У једном друштву све је повезано, почевши од историје, па до садашњих културних, социјалних, друштвених, пословних, финансијских и других токова. Ми смо као друштво све те везе погубили и затуралили, и понашамо се као да смо јуче добили државу, а имамо је охохо. Управо тај хаос који се нама свакодневно сервира је један од главних проблема. Код нас се нешто свакодневно изврће и мења му се значај. Медији који су углавном антидруштвено оријентисани су носиоци тог духовног и сваког другог хаоса. Ми то признали или не, то је један пројекат, којим неко руководи. Немамо ми као друштво никакав интерес да то трпимо, ал ето трпимо. Иста логика се дешава и код ових протеста. Договара се , па се нагло престане, па видимо да се нуде неки датуми, а резултат је да људи губе вољу и ентузијазам за променом, и то је матрица која се стално понавља. Дал су ови наши баш толико успешни у дезорганизовању, или то ефикасно постижу неким митом, не знам. Исто је и са ценом пшенице. Сви видимо да нешто не штима, али и даље ћутимо и трпимо. Дал је проблем пшенице скуп закуп, алавост трговаца, велике марже свих у ланцу, наше незнање или нешто треће, дај да решимо. Али, не, не предузима се ништа, и неко би да задржи овакве стање, које очигледно ни једном произвођачу не одговара. Ево нпр једне чињенице из Француске, код њих је просечна величина газдинства испод 50 ха, а преко 50% продате робе, они сами директно продају без било чијег посредништва. Зашто код нас није тако? Зашто су код нас толике задруге уништене? Зашто нико да покрене било какву анализу тих дешавања? Итд