xsale
Moderator
Zna li neko gde da kupim unutrasnja vrata od lozista za Sime?
Centralno i etazno grejanje.
- Začetnik teme dreger
- Datum pokretanja
Rale 83
Prijatelj Foruma
Možeš li, molim te, slikati još iz kog ugla pećku, njenu unutrašnjost, da vidimo kako su izvedeni dimovodni kanali, ložište, prostor za pepeo... Koji je proizvođač i cena, ako nije tajna? Hvala unapred!
Edit: kad sam pisao poruku videla se samo prva slika.
- - - - - - - - - -
Da li je to peć za dve bale? Pretpostavljam da jeste, i da se stavlja jedna bala na drugu. Ne znam kako se to rešenje pokazalo u praksi, (očekujem od tebe iskustva i komentare na zimu). Kolega ima peć za dve bale sa širim a nižim ložištem, i bale se stavljaju na kant - jedna pored druge, i to se pokazalo kao dobro rešenje.
Ove jeseni će mi biti malo frka za bale, potrebno mi je 1700 bala (za dve porodice), a vro sam 700 kg soje po kj i slama je potpuno samlevena, i kombajner mi kaže da balirka to neće moći pokušiti, odnosno da majstor neće hteti ni da drnda presu na prazno. Pored toga, još neke stvari kod ovog načina grejanja mi polako već idu na živce, i kad izda kotao vrlo lako je moguće da se vratim na ugalj...
Edit 2: Da li možeš slikati detalj kako je izvedena klapna za preusmeravanje dima iz ložišta, direktno u odžak ili kroz izmenjivač. Ovo prozorče mi se jako sviđa i vrlo je korisno, (pod uslovom da se ne učađavi). Koliki dimnjak imaš?
Edit: kad sam pisao poruku videla se samo prva slika.
- - - - - - - - - -
Da li je to peć za dve bale? Pretpostavljam da jeste, i da se stavlja jedna bala na drugu. Ne znam kako se to rešenje pokazalo u praksi, (očekujem od tebe iskustva i komentare na zimu). Kolega ima peć za dve bale sa širim a nižim ložištem, i bale se stavljaju na kant - jedna pored druge, i to se pokazalo kao dobro rešenje.
Ove jeseni će mi biti malo frka za bale, potrebno mi je 1700 bala (za dve porodice), a vro sam 700 kg soje po kj i slama je potpuno samlevena, i kombajner mi kaže da balirka to neće moći pokušiti, odnosno da majstor neće hteti ni da drnda presu na prazno. Pored toga, još neke stvari kod ovog načina grejanja mi polako već idu na živce, i kad izda kotao vrlo lako je moguće da se vratim na ugalj...
Edit 2: Da li možeš slikati detalj kako je izvedena klapna za preusmeravanje dima iz ložišta, direktno u odžak ili kroz izmenjivač. Ovo prozorče mi se jako sviđa i vrlo je korisno, (pod uslovom da se ne učađavi). Koliki dimnjak imaš?
Poslednja izmena:
KishRobert
Prijatelj Foruma
Ovakve peci na bale je sada vec stvarno poceo da pravi i kurta i murta...
Kao sto znas da se u limenom kotlu voda grije samo sa one strane s koje plamen i toplina dodiruju stjenke dok se kod gusenog kotla zbog masivne povrsine i debelog mesa toplina prenosi na 100% dodirne povrsine sa vodom , druga stvar , guseni kotlovi imaju na svojim rebrima dodatna rebra koja povecavaju dodirnu povrsinu s plamenom , treca stvar , nikako ti lim koji je debel 3 mm ne moze da provede jednako topline kao gus koji je debel 10 mm i vise na nekim mjestima.
Svaki ogrev ima svoju kaloricnu vrednost , sto ti znas , pa recimo ako natrpas vrbovo drvo u pec od 25 kW dobit ces negdje oko 12 do 14 kW toplinske energije , ako natrpas bukovo dobit ces oko 19 kW a ako stavis borovinu dobit ces 22 kW , na mrki ugalj ces da dobijes tih 25kW , uz to svaka pec ima svoj certifikat i na njemu tabelu da se vidi na koji ogrev dobijas koju snagu.
Potreba za snagom peci uopste ne ovisi niti o broju radijatora niti o broju soba vec o tome koliku imas toplinsku vodljivost zidova ( vanjskih) , stropa (plafona) i prozora na kuci , prema tome se izracunavaju gubitci i proracunava se broj radijatora ili duzina polozene cjevi u pod ako je podno grijanje , pa tek kada dobijes tu vrednost onda izracunavas povrsinu radijatora da tu istu toplinu mogu da prenesu na taj zadani prostor.
Ne vidim potrebu da se pec trpa do 95% jer ti o tome u velikom djelu uopste ne ovisi snaga peci , ako bi pec u tom postotku natrpao sa mrkim ugljem pec bi se istopila bez obzira na vodu u njoj , ako je ispravan regulator propuha ta bi pec ond vise od pola energije izbacila kroz dimnjak jer bi stalno bila zatusena.
Ima sada jedna mana kod gusenih kotlova a to je dosta manja kolicina vode u njima to je negdje u prosjeku oko 50 litara , pa kod njih bi valjalo imati dodatni spremnih od oko 300 litara za vrucu vodu , inace kod proracuna cjevi vecina majstora zezne stvar i stavi pretanke cijevi , ti kao majstor znas zasto , jer samim time smanjite odvod topline i osigurate vecu radnu temp kotla , ali za tvoj info da znas da jedna litra vruce vode (80C) sadrzi oko 80W toplinske energije pa tako da bi kucu koja trosi recimo 24 kW toplinske energije grijao kako valja moras obezbjediti protok od oko 300 litara na sat , ali posto se voda ne smije podhladiti ( ispod 45 C) to je oko 750 litara na sat vode od 80C , znaci cijevi moraju biti u stanju da provedu tu kolicinu vode ( topline iz vode).
Svaki ogrev ima svoju kaloricnu vrednost , sto ti znas , pa recimo ako natrpas vrbovo drvo u pec od 25 kW dobit ces negdje oko 12 do 14 kW toplinske energije , ako natrpas bukovo dobit ces oko 19 kW a ako stavis borovinu dobit ces 22 kW , na mrki ugalj ces da dobijes tih 25kW , uz to svaka pec ima svoj certifikat i na njemu tabelu da se vidi na koji ogrev dobijas koju snagu.
Potreba za snagom peci uopste ne ovisi niti o broju radijatora niti o broju soba vec o tome koliku imas toplinsku vodljivost zidova ( vanjskih) , stropa (plafona) i prozora na kuci , prema tome se izracunavaju gubitci i proracunava se broj radijatora ili duzina polozene cjevi u pod ako je podno grijanje , pa tek kada dobijes tu vrednost onda izracunavas povrsinu radijatora da tu istu toplinu mogu da prenesu na taj zadani prostor.
Ne vidim potrebu da se pec trpa do 95% jer ti o tome u velikom djelu uopste ne ovisi snaga peci , ako bi pec u tom postotku natrpao sa mrkim ugljem pec bi se istopila bez obzira na vodu u njoj , ako je ispravan regulator propuha ta bi pec ond vise od pola energije izbacila kroz dimnjak jer bi stalno bila zatusena.
Ima sada jedna mana kod gusenih kotlova a to je dosta manja kolicina vode u njima to je negdje u prosjeku oko 50 litara , pa kod njih bi valjalo imati dodatni spremnih od oko 300 litara za vrucu vodu , inace kod proracuna cjevi vecina majstora zezne stvar i stavi pretanke cijevi , ti kao majstor znas zasto , jer samim time smanjite odvod topline i osigurate vecu radnu temp kotla , ali za tvoj info da znas da jedna litra vruce vode (80C) sadrzi oko 80W toplinske energije pa tako da bi kucu koja trosi recimo 24 kW toplinske energije grijao kako valja moras obezbjediti protok od oko 300 litara na sat , ali posto se voda ne smije podhladiti ( ispod 45 C) to je oko 750 litara na sat vode od 80C , znaci cijevi moraju biti u stanju da provedu tu kolicinu vode ( topline iz vode).
Rale 83
Prijatelj Foruma
Eto daosi 50% odgovora koji sam zeleo od tebe cuti , vise necemo pisati koje snage treba biti kotao po kvadratnom metru jer je besmisleno jer zavisi od mnogo drugih faktora.
Gus - liveni metal - sivi liv kako ga vec sve zovu u kojoj varijanti cistoce nije bas toliki provodilac toplote ( svi bi stavljali gusane kotlove) drugo nijedan metal se nece istopiti u vodi cak ni kalaj cija je tacka topljenja oko 450 stapeni tako da liveni kotao teoretski je moguce napuniti do 95% ukupne zapremine lozista , prakticno je tesko izvodljivo .
Debljina cevi igra veliku ulogu u necemu iako je na svakom ventilu od 1/2" rupica svedena na 8mm treba se uklopiti snaga pumpe KOJA odredjuje protok vode kroz kotao
i raspored sile inercije kroz cevi dabise dobila ujednacen protok vode kroz grejna tela NPR grlo cirkulacione pumpe na 32-60-180 je manje 25-80-180 .
Manja kolicina vode u gusanom kotlu nije problem jer gus vise zadrzava akumuluranu toplotu od metala , spajh sistem daje ujednacene rezultate na obe vrste kotlova sa konstantnim lozenjem , al je ful odradjen spajher sa automatskim mesajuceregulacionim ventilima bezobrazno skupa investicija
Gus - liveni metal - sivi liv kako ga vec sve zovu u kojoj varijanti cistoce nije bas toliki provodilac toplote ( svi bi stavljali gusane kotlove) drugo nijedan metal se nece istopiti u vodi cak ni kalaj cija je tacka topljenja oko 450 stapeni tako da liveni kotao teoretski je moguce napuniti do 95% ukupne zapremine lozista , prakticno je tesko izvodljivo .
Debljina cevi igra veliku ulogu u necemu iako je na svakom ventilu od 1/2" rupica svedena na 8mm treba se uklopiti snaga pumpe KOJA odredjuje protok vode kroz kotao
i raspored sile inercije kroz cevi dabise dobila ujednacen protok vode kroz grejna tela NPR grlo cirkulacione pumpe na 32-60-180 je manje 25-80-180 .Manja kolicina vode u gusanom kotlu nije problem jer gus vise zadrzava akumuluranu toplotu od metala , spajh sistem daje ujednacene rezultate na obe vrste kotlova sa konstantnim lozenjem , al je ful odradjen spajher sa automatskim mesajuceregulacionim ventilima bezobrazno skupa investicija
Rale 83
Prijatelj Foruma
Spajh sistem je sistem koji putem elektronike regulise temperaturu u kuci na sledeci nacin
1 prilikom lozenja isporucujese toplota koja je potrebna za odrzavanje kuce u kucu a visak se salje u jednu veliku posudu koja je dobro izolirana i ima veliku zapreminu i lozise dok se posuda ne zagreje na 90 stepeni .
2 za odrzavanje temperature u kuci je dovoljno npr 60 stepeni visak odlazi u spajher
3 kad temperatura u kotlu padne ispod 60 povratni vod se usmerava da se mesa sa potisom iz spajhera koji regulise mesani ventil da bise u potisu opet dobilo 60 stepeni .
Tako se dobija dase npr. lozi 12 sati intenzivno i posle jos 36 sati imati grejanje .
Automatika je dosta skupa
sistem je pomeni dosta ok
1 prilikom lozenja isporucujese toplota koja je potrebna za odrzavanje kuce u kucu a visak se salje u jednu veliku posudu koja je dobro izolirana i ima veliku zapreminu i lozise dok se posuda ne zagreje na 90 stepeni .
2 za odrzavanje temperature u kuci je dovoljno npr 60 stepeni visak odlazi u spajher
3 kad temperatura u kotlu padne ispod 60 povratni vod se usmerava da se mesa sa potisom iz spajhera koji regulise mesani ventil da bise u potisu opet dobilo 60 stepeni .
Tako se dobija dase npr. lozi 12 sati intenzivno i posle jos 36 sati imati grejanje .
Automatika je dosta skupa
sistem je pomeni dosta okHvala! Poznato mi je kako rade sistemi sa akumulatorom toplote, samo nisam znao da je "spajh" stručan izraz za to.
edit: Ne znam da li si možda čitao na es forumu kako je u samogrdanji takvu regulaciju uradio forumaš @tihi2. Skoro pa savršeno...
edit: Ne znam da li si možda čitao na es forumu kako je u samogrdanji takvu regulaciju uradio forumaš @tihi2. Skoro pa savršeno...
Pedja1
Član
није стручан него на инвалидном немачком .. wärmespeicher је акумулатор топлоте као што си лепо и рекао .. стварно нема потребе да се гађамо сленгом на туђем језику.
sad stvarno nista ne razumem ,ispada da ni tucani kotlovi ne valjaju.no nema veze,moj zet ima solidu 4.mislim jedno 3 sezone i super je zadovoljan i kako greje i koliko ogreva trosi,isto je i jedan drugar pred proslu zimu uzeo solidu 5 i on je isto prezadovoljan.(greju otprilike istu kvadraturu kao i ja)tako da cu se javiti kad pocne zima i na kraju sezone da iznesem svoje utiske ,pohvale a i kritike na racun kotla.inace da kazem da su skoro duplo manje ogreva trosili nego ja u ono sranje od alfe 23 central.a pisao sam ranije kolika je ta potrosnja,kojoj se svi cude i ne mogu da veruju.
Rale 83
Prijatelj Foruma
Svaki kotao ima svoje prednosti i mane da postoji idealno resenje za sve svi bi to koristili . 1997-8-9 se najvise trazilo grejanje na struju i naftu od 2002 mogu na prste nabrojati koliko sam ugradio dok sam radio u firmi , a odkako sam se osamostalio nisam nijedan.
- - - - - - - - - -
da postoji idealno resenje za sve svi bi to koristili . 1997-8-9 se najvise trazilo grejanje na struju i naftu od 2002 mogu na prste nabrojati koliko sam ugradio dok sam radio u firmi , a odkako sam se osamostalio nisam nijedan.- - - - - - - - - -
Nisam citao , posaljimi molimte link
Pošto sam baš pre neki dan pisao o tom na hr forumu, evo kopije s malim popravkama i tumačenjima.
Koliko može toplinu držat xy litara pufer zavisi od objekta do objekta.
Za početak, možeš si izračunat energetske gubitke objekta. Ima više kalkulatora na netu, jedan je na naslovu: http://www.ursa.com.hr/950.htm
Za svaki konstrukcijsko identičan dio objekta (vanjske stene, prozori, pod prema podrumu, prema tavanu...) prema negrijanoj okolini si izračunaš toplinsku propusnost po m2, onda umnožiš sa kvadratima i vidiš, koliko W gubiš na sat za svaki stepen razlike u temperaturi.
Tu se možeš i igrat sa menjanjem stavki kod pojedinih sklopova.
Pa možeš videt razliku između situacija sada i ako staviš prema tavanu ili na fasadu x cm izolacije, ili zameniš prozor(e).
Ako si dobro sastaviš tabelu u nekom excelu ili sl., možeš i locirat lokaciju ili dio zgrade, na kojoj najviše gubiš.
Time se može i racionalno pristupit obnovi po etapama, jer obično se nema para za sve u jednom koraku. Možeš si postavit kalkulaciju i za svaku sobu posebno, pogotovo ako sve prostorije ne griješ na istu temperaturu.
Često su objekti građeni u više 'rata', pa treba obratit pažnju i na to, da nisu sve vanjske stene identične po strukturi.
U sistemu grijanja s puferom imaš nekoliko samostalnih sklopova: peć sa zaštitom temperature povratne vode (Laddomat, Oventrop...), pufer, oduzem tople vode i razvod.
Peć može biti u takvom sistemu za početak bilo kakva na drva. I onim najstarijim, lošim modelima, se s tim sistemom popravi iskoristak i komfort rada s njom i komforta u kući.
Suvremene peći na uplinjavanje ne mogu funkcionirat ako u sistemu nisu spojene sve ostale komponente.
U financijskom vidu je lakše prvo nadogradit ostale komponente sistema i peć zamijenit na kraju, kad novci dopuste, ili ju koristit do fizičnog istrošenja.
Sa nadogradnjom sistema ni stare peći nisu toliko loše ko što su sada, kad rade same bez 'podržke' ostalih komponenti.
Zaštita povrata tople vode štiti za zaštitu peći pred hlađenjem i punjenje pufera s vručom vodom. Održava u peći konstantnu temperaturu vode (povrat vode u peć je idealan oko 60°C, a temperatura u peći preko nekih 75°C), time se sprećava čađenje na stenama i naslaganje prljavštine u peći.
Kad voda u peći postigne traženu temperaturu, otvori protok vruče vode prema puferu (i radijatorima). Pufer služi za spemanje viška topline prilikom gorenja drva. Peći na drvo djeluju najbolje, najčišće i najkorisnije ako vatra gori iz sve snage.
Ako objekat tu energiju ne 'potroši', voda u peći se pregrije, pa avtomatika preko klapne (ili gašenjem ventilatora) oduzme zrak vatri, koja se guši, dimi, kuha drvo..., na kraju imaš loš iskoristak i prljavu peć. Uz pufer trebaš i ekspanziju u rangu cca. 10%.
Pufer se 'puni' od gore prema dole, pa se prilikom početka loženja 'ispražnjenog' sistema može imat na vrh pufera 75°C, a na dnu 30°C.
U Slo se tražilo za dobijanje subvencije 50 litara akumulatora toplote (pufera) na kW snage peći, sad se to diglo na 55 litara.
Ja u svojoj kući uz 25-35 kW peć planiram oko 2500-3000 litara pufera.
Pošto na količinu topline ima utjecaj i količina drva na jedno loženje peći, treba proverit i ako imaš oko 20 litara pufera na 1 litar zapremina prostora za loženje.
Prilikom korištenja se dobije i grif, koliko treba energije za napunit djeliničmo pun pufer. To se prilagodi količinom drva u jednom punjenju. Za dobru kontrolu pufera treba 3-4 termometra po visini pufera. Obično se kaže, da pufer nije nikad prevelik, iako su često problemi sa unošenjem u često neke podrume. Pa se može stavit i po više manjih pufera, koje se prilikom instaliranja spoji među sobom.
Regulacija korištenje tople vode. Oduzimanje tople vode iz pufera mora sprećavat previše mješanja vode u puferu, da se što duže održi visoka temperatura u gornjem djelu pufera.
To su miks ventili, koji koriste dio povratne vode iz radijatora, a iz pufera uzmu samo toliko, da se ponovo postigne tražena temperatura vode u radiatorima.
Taj ventil može bit običan ručni, a za još bolji rad i racionalnije korištenje vode iz pufera služe vremenske regulacije. Te imaju ventile, koji imaju motorni pogon podešavanja mješanja, upravljan sa procesorom, koji podešava temperaturu vode u radiatorima u zavisnosti od vanjske temperature.
Ti sistemi rade sa slabijim (po trošenju struje) pumpama, i za održavanje topline koriste nižu temperaturu vode u radijatorima, time da voda kruži sve vrema.
Pored opcije postojanja više samostalnih stambenih jedinica (stanova) u zgradi, pojavom novih niskotemperaturnih načina grijanja, kao što je podno, može se desit, da je u jednim objektu više raznih tipova grijanja. Onda treba razdvojit krugove, da se za radiatore koristi svoj krug, za talno grijanje drugi, svoj za grijanje sanitarne vode.., pa i za svaki stan odvojeno. Automatika u svakom grijnom krugu održava temperaturu koju takav tip grijanja traži.
Pošto uglavnom pričamo o starijim objektima sa instaliranim radijatorima, postojeći razvod u objektu se spoji na izlaze iz regulacije.
Kad to prvi put čitaš ili slušaš, sve je to ko neka svemirska raketa.
Kad vidiš nekoliko tih instalacija, puno ti je jasnije kako to radi.
Koliko može toplinu držat xy litara pufer zavisi od objekta do objekta.
Za početak, možeš si izračunat energetske gubitke objekta. Ima više kalkulatora na netu, jedan je na naslovu: http://www.ursa.com.hr/950.htm
Za svaki konstrukcijsko identičan dio objekta (vanjske stene, prozori, pod prema podrumu, prema tavanu...) prema negrijanoj okolini si izračunaš toplinsku propusnost po m2, onda umnožiš sa kvadratima i vidiš, koliko W gubiš na sat za svaki stepen razlike u temperaturi.
Tu se možeš i igrat sa menjanjem stavki kod pojedinih sklopova.
Pa možeš videt razliku između situacija sada i ako staviš prema tavanu ili na fasadu x cm izolacije, ili zameniš prozor(e).
Ako si dobro sastaviš tabelu u nekom excelu ili sl., možeš i locirat lokaciju ili dio zgrade, na kojoj najviše gubiš.
Time se može i racionalno pristupit obnovi po etapama, jer obično se nema para za sve u jednom koraku. Možeš si postavit kalkulaciju i za svaku sobu posebno, pogotovo ako sve prostorije ne griješ na istu temperaturu.
Često su objekti građeni u više 'rata', pa treba obratit pažnju i na to, da nisu sve vanjske stene identične po strukturi.
U sistemu grijanja s puferom imaš nekoliko samostalnih sklopova: peć sa zaštitom temperature povratne vode (Laddomat, Oventrop...), pufer, oduzem tople vode i razvod.
Peć može biti u takvom sistemu za početak bilo kakva na drva. I onim najstarijim, lošim modelima, se s tim sistemom popravi iskoristak i komfort rada s njom i komforta u kući.
Suvremene peći na uplinjavanje ne mogu funkcionirat ako u sistemu nisu spojene sve ostale komponente.
U financijskom vidu je lakše prvo nadogradit ostale komponente sistema i peć zamijenit na kraju, kad novci dopuste, ili ju koristit do fizičnog istrošenja.
Sa nadogradnjom sistema ni stare peći nisu toliko loše ko što su sada, kad rade same bez 'podržke' ostalih komponenti.
Zaštita povrata tople vode štiti za zaštitu peći pred hlađenjem i punjenje pufera s vručom vodom. Održava u peći konstantnu temperaturu vode (povrat vode u peć je idealan oko 60°C, a temperatura u peći preko nekih 75°C), time se sprećava čađenje na stenama i naslaganje prljavštine u peći.
Kad voda u peći postigne traženu temperaturu, otvori protok vruče vode prema puferu (i radijatorima). Pufer služi za spemanje viška topline prilikom gorenja drva. Peći na drvo djeluju najbolje, najčišće i najkorisnije ako vatra gori iz sve snage.
Ako objekat tu energiju ne 'potroši', voda u peći se pregrije, pa avtomatika preko klapne (ili gašenjem ventilatora) oduzme zrak vatri, koja se guši, dimi, kuha drvo..., na kraju imaš loš iskoristak i prljavu peć. Uz pufer trebaš i ekspanziju u rangu cca. 10%.
Pufer se 'puni' od gore prema dole, pa se prilikom početka loženja 'ispražnjenog' sistema može imat na vrh pufera 75°C, a na dnu 30°C.
U Slo se tražilo za dobijanje subvencije 50 litara akumulatora toplote (pufera) na kW snage peći, sad se to diglo na 55 litara.
Ja u svojoj kući uz 25-35 kW peć planiram oko 2500-3000 litara pufera.
Pošto na količinu topline ima utjecaj i količina drva na jedno loženje peći, treba proverit i ako imaš oko 20 litara pufera na 1 litar zapremina prostora za loženje.
Prilikom korištenja se dobije i grif, koliko treba energije za napunit djeliničmo pun pufer. To se prilagodi količinom drva u jednom punjenju. Za dobru kontrolu pufera treba 3-4 termometra po visini pufera. Obično se kaže, da pufer nije nikad prevelik, iako su često problemi sa unošenjem u često neke podrume. Pa se može stavit i po više manjih pufera, koje se prilikom instaliranja spoji među sobom.
Regulacija korištenje tople vode. Oduzimanje tople vode iz pufera mora sprećavat previše mješanja vode u puferu, da se što duže održi visoka temperatura u gornjem djelu pufera.
To su miks ventili, koji koriste dio povratne vode iz radijatora, a iz pufera uzmu samo toliko, da se ponovo postigne tražena temperatura vode u radiatorima.
Taj ventil može bit običan ručni, a za još bolji rad i racionalnije korištenje vode iz pufera služe vremenske regulacije. Te imaju ventile, koji imaju motorni pogon podešavanja mješanja, upravljan sa procesorom, koji podešava temperaturu vode u radiatorima u zavisnosti od vanjske temperature.
Ti sistemi rade sa slabijim (po trošenju struje) pumpama, i za održavanje topline koriste nižu temperaturu vode u radijatorima, time da voda kruži sve vrema.
Pored opcije postojanja više samostalnih stambenih jedinica (stanova) u zgradi, pojavom novih niskotemperaturnih načina grijanja, kao što je podno, može se desit, da je u jednim objektu više raznih tipova grijanja. Onda treba razdvojit krugove, da se za radiatore koristi svoj krug, za talno grijanje drugi, svoj za grijanje sanitarne vode.., pa i za svaki stan odvojeno. Automatika u svakom grijnom krugu održava temperaturu koju takav tip grijanja traži.
Pošto uglavnom pričamo o starijim objektima sa instaliranim radijatorima, postojeći razvod u objektu se spoji na izlaze iz regulacije.
Kad to prvi put čitaš ili slušaš, sve je to ko neka svemirska raketa.
Kad vidiš nekoliko tih instalacija, puno ti je jasnije kako to radi.
Poslednja izmena:
Hteo bih da namontiram neki merac toplote na radijator ili cev (ili bilo gde drugde, bitno je da je spolja) koje ce me obavestiti kada temperatura vode predje 90 stepeni. Recimo neki zvucni signal ili svetlosni, bitno je da se oglasi. Da li postoji tako nesto da se kupi i gde? Vidim da ljudi koji se bave pecurkama stalno barataju s nekim meracima, dal da pitam i tamo?
Pokusao sam s klasicnim meracom temperature na autu benzincu, koji ukljucuje ventilator kada temperatura vode u autu predje 90 stepeni, ali zbog male povrsine naleganja(tog meraca na radijator ili bakarnu cev), on ne uspeva da se ugreje dovoljno da napravi kontakt, a voda je odavno presla 90 stepeni. Da li postoji neki takav merac koji ukljucuje na 60 stepeni, taj bi valjda i odgovarao?
Pokusao sam s klasicnim meracom temperature na autu benzincu, koji ukljucuje ventilator kada temperatura vode u autu predje 90 stepeni, ali zbog male povrsine naleganja(tog meraca na radijator ili bakarnu cev), on ne uspeva da se ugreje dovoljno da napravi kontakt, a voda je odavno presla 90 stepeni. Da li postoji neki takav merac koji ukljucuje na 60 stepeni, taj bi valjda i odgovarao?
Tebi treba cevni termostat, kucaj to u google i naći ćeš već gde ima i pošto je. Možeš još kucati i nalegajući termostat i sl. Evo ti jedan primer: http://www.kupindo.com/Merno-regulacioni-instrumenti /9180448_Cevni-termostat-za-centralno-grejanje
edit: Pošto su ovi termostati namenjeni za uključivanje pumpe centralnog grejanja, oni imaju samo kontakte za uključenje ali ne i neki alarmirajući signal (svetlosni ili zvučni signal), koji će ti ukazati da je termostat uključio/isključio. Pošto je tebi potrebna alarmirajuća funkcija, to možeš provizorno rešiti sa npr. onim bežičnim zvoncetom koje kod Kineza može kupiti za 200-tinjak dinara. Termostat montiraš na cev koja izlazi iz kotla (vruća voda), na njegove kontakte prikačiš kontakte od prekidača zvonceta, a drugi deo zvonceta (prijemna jedinica) držiš tamo gde želiš da čuješ taj alarm. To je najjeftinija varijanta...
edit: Pošto su ovi termostati namenjeni za uključivanje pumpe centralnog grejanja, oni imaju samo kontakte za uključenje ali ne i neki alarmirajući signal (svetlosni ili zvučni signal), koji će ti ukazati da je termostat uključio/isključio. Pošto je tebi potrebna alarmirajuća funkcija, to možeš provizorno rešiti sa npr. onim bežičnim zvoncetom koje kod Kineza može kupiti za 200-tinjak dinara. Termostat montiraš na cev koja izlazi iz kotla (vruća voda), na njegove kontakte prikačiš kontakte od prekidača zvonceta, a drugi deo zvonceta (prijemna jedinica) držiš tamo gde želiš da čuješ taj alarm. To je najjeftinija varijanta...
Poslednja izmena:
Kompaj
Član
Ako sam dobro razumeo ovu Tvoju tvrdnju, ispada da na tučanim zidovima može da se prenese više toplote na vodu nego kod limenih (a da su površine dodira vode i metala iste)
Ajd' molim te objasni, ako Ti nije mrsko, kako 1 m kv kvadratni liva prenese više toplote od 1 m kv lima (npr. Č.1214)
To je to, mislim da ce nalegajuci termostat da zavrsi posao, imam gomilu nekih zvonceta/sijalica pa cu nesto od toga da prikacim kao alarm, da upozori ako temperatura predje 90 stepeni. Sa cevnim bi trebalo dosta posla,ispustanje vode, lemljenje, ponovo punjenje sistema vodom, ispustanje vazduha, i da se taj ceo dan ne grejem. Krecem u potregu za nalegajucim.
panonac
Prijatelj Foruma
Danas bio kod coveka,ja jos jeftinije grejanje nisam video od ovoga,grejanje je napravljeno na piljevinu,sve radi elektronika,tvoje je samo da doneses piljevinu i da odneses pepeo,i cela kuca topla.
