nemanja_radojkovic
Član
@dfiskal... Hvala na ovoj informaciji, za ovo nisam znao, imam jedno malo bure od 25 litara koje se rasusilo, pokusacu da vidim da li cu uspeti da ga sredim.... Znao sam za ovinjavanje bureta, zaparivanje vise puta sa parom i vrelom vodom, za sodu i jos neke hemijske supstance ali za ovo nisam znao...bravo za ovo...veliki pozdrav... 
Evo ja bih još hteo reci par stvari za odabir burića za rakiju.... Hocu da podelim ono sto sam naucio na obuci za proizvodnju voćnih rakija..... Cenjeni profesor Nikićević, kaže da je Hrastovo bure najbolje za rakiju, konkretno za šljivovicu, postoje dve vrste hrasta, to su kitnjak i lužnjak, razlikuju se po krošnji i po kori, to su dva faktora po čemu možemo prepoznati kitnjak i lužnjak.... imam i fotografije, pokušacu kasnije da ubacim.... Profa kaze da je mnogo pogodniji kitnjak zbog mnogo faktora, rasporedu i gustini godova itd... Prvo moram da pojasnim zašto rakija mora da odleži ili da stari u drvetu.... ( ovo ne vazi za sve vrste voćnjih rakija, kao za kajsiju, dunju ili voljamovku ili vilijamovku.... ). Kada dobijemo sveži destilat on je uvek oštrih tonova zato on nije odmah pogodan za konzumiranje. Miris je ostar, pali u grlu, a ukus je vrlo grub , neharmonican je, pa je potrebno da određeno vreme budu u nekom drvenom sudu radi harmonizacije i oplemenjivanja. Tokom sazrevanja tj starenja, odigravaju se vrlo složeni fizičko-hemijske i biohemijske reakcije između sastojaka destilata i sastojaka drvenog suda. Tokom sazrevanja u drvenim sudovima dolazi do razlaganja raznih sastojaka iz duga, oksidacije itd. Tako dolazi do bistrenja destilata, bojenja destilata, poboljšanja ukusa i povećanja ukupne količine mirisnih i aromatičnih sastojaka.... Tako da rakija tek nakon prve godine moze da dobije to sto je potrebno da ima kako bi ukus bio mnogo bolji samim tim i kvalitet... Sada cu se vratiti na vrste drveta za odabir starenja. U Srbiji najkvalitetniji hrast raste na planini Kučaj (Istočna Srbija). Po kvalitetu, prednost treba dati kitnjaku(kao što sam već rekao). Hrast kitnjak karakteriše veća ujednačenost između godova i veća ujednačenost slojeva u okviru goda, kao i manje ćelije sprovodnih snopića i veće učešće vlakana. Zato je ova vrsta, boljih mehaničkih osobina i cenjenija kao materijal za izradu rakijarskih sudova. Mnogo je bitno napomenuti da je rezana gradja mnogo losijeg kvaliteta od cepane, jer pri cepanju se ide uz godove i mnogo je kvalitetnije drvo nego kod rezanja testerama ili necim drugo, rezanjem se gubi mehanicka svojstva drveta, drvo gubi na elasticnosti i cvrstini.... Pored hrasta, za izradu drvenih sudova koriste se još i dud, beli jasen, bagrem, brest, japanska trešnja, orahi td. Moje mišljenje je da Hrastu treba mnogo više vremena da oboji rakiju u pravu tamno zlatnu boju, i po meni je Dudovo bure boljeg kvaliteta od hrasta... Zbog čega, zato što dudovo bure ima anti-oksidante koji se starenjem javljaju u rakiji, tih anto-oksidanata ima mnogo u vinu (zato je i vino zdravo piti), i samim tim je rakija iz dudovog bureta mnogo zdravija nego rakija iz hrastovog bureta.... Ovo je nešto sto sam naučio i neko moje mišljenje.... Ja moju rakiju drzim u dudovim burićima... Samo moram jos da napomenem da je danas mnogo teško proveriti od čega je bure napravljeno od koje vrste hrasta ili duda i da se nadje drvo koje je cepano a ne strugano.... mnogo su manji gubitci kod struganih duga nego kod cepanih, tako da ljudi su prešli na totalnu komercijalu i novac im je pre kvaliteta.... Samim tim eto i pitanja, da li neko zna ili poznaje nekoga u nekom selu ili bilo gde, gde ljudi proizvode buriće od cepane gradje i koja je cena po litru za takve buriće....? pozzz svima
Post je spojen: [time]понедељак, 22. новембар 2010. 18:11:54 CST[/time]
_________________________________________________Evo ja bih još hteo reci par stvari za odabir burića za rakiju.... Hocu da podelim ono sto sam naucio na obuci za proizvodnju voćnih rakija..... Cenjeni profesor Nikićević, kaže da je Hrastovo bure najbolje za rakiju, konkretno za šljivovicu, postoje dve vrste hrasta, to su kitnjak i lužnjak, razlikuju se po krošnji i po kori, to su dva faktora po čemu možemo prepoznati kitnjak i lužnjak.... imam i fotografije, pokušacu kasnije da ubacim.... Profa kaze da je mnogo pogodniji kitnjak zbog mnogo faktora, rasporedu i gustini godova itd... Prvo moram da pojasnim zašto rakija mora da odleži ili da stari u drvetu.... ( ovo ne vazi za sve vrste voćnjih rakija, kao za kajsiju, dunju ili voljamovku ili vilijamovku.... ). Kada dobijemo sveži destilat on je uvek oštrih tonova zato on nije odmah pogodan za konzumiranje. Miris je ostar, pali u grlu, a ukus je vrlo grub , neharmonican je, pa je potrebno da određeno vreme budu u nekom drvenom sudu radi harmonizacije i oplemenjivanja. Tokom sazrevanja tj starenja, odigravaju se vrlo složeni fizičko-hemijske i biohemijske reakcije između sastojaka destilata i sastojaka drvenog suda. Tokom sazrevanja u drvenim sudovima dolazi do razlaganja raznih sastojaka iz duga, oksidacije itd. Tako dolazi do bistrenja destilata, bojenja destilata, poboljšanja ukusa i povećanja ukupne količine mirisnih i aromatičnih sastojaka.... Tako da rakija tek nakon prve godine moze da dobije to sto je potrebno da ima kako bi ukus bio mnogo bolji samim tim i kvalitet... Sada cu se vratiti na vrste drveta za odabir starenja. U Srbiji najkvalitetniji hrast raste na planini Kučaj (Istočna Srbija). Po kvalitetu, prednost treba dati kitnjaku(kao što sam već rekao). Hrast kitnjak karakteriše veća ujednačenost između godova i veća ujednačenost slojeva u okviru goda, kao i manje ćelije sprovodnih snopića i veće učešće vlakana. Zato je ova vrsta, boljih mehaničkih osobina i cenjenija kao materijal za izradu rakijarskih sudova. Mnogo je bitno napomenuti da je rezana gradja mnogo losijeg kvaliteta od cepane, jer pri cepanju se ide uz godove i mnogo je kvalitetnije drvo nego kod rezanja testerama ili necim drugo, rezanjem se gubi mehanicka svojstva drveta, drvo gubi na elasticnosti i cvrstini.... Pored hrasta, za izradu drvenih sudova koriste se još i dud, beli jasen, bagrem, brest, japanska trešnja, orahi td. Moje mišljenje je da Hrastu treba mnogo više vremena da oboji rakiju u pravu tamno zlatnu boju, i po meni je Dudovo bure boljeg kvaliteta od hrasta... Zbog čega, zato što dudovo bure ima anti-oksidante koji se starenjem javljaju u rakiji, tih anto-oksidanata ima mnogo u vinu (zato je i vino zdravo piti), i samim tim je rakija iz dudovog bureta mnogo zdravija nego rakija iz hrastovog bureta.... Ovo je nešto sto sam naučio i neko moje mišljenje.... Ja moju rakiju drzim u dudovim burićima... Samo moram jos da napomenem da je danas mnogo teško proveriti od čega je bure napravljeno od koje vrste hrasta ili duda i da se nadje drvo koje je cepano a ne strugano.... mnogo su manji gubitci kod struganih duga nego kod cepanih, tako da ljudi su prešli na totalnu komercijalu i novac im je pre kvaliteta.... Samim tim eto i pitanja, da li neko zna ili poznaje nekoga u nekom selu ili bilo gde, gde ljudi proizvode buriće od cepane gradje i koja je cena po litru za takve buriće....? pozzz svima
, a sada 
sad sam se iznerviraooo... 
