Ако већ ни од чега другога не могу себе да поштедим у животу, оно бар гледања ТВ могу. Но данас поподне, кадгод одем да обиђем старамајку, видим да се на ТВ-у врте неки ликови који у ванредним емисијама, к'о да је рат избио, разглабају о тим некаквим блокадама. Исто видим да се понавља и на Интернет порталима већ недељу уназад.
Ал' ме једно брине у вези са тим: једни протестују и притом блокирају путеве, а они други, који год они били, се спремају да праве контраакције оним првим, да прекину те блокаде.
Из перспективе некога ко се упутио својим послом далеко од куће или са некиме на задњем седишту аута коме је потребна помоћ што пре или просто уморан после посла хоће да се врати кући, ове блокаде путева не допадају никако, нити сматрам да ће то више да изнервира влас', него када би протестовали влади испод пенџера.
Ал' главна ствар коју примећујем је - полиција ћути... Они, којима је посао да одржавај ред и мир, у шта спада и слобода кретања, уместо да организаторима ових блокада наложе да не блокирају путеве, да их склоне одатле, да нађу неку другу локацију за организовање протеста, они ћуте. Као да се намерно ствара ситуација да дођу у сукоб ови који протествују блокирајући путеве, са онима који су на том путу са потребом да ту прођу. Није страшно када је протест код зграде владе, па буде блокирана Кнеза Милоша и Немањина - ту вазда можеш да се провучеш негде около, ал' када буде блокиран пут због кога ћеш морати да правиш неколико десетина километара обиласка по ко зна каквим џадама, то може да изазове мнооооого фрустрација и од једне варнице и ружних речи, може да избије велико срање. Спречавање тога је посао полиције, а она ћути и нешто не видим да се она појављује у довољном броју и са потребном опремом. Нема их... да раде свој посао.
А не могу да се отмем утиску да би и власти и назови опозицији одговалало да избије мало пичкарања, да покушају то да искористе за неку своју пропаганду. А то не ваља. И то много не ваља.