Ko nam je kriv kad nismo to razjebali skroz posle 5-og oktobra.Trebalo je uraditi lustraciju i razjebati službe.
Sada ne bi bilo Slobinog kadra da nas upropaštava.
Međutim mi koji smo bili u BG tog 5-og oktobra a nismo bili članovi stranaka koje su došle smo se jednostavno povukli jer nismo hteli da budemo članovi bilo koje stranke.
Ispalo je da sada posle više od 20 g. moramo ponovo da se borimo protiv istih snaga koje su se povampirile.
Kada se ovi skinu s vlasti treba dovesti nezavisnu državnu tužiteljku kao u Rumuniji koja je procesuirala preko 600 korumpiranih ljudi u državnom aparatu koji su bili na visokim funkcijama.
Као да је то било лако. Ђинђић мученик то није могао сам. Није био сам, али ни сви људи из његовог блиског окружења нису му били верни. Није тадашњи министар спољних послова Русије Игор Иванов после 5. октобра, џабе дошао у Београд. Знао је шта и коме треба да каже. Припадници режимског клана су знали да, ако се Србија реформише и направи историјски искорак и постане чланица ЕУ, да у таквој Србији неће бити места за њих. Усрали су се 5. октобра, притајили. Нигде их није било. Али када је непосредна опасност прошла, реорганизовали су се, у тишини, усмерили на Ђинђића и уклонили га. Затим се постепено враћали и вратили у пуном капацитету. Сада нам се смеју.
Њихов човек у ДОС-у од самог почетка је био чкиљави Коштуњави. Прво када га је народ 5.10. увече извикао није дошао. Донели су га. За њега 5. октобар није био револуционарна промена. Он је био легалиста. За њега је то била обична промена председника. Променио се председник и не треба ништа више да се деси. Кључно је било првих неколико месеци. Да се преузме служба. Да се ухапси Раде Марковић. Међутим он је ухапшен тек касније. Када су у служби већ све склонили и спаковали.
Била су то бурна времена.
Коштуница се у почетку само њихао и жмиркао. Да би затим отворено ишао против ДОС-а и Ђинђића. Нећу заборавити гледао сам Брану Црнчевића на ТВ када каже: Да је Коштуница испунио свој национални задатак. Ко му је дао тај задатак ? И она чувена изјава после оружане побуне ЈСО да и лекари штрајкују у својим униформама.
С' друге стране било је немогуће заменити све људе у служби и полицији. Нова власт није имала, ни могла да има толике људе спремне у магацину, па да их само извади и замени све у службама. Службе су само могле да се мењају изнутра.
5. октобар јесте био пуч, али није било револуције. Зато јер је Ђинђић направио пакт са ђаволом (ЈСО) да не буде крви. А нема револуције без крви. Да је пала крв, било би жртава, али ови сада нам се никада не би вратили. Можда би и НАТО интервенисао. Били би смо под НАТО патронатом и колонија, што смо и сада. Сада је једино горе што смо колонија под управом црно-црвеног клана и овог лудака.
Док са друге стране ја сам био за ЕУ и Запад до рата у Украјини. Од тада више нисам јер ми се згадило сво њихово лицемерје и гледање само сопственог интереса са позиције колонијалног управника.
Питање је куда сада. Или ће нас носити та струја ко год да је домаћи управник у име страног колонизатора.
Не знам да ли ће се нешто десити. Све ми је теже да уопште гледам све ово. Можда сада по први пут постоји нека неизвесност, али све је мутно. Нарочито на опозиционом фронту. И шта при томе обичном човеку преостаје ? Једино да гледа себе и своју муку.
...по целу ноћ пијанчили по кафанама.
