Chat 17

[mirosti]

Kako sadašnja generacija može biti kriva što je bezzemljaš ako je još njihov deda prodao zemlju da bi dobio dečiji dodatak? Nije to bilo juče već u 70-tim, a od tad je prošlo pola veka, dve generacije...

Nije kriva za to što je deda raspikuća prodao zemlju, ali je kriva ako ništa ne čini da to bar malo ispravi, odnosno ne nađe način da kupi bar nešto zemlje(pa kasnije i više).
Ako neko može kupiti na krediit ili čak za keš stan(činu) od nekoliko desetina(ili čak stotina)'iljada evra, može valjda i nekoliko ari bašte ili još bolje nekoliko jutara njive... Ne kažem da je to mnogima egzistencijalno neophodno, ali je bitno za suštinu srpskog bića..

 

[Kremator]

Bolje da ne kupuju .. a sta kazes obrnuto, da li svako ko ima samo "zemlju", trebalo da ima i neki kvadrat na kaldrmi?

 

[mirosti]

Bolje da ne kupuju .. a sta kazes obrnuto, da li svako ko ima samo "zemlju", trebalo da ima i neki kvadrat na kaldrmi?

Samo ako smatra da mu treba i da želi da živi na toj 'kaldrmi'..

 

[Mihajlo jovičić]

Taj na kaldrmi živi bolje od bilo kog seljaka.

 

[stevanovic019]

Subjektivno.. ali, mirniji je život u selu.
Time možemo reći - bolji.

Iako priznajem, od zemlje, barem one koje mi u kući posedujemo - nema života danas.
Bilo je do pre koju godinu.

Mada.. kada bi se živelo kao naši preci kako su živeli - stoka na prizemlju, ljudi na spratu i nešto zemlje okolo kuće.. oni su mogli.
Nego, retko ko bi to danas uradio, ako se baš ne mora.

Naučili smo se komforu.

Svakako, ja sam rođen i većinu života proveo na toj kaldrmi, pa sada gazim blato.

Možda zbog moje introvertnosti, tek - više mi odgovara današnji pogled iz dvorišta, nego nekadašnji..

Nekada i sada.

Svakako - trošiti zaradu iz rada u firmi i živeti u selu.. možda je to ta kombinacija oba.

Nama za sada to funkcioniše.
Jedino, ne znamo do kada.. (će biti tih firmi)

PS
Koliko je zahladnelo..
.. ja danas izgleda ni iz sobe neću izlaziti, a kamo li iz kuće.
Grejana sezona je počela.
Uh.

 

[Mihajlo jovičić]

Mani me seoske romantike. Gledam u firmi tašna, mašna, bela košulja, službeni auto i plata 200 soma a ja ko lud k...c skidam foliju sa njive prasnjav i smrdljiv. Dok taj za vikend misli gde će na put, ja mislim hoću li na njivu, baštu ili dvorište.

 

[stevanovic019]

Istina.
Samo, ne žive firme samo od belih košulja i službenih automobila.
Mnogi su u radnim odelima i organizovan prevoz autobusom.

Ipak.. u mojoj firmi je čisto, klimatizovano i ako izuzmemo kapitalistički sistem rada (jedan operater ili izvršilac radi za dvoje, pa i troje.. "na štopericu") - nije loše.
Ni plata nije sa puno nula, ali živi se i sa jednom, kamo li sa dve u kući.

Ruku na srce - sve je to finije od gledanja u nebo i žurbe po njivi na +40°C.
To priznajem.

Sa druge strane, juri se nekoliko meseci godišnje, pa odmor do sledeće sezone.
U firmi se juri 5-6 dana nedeljno, cele godine.

Nema dva dobra, rekao bih.

Ne valja ni jedno ni drugo.

Nažalost, mora se jedno od ta dva.
(Mislim, ne mora, ali se ja ne razumem u "pasivna primanja" i sl što postoji..)

 

[Miloica]

Subjektivno.. ali, mirniji je život u selu.
Time možemo reći - bolji.

.....................................

Možda zbog moje introvertnosti, tek - više mi odgovara današnji pogled iz dvorišta, nego nekadašnji..

Nekada i sada.

Jesi li prodao stan ?
Kada si zadnji put bio ( porodično ) na nekom dužem putovanju , letovanju Banji .......
Ne pitam zbog finansijskog momenta već me interesuje kako to uklapas sa obavezama koje imaš oko imanja , sitne ili krupne stoke i sl .

 

[stevanovic019]

Stan je u funkciji.
Poklonili detetu, iako ona najverovatnije neće nikada ovde živeti.
Tako će biti i sa ovim imanjem.

Idemo samo na jednodnevne izlete.
U pravu si da noć ne može zateći stoku i ostale životinje bez nas.

Srećom, ja nisam željan letovanja i sl.
Supruga jeste, pa smo našli rešenje da ide sa ćerom.

Ali, moj primer je u manjini.
Istina da ljudi koji žive od poljoprivrede nemaju (jednostavne) mogućnosti da budu slobodni za putovanja.

To jeste problem, ako nemaju koga ostaviti kod kuće, a stoku imaju.

I da - kada budemo toliko ostareli da nema ko drva da iscepa - vratićemo se u stan, pretpostavljam.
Daljinsko grejanje, lift u zgradi, prodavnica u prizemlju, zelena pijaca u naselju.. i mirni smo.

 

[mirosti]

Tako je. Nije sve u hedonizmu.
Znam dosta tih 'hedonista' koji su na kraju tih svih silnih uživanja jako loše prošli.

 

[Mihajlo jovičić]

Istina.
Samo, ne žive firme samo od belih košulja i službenih automobila.
Mnogi su u radnim odelima i organizovan prevoz autobusom.

Ipak.. u mojoj firmi je čisto, klimatizovano i ako izuzmemo kapitalistički sistem rada (jedan operater ili izvršilac radi za dvoje, pa i troje.. "na štopericu") - nije loše.
Ni plata nije sa puno nula, ali živi se i sa jednom, kamo li sa dve u kući.

Ruku na srce - sve je to finije od gledanja u nebo i žurbe po njivi na +40°C.
To priznajem.

Sa druge strane, juri se nekoliko meseci godišnje, pa odmor do sledeće sezone.
U firmi se juri 5-6 dana nedeljno, cele godine.

Nema dva dobra, rekao bih.

Ne valja ni jedno ni drugo.

Nažalost, mora se jedno od ta dva.
(Mislim, ne mora, ali se ja ne razumem u "pasivna primanja" i sl što postoji..)

Zaboravio sam službeni telefon(džabe)koji vredi više nego što sam dobio za dinje a išao sam 100 puta na njivu.

 

[MOMOSARIC]

Nebi se ja mijenjao snjima.
Drugo. ,covjek bez zemlje je kao drvo bez korjena.

 

[mirosti]

Zaboravio sam službeni telefon(džabe)koji vredi više nego što sam dobio za dinje a išao sam 100 puta na njivu.

Pa ako to toliko voliš, šta te sprečava da obučeš belu košulju, staviš 'mašnu', uzmeš 'tašnu' i skupi telefon i zaposliš se u kancelariju?

 

[Mihajlo jovičić]

To što nisam bio normalan, pa verovao u seosku romantiku i seljačke bajke. A lepo su mi govorili- radi šta hoćeš samo nemoj zemlju a ja neću da slušam.

 

[mirosti]

Realno..

Poslato sa PPA-LX2 pomoću Tapatoka