-Na stotine sela se već ugasilo. a na stotine je pred gašenjem - kriče demografi i kojekakvi javni delatnici.
-Nacija, država, društvo, sve je u opasnosti, svi smo na putu bez povratka.
-Aj kuku lele, daj novo ministarstvo samo za selo.
Msm yebote…Parole, parole i samo isprazne parole.
Stotine sela je već nestalo sa mape živih naselja i onda usledi popis naziva tih ljudskih naseobina.
Zabiti na koje je već zaboravio i Bog koji ih je stvorio. Duž rumunske, bugarske, makedonske, kosmetske, crnogorske granice, kao i duž Drine. Vukojebine po gorskim oblastima unutrašnjosti. Ništa manje zabiti i vukojebine po stepi Panonije.
Kad se zadubi u lokalne istorije tih selišta po gorskim oblastima Serbije zemlje ne može da se ne primeti obrazac: sva su nastala za turskog zemana i zasnovali ih sklanjajući se od turskog zuluma. Vukojebine sklonjene i od tadašnjih i od današnjih puteva. Teško pristupačne i klimataski vrlo nepovoljne za život.
Tada su, bežećima pred turskim zulumom, izgledale kao raj zemaljski. Što teže dostupne, to bolje po njih. Turčinu će na noge odneti propisane namete, samo nek mu ne zalazi oko kućišta, dece i ženske čeljadi.
Dosta tih naselja je posle oslobođenja Srbije od Osmanlija, tokom obrenovićevske epohe, bilo pred zamiranjem, ali su svežu krv donosili begunci iz balkanskih krajeva koji su i dalje bili pod turskom okupacijom.
Kome je danas do života po pristrancima i glavicama ???
Umiruća selišta po stepi Panoji su ili kmetska ili kolonistička selišta. Feudalac na delu svog vlastelinstva naseljavao kmetove ili kolonisti podizali selišta posle agrarnih reformi.
Kome je do života po takvim selištima udaljenim od njegovog posla po više desetina kilometara, u prašini ili blatu zavisno od godišnjeg doba ?
E to, TOO, tako je bato, graknuće kandidati za uhljebe među činovnike, odbornike, poslanike, ministre. Pridružiće im se demografski prvaci sa nacionalnim predznakom. Treba obezbediti radna mesta u tim selima.
???
Ekonomski zakoni su neumoljivi. Nema tu uslova za bilo kakva radna mesta.
-Nacija, država, društvo, sve je u opasnosti, svi smo na putu bez povratka.
-Aj kuku lele, daj novo ministarstvo samo za selo.
Msm yebote…Parole, parole i samo isprazne parole.
Stotine sela je već nestalo sa mape živih naselja i onda usledi popis naziva tih ljudskih naseobina.
Zabiti na koje je već zaboravio i Bog koji ih je stvorio. Duž rumunske, bugarske, makedonske, kosmetske, crnogorske granice, kao i duž Drine. Vukojebine po gorskim oblastima unutrašnjosti. Ništa manje zabiti i vukojebine po stepi Panonije.
Kad se zadubi u lokalne istorije tih selišta po gorskim oblastima Serbije zemlje ne može da se ne primeti obrazac: sva su nastala za turskog zemana i zasnovali ih sklanjajući se od turskog zuluma. Vukojebine sklonjene i od tadašnjih i od današnjih puteva. Teško pristupačne i klimataski vrlo nepovoljne za život.
Tada su, bežećima pred turskim zulumom, izgledale kao raj zemaljski. Što teže dostupne, to bolje po njih. Turčinu će na noge odneti propisane namete, samo nek mu ne zalazi oko kućišta, dece i ženske čeljadi.
Dosta tih naselja je posle oslobođenja Srbije od Osmanlija, tokom obrenovićevske epohe, bilo pred zamiranjem, ali su svežu krv donosili begunci iz balkanskih krajeva koji su i dalje bili pod turskom okupacijom.
Kome je danas do života po pristrancima i glavicama ???
Umiruća selišta po stepi Panoji su ili kmetska ili kolonistička selišta. Feudalac na delu svog vlastelinstva naseljavao kmetove ili kolonisti podizali selišta posle agrarnih reformi.
Kome je do života po takvim selištima udaljenim od njegovog posla po više desetina kilometara, u prašini ili blatu zavisno od godišnjeg doba ?
E to, TOO, tako je bato, graknuće kandidati za uhljebe među činovnike, odbornike, poslanike, ministre. Pridružiće im se demografski prvaci sa nacionalnim predznakom. Treba obezbediti radna mesta u tim selima.
???
Ekonomski zakoni su neumoljivi. Nema tu uslova za bilo kakva radna mesta.