Centralno i etazno grejanje.

steva44 je napisao(la):
23ueafc.jpg
Mada ima moj kum kaze da ga nekoristi jel za njega treba biti proracunato u dllaku kaloricnost peci i odnos radijatora,tako da ti ga nebi preporucivo bacanje para,bole probaj sa zadnji cugom na peci, malo da eksperimentises.Ako dozvole moderatori napisacu ime prodavnica da ne ispadne da ih reklamiram,imaju ad a do s sto se tice grejanja.
Kliknite za proširenje...

To ti je cetveroputni mis ventil i koristi se recimo ako u peci imas temp. vode 80 stepeni a ti trebas 40 onda ga narikras da na odlazu bude ta temp , imas ih takodjer i automatskih i s prikljuckom od 3/4 vam kosta oko 45 eura.
 
Znam ja sta je samo ovde je bila rec da nema da se nadje,a taj konkretno sto pominjes3/4 je 3700 dinara ili oko 35 evra.
 
Колике су димензије пећи за централно грејање у коју се могу ложити бале соје, сламе...?
 
Ima li neko na forumu da koristi kotao 'Pelet-Metalac'iz Bariča,i kakva su iskustva sa tim kotlovima,ako neko ima.
 
mojalovaa je napisao(la):
To ti je cetveroputni mis ventil i koristi se recimo ako u peci imas temp. vode 80 stepeni a ti trebas 40 onda ga narikras da na odlazu bude ta temp , imas ih takodjer i automatskih i s prikljuckom od 3/4 vam kosta oko 45 eura.
Kliknite za proširenje...


Meni je majstor drugačie objašnjavao za ovaj ventil. Meni je rekao da se taj ventil mora da se montira obavezno ako je kotao većeg kapaciteta od potrebnog jer onda dosta stoji prigušena vatra i naročito kad se loži sojina slama ona je dosta masna i da nebi se stvorila smola u kotlu. Kao dokaz prve godine svake druge nedelje bilo jedna puna kolica smole a evo sad ove godine nije bilo ni malo smole sve samo gar i pepeo šta povuče dimnjak. Jer kotao bi mogao da greje preko 200m2 a mi grejemo nekih 100m2. Kad je bilo ono jako hladno onda je išlo po 4 bale a obično po 3 bale dosta na dan.
 
@YTO koliko grejes površine,i koliko tona potrosiš preko zime?meni juce stigao kotao pelet metalac od 25 kw
 
mojalovaa je napisao(la):
To ti je cetveroputni mis ventil i koristi se recimo ako u peci imas temp. vode 80 stepeni a ti trebas 40 onda ga narikras da na odlazu bude ta temp , imas ih takodjer i automatskih i s prikljuckom od 3/4 vam kosta oko 45 eura.
Kliknite za proširenje...

Attila je napisao(la):
Meni je majstor drugačie objašnjavao za ovaj ventil. Meni je rekao da se taj ventil mora da se montira obavezno ako je kotao većeg kapaciteta od potrebnog jer onda dosta stoji prigušena vatra i naročito kad se loži sojina slama ona je dosta masna i da nebi se stvorila smola u kotlu. Kao dokaz prve godine svake druge nedelje bilo jedna puna kolica smole a evo sad ove godine nije bilo ni malo smole sve samo gar i pepeo šta povuče dimnjak. Jer kotao bi mogao da greje preko 200m2 a mi grejemo nekih 100m2. Kad je bilo ono jako hladno onda je išlo po 4 bale a obično po 3 bale dosta na dan.
Kliknite za proširenje...

Ajd' da pokušam da malo pojasnim šta se dešava sa kad u sistemu postoji ovaj mešni ventil:

Kad u sistemu ne postoji mešni ventil, onda sva voda iz kotla preko odlaznog voda (izlaz vruće vode na kotlu) ide u ulazni vod radijatorskog kruga, prolazi kroz radijatore i hladi se (tj. predaje toplotu u sobe), i ohlađena kroz izlazni vod radijatorskog kruga se vraća u povratni vod kotla (ulaz hladne vode na kotlu).
Ako se dobro loži onda temperatura vode koja ide kroz radijatore bude velika, pa u sobama bude pretoplo. Da bi se smanjila temperatura vode koja prolazi kroz radijatore potrebno je onda na neki način smanjiti vatru u kotlu i onda se kotao guši tako što mu se smanjuje dovod svežeg vazduha potrebnog za izgaranje ogreva. I to tako dobro funkcioniše sve dok je temperatura vode iznad nekih 60 stepeni jer je to neka granica kad nastaje smoljenje u kotlu. Problem nastaje u prelaznom periodu kad napolju nije dovoljno hladno, i kod predimenzionisanog sistema grejanja, tj. kad je potrebna mnogo manja teperatura vode koja ide kroz radijatore od pomenutih 60 stepeni. Tada se gušenjem kotla stvara smola u njemu, koja se hvata na zidove kotla koji su pothlađeni vodom čija je temperatura manja od nekih 60-65 stepeni.

Naravno, jasno je da se smola uvek stvara kad se ujutro kreće sa loženjem, tj. kad je kotao još hladan. Zato je potrebno obezbediti da se voda u kotlu što pre podigne na temperaturu iznad 65 stepeni (jer u takvim uslovima smola sagori pa se ne hvata na zidove kotla). Tu pomaže taj mešni ventil o kome govorimo i zato se on stavlja u sistem!

Njegova funkcija je da meša vodu koja izlazi iz kotla i onu koja se vraća iz radijatora, tj. da vruću vodu iz izlaznog voda kotla podeli na dva dela i da se jedan deo pošalje u radijatorski krug, a da se drugi deo vrati nazad u povratni (hladni) vod kotla, i tako pomogne da se što brže postigne dovoljna temperatura vode u kotlu. Naravno, jasno je da nedostajući deo vode koji ide u radijatorski krug (tj. onaj deo vruće vode koji je odmah vraćen u povratni (hladni) vod kotla), ventil uzme iz povratnog voda radijatorskog kruga. Evo primera: bez mešnog ventila 100 % tople vode iz kotla ide u radijatore, i 100% ohlađene vode iz radijatora se vraća u kotao. Sa mešnim ventilom se može podesiti da se određeni procenat vode izmeša (zato se i zove mešni ventil :osmeh: ), npr. 70% vruće vode iz kotla i 30% ohlađene vode iz radijatora se ponovo šalje u radijatore, a 30% vruće vode iz kotla i 70% ohlađene vode iz radijatora se vrati nazad u povratni vod kotla.

Sad je jasno da je dvojaka uloga ventila u sistemu: da u početku loženja obezbedi brže zagrevanje kotla (i time mu obezbedi veću trajnost zbog eliminacije smole iz njega), i da u prelaznom periodu smanji temperaturu vode kroz radijatore a da pri tome ne padne temeratura vode i u kotlu kako bi se smanjilo nakupljanje smole. Takođe je jasno da je sa njim u sistemu nešto sporije zagrevanje prostorija kod prvog loženja (ali se ide na to da su prostorije uvek tople, tj da se ne pothlade previše tokom noći).

Zbog same mogućnosti podešavanja ventila, potrebno je razumeti njegovu ulogu u sitemu i prema konkretnim uslovima ga i podešavati. Npr. na samom početku loženja se može dooobro pritvoriti da se što brže voda u kotlu zagreje i onda polako otvarati i puštati grejanje u kuću, a potom ostaviti na nekoj vrednosti (možda čak i potpuno otvoriti) koja odgovara željenoj temperaturi u sobama. Ili ako se nekom iz nekog razloga potpuno ohladi kuća, naravno da će ga prvo potpuno otvoriti da se što brže zagreje kuća (jer ko misli na trajnost kotla ako se smrzava :osmeh: ), a kad se zagreju sobe onda ga pritvoriti da se smanji temperatura vode kroz radijatore kako ne bi bilo pretoplo u kući.

Ali to niko ne radi, jer niko nema vremena da kampuje u kotlarnici i igra se sa ventilom, već obično ventil cele godine stoji na nekom fiksnom položaju, ili u boljem slučaju ga u najhladnijim danima otvore potpuno (kao i da nije u sistemu), a na početku i kraju zime ga ostave na npr. 70%.

Pored toga, nerazumevanjem njegove uloge u sistemu i principa rada, može se desiti da neki nesavesni domaćin (da baš ne kažem odmah domaćica :osmeh: ), ili neki stari deda zavrne ventil u pogrešnom smeru i navaglja pećku pa ona potom brzo prokuva i napravi se kuršlus na sistemu... Zbog toga majstori izbegavaju da stavljaju ovaj ventil u sistem, jer ako se desi kuršlus zbog neadekvatne upotrebe ventila svi će njega kriviti zbog loše napravljenog sistema, a niko neće posle deset godina doći da se žali zašto je kotao trajao samo toliko, a ne npr. 20 godina....

Sad bih još izneo moje mišljenje, da ovo sve ima smisla kod kotlova na čvrsto gorivo gde se vatra trajno održava, a da je manje primenljivo kod kotlova na baliranu slamu. Jer kod izgaranja slame nemamo trajan proces izgaranja, već se praktično kod svake bale ima situacija prvog loženja, i onda bi adekvatno podešavanje ventila kod svake nove bale bilo previše. Tu bi pomogli termostatski mešni ventili koji sami sami regulišu otvorenost i zatvorenost ventila, ali i njih majstori izbegavaju jer postoji mogućnost prokuvavanja kotla ako otkaže termostatski deo u ventilu.

Zato je, u tom slučaju, jedino pravo rešenje korišćenje akumulatora toplote u sistemu, gde se onda uvek loži na pun gas i greje voda maksimalno (a tad se i smola u kotlu sagori), a višak toplote proizveden ovakvim loženjem na pun gas se onda skladišti u akumulatoru toplote, dok u kuću odlazi samo onoliko toplote koliko je potrebno (naravno, to se mešnim ventilom izreguše). A kad se akumulator potpuno napuni, onda se prestaje sa loženjem i dalje se toplota u kuću vodi iz akumulatora. Koliko će to trajati (par sati, ili pola dana (npr. cela noć), ili čak ceo dan (u toplijim danjima), zavisi od veličine akumulatora...
 
Bravo dukej.

To je to.
Kod svih tih sistema je najznačajniji akumulator.
S njim i najlošija peć dobro radi, a bez njega i najbolja ne ispunjava očekivanja.
 
Pošto pravim kuću a želim da kvalitetno riješim problem grijanja imam par pitanja za sve one koji se bolje razumiju u ovu problematiku.
Prvo kod nas u Hercegovini (kuća je u Trebinju) nema nekih velikih zima. Kuća se sastoji od prizemlja i sprata. A želim barem za sad da grijem samo sprat znači stan od 95m kvadratnih visine 2,7m.
Da li je bolje ići na soluciju sa kotlom u kotlovnici ili eventualno neku kaminsku peć na pelet u dnevnom boravku?
Ako se opredjelim za kotao šta mislite o onim kotlovima koji imaju ugrađen bojler u sebi koliko je to pametno raditi s obzirom da su kupatilo i kuhinja na spratu a da bi bojler bio u prizemlju?
Koliko KW bi trebala biti peć za grijanje 95m kvadratnih prostora, kuća za sada nema izolaciju osim što je ozidana ciglom 25cm i urađena betonska fasada?
 
bikacan je napisao(la):
Greješ 100 kvadrata sa samo 3 bale soje dnevno?
Kliknite za proširenje...

Jeste tolko na dan a pre nego što legnemo ubacim jedan džak šapurine (od veštačkok od 25kg) i jedno parče drveta i to drži do ujutru i dosta često još ima dosta žara ujutru.


Dukej

To si u pravu za onaj ventil ja ne znam dali radim kako treba ili ne ali meni je majtor rekao kad je prelazni period da taj ventil držim na 1/2 a kad je hladnije onda na 2/3 kao što si ti naveo. A na kotlu onaj termostat za vazduh podešen na 75stepeni i tako mi stoji preko cele sezone. Dok nije bilo to tako urađeno sa tim ventilom svake druge nedelje sam morao da čistim kotao od smole a sad nije bilo ni malo smole za celu sezovu. Još zaboravio da tad smo vodu u kotlu držali na 60 stepeni a sad na 75. Jer nam je kotao velik stane cela bala i preko 200l vode.
 
Da li kotao mora biti u ispod nivoa odvodne i dovodne cevi,posto planiram da odvojim sprat i da stavim drugu pec ta bi mi bila cak iznad obadve cevi,posto mi cevi idu po patosu od prizemlja,ranije je to funkcionisalo fino je grejalo i sprat i prizemlje,ali sad neznam ,dal bi mozda jaca pumpa mogla da odradi posao.Znam da treba da bude ispod nivoa cevi ,ali dal moze da funkcionise iznad.Nelupa mi se beton a i morao bi drugi odzak.
 
Društvo danas mi je procurio kotao za centralno grejanje Termomont TKK 60,bio je majstor I rekao da ne vredi da pokušavam da ga krpim. Ima li neko iskustva sa popravkom kotlova.<Našao sam I rupicu gde curi,ije pristupačna da se zavari.Ja lično se plašim I da pokušam jer verujem da je manje vise "izgoreo" pa će usled varenja popustiti I na drugim mestima.Inače ovo je 10-a sezona da radi. U principu počinjem redovno da ložim od 1 novembra I tek pred setvu ga gasim. Radi dan I noć bez prestanka I ne čisti se samo se pepeo vadi od dole sa vremena na vreme.Kada se naloži u 10-11 uveče nema problema do ujutro 6-7 ima žara dosta zato ga I ne gasim.Od ogreva koristim samo šapurike I drvo (bukvu) jedne sezone sam ugalj I to 1 t kamenog da probam ali sam odustao jel je bilo očaj čistiti svako jutro. Ako imate neki savet bio bih zahvalan kao I preporuku novog kotla .
 
jbrtka je napisao(la):
@YTO koliko grejes površine,i koliko tona potrosiš preko zime?meni juce stigao kotao pelet metalac od 25 kw
Kliknite za proširenje...


Jedan objekat je nešto jaće od 700 m2 i 80% je u staklu što se tiće zidova i u njemu je samo podno grijanje(u pitanju je Kafić)a peć je 100 kw,a drugi je kuća sa prizemljem i dva sprata u nje je prizemlje podno grijanje+ radijatori,1 i 2 sprat radijatori,neznam njenu kvadraturu (hehe) u njoj je peć 50 kw ,uglavnom dođe šleper sa 25 paleta-25 tona,i ostalo je na kraju grijanja oko 3-4 tone peleta,s tim da se baš i ne pazi na potrošnju peleta kod grijanja

A kod mene su peći Eko Line Kovan,jedna peć je ekplodirala tokom rada nakon nekih mjesec dana rada,od 100kw i iz te firme su je odmah zamjenili bez ikakvog pogovora i ćak su pitali treba li kakvu naknadnu štetu namiriti,na što smo rekli ne,od tada ništa svaka ćast im,ćak su pored ostalih zemalja Europe krenuli izvoziti i u Španiju,što govori o njihovom kvalitetu :osmeh:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh