Cena psenice 2016
- Začetnik teme diklofen
- Datum pokretanja
Ja sam deo zita prodao Mlinu Glozane Agromix jedna radnica totalno ne ljubazna, ko zna kad ce platiti, ako plate uopste...Predao na 16 dinara, posle kad oterase robu rece ne moze da plate na tu cenu jedino za 15 dinara sa pdv, ali prodje i ovaj dan i nista...
marre2
Član
meni je za semensku psenicu racunao 1;2.3 kg a pitao sam koliko placaju kaze 13,5 sa pdv
zemljostrugar
Banned
Juce u selu cujem kod nas placaju 13.5 rsd... Nisam ostavljao za seme ostavio samo 5 djakova za kokosi i svinje i mislim da necu ni nove njive naci da ih cistim. Bolje dzaba lezati nego dzaba raditi. Dzabalebarose nemoz naplacati...
Beca
Član
markojx
Član
Mlin u mom selu plaća 15 din Svi pizde na tu cenu al niko ne odustaje od arende koja je 200 eura po jutru izgleda svi imaju računa da je rade zemlje ni za lek na kraju mi je rođak izračunao kako je on imao zaradu čistu 30 600 din po jutru sa ovom cenom od 15 din i prosečnim prinosom od 4600 kg po jutru jes da je računao samo gorivo koje je potrošio i hemiju seme djubre samo mi nije jasno što pizdi na cenu kad ima toliku zaradu
Srdjan Žorž
Član
Danas konacno i zadnja uplata,cena 15,5 din sa pdv.
KishRobert
Prijatelj Foruma
Mislim da je generalno dobra cena.
Pa lazuci tebe pokusava da slaze i sebe ,ali mu to ne ide....
nije konacna,naglaseno je da ce biti doplata
PŠENICA PRITISLA RATARE I SILOSE
Novi Sad, 13. jul 2016.
Čedomir Keco
Danas je zabeležen pad cene pšenice izvan Produktne berze u Novom Sadu. To je i povod za reagovanje ratara, jer je proizvodnja mnoga gazdinstva koštala više od 15 dinara, pominje se čak i 20 dinara. Proizvođači očekuju da država interveniše otkupom i da se umiri pad. Iz Banata predlažu da se po 20 dinara otkupi oko 200.000 tona pšenice, kaže za „AgroServis” Jovan Negovan iz Dolova i tvrdi da bi ovaj posao efikasno sprovela Produktna berza u Novom Sadu, a po rasporedu po okruzima.Tragom ove i sličnih inicijativa istražili smo šta se stvarno događa sa pšenicom. Prvi ršum na tržištu je nastao odlukom Državnih robnih rezervi da se sa njihovog lagera pozajmi 18.000 tona trgovcima 2015. godine. Oni su ovu pšenicu do aprila ove godine prodavali ispod tada aktuelne cene i automatski snizili cenu brašna koja je do tada iznosila 210 evra po toni, a sada je pala na 160 evra. Posle ovog loma na tržištu, cena pšenice se vratila na oko 17,20-17,50 din/kg, ali je cena brašna ostala ista i nanela velike štete mlinarima. U ovom času korisnici pšenice (pozajmljivači) iz Državnih robnih rezervi kupuju pšenicu ispod tada prodajne i trljaju ruke, jer zarađuju od 1-3 dinara po kilogramu.Da li će Državne robne rezerve ovih dana zahtevati povraćaj pšenice, nije sasvim sigurno, jer su pozajmicu, očigledno, dobile kompanije koje su mogle dati garancije. Oni su tadašnjom prodajom podigli likvidnost svojih firmi, a usput će i zaraditi. Državne robne rezerve nisu objavile ko je pozajmio pšenicu iz špekulativnih razloga i zbog čega su uopšte davali pozajmicu kada za to na tržištu zrna nije bilo potrebe. Možda je ovo i slučaj za istražne organe, ali nije realno da se u to kao i u neke ranije slične slučajeve upušta Ministarstvo trgovine. Druga istina, koju ne bi trebalo preskočiti, je vezana za prinos. Ratari sa minimalnim ulaganjem i sejanjem pšenice za sprovođenje biološkog plodoreda su u većini i najviše su glasni. Oni nemaju razloga, a ni pravo, da se u ovom času javljaju kao pregovarači sa državom o ceni. Država takođe nema pravo niti alat da udovolji želji ratara. Potrebe za hlebnim žitom u Srbiji iznose od 900.000 tona do 1.200.000 tona i svako zrno preko te mere nema kupca. Uz to, mlinska industrija ni uz pomoć banaka nema novac za ovakav otkup.Kako god sveli ovogodišnju žetvu, Srbija ima višak pšenice milion ili dva miliona tona i to je ozbiljno ekonomsko pitanje. Ako se ovaj rod ne proda nećemo moći uknjižiti ni BDP iz ove grane poljoprivrede. Pšenica u novostvorenoj vrednosti u agraru učestvuje sa 12-13 odsto.Preporuka da se pšenično zrno više koristi za stočnu hranu je samo delimično dobronamerna, jer ova žitarica u smešama može zameniti kukuruz samo do 30 odsto hranidbene vrednosti. Obraćanje ratara Ministarstvu poljoprivrede i timu oko dr Bošković je za njih kompliment, jer se zaboravlja da baš oni nisu doneli pravilnik o razvrstavanju pšenice po kvalitetnim grupama i time nisu omogućili da se cena prema ratarima sa kvalitetniom zrnom poveća od 10-15 odsto.I još nešto: da bi mlinari kupili zrno za hleb po ceni od 18 din/kg njima je potrebno 18 milijardi dinara. To je iznos ravan iznosu subvencija u agrarnom budžetu. Za planiranje svoje proizvodnje važno je da ratari shvate da prerađivačka industrija više nikada na ovim prostorima neće kupovati sirovine za prerađivačke kapacitete svojih fabrika za celu godinu. Drugim rečima, ova vrsta proizvodnje će zavisiti od kretanja cena na inostranom tržištu i veštine naših izvoznika.
http://www.agroservis.rs/osvrt-8
Novi Sad, 13. jul 2016.
Čedomir Keco
Danas je zabeležen pad cene pšenice izvan Produktne berze u Novom Sadu. To je i povod za reagovanje ratara, jer je proizvodnja mnoga gazdinstva koštala više od 15 dinara, pominje se čak i 20 dinara. Proizvođači očekuju da država interveniše otkupom i da se umiri pad. Iz Banata predlažu da se po 20 dinara otkupi oko 200.000 tona pšenice, kaže za „AgroServis” Jovan Negovan iz Dolova i tvrdi da bi ovaj posao efikasno sprovela Produktna berza u Novom Sadu, a po rasporedu po okruzima.Tragom ove i sličnih inicijativa istražili smo šta se stvarno događa sa pšenicom. Prvi ršum na tržištu je nastao odlukom Državnih robnih rezervi da se sa njihovog lagera pozajmi 18.000 tona trgovcima 2015. godine. Oni su ovu pšenicu do aprila ove godine prodavali ispod tada aktuelne cene i automatski snizili cenu brašna koja je do tada iznosila 210 evra po toni, a sada je pala na 160 evra. Posle ovog loma na tržištu, cena pšenice se vratila na oko 17,20-17,50 din/kg, ali je cena brašna ostala ista i nanela velike štete mlinarima. U ovom času korisnici pšenice (pozajmljivači) iz Državnih robnih rezervi kupuju pšenicu ispod tada prodajne i trljaju ruke, jer zarađuju od 1-3 dinara po kilogramu.Da li će Državne robne rezerve ovih dana zahtevati povraćaj pšenice, nije sasvim sigurno, jer su pozajmicu, očigledno, dobile kompanije koje su mogle dati garancije. Oni su tadašnjom prodajom podigli likvidnost svojih firmi, a usput će i zaraditi. Državne robne rezerve nisu objavile ko je pozajmio pšenicu iz špekulativnih razloga i zbog čega su uopšte davali pozajmicu kada za to na tržištu zrna nije bilo potrebe. Možda je ovo i slučaj za istražne organe, ali nije realno da se u to kao i u neke ranije slične slučajeve upušta Ministarstvo trgovine. Druga istina, koju ne bi trebalo preskočiti, je vezana za prinos. Ratari sa minimalnim ulaganjem i sejanjem pšenice za sprovođenje biološkog plodoreda su u većini i najviše su glasni. Oni nemaju razloga, a ni pravo, da se u ovom času javljaju kao pregovarači sa državom o ceni. Država takođe nema pravo niti alat da udovolji želji ratara. Potrebe za hlebnim žitom u Srbiji iznose od 900.000 tona do 1.200.000 tona i svako zrno preko te mere nema kupca. Uz to, mlinska industrija ni uz pomoć banaka nema novac za ovakav otkup.Kako god sveli ovogodišnju žetvu, Srbija ima višak pšenice milion ili dva miliona tona i to je ozbiljno ekonomsko pitanje. Ako se ovaj rod ne proda nećemo moći uknjižiti ni BDP iz ove grane poljoprivrede. Pšenica u novostvorenoj vrednosti u agraru učestvuje sa 12-13 odsto.Preporuka da se pšenično zrno više koristi za stočnu hranu je samo delimično dobronamerna, jer ova žitarica u smešama može zameniti kukuruz samo do 30 odsto hranidbene vrednosti. Obraćanje ratara Ministarstvu poljoprivrede i timu oko dr Bošković je za njih kompliment, jer se zaboravlja da baš oni nisu doneli pravilnik o razvrstavanju pšenice po kvalitetnim grupama i time nisu omogućili da se cena prema ratarima sa kvalitetniom zrnom poveća od 10-15 odsto.I još nešto: da bi mlinari kupili zrno za hleb po ceni od 18 din/kg njima je potrebno 18 milijardi dinara. To je iznos ravan iznosu subvencija u agrarnom budžetu. Za planiranje svoje proizvodnje važno je da ratari shvate da prerađivačka industrija više nikada na ovim prostorima neće kupovati sirovine za prerađivačke kapacitete svojih fabrika za celu godinu. Drugim rečima, ova vrsta proizvodnje će zavisiti od kretanja cena na inostranom tržištu i veštine naših izvoznika.
http://www.agroservis.rs/osvrt-8
