техничким захтевима основног корисника. Одмах након тога објављен је конкурс за оружје прилагођено новој муницији. На њему је учествовало 15 угледних домаћих стручњака, међу којима није било – Калашњикова. Тек 1945. године он је приступио прилагођавању свог аутомата метку М43.
[h=2]After World War II[edit][/h]On 3 April 1945 American troops began to occupy the city of Suhl. Weapons manufacturing was completely prohibited during this time. Hugo Schmeisser and his brother Hans were interrogated for weeks by weapon expert teams of the American and British secret services. At the end of June 1945, American troops evacuated Suhl and all of Thuringia. One month later, the Red Army assumed control over the area, starting a civilian works project to manufacture weapons for the Soviet Union. By August 1945, the Red Army had created 50 StG 44s from existing assembly parts, and had begun inspecting their design. 10,785 sheets of technical designs were confiscated by the Soviets as part of their research.
Schmeisser was one of 16 Germans for which a special department (no. 5:cool: was created at factory number 74, later known as Izmash. Schmeisser was appointed as one of the five designers of the group, together with Kurt Horn and Werner Gruner (both from Grossfuss) and Oscar Schink (from Gustloff), under the formal leadership of Karl Barnitzke (also from Gustloff). There is some evidence that Schmeisser was uncooperative with the Soviets because he received the most negative review by his Soviet handlers in this group of five German designers. In these Soviet reviews, Schmeisser was described as a "practical man", whose lack of formal training showed whenever he was presented with any design problems.
Schmeisser worked in Izhevsk until 1952 when he and other German specialists returned home to Germany. With short notice, his stay in the Soviet Union was extended beyond that of the other weapon specialists by a half year. He finally returned home on 9 June 1952. Schmeisser died on 12 September 1953, and was buried in Suhl. The 50th anniversary of his death was honored by a ceremony held in Suhl, as he is recognized as one of the most important technical designers of infantry weapons of the 20th century.[SUP][5][/SUP]
 
brka45 je napisao(la):
Sutra Vućić dolazi i u Palanku.
Pozivaju se svi članovi i simpatizeri da ispune dužnost i dođu ispred opštine.
A najavili kišu. Da hoće provala oblaka, pa da mu zajebe svečani doček.
Kliknite za proširenje...

Verovatno dolazi da vam kaže da vam je nikad bolje i da obeća nešto, eventualno objavi da je otkrivena kisela voda
Tamo baš nema čime da se pohvali. Nakon promene u SP, nadao sam se da će da se potrude da je malo urede. Od svih primena tamo primetan je sami porast broja kratera po putevima. Ulica pored Luk oila je toliko propala da sam morao da vratim u rikverc pa nekako preko trotoara da obilazim rupe u asfaltu. Krivo mi što je nisam snimio. Ovako nije bilo ‘99-te. Tada su direktno mešalicama i betonom krpili rupe.
Užas je u S. Palanci.
 
Poslednja izmena:
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh