Centralno i etazno grejanje.

Ok. Hvala vam. Nego prakticno za grijanje drvima . Dajte mi primjer tih pufera i kotlova . Imena drugovi , firme nazivi ... Uradio sam grijanje po kuci razveo . Ostalo mi jos kotao da kupim .Radi se o 90kvm prizemna kuca .izolovana stiroporom ... kotlovnica u garazi 15m dalje .
 
Pufer je akumulator toplote. A Tine je sa "sve oko njega" verovatno mislio na automatiku za punjenje (toplotom) pufera. Ta automatika služi da se pufer puni slojevito toplotom, od gora ka dole, može biti sa termo ventilima (npr. ladomat), ili elektronikom koja upravlja pumpom u kotlovskom krugu. Kod sistema sa puferom postoji dve pumpe, jedna je u kotlovskom krugu a druga ili više u radijatorskom (radijatorskim) krugu (krugovima). Tu su još i mešni ventili kojima se bira temperatura vode u radijatorskom krugu. Uglavnom sistem je malo komplikovaniji od najprostijeg kotao-pumpa-radijatori, ali zato omogućuje da se kotao loži na pun gas (što je najbolje i za dugovečnost kotla i za potrošnju ogreva). U tom slučaju (kad radi na pun gas) je svaki kotao dobar, dok ako treba gušiti kotao zbog npr. prevelike spoljne temperature, onda pokazuju slabosti - kondezuju, dime i sl.

E sad, ovo je samo informativno znanje pokupljeno sa neta (uglavnom sa jednog komšijskog foruma i teme "centralno grejanje na drva" koje sam pratio par godina), praktičnog iskustva i pravog znanja nemam, pa ovo shvati samo informativno dok Tine ne vidi pitanje...


Edit: nisam video da je @Petar97 već odgovorio na pitanje...

Edit 2: sad vidim da je i Tine odgovorio pre Petra. Sad baš razmišljam koliko sporo ja kucam post... :)
 
Poslednja izmena:
Ok. Hvala vam. Nego prakticno za grijanje drvima . Dajte mi primjer tih pufera i kotlova . Imena drugovi , firme nazivi ... Uradio sam grijanje po kuci razveo . Ostalo mi jos kotao da kupim .Radi se o 90kvm prizemna kuca .izolovana stiroporom ... kotlovnica u garazi 15m dalje .
Da sad radim isao bi ovako, napominjem nisam profesionalac u tom poslu, ovo su samo neka moja amaterska zapazanja:
Ovo je po meni najbolja sema jer cim potpalis i kotao se zagreje voda odmah ide u grejanje, a samo visak ide u akumulaciju.

Za regulator polaza bi ili uradio neku elektroniku sam (to mi je struka) ili heaton Whcr-01 regulator. Moze i termostatski mesni ventil. Rucni mesni ventil nije pozeljan jer se temperatura izvora, i samim tim izlaza, menja u zavisnosti od toga koliko je napunjena akumulacija.
Za akumulaciju verovatno centrometal od bar 1000l, pozeljno vise ako finansije dozvoljavaju.

Za regulaciju povrata i kotla 2 moguce varijante:
1) trokraki termostatski mesni ventil na oko 60*C,termostat pumpe u kotlu podesen 5*C nize od toga.
2) AKG-07 regulator, kao na slici.

Za kotao bosch solid b2000, 20kW bi trebalo da bude vise nego dovoljno za 90m2,verovatno i dosta manje. Realna snaga potrebna za grejanje 90m2 mislim da nije veca od 10kWMada treba preciznije izracunati potrosnju enegije, najveci faktor je debljina izolacije, pa onda prozori itd itd.

I da, sve ovo otpada ako radijatori nisu dimenzionisani za nisku polaznu temperaturu. Ako je predvidjeno da polazna temperatura bude 80*C da bi se kuca mogla zagrejati u najhladnijim danima onda akumulacija postaje mnogo manje korisna. Sto je veca razlika temperature izmedju polaznog voda i akumulacije ( a temperatura vode u akumulaciji ne bi trebalo da predje 85-90*C) to je logicno veca kolicina korisne energije koja se moze izvuci iz akumulacije. Sa 1000l vode ako je npr temperatura polaznog voda 50*C a temperatura akumulacije 85*C imamo 35 *C razlike. U 1*C imamo oko 1.16kWh za 1000 lit vode. Dakle tu imamo oko 35*1.16 = oko 40kWh energije, sto je dovoljno da se kuca greje punom snagom bar 3-4 sata. Ako je spoljna temperatura visa nije potrebna toliko visoka temperatura polaza da bi odrzali temperaturu u kuci. Ako je sada potrebno 40*C polaza onda imamo 45 *C * 1.16 = 52.2 kWh. Imamo vise energije na raspolaganju, a i snaga potrebna da se ugreje kuca je manja sto znaci da akumulacija traje jos duze, u ovom slucaju bar 5-6 sati.
 
Momo ja sa se namenjo peci,Sime solid italijanska,vrh,mislim da bezi za klasu viadrusu,bolje iskorist ogrev,ja uzo na drugoj kuci solid term turski.promasena pec.Da si blize ima jedna solida 5 bukvalno ko nova ,ta je 25 kw na drva .a 30 kw na ugalj..trazi 400 evra,nije jos postone ni zagaravljena.
 
Nemam centralno ali ovo je u normalno. Zatvoreni sistem ima posudu sa membranom a otvoreni je samo posuda. Obe služe samo da kad se voda zagrije ima prostor u koji se proširi ali ne i da voda teče kroz njih. Ako voda ne protiče nemože da se miješa i da topla voda uđe u bocu. Zato je ta cijev topla samo blizu peći. Ako su postavljene dvije cijevi može doći do kruženja vode jer uvijek postoji mogućnost različitog pritiska i voda se kreće i cijevi se zagriju.
samo je jedna cjev odma na polaznoj cjevi iz kotla . Pritisak je stabilan dva su stavljena sigurnosna ventila u slucaju da zaledi voda u posudi
Jeste i ja imam tako ,a gde ti cev zavrsava gore jel si je izolovo/ako smrzne ko da nemas otvoren.
nisam jos izolovo al moram ovo koji dan dobro izolovati , na tavanu je na odjak okacen, Inace stari bojler je upitanju kao boca al imam dva sigurnosna stavljena izvuko sam i cjev sa hladnog voda na tavan pa cu staviti i exspanzionu od zatvorenog sistema pa ako zaledi kojim slučajem sistem ce biti zatvoreni
 
Nikad nam nije smrzla posuda, niti znam da je nekom gde smo radili smrzla, izolaciju ostavimo od bojlera i bude super, uvek 1 cev topli vod završi u posudi
Sto se tiče BUFERA ILI PUFERA uglavnom akomulatora postavljali smo i od 150 i od 3000l
Radili smo peć pumpa akomulator
Akomulator pumpa kuća
U kući zidni termostat koji pali pumpu
I išla je ZAOBILAZNICA koja se koristi po želji da se izbegne akomulator
Treba sad čim stignem kod sebe da montiram akomulator 3000l pa ću okačiti slike
Montiram ga isključivo zbog EKSPLOZIJE temperature u kući
Npr večeras je stari ubacio 1 balu i u kući je 30 celzijusa a noćas će pasti na 22
A da imam akomulator zidni bi podesio na 24 i gotovo, sav višak bi akomulirao i duze bi bilo 24
Akomulator povećava potrošnju ali i kvalitet stabilnost temperature
Prošle godine kad sam prebacio na slamu potrošio sam 1600 bala, nije problem da spržim 2000 ili 2500 samo da se prijatno osećam
A i uzeo sam kalolifere na toplu vodu za radionicu koji bi strašno brzo trošili energiju bez akomulatora







Poslato čelo bašče uz pomoć 'levatora
 
Generalno je ko je napisao dukej.
Ako imaš akumulator, onda ga imaš, ne znam zašto tolike zavrzlame sa nekim obilaznicima. Ako redovno ložiš, akumulator ti se ne ohladi, nije to klasik, da imaš studenu vodu u sistemu kad dođeš da upališ sistem ujutro.

Imaš tu nacrtan sistem.

414b.jpg



Postoje više raznih opcija za punjenje, ja zagovaram namenske tipa Laddomat.
Kako to radi?
Na prilogu što ga stavio Petar, nije pravilno nacrtano. Fali povrat hladne vode u kotao pre akumulatora.
Kad senzor dobije signal, da je T dimnih gasova preko određene, upali pumpu R6. Pumpa je na hladnoj vodi i gura vodu u kotao.
Ima tu još jedan senzor, tu ko T1, koji prati temperaturu vode, Dok je voda hladna, ide krug direkt, odmah na ventil R7. Kad voda postigne traženu T, R7 se zatvori i otvori se R8, znači voda kruži kroz akumulator.
Taj senzor može bit stvarno senzor što šalje elektro signal u ventile, ili kapsula izbaždarena na traženu T, što otvara ventil ko u termostatu kola. Neki zagovaraju kapsulu podešenu na nižu, neki na višu temperaturu. Ja mislim, da je bolja niža, brže se krene, a akumulator se ionako napuni do kraja kad voda prođe drugi put, znaći da u korao uđe već topla voda.

Iza akumulatora ide razvod, u tom sistemu imaš jedan krug za toplu vodu i jedan za radijatore. Zbog racionalnog korištenja vode trebaš imat vremensku regulaciju, znači senzor T na crtežu meri vanjsku temperaturu i prema njoj podešava temperaturu u sistemu. Da se troši što manje tople vode iz zalihe, koriste se mješaoni ventili, koji koriste što više povratne vod ei samo dodavaju tople, da postignu traženu T. Obično u takvim sistemima voda kruži sve vreme, ali na nižoj temperaturi, potrebni su veći radijatori, da se preda dovoljno energije u prostoriju.

Na razvodu se može napravit više krugova za grijanje, ako je više stambenih jedinica u kući, može se i stavit merače, razni tipovi grijanja kao podno ili stensko opet traže svoje krugove, jer su druge temperature nego u radijatorima.

Nije problem sa majstorima, ako se drže uputa.

Ovo gore je recimo jedna od šema od Seltrona, što radi automatiku za grijanje. Imaš raznoraznih sa xy kombinacija stavki u sistemu.
Nađeš tu, koja pokazuje konfiguraciju tvog sistema i samo trebaju tako namontirat i spojit. Mislim da su na crtežu oznake i mesta na koje se spajaju žice sa pojedinih komponenti.
Problem dođe, kad majstor pored svega toga napravi po svome kako radi već xy godina jer on ovako i onako zna bolje od tebe što tebi treba.
 
Na prilogu što ga stavio Petar, nije pravilno nacrtano. Fali povrat hladne vode u kotao pre akumulatora.

Ako se dobro sećam onoga što sam pročitao na već pomenutom hrvatskom forumu u temi o centralnom grejanju na drva, dobra je šema koju je Petar okačio. Slojevito punjenje akumulatora, kao i dizanje temperature povratnog voda je omogućeno različitim režimima rada kotlovske pumpe koju kontroliše elektronika (AKG) koju je razvio jedan ondašnji forumaš u toj temi (Dajc je druga elektronika koju je razvio drugi forumaš). Ti režimi su od On/Off rada do rada pumpe različitim brzinama. Precizne detalje rada sam zaboravio, čitao sam to pre par godina, ali uglavnom nema trokrakog ventila u kotlovskom krugu pa samim tim ni nema voda sa izlaza kotla na ulaz.
 
Gledam tu šemu što je stavio Petar. Izgleda, da se kontroliše pumpa AKG sa senzorom Tkot, da kroz kotao prolazi voda dok ima dovoljnu izlaznu temperaturu, isto ko na jednostavnijim sistemima kontaktni termostat.
Siguran sam, da funkcionira, ali ajd, malo sam konzervativan pa bi kod ovake investicije možda ne šedio 100 €, pa mirno spavao.

Danas sa elektroničkim komponentama na izboru za male pare, može se sastavit automatika u samogradnji, ali moraš znat što radiš i koji rezultat tražiš.
 
Nije baš kao sa kontaktnim termostatom, priča je ovde dosta kompleksnija. Potrudio sam se da Vam pronađem nekoliko postova sa pomenutog foruma gde se u kraćim crtama objašnjava rad AKG regulatora. Uzmite u obzir datum tih postova, do sad je taj sistem sigurno daleko bolje istestiran i optimizovan. No to ne mogu tvrditi jer u poslednje dve godine ne pratim tu tematiku, moja pažnja je sad usmerena na neke druge teme...

 
Pisao sam letos o uvođenju centralnog... Sve je urađeno i pušteno u rad...Elem kotao etažni -ruski...radijatori al visine sedamdeset cm . .... Spremljeno dve prikolice bagremovih drva i dvadesetak džaka šišarki od kukuruza.... koliko će potrajati pisaću naknadno...
 
Pa sad,mozda mu bas ne potraje do kraja,ali zavisi od izolacije kuce,prozora,i kvadratura jel 100 tinak kvadrata u pitanju ili nekoliko puta vise.I kojih prikolica ?,sta ako je kamionska od 2 vagona xd ?.
 
Da, grejem četiri prostorije-sobe plus kupatilo, znači nekih sedamdesetak kvadrata ...Etažna peć-kotao se nalazi u jednoj prostoriji-kuhinji tamo gde je bio "smederevac", A prikolice su obične traktorske, mislim "Majevica" dakle klasika...Da toliko sam godišnje koristio ranije tokom sezone , za šporet, s'tim što je, dakle, grejana jedna prostorija...Znam da će biti nešto veća potrošnja u ovoj, novoj, varijanti, ali se nadam, ne premnogo...videćemo....Inače smederevac sam stavio pod znake navoda, jer ja nikad nisam ni imao stvarno smederevac ...uvek je to bio slovenac ili vranjanac....Pošto je tek počela grejna sezona, evo tek peti dan ložimo, i to ne u kontinuitetu, , po sobama je toplo ,evo sedim u majci u susednoj sobi od kuhinje, tu je al-radijator sa dvadeset i dva rebra-stari tip od osam sm. širine po rebru....
Da, nije ovo neka temperatura napolju, pa videćemo za kasnije....
 
Nije isto grejati jednu sobu I 4 sobe

Послато са moto e5 play помоћу Тапатока
 
Nazad
Vrh