Cena soje rod 2024 g.

Obaraju dok ne dodju na 450e/t. Tako sam procitao da je bilo prosle nedelje na berzi.

Послато са M2002J9G помоћу Тапатока
 
Tako je to kad je liberalizovano tržište i dozvoljen uvoz svega i svačega.
A država ne stoji iza svojih proizvođača koji su ugroženi ove godine zato što je novi rod desetkovan.
 
У вези заливања кукуруза, то реално могу само велики произвођачи и то на државној земљи па да то прикажу као улагање и да задрже ту земљу. Зато има линеарних заливних система као у причи, само их превлаче по атару. Без озбиљне акумулације воде нема довољно литара по квадратном метру.
Годинама смо заливали кукуруз из криваје и настао је проблем када је неки кадар одлучио да продубе канале. Спустио се ниво воде и сад они што су имали њиве поред криваје ни коренов систем не може да добаци до нивоа воде. А некад је то била висина ~1 метар од обале. Реално може се неколико недеља заливати, мај можда почетак јуна и то је то, нема површинских вода.
 
Cena prati rod, kako pada rod tako pada cena :D Elem, na konto GMO i non GMO, mi treba da budemo svesni da se non GMO soja u svetu smatra kao zdrava hrana iako se prska, i kao takva ima znacajno vecu cenu, otprilike od 5 do 30% vecu, to je bio trend rastuci 2012-2015 kako je zdrava hrana dobijala na znacaju u EU i padao uzgoj non GMO u Brazilu. Nemam novije podatke, ali mislim da ispod 30% nije razlika. Kod nas to naravno ne vazi, jer ce se reci da je u Brazilu u SAD rodila kao nikad, te da ce se potrebe za stocnom ishranom odatle dopuniti pored loseg roda u Srbiji. U stvarnosti, sva non GMO soja se izvozi po znatno vecim cenama, mi smo malo trziste, sve to pojede Nemacka, Holandija, kao najveci uvoznici non GMO.
 
Upravo citam da je Brazil pojacao zadnjih godina proizvodnju non GMO soje zbog premijuma od 200$/t iz sezone 2021/2022 ali se to topilo poslednje dve godine do prakticno iste cene sa GMO. Ne znam koliko su posejali ove godine non GMO. Ovo moze da objasni pad cene u odnosu na GMO i kod nas.
 
Sve ide u smeru gmo soje i vestackog mesa. Glavni sastojak je upravo soja. Ko ce toliku celjad, a kazu da nas ima preko 9 milijardi, naRaniti. Jeftina soja, jeftina radna snaga, a hrana ne bas zdrava sto oped ide njima u prilog i farmaceutskoj industriji. Zacaran krug.
 
Nazad
Vrh