Cena zemlje? ( kupovina,kredit,prepis )

putin je napisao(la):
Ok, ko to dovodi u pitanje i zasto je to cudno? Pa u celom svetu je tako, industrija se siri i to je to. Normalne zemlje bi tako nesto zabranile i takve firme slale tamo gde je vrednost zemlje mala i zemlja nepogodna za poljoprivredu. Samo kod nas se resurs koji se ne obnavlja daje da se u njega nabije beton.
Kliknite za proširenje...
Cena napretka.
 
putin je napisao(la):
Procitaj opet sta sam napisao. Nemoj biti nad**n non stop, citaj malo bolje.
Svakog od nas ovde koji prevrcu zemlju i imaju neki kapital je neki deda stvorio i siguran sam da kod vecine nas imanje koje je steceno i sagradjeno, masine kupljene, zemlja vrede vise nego dva stana i dva lokala. Zato nemoj da se gubis, opusti se.
P. S da dodam kraj 70ih i sve do 90ih sa 2ha povrca ne da si mogao da kupis 2 stana i 2 lokala, nego duplo. Jedan ha kupusa je kucu pravio i ferguson nov pride uz nju.
Kliknite za proširenje...
Pročitao sam dobro i pročitao sam tvoja pojašnjenja drugima.
Siguran sam da su tvoj deda i moj deda živeli u različitim vremenima ali ipak je uvek bilo teško zaraditi novac osim kada digneš kredit a inflacija ga pojede.
Mani se mitova o povrću, naslušao sam se mnogo tih priča. Zaista je jedna porodica jedne godine ubila sa parama, a ceo život su spavali po pijacama i zalivali na njivi. Ostali 0, ostale samo priče.
Moji su radili povrće od uvek, a stali smo na noge kada su prestali. Dobro se sećam bostana u Zagrebu, Visokom i po ko zna kojim gradovima. Mladost sam proveo prvo čuvajući, a posle i prodavajući bostan u NS i okolini, kupus, krompir i td. Spavali po pijacama, po tuđim gradovima i nismo kupili dva stana i dva lokala.
I tada sam slušao priče i verovao dok nisam pogledao realnost.
99% su se satrli od posla, a samo 1% su možda uspeli.
Moj mentor je 1980-te imao 13kj krompira, pa se nije obogatio. Sećam se tih godina sobe pune krompira, miš da ti neko kupi da ne baciš.
 
putin je napisao(la):
Ok, ko to dovodi u pitanje i zasto je to cudno? Pa u celom svetu je tako, industrija se siri i to je to. Normalne zemlje bi tako nesto zabranile i takve firme slale tamo gde je vrednost zemlje mala i zemlja nepogodna za poljoprivredu. Samo kod nas se resurs koji se ne obnavlja daje da se u njega nabije beton.
Kliknite za proširenje...
To se slažem da se fabrike prave na zemljištu nepogodnom za poljoprivredu i lošeg kvaliteta.
 
Boderlica je napisao(la):
Pročitao sam dobro i pročitao sam tvoja pojašnjenja drugima.
Siguran sam da su tvoj deda i moj deda živeli u različitim vremenima ali ipak je uvek bilo teško zaraditi novac osim kada digneš kredit a inflacija ga pojede.
Mani se mitova o povrću, naslušao sam se mnogo tih priča. Zaista je jedna porodica jedne godine ubila sa parama, a ceo život su spavali po pijacama i zalivali na njivi. Ostali 0, ostale samo priče.
Moji su radili povrće od uvek, a stali smo na noge kada su prestali. Dobro se sećam bostana u Zagrebu, Visokom i po ko zna kojim gradovima. Mladost sam proveo prvo čuvajući, a posle i prodavajući bostan u NS i okolini, kupus, krompir i td. Spavali po pijacama, po tuđim gradovima i nismo kupili dva stana i dva lokala.
I tada sam slušao priče i verovao dok nisam pogledao realnost.
99% su se satrli od posla, a samo 1% su možda uspeli.
Moj mentor je 1980-te imao 13kj krompira, pa se nije obogatio. Sećam se tih godina sobe pune krompira, miš da ti neko kupi da ne baciš.
Kliknite za proširenje...
Kod tebe sve nekako kontra, niko nokad nije skucio kao povrtari u dekadi izmedju 80 i 90ih samo kod tebe nista nije islo. Turbo zeta puna paprike u ljubljani 5000 dm i svaka dva dana tako, kupus od po celoj Jugoslaviji. Rodjak za kj kupusa 1983 dobio skoro 37000 dm i uplatio nov kamion. A ti spavao na krompiru i sta vec. Sve naopako
 
To je bilo sa 1% povrtara i to kada ih usere godina, baš kao i sada. Videćemo najesen kako će proći sa lukom. Bubu najbolje zna kako je biti sada povrtar jer ih ima puno kod njega u selu.
 
I zamisli da su svi bili povrtari 😂😂😂😂, a pre 50 godina ih je procentualno bilo više (malih) nego sada.
Ponavljm da su nečije dede živele pre tih 70-90-tih kada je bio uspeh kod najvećeg procenta ne biti gladan, a i tada je bilo bogatih !
Koliko je tvoj deda stekao stanova i kuća ?
 
putin je napisao(la):
Kod tebe sve nekako kontra, niko nokad nije skucio kao povrtari u dekadi izmedju 80 i 90ih samo kod tebe nista nije islo. Turbo zeta puna paprike u ljubljani 5000 dm i svaka dva dana tako, kupus od po celoj Jugoslaviji. Rodjak za kj kupusa 1983 dobio skoro 37000 dm i uplatio nov kamion. A ti spavao na krompiru i sta vec. Sve naopako
Kliknite za proširenje...
Zar ne shvataš da si se posr.o po 99% deda koji nisu kupili 2 stana i 2 lokala ?
 
Kao i u svemu, megalomanija i hiperprodukcija su preuzele primat i zbog toga nam je tako kako je. Što se tiče kupovine zemlje, mnogi su se ogazdili kad je zemlja bila jeftina 90-ih posle restitucije. Neki su se gazdili kad je država subvencionisala kupovinu zemlje pa su rođaci menjali njive i od subvencija za kupovinu kupovali tako da ih zemlja ne košta ništa. Ne treba nikog osuđivati ako je uspeo dobro da kupi pa iako je prodao dedovinu jer to je ipak zabadanje nosa u tuđ život.
 
Bubu je napisao(la):
Kao i u svemu, megalomanija i hiperprodukcija su preuzele primat i zbog toga nam je tako kako je. Što se tiče kupovine zemlje, mnogi su se ogazdili kad je zemlja bila jeftina 90-ih posle restitucije. Neki su se gazdili kad je država subvencionisala kupovinu zemlje pa su rođaci menjali njive i od subvencija za kupovinu kupovali tako da ih zemlja ne košta ništa. Ne treba nikog osuđivati ako je uspeo dobro da kupi pa iako je prodao dedovinu jer to je ipak zabadanje nosa u tuđ život.
Kliknite za proširenje...
Bubu jel mi mogao opširnije da napišeš za nas mladje, kako je funkcionisalo to subvencionisanje kupovine zemlje i kojih je godina to bilo?
 
Rakin je napisao(la):
Bubu jel mi mogao opširnije da napišeš za nas mladje, kako je funkcionisalo to subvencionisanje kupovine zemlje i kojih je godina to bilo?
Kliknite za proširenje...
Pa i ja sam mlađi, meni je 38 godina i bio sam klinac kad se to radilo. Uglavnom, država je subvencionisala kupovinu zemlje s' tim da je kupac morao da ima svoj finansijski udeo u kupovini. Mislim da je postojalo ograničenje u veličini površine koja se kupuje i maksimalnom iznosu po jedinici površine. Neka neko stariji detaljnije opiše.
 
To se radilo kada je Veselinović bio ministar poljoprivrede.Država je pokrivala trećinu troškova.Znači ,ako si imao zemlje ,mislim da je bilo min 3 ha ,mogao si da kupiš još ,minimum 3 ha a država ti posle uplati vrednost 1 ha i troškove prepisa za 1 ha.Ako nisi imao zemlje trebao si da kupiš 6 ha a drćava ti uplati za 2 ha.Jedina glupost je bila potpisivanje ugovora sa ministarstvom ,svi smo išli za Beograd.Trebao si da se obavežeš da tu zemlju nećeš prodati narednih 15 godina ,da ćeš je domaćinski raditi ...Da li je bilo ograničenje u količini novca koje drćava finansira po jednom gazdinstvu ,ne znam ali verovatno jeste.Uspeo sam da kupim na taj način dve njive od po 6 kj (3,5 ha)
Ako sam nešto propustio neka me stariji isprave.
 
putin je napisao(la):
Ti opet o dva stana i dva lokala, razumes li ti sta znaci vrednost, ekvivaletnost vrednosti 2 stana i 2 lokala. Procitaj opet postove, nesto te zeza gadno oko shvatanja poente.
Kliknite za proširenje...
Naravno i u mom prvom komentaru na tvoj (neću napisati kakav) komentar sam napisao ,,u vrednosti 2 stana i 2 lokala", vrati se i pročitaj.
Jednostavno si se posrao po svima koji nisu muljali, nisu bili bliski sa vlasti (Zeleni plan koji je pojela inflacija), nisu nasledili, nusu bili zaposleni pa dobili i stan i kredit (koji je pojela inflacija) za kuću i nisu bili 1% povrtara koji su se obogatlili. Odnosno po najpoštenijem sloju ljudi.
 
Volim povremeno da procitam, pa evo i ovde mozda nekom bude nesto znacilo. Prvi put kad sam procitao sacuvao sam kod sebe, da se nadje, podseti me da je ono sto se prozivi i cega se secamo na kraju sve sto nam ostaje, jedino bogatstvo koje se ne moze izgubiti..

Vredi procitati..

Sanduče

Bilo je to prekjuče, na Stevanjdan.

Ustadoh, mrak, tek se razdanjava.
Prosule se zvezde po nebu, k'o đerdan.
Setih se da je danas i očeva slava.

Ja sam odavno batalio te gluposti,
što kaže moja žena.
Nije da sam nevernik, Bože me oprosti.
Nego... došla su nova vremena.

Eto, danas ću u Gružu, u dedino selo.
Ispod Rudnika, u Beluću.
Dolazi mi neki Nemac,
stavio sam na oglas kuću,
pa da je pogleda.

Jer, što će mi?
Odavno umrli i baba, deda,
majka i otac.
Što da badava propada?
Godinama nisam pobio ni kolac,
a i daleko je od Beograda.

Oko podneva stigoh,
vidim, Švaba već čeka.
Nešto belo, zrikavo i pegavo,
vala, ne liči na čoveka,
onako žut.

Al' vidim, sve mu se dopada!
Ne smeta mu ni loš put,
nit' kriva ograda,
niti što vrapci rkću po oluku.

Trabunja nešto o vodi,
šipurcima i svežem vazduhu,
dok mi maše parama ispred nosa.

Prođosmo pored magaze,
pod strehom još visi dedina kosa,
za ekserom brus, u volujskom rogu.

Spotakoh se za nešto,
za dlaku da slomim nogu.

Kad ono, babina obramača.

E, ne znate vi gde je izvor Ćelovača,
i koliko je odatle vode donela...

Da sve sipaš, 'nako, iz neba,
udavio bi pola sela.

Evo, po sto dukata!

Mislim, a turam ključ u bravu.
Zaškripa kvaka, ciknuše vrata,
nešto me teknu, ali u trenu.

Odmahnuh glavom, odmah se prenuh,
pa pozvah kupca da gleda robu.
Uđe veselnik u prvu sobu,
pa nešto stade da romori.

Kud je 'naki, ne zna ni da govori,
puška ga ubila,
već jauče.

Da mu poklonim, da ga ne slušam!
Kad, ugledah neko sanduče.
Stoji, na sred kuće.

Svega mi, nisam ga nikad video ranije!
Učini mi se da neko šapuće,
da ga otvorim.

Priđoh polako, kao da gorim,
pa digoh poklopac.

Kad tamo, svašta.

Imalin, igla, vojnički konac,
parčići zemlje, sitno grumenje,
geleri, pisma, izdeljan krstić,
dve epolete, uz njih ordenje.

I slika.

Mladog čoveka, vidim vojnika.
Gleda me, brate, kao da diše.

Pogledah nazad.
Kad, nešto piše.

„Moj mili sine, čuvaj ognjište,
ikonu slavsku, gumno, strnište,
sve naše njive, trlu, dvorište,
voćnjake, polja, bunar, kućište.

Ukrovi kuću što sam ozid'o..."

Poslednja pošta- ostrvo Vido.

Kroz suze dozvah dedinu priču,
od sebe sam je, odavno skrio.
Setih se da je bio siroče,
da oca nije, ni upamtio.

Sam, u oluji, vetru, bespuću...

Kad, neko reče:„Kupujem kuću."

Probudi se duša.
O, hvala ti, Bože!
Zatvorih sanduk, i rekoh:

„Ne može."

Zapevali pragovi, zapojale grede.
Negde nesta Švaba, k'o đavo pred krstom.

Ja odoh da otkujem kosu moga dede.


Марко С. Марковић
Kliknite za proširenje...
 
kiraj je napisao(la):
To se radilo kada je Veselinović bio ministar poljoprivrede.Država je pokrivala trećinu troškova.Znači ,ako si imao zemlje ,mislim da je bilo min 3 ha ,mogao si da kupiš još ,minimum 3 ha a država ti posle uplati vrednost 1 ha i troškove prepisa za 1 ha.Ako nisi imao zemlje trebao si da kupiš 6 ha a drćava ti uplati za 2 ha.Jedina glupost je bila potpisivanje ugovora sa ministarstvom ,svi smo išli za Beograd.Trebao si da se obavežeš da tu zemlju nećeš prodati narednih 15 godina ,da ćeš je domaćinski raditi ...Da li je bilo ograničenje u količini novca koje drćava finansira po jednom gazdinstvu ,ne znam ali verovatno jeste.Uspeo sam da kupim na taj način dve njive od po 6 kj (3,5 ha)
Ako sam nešto propustio neka me stariji isprave.
Kliknite za proširenje...
Konkretno ,ja sam dobio povraćaj u 2004 godini.Za vreme Veselinoviće je krenulo a nastavila je i sledeća vlada sa Dulićkom na čelu.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh