dragan.kovacev
Član
E da je kao pre pa da sejemo 30god. kukuruz na kukuruz, a viktorijanci neka cede tatu svog pa neka prave ulje!
Cena suncokreta rod 2015
- Začetnik teme stizanin
- Datum pokretanja
daner
Član
Jos cu i preci na soju zito i detelinu, bar svoje seme imam da se koliko toliko resim lopova
Послато са LG-D802 уз помоћ Тапатока
Послато са LG-D802 уз помоћ Тапатока
szeky
Član
Evo sta pise "Blic",zamislite oni vec digli cene i to na ulje proizvedeno od proslogodisnje sirovine.Eeee to se zove ekstraprofit...
Ulje skuplje 25 odsto zbog cene suncokreta
S. L. | 23. 08. 2015. - 07:27h | Foto: G. Srdanov - Ilustracija | Komentara: 0
Cena jestivog suncokretovog ulja u Srbiji povećana je za oko 25 odsto na 131 do 141 dinar.
Uljari o cenama ne žele javno da govore, a na pitanje zašto je ta namirnica drastično poskupela, kažu da je to bilo neizbežno.
- Sirovina je glavni razlog poskupljenja. Prošle godine bilo je više ulja na tržištu, a sada ga nema dovoljno. Zalihe su skoro potrošene, što je uslovilo poskupljenje sirovine dok ne stigne novi rod. Prošle godine tonu suncokreta smo kupovali po 250 evra, a sada po 350 evra - kaže naš sagovornik.
On navodi da je za proizvodnju litra ulja potrebno tri kilograma semena suncokreta.
U vodećim trgovinskim lancima, suncokretovo ulje trgovačkih robnih marki može da se kupi za desetak dinara povoljnije.
Po potrošnji ulja Srbija je lider u Evropi s prosečnih 11,3 litra godišnje po glavi stanovnika.
Čak 98,7 odsto ulja prodatog u Srbiji je suncokretovo. Deo potrošača redovno kupuje mast, koja je i upola jeftinija od ulja.
Supruga mi je juce stigla iz Madjarske. Bila je izmedju ostalog sa domacinima u jednoj uljari gde oni rade i receno joj je da im je dnevni kapacitet 2500 kg suncokreta iz cega se dobija 1100l jestivog ulja...takodje prave i biodizel.... No comment
Malisa M
Član
3X36=130+2x45 U matematici koju sam ja ucio ovako nije moglo
Srdjan Žorž
Član
Ako reklamiraju semenske kuce,da pojedine sorte imaju radman i preko 55 posto to znaci 2 kilograma,i manje suncokreta za litar nerafinisaniog ulja.
stanarevicr
Novajlija
CENA SUNCOKRETA U IZVOZU 42 DIN/KG NIJE KONAČNA
Kovačica/Pančevo, 24. avgust 2015.
Ratari iz Južnog Banata prodaju suncokret izvozniku, a za potrebe uljare „BIMAL” u distriktu Brčko (BiH). Ovaj izvozni posao započele su dve kompanije iz Kovačice i Padine, uz dobru saradnju sa Udruženjem „Banatski paori”. Predsednik ovog udruženja Jan Husarik rekao je za „AgroServis” da postignuta cena od 42 din/kg nije i konačna i da postoji poverenje ratara u izvoznike, od kojih se očekuje i veća cena, ako je oni ostvare u prodaji.- Mi smo lane loše prošli sa fabrikama, a ove godine se nadamo boljem ishodu – kaže Husarik i ističe da su veliki proizvođači suncokreta i organizatori proizvodnje znatne količine zrna ponudili fabrikama i da im ovaj izvoz ometa planove za nisku cenu. Neko je pokušao da administrativno oteža izvoz, ali je to rešeno i za svega par dana iz Banata je izvezeno oko 1.500 tona suncokreta. Naše uljare su nas pokušale uplašiti da imaju višak zrna i da nisu spremne za veću cenu od 36 dinara, a cena ulja u prodaji je povećana za 25 odsto.Prema prošlogodišnjoj otkupnoj ceni suncokreta niko u lancu nije imao potrebu da povećava cenu ulja, a pogotovo ne ako je tačno da su zalihe zrna velike, kažu u Udruženju „Banatski paori”. Neko se u ovoj priči, izgleda, preračunao.„AgroServis” je danas saznao da uljara „Bimal” u Brčkom godišnje preradi 120.000 tona uljarica, što je rod sa oko 50.000 hektara.Rod uljarica (suncokreta, soje i uljane repice) sa područja Srbije neće biti znatno skuplji zbog potražnje, jer će u Srbiji još dve uljare prestati sa radom. Kako prognoziraju u „Agroexit” grupi iz Novog Sada, tržište suncokreta još nije u punom zamahu, jer je žetva bila prekinuta, a i ranih sorti je bilo manje zasejano nego drugih. Može se dogoditi da suncokret bude izvožen i u Mađarsku, što bi sa količinom od 40.000 tona u Vojvodini stvorilo potražnju za zrnom. Kako saznajemo, veće količine soje biće izvezene u Rumuniju.
[h=2]Moje Gazdinstvo[/h]
- - - - - - - - - -
svi u kovacicu
Kovačica/Pančevo, 24. avgust 2015.
Ratari iz Južnog Banata prodaju suncokret izvozniku, a za potrebe uljare „BIMAL” u distriktu Brčko (BiH). Ovaj izvozni posao započele su dve kompanije iz Kovačice i Padine, uz dobru saradnju sa Udruženjem „Banatski paori”. Predsednik ovog udruženja Jan Husarik rekao je za „AgroServis” da postignuta cena od 42 din/kg nije i konačna i da postoji poverenje ratara u izvoznike, od kojih se očekuje i veća cena, ako je oni ostvare u prodaji.- Mi smo lane loše prošli sa fabrikama, a ove godine se nadamo boljem ishodu – kaže Husarik i ističe da su veliki proizvođači suncokreta i organizatori proizvodnje znatne količine zrna ponudili fabrikama i da im ovaj izvoz ometa planove za nisku cenu. Neko je pokušao da administrativno oteža izvoz, ali je to rešeno i za svega par dana iz Banata je izvezeno oko 1.500 tona suncokreta. Naše uljare su nas pokušale uplašiti da imaju višak zrna i da nisu spremne za veću cenu od 36 dinara, a cena ulja u prodaji je povećana za 25 odsto.Prema prošlogodišnjoj otkupnoj ceni suncokreta niko u lancu nije imao potrebu da povećava cenu ulja, a pogotovo ne ako je tačno da su zalihe zrna velike, kažu u Udruženju „Banatski paori”. Neko se u ovoj priči, izgleda, preračunao.„AgroServis” je danas saznao da uljara „Bimal” u Brčkom godišnje preradi 120.000 tona uljarica, što je rod sa oko 50.000 hektara.Rod uljarica (suncokreta, soje i uljane repice) sa područja Srbije neće biti znatno skuplji zbog potražnje, jer će u Srbiji još dve uljare prestati sa radom. Kako prognoziraju u „Agroexit” grupi iz Novog Sada, tržište suncokreta još nije u punom zamahu, jer je žetva bila prekinuta, a i ranih sorti je bilo manje zasejano nego drugih. Može se dogoditi da suncokret bude izvožen i u Mađarsku, što bi sa količinom od 40.000 tona u Vojvodini stvorilo potražnju za zrnom. Kako saznajemo, veće količine soje biće izvezene u Rumuniju.
- Ulogujte se, ili registrujte novi nalog da bi slali komentare
[h=2]Moje Gazdinstvo[/h]
- - - - - - - - - -
svi u kovacicu
Dejan.T
Član
[video]https://youtu.be/ZwFv4EZBelM?t=590[/video] Mozda se ovde dogovarala cena, covek koji sedi je iz na snimku preko puta premijera je Nesa Manic iz udruzenja poljuprivrednika iz Kovacice.
Dragan18
Član
Dijamant 38 akontacija ....
Послато са Lenovo A5000 уз помоћ Тапатока
Послато са Lenovo A5000 уз помоћ Тапатока
za koju uljaru ?
KALKULACIJA CENE SUNCOKRETA RODA 2015. GODINE
Zrenjanin/Novi Sad, 26. avgust 2015.
Cena suncokreta ovogodišnjeg roda ponovo je glavna tema među ratarima, pogotovo u Banatu, gde je ovom uljaricom i posejano najviše oranica. Proizvođači po lošem pamte prošlu godinu, kada su za zrno suncokreta prerađivači plaćali 27 ili 30 din/kg. Prošle sezone dobro su prošli oni koji su imali posebne aranžmane sa uljarama, pa su za suncokret dobili i znatno više, navodno zbog većih količina koje su isporučili.Upravo zbog niske cene u minuloj godini, prema oceni ratara, ove je posejano znatno manje suncokreta, a i prinos, kako je pokazao početak žetve, nije ujednačeno visok.Ovih dana proizvođači su pozvali u pomoć predstavnike Vlade, očekujući da će cena suncokreta biti barem 42 dinara uvećana za PDV, a ima i zahteva da ta cena bude i veća od 50 din/kg.Ne ulazeći u očekivanja ratara, naš stalni saradnik dipl. ecc. Vojislav Mirkov sačinio je kalkulaciju o proizvodnji suncokreta na svom imanju, koja može poslužiti ratarima da lakše argumentuju svoje zahteve, a prerađivačima da se upoznaju izvorno sa ulaganjima.
Ako troškove po kalkulaciji podelimo sa prosečnim desetogodišnjim prinosom dobijamo sledeće cene:
http://agroservis.rs/kalkulacija-cene-suncokreta-roda-2015-godine
Evo stručnjaci su izračunali koliko je poljoprivrednicima dosta. Ovde naravno ne važi zakon ponude i tražnje, to se uzima u obzir samo prilikom otkupa od nas i kada je godina rodna a u suši kao sada se primenjuje metod "kalkulacije". Voleo bih da vidim slične kalikulacije u proizvodnji veštačkih djubriva, goriva ili recimo struje ali mislim da ih nećemo videti. Voleo bih da vidim i kalkulaciju izvoznih cena ali mislim da ni to nećemo videti. Najviše bih voleo da sledeće godine niko ne poseje suncokret da stručnajci ne bi morali da se opterećuju kalkulacijama.
Zrenjanin/Novi Sad, 26. avgust 2015.
Ako troškove po kalkulaciji podelimo sa prosečnim desetogodišnjim prinosom dobijamo sledeće cene:
- Bez rente 88.625:2955=29,99
- Sa rentom 118.625:2955=40,14 din/kg
- Na našem imanju ove godine je rodilo 4.266 pa bi bez rente iznosilo 95.905:4.266=22,98
- Sa rentom 122.905 : 4.266=28,80 din/kg
- U Srbiji se očekuje prosek od oko 2.700 kg/ha bez rente bi iznosilo 88.625:2.700= 32,82 din/kg
- Sa rentom 118.625:2.700 = 43,93 din/kg
- Desetogodišnji prinos u Srbiji je oko 2.300kg/ha sa rentom bi cena iznosila 118.625:2.300=51,58 din/kg, bez rente 88.625:2.300=38,54 din/kg (vidi tabelu 1)
http://agroservis.rs/kalkulacija-cene-suncokreta-roda-2015-godine
Evo stručnjaci su izračunali koliko je poljoprivrednicima dosta. Ovde naravno ne važi zakon ponude i tražnje, to se uzima u obzir samo prilikom otkupa od nas i kada je godina rodna a u suši kao sada se primenjuje metod "kalkulacije". Voleo bih da vidim slične kalikulacije u proizvodnji veštačkih djubriva, goriva ili recimo struje ali mislim da ih nećemo videti. Voleo bih da vidim i kalkulaciju izvoznih cena ali mislim da ni to nećemo videti. Najviše bih voleo da sledeće godine niko ne poseje suncokret da stručnajci ne bi morali da se opterećuju kalkulacijama.
Dragan18
Član
Stručnjak radi kalkulaciju za pšenicu u prvoj tabeli.
Послато са Lenovo A5000 уз помоћ Тапатока
Послато са Lenovo A5000 уз помоћ Тапатока
Neko iz drzavne sluzbe racunao jer su navikli da pumpaju fakture i da niko ne cita,a sto i da ne ubace neku operaciju pride. 
Korica
Član
Copy-Paste greške, ništa čudno. Brojke su verovatno dobre. Elem, Gebi 38 dinara, Farmkomerc 39 dinara akontacija.
Rasa91
Član
Bili danas iz Victorije da nam rade analizu zemljista, rekli cena 42 din. E sad, koliko im se moze verovati
kova77
Član
Pa po toj tabeli nista tu ne govori u prilog sncokretu kao isplativoj kulturi. 2013 na skoro osam hektara dobit 2hiljade dinara . 2014 na skoro 8 hektara ukupno 40 hiljada dinara dobti. Jebes zaradu od 5hiljada po hektaru. Jedino je 2012 bila dobra zarada na suncokretu. kod ovog sto je pravio tabelu.Kod mene je i tada 2012 lose rodilo zbog sushe, tako da se ni te godine nisam opario na suncokretu.
Ako nista lepo pise da je proizvodna cena suncokreta sa desetogodinjim prosekom roda u srbiji38dinara, sa uracunatom arendom 50din. Ako neko treba da se buni na ove brojke to su uljare, nama ova matematika govori da je suncokret i sa cenom od 40tak dinara NEISPLATIV u proseku.Rekorderi ce biti u plusu, oni koji su ispod prosecnog roda u dubokom dubokom minusu.
Ako nista lepo pise da je proizvodna cena suncokreta sa desetogodinjim prosekom roda u srbiji38dinara, sa uracunatom arendom 50din. Ako neko treba da se buni na ove brojke to su uljare, nama ova matematika govori da je suncokret i sa cenom od 40tak dinara NEISPLATIV u proseku.Rekorderi ce biti u plusu, oni koji su ispod prosecnog roda u dubokom dubokom minusu.
Moramo se dogovoriti da li cenu odredjuje ponuda i tražnja na slobodnom tržištu ili se ide po kalkuilaciji. Ne može u rodnoj godini mala cena zbog velike ponude a u suši daj kalkulaciju. U tom slučaju zakup, repro materijal i mehanizacija takodje moraju formirati cene prema kalkulacijama. Kad država izdaje zemlju ne pravi kalkulaciju već licitaciju. Ne može biti slobodno tržište sa monopolima, zabranama izvoza i privilegovanim i neprivilegovanim firmama. Da probamo na novosadsku berzu i u otkup da ubacimo i neke direktne kupce iz inostransva i proverimo tržišne potencijale? Možda nam ne treba posrednik u izvozu a možda bi neko umeo bolje to da radi od ovih danas. Svi mi znamo da sada u poljoprivredi imamo 3-4 firme oko kojih se sve vrti. Možda bi uvodjenje konkurencije bilo korisnije. Poljoprivreda je posao kao svaki drugi gde se nekad dobija a nekada gubi. Ne mogu otkupljivači uvek da dobijaju a nama kako se ko uklopi. U ovakvim situacijama mislim da je najbolje rešenje kao što rekoh da sledeće godine ne dobiju ni zrno suncokreta. Jedino što ih istinski boli je da ostanu bez sirovine. Sa prodavcima iz sveta neće moći kao sa nama pogotovo ako znaju da su kupci zavisni od uvoza. Briga države o ceni ulja u maloprodaji ne može biti argument pošto je ulje sve skuplje bez obzira da li je suncokret jeftin u otkupu ili ne. Gradjani plaćaju ulje uvek po višim cenama a poljoprivrednici godinama bivaju oštećeni u otkupu. Nije teško zaključiti da zarada završava kod preradjivača i trgovaca.
