Cena višnje u vašem kraju

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Evoj detalj iz teksta je da se uisas od smeha,koja je realna cena.Pa malina koja se radi da se ubijes od posla oko nje je 200 dinara a realna cena visnje 110-150,jos berba obroci i pivo:haha:,ma u ovoj drzavi je narod lud 100%,pa po tome ja hocu 100 dinara za kilo kukuruza i psenice.Bas su zakacili uzornu sliku visnjara u Srbiji,cisto kao u parku,uopste nema trave,ovaj sto se seta u gacama rizikuje da ga nesto ujede:haha:

CENE:LANjSKA otkupna cena "oblačinke" iznosila je između 40 i 50 dinara. Sada se očekuje nešto viša, ukoliko ne bude ucena otkupljivača. Višnjari u merošinskoj opštini smatraju da je to ispod svakog minimuma i ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje. Po njima, realna cena bila bi između 110 i 150 dinara. Nadničari su lane berbu naplaćivali od 12 do 15 dinara po kilogramu, plus tri obroka i po nekoliko piva. Koliko će tražiti ove godine, ostaje da se vidi.
 
E taj o kom pricas je moj burazer mirko 015,i on je se lepo dosetio za ovu godinu,kupio je roto tarup i sad se ubija od posla,ne silazi sa traktora ovih dana,tarupira-kosi zakorovljene visnje-vocnjake:haha:Danas nije mogao da odradi jedan visnjar,imao je obaveza i ja sam ga zamenuo sa njegovim 540,to sto on radi je osuda,korov je dva metra,tu ima svega a kod svih najvise bagrema,traktor oce da eksplodira(ono je sahranjivanje traktora),da one mucene visnje nisu crvene i da nisu dobro rodile ja uopste nebi znao gde je red.E vidis prijatelju takvi su kod nas visnjari bar 80%,i znas sta je zanimljivo,kad sam zavrsio gazda tog carobnog nazovi vocnjaka mi kaze,najavljuju cenu 30-40 dinara majku im je..m a jel znas ti koliko sam ja ulozio u sve ovo,dva puta sam prskao,bacio suboticko djubrivo 300 kila na hektar,nemogu troskove da pokrijem:haha:a ona mucena visnja rodila do zemlje se otegla.
I sto je jos jako zanimljivo,posto sam tu uvek po njivama i vidim,daleko je bolje rodila visnja koja je u korovu a zasto boga pitaj.


I meni ovo jako zanimljivo zbog mojih dosadašnjih 6 prskanja, košnje, kolčenja i ostale muke u višnjiku. Baš bi volio vidjeti takve višnjike bar na slikama. Zanimljivo je i kako nisi okinuo koju sliku pa okačio. Stigneš još uvijek.:osmeh:
 
Tako je, 6 prskanja + jedno prihranom preko lista... O ostalim aktivnostima tipa djubrenje, odrzavanja visnjara (posle ovih kisa, trava je poludela), da i ne trosimo reci.
 
Poslednja izmena od urednika:
@kroka
Nemoj tako, ispasce da je visnja komplikovanija od maline za proizvodnju. :haha:

Po vasem ispade da se u visnju ne ulaze nista, visnja je itekako komplikovana za proizvodnju (ako zelis prvu klasu), ako hoces one sitne i crvljive koje niko nece da otkupi, onda samo posadis i povremeno pokosis da te ne pojedu zmije kad udjes u visnjar. Za razliku od maline, visnja zahteva kvalitetnije zemljiste, malinu obicno sade na nekim sitnim parcelama koje nisu nizasta drugo i da im nije maline te parcele bi mogli da posumljavaju.
 
Necu da gresim dusu ali kod nas se u visnju ulaze jedno veliko NISTA,stvarno ja vam verujem da mnogi od vas ulazu dosta,pa to radi moj burazer ali na kraju skoro pa ode za iste pare visnja iz korova i ova odrzavana.Kod nas ko prska 3 puta pa taj je ozbiljan vocar:haha:Rado bih slikao ali nemam kako,recicu burazeru da slika kad bude tarupirao pa cu ovde rado postaviti.
 
Mozda nije za poredjenje al ja imam posadjenih 65 ari kruske u spaliru(mozete videti na temi kruska), uglavnom do sad ove godine spremano 3 puta(uradjeno za ukupno sat ipo) i jednom sa bocnom frezom(tri sata) a njiva ko pista za ukupno pola radnog dana. Nek bude jos tri puta sve to a nece i nek bude pet puta veca povrsina opet to mu dodje oko 50 radnih sati na tri hektara pa ako je to mnogo mi svi:mozemo da idemo u...
 
kosi zakorovljene visnje-vocnjake:haha:
nemogu troskove da pokrijem:haha:
jos berba obroci i pivo:haha:
ovaj sto se seta u gacama rizikuje da ga nesto ujede:haha:

@kroka Nemoj tako, ispasce da je visnja komplikovanija od maline za proizvodnju. :haha:
Kod nas ko prska 3 puta pa taj je ozbiljan vocar:haha:
Necu da gresim dusu ali kod nas se u visnju ulaze jedno veliko NISTA
Evoj detalj iz teksta je da se uisas od smeha,koja je realna cena.
Pa malina koja se radi da se ubijes od posla oko nje je 200 dinara a realna cena visnje 110-150
Sta je realna cena? Kako se do nje dolazi? Vec sam pitao: koji procenat treba pripasti razmazenom nezasitom visnjaru? Ako vec mesate maline koji procenat treba pripasti malinaru? Koliko dana savesni proizvodjac visanja provede na njivi a koliko savesni proizvodja malina? Udjes u excel dve kolone i tri vrste, maline i visnje a ovamo cena beraca, cena koju placa hladnjaca i cena po kojoj prodaje hladnjaca popunis, uzmes grafikon pitu i vidis kako se kolac deli. Ovo su pitanje za nasmejane forumase. Malinarima koji ne pucaju od smeha zelim cenu od 250din/kg i vise mada takvi i ne zalaze ovde oni imaju svoju temu i drze se nje.
ja vam verujem da mnogi od vas ulazu dosta,pa to radi moj burazer ali na kraju skoro pa ode za iste pare visnja iz korova i ova odrzavana.
Niti rodi isto niti ode isto a na kraju krajeva ne znam za takve slucajeve, u mom kraju.
 
kroka;872156[B je napisao(la):
]Necu da gresim dusu ali kod nas se u visnju ulaze jedno veliko NISTA[/B],stvarno ja vam verujem da mnogi od vas ulazu dosta,pa to radi moj burazer ali na kraju skoro pa ode za iste pare visnja iz korova i ova odrzavana.Kod nas ko prska 3 puta pa taj je ozbiljan vocar:haha:Rado bih slikao ali nemam kako,recicu burazeru da slika kad bude tarupirao pa cu ovde rado postaviti.

Prijatelju bez ljutnje ali sad si ga stvarno preterao. Samo za njivu od 1ha da bude solidnog kvaliteta treba izdvojiti minimum 5000evra, gde je priprema,sadnice, sadnja, 5 godina besprofitnog odrzavanja dok ne dodje na rod itd itd.
Ko ima nasledjene njive pa samo pobode izdanke i zakorovi, takvih vocara nema kod mene, niti su takvi nekome konkurentni niti takve visnje mogu da prodaju zato sto kad ih oteras na otkupno mesto otkupljivac ih ubaci u vodu ako isplivaju crvi zavrsio si sa prodajom, mozes da ih bacis ili da ih das bud zasto.
 
Vi racunate koliko kosta hektar zemlje u kalkulaciji za visnju? Racunajte koliko ima ulaganja u nju? Ja tvrdim jedna od najjednostavnijih kultura za proizvesti i pritom nema velika pocetna ulaganja.
 
Racunica se zna otprilike, a sad u ostale kulture na zalazim, verujem da je vecina kultura daleko ispod cene. U zavisnosti od povrsine, odrzavanja, mehanizacije, branja i sl, svi se uklapamo na nulu sa cenom visnje od 25 do 40 dinara (ovoliki raspon zbog cene beraca/trusaca). Dakle dajte mi 30% preko za trud i bicu vrlo zadovoljan. Sa 6 prskanja, podrevanjem, freziranjem, nek svake godine bude pola evra po kg i ja cu biti vise nego zadovoljan. Ako cena ove godine bude ispod 30 dinara bicemo u debeloj dilemi brati ili ne brati...
 
Sta je realna cena? Kako se do nje dolazi? Vec sam pitao: koji procenat treba pripasti razmazenom nezasitom visnjaru?

Zanimnjiva teza, međutim....

Ko je taj ko određuje koji je to procenat? Može li se uopšte doći do tog broja?
Ja mislim da u ovim uslovima, sveukupnim ekonomskim, to nije moguće. Proizvođaći višanja tek treba da dostignu poziciju u kojoj će moći pregovarati oko procenta a time i cene, sada nisu u toj poziciji.
Zašto nisu?
Nekoliko je razloga a dva smatram ključnim.
Jedan je ekonomski položaj proizvođača koji im ne dopušta korišćenje mehanizama kojima bi povećali cenu, ili primorali svoje kupce da pregovaraju oko tog procenta. Da pojednostavim, ekonomski položaj proizvođača im ne dopušta da kažu, cena mi je niska i po njoj ne mogu i neću da prodam svoj proizvod. On svoj proizvod mora da proda, nema alternativu, kupci to znaju, i to je njegova slaba tačka u pregovorima.
Drugi važan faktor je socijalna struktura, i sve što ona sobom nosi, a nosi i nivo znanja, stručnosti, obrazovanosti, samih proizvođača.
Dok imamo ljude koji kažu, ja znam kavo je stanje u proizvodnji višanaj jer moj brat kosi travu po višnajma, i dok ti i slični ljudi budu, a za sada jesu, dominatan model proizvođača, nema smisla a nema ni mogućnosti pominjati procenat o kom ti pričaš.

Kako i kada će se stvari promeniti?

Tek kad sveukupno društvo bude na značajno višem ekonomskom nivou i to je put koji sledi, prečice nema.
A šta uraditi da društvo postane bogatije?
Kompleksno pitanje ali tome sigurno ne vodi način da se selo i poljoprivreda guraju u prvi plan, naprotiv.
 
Ovo nije problem samo kod visnje vec kod svih mogucih kultura. Mi (poljoprivredni proizvodjaci) nismo Gasprom pa da MI odredjujemo cenu i da drugi moraju da je prihvate. Ima nas jaaaaako mnogo i nekom uvek (vecini) gori za novce. Sve je to poznato, nikakva tajna nije.

Inace i sa ostatkom posta se slazem, samo onda dolazimo do strukture stanovnistva. Mi na zalost imamo jako malo visokoobrazovanih (legalno viskoobrazovanih, sta reci kad nam je predsednik drzave pod stare dane studirao :osmeh: ) i tesko je da se tu nesto pokrene.
 
Poslednja izmena od urednika:
Drago mi je da se slažeš.
Ovo je ključno
Ima nas jaaaaako mnogo
Na to sam mislio kada sam napisao da put ka boljem položaju seljaka nije ovo što se sada radi, insistiranje (ili kvaziinsistiranje) na poljoprivredi kao motoru razvoja.
Industrija je ta koja razvija poljoprivredu.
Prvo, industrijski radnici si kupci poljoprivrednih proizvoda, što je njih više više je kupaca, a kad je kupaca više tražnja je veća, a veća tražnja znači veću cenu.
Drugo, razvojem industrije se samnjuje broj poljoprivrenih proizvođača, dakle samnjue se ponuda, to opet znači veću cenu. Tako se smanjuje i konkurencija među samim polj. proizvođačima, a to ih onda dovodi u povoljniju situaciju pri pregovorima sa kupcima. Ne mogu kao sad da kažu, baš me briga, ako ti ne daš daće drugi, ima vas ko kusih pasa.

A da li se može industrija razvijati ako se od nje uzima da bi se davalo poljoprivredi je za neku drugu temu.
 
Interesantno je to koliko ima onih koji veruju u tržište, da je sve stvar slobodnog tržišta koje će na kraju to regulisati. To je ta neuhvatljiva sila koja sve rešava i koja ume da najbolje odmeri, gde je dugačko da skrati, gde je jeftino da poskupi. To jednostavno ne postoji i izgleda da će još morati da prođe vremena da se to shvati.
Ekonomski položaj, socijalna struktura (zašto i onaj koji kosi travu, a uzgred ima i višnje ne zna kakva je situacija, zašto ih diskreditovati), pregovaranje oko cene i sve te fraze, od toga nema ništa. Mišljenje da će nastati neki bolji ekonomski nivo koji će omogućiti mi deluje neverovatno u ovoj poziciji. Razumem ja tvoje želje i ideje da se stvari poprave ali teško će to ići.

koji procenat treba pripasti razmazenom nezasitom visnjaru?

Zašto je neko nezasit višnjar, ako želi da radi i da živi od svoga rada. To je valjda poenta. Još kažeš i da je razmažen. Moje je mišljenje da su nezasiti vlasnici kapitala, ti koji određuju dinamiku svih dešavanja i samog života. Sa tim u vezi je i cena višnje. Opet se sve zasniva na sistemu ali to ne znači da se ne treba boriti.
 
Hvala ironman jer nisi rokao smajlice i jesi ispisao smislene postove. O procentima sam pisao ne zbog toga sto mislim da proizvodjaci visanja trenutno mogu uticati na njih, jasno je da se samo hladnjace pitaju vec zbog toga sto ljudi masovno porede maline i visnje i tvrdi kako je cena malina korektna a o ceni visanja se govori u fazonu i sa 30 dinara ste u plusu. Procenti su veoma bitni i nije fer da hladnjace mnogo vise zaradjuju na visnjama ako ne i najvise od svog voca. Oko visanja se radi koliko se radi ali to ne znaci da ogroman deo kolaca ode hladnjacama. Sto se tice dominantog modela proizvodjaca kod mene (na jugu) je potpuno drugacije (sramota je da zoves nekoga da kosi). Dakle pricam o Nisu, Leskovcu, Prokuplju one koje znam rade sve sami i prilicno su odgovorni proizvodjaci. Politici nije mesto ovde ali slazem se sa tobom.
ichibinalan ironija, nisi me razumeo.
 
Koristim priliku da pozdravim povratak legende. Da se nije pojavio sad kad je cijena i berba u pitanju, ozbiljno bi se zabrinuo.:osmeh:

Meni višnju otkupljuju po HACCAP sustavu, negdje oko 12 kriterija. Šta mislite po kojem sustavu isplaćuju jer nisam još sve naplatio za 2013. Naravno da se nadaju da će otkupiti i ovogodišnji rod. Ne radi se se samo o jednom otkupljivaču, skoro su ista sva tri koja postoje u mojoj državi. E sad bi tu mogli o ekonomiji, svjetskim tokovima, uređenosti i napretku društva ali od toga nema ništa i , po meni, sve se svodi na monopol, kartele. E sad kako tome doskočiti ne znam a možda i nije moguće. Jer vidim da se kod mene dogovore njih tri a kod vas njih tridesetri.

A sad pozdrav, odoh prskati Višnju da bi otkupljivač imao vrhunski proizvod, bez ijednog crva, da netrune, tvrde kožice, veća od 16 mm,tamno crvene boje, ...
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh