Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Napomena: This feature currently requires accessing the site using the built-in Safari browser.
Mislis zetor je preobuceni ursus, poljska fabrika je starija pola vijeka od zetorove.
During the 1950s, the Ursus factory began producing tractors using a Zetor-based design.
Mirosti nema ja sta da planiram povodom toga ili ne. Ja inace volim istoriju i naucio sam da se ona ponavlja. Posto sam vec spomenuo pretke i turke oni su ih odavde u to vreme u kanate terali. Pa ti sam zakljuci sta ce kad tad da bude sa tim arapima. Necu vise o tome jer stvarno nije za forum.
Pada sneg,hladno pa nam dosadno.Daleko smo vec Mirosti odmakli od teme. Bolje da batalimo.
Zar SAD i UK nemaju svoje proivodjace traktora,pa im treba neki "crveni".Senator Makarti bi toga ko to uveze na lomacu.
Ne znam koliko je tamo otislo mozda neki zanemarljiv broj,cisto da se pokaze politicka korektnost.Neki ozbiljni izvoz da je bio,morao bi zasedati kongresni odbor da se utvrdi ruski uticaj
Lepo radio si u pivari apatin ,pa si kupovao ili pisao akcije kad se prodavalo digao si 350000 evra jebote **greška i da si kupio 100 kj zemlje a tada si mogao ,danas 200 -230 po kj pa ti vidi gde ćeš se češkati a takooooo ti se jebe,ali ne srpska posla i sve ošlo u **greška a još tada se pitao kolega sa posla ,,kad će regres''Ubedjivao sam matorog da sve prodamo, zemlju kuću, mehanizaciju, stoku,da kupimo kuću u komšiluku koja je na golišavom placu ko naš 35ari, dignemo halu za radionicu i radimo koliko hoćemo a za ostale pare kupimo garsonjere u NS blizu centra i fakulteta, jednom mesečno odemo po kiriju i živimo ko mali Bogovi
Znam ljude iz sela koji imaju 20 garsonjera i 30 garaža za izdavanje u NS i boli ih tuki za cene, kišu,repro materijal za zemlju
Poslato čelo bašče uz pomoć 'levatora
Највећи део пословне елите је у затвору. Хапшење су избегли само они који су се случајно затекли у иностранству, или су на време опоменути да се хапшења спремају.Реч је о Јужној Кореји непосредно после државног удара (ненасилног војног удара) који је 16. маја 1961. године извршила војна хунта предвођена генералом Парк Чунг Хијем.У периоду који је претходио државном удару, Јужна Кореја је била у економском смислу пропала држава, на самој ивици глади и социјалног безнађа, држава без самопоуздања и самопоштовања, огрезла у корупцији и некомпетентности политичара и државне администрације (звучи вам познато однекле?).Боравак (тајкуна) у затвору није трајао дуго, тек неколико недеља, и већ 30. јуна су сви пуштени – уз један, не баш тривијалан услов. Сви су потписали уговор са државом у коме су се обавезали да ће сву имовину дати држави када и ако то буде потребно за националну обнову.Исту изјаву су потписали и тајкуни који су се затекли у иностранству. Претња конфискацијом и национализацијом имовине служила је као моћна дисциплинска и контролна мера.Локални тајкуни су све до војног удара своје богатство и моћ градили у пословима са државом, тамо где држава може арбитрарно давати и ускраћивати, поклањати или продавати испод цене, намештати тендере итд. Тајкуни су се бавили грађевинарством и некретнинама, финансијама и трговином. Производили су тек понешто што није захтевало висок технолошки ниво, па и то само за домаће тржиште. Тајкуни нису ништа извозили и нигде се нису сусретали нити одмеравали са иностраном конкуренцијом. Како би то рекао бивши гувернер НБС (Дејан Шошкић) у српском контексту, они нису били у стању ни пеглу да произведу, мада су производили богатство за себе.Генерал Парк, тврди националиста, није своју државу видео као економску колонију којом влада страни капитал, нити је у страним инвестицијама видео велику врлину. Јужна Кореја је одредила стратешке гране које жели да развија, а своје тајкуне је присилила да буду носиоци тог развоја. (...)Тим чином је започело индустријско подизање Јужне Кореје и фантастичан економски раст који није дошао преко ноћи и који је планиран и стратешки усмераван. Један стуб тог фантастичног успеха је чинила способна, пажљиво бирана администрација у којој је владала готово војна дисциплина. Други стуб су чинили локални тајкуни. Од 1961. године до данас, Јужна Кореја је превалила огроман пут и постала индустријска и економска велесила. Од нације која није умела да направи ни пеглу, постали су нација која је у самом технолошком светском врху.“ (Небојша Катић, економиста и пословни консултант из Лондона, 21. мај 2013. године, блог на порталу http://nkatic.wordpress.com/)