Briketiranje žetvenih ostataka

pa rece vam covek koji je prodaje(@retlav) da je 6000e

@retlav jel postoji mogucnost da se dobije vasa masina u zamenu za brikete koje ta masina napravi?
 
Poslednja izmena:
Jel zna neko koja je cena te "Briketirka Biomasser Solo"?

Samo briketirka Biomasser SOLO je 4880,00 EUR bez PDV-a

---------- Poruka napisana u 23:19 ---------- Prethodna poruka je at 23:07 ----------

Bravo.
Sta me briga kako radi ,ako kosta 10 000 eura.

Bitan je princip rada, ali iznad svega je bitnije da postrojenje bude maksimalno iskorišćeno da bi bilo isplativo. Dakle, ako ti godišnje proizvedeš samo koliko je tebi potrebno, recimo 15 t, a postrojenje realno može da proizvede preko 100 t onda je rok isplate postrojenja preko 10 godina. Ovako, ako proizvodiš za svoje potrebe i za prodaju onda se isplati za dve do tri godine. Što je veće postrojenje period povraćaja novca je kraći. Za DUO set je taj period do dve godine.

---------- Poruka napisana u 23:45 ---------- Prethodna poruka je at 23:19 ----------

pa rece vam covek koji je prodaje(@retlav) da je 6000e

@retlav jel postoji mogucnost da se dobije vasa masina u zamenu za brikete koje ta masina napravi?

Za sad, ne. Mada moram da ti priznam bilo je sličnih upita. Recimo da AgroGas otkupljuje brikete pa da plasira nekako. Jednostavno firma se nikad nije bavila distribucijom ogreva, al nikad se ne zna.

Ja lično mislim da je ipak bolje da kupac postrojenja sam troši briket (naravno, ako može celu godišnju proizvedenu količinu, tim bolje) i/ili da formira cenu pa da sam plasira na tržište.
 
Dobar video klip pokazuje problem sa briketiranjem usitnjene slame. E sad šta je u pitanju: vlažnost, usitnjenost, radna temperatura rukavca. Ovo je očigledno briketirka koja verovatno najbolje radi piljevinu. Liči na one kineske što se nude svuda po Srbiji. Na 3:15 ćete videti kako može da dođe do ozbiljnijih problema pri konstantnom sabijanju ako proces nije dobro podešen. Javljaju se male "eksplozije". Bilo bi super kad bi neko objasnio malo detaljnije zašto se to dešava.

<span style="text-decoration: underline;">
 
Poslednja izmena:
Ovdje je doslo do samozapaljenja mase , prvo sigurno i naj vjerovatnije je prevelika vlaznost , drugo i takodjer sigurno je da je masa presitna jer vidim to je prasina , a trece ne razumijem zasto se uobste koriste ti grijaci , pa sama masa kod presanja , ako je hidraulicno , se zagrije na vise od 160 stepeni , a trece je takodjer sigurno da ovo nije hidraulicna presa vec na puz a ta nikada nece imati dovoljno pritiska da spresa masu u jednuu cjelinu i za to to pokusavaju dobiti grijanjem mase al vam je dzabe , masa se treba presati sa pritiskom od 260 bara da bi se spojila u jednu masu a to kod ove prese ako je puzna nikada necete postici , svejedno neka vam je sa srecom i cuvaj glavu da neko ne izgine , jer i slama puca isto kao i barut pa i jace.
 
Nema potrebe da se čuvam, našao sam snimak na Jutjubu. :veseljak::

Ta prašina je puna celuloze, pre par godina je bila jedna eksplozija u nekom silosu u okolini Pančeva. Mislim da je čak neko i nastradao. Ako se slama usitni na veće komade te prašine ima manje i lakše ju je odvojiti od slame.
E sad što se tiče sabijanja tu nas dvojca ponovo dolazimo u sukob mišljenja jer se ne pristupa sa iste tačke gledišta. U briketiranju biomase je cilj dobiti briket koji se koristi za sagorevanje. Briketi su obično gustine od 500 do 1000 kg/m3, pa i preko. Najverovatnije je da se sam proces sagorevanja ne odvija isto pri sagorevanju briketa od 1100kg/m3 i briketa od 500 kg/m3. Neko je verovatno i to proučavao i došao do zaključka koja je gustina, vlažnost kao i veličina briketa od slame optimalna za odgovarajuće ložište. Jedino na osnovu gorivnih karakteristika krajnjeg proizvoda- briketa možemo sa sigurnošću da tvrdimo koji je proces briketiranja (pužni ili sabijanje klipom) bolji, ujedno vodeći računa o ekonomičnosti proizvodnje. U ekonomičnost proizvodnje se mora uračunati potrošnja energije, rezervnih delova, održavanje, radna snaga...
 
Poslednja izmena:
Ja se malo bavim proizvodnjom briketa i proizvodim oko 150t godisnje.Radim hidraulicnom presom.Koriste se kod nas jos i puzne prese kao sto je ova na snimku i velike mehanicke takozvane batne prese koje imaju veliki kapacitet ali traze velike kolicine materijala,sredstava i opreme kao i trafo stanicu jer koriste motore velike snage.Moguce je briketirati sve biljne ostatke ali je potrebno obezbediti da vlaznost bude od 9-16% kao i ujednacenu granulaciju.Sa puznom presom nemam iskustva ali mislim da je tu tesko stvoriti uslove za kvalitetan proizvod.Moja presa ima radni pritisak do 200bara i briketiranja oko 800bara i ne dolazi do razvijanja temperatura visih od 50 stepeni.Tek kada briket izadje iz kalibratora gde se vrsi ispresavanje on prolazi kroz celjusti prese i tu usled povecanog trenja dolazi do povecanja temperature.Ja radim sa piljevinom ali sam probao i briketiranje usitnjene slame i kocanjke od kukuruza i dobio vrlo kvalitetne brikete.
 
zamolio bi vas koji se razumete, koliko najjaci el. motor moze da se koristi za briketirku(peletirku)a da nemora da bude trafo stanica.
 
kokolo
Moja presa ima jedan motor od7.5kw i jedan od 1.5kw.Mogao bi mozda da se koristi i od 11kw a za vise od toga ne znam.
mojalovaa
Da slazem se u najvecem delu.Ona prasina se moze briketirati ali trazi malo drugaciju reglazu prese i dobijaju se briketi vrhunskog kvaliteta.Ovakvom puznom presom se mogu dobiti takozvani meko presovani briketi a i ja mislim da oni grejaci nemaju nikakvog smisla.
 
@KimiKG možda bi mogao da okačiš par slika da vidimo kako to postrojenje izgleda. Koji je to kapacitet?

Ovo je lepo rečeno- meko presovani briket dobijamo uz pomoć pužnih presa. To je apsolutna istina. Oko 550 do možda maksimalno 850 kg/m3. E sad ono što sam malopre spomenuo, a vi ste svi elegantno obišli spominjući kvalitetan proizvod. Šta su karakteristike kvalitetnog goriva-proizvoda?

Što se tiče pužne briketirke, ako biste izbacili grejač morali biste da na mašinu postavite snažniji motor koji bi izdržao sva ta trenja o zidove konusa. Grejač ima funkciju da višak vlage izbaci iz briketa i to upravo kroz otvor koji je napravio puž dok je formirao briket. On ujedno odajući toplotu podstiče slepljivanje frakcija slame, drveta... Pored toga grejač speče spoljnu površinu briketa čineći je glatkom i na taj način ga drži kompaktnim. Pužne prese imaju mogućnost briketiranja materijala sa širim dijapazonom vlage (od 15 do 25 %). Zato što je vlagi dozvoljeno da napusti materijal. Materijal koji se briketira može da bude i znatno krupniji do 5 cm i preko. Na kraju složićete se da sve ima svoje prednosti i mane, pa je i ljudima koji se bave izradom mašina teško pokazati prstom na jednu od ta dva tipa mašina i reći ova je bolja! Pogledajte ova 2 snimka pužnih presa. Meni ti briketi ne izgledaju uopšte loše:


 
Poslednja izmena:
Ovdje je doslo do samozapaljenja mase , prvo sigurno i naj vjerovatnije je prevelika vlaznost , drugo i takodjer sigurno je da je masa presitna jer vidim to je prasina , a trece ne razumijem zasto se uobste koriste ti grijaci , pa sama masa kod presanja , ako je hidraulicno , se zagrije na vise od 160 stepeni , a trece je takodjer sigurno da ovo nije hidraulicna presa vec na puz a ta nikada nece imati dovoljno pritiska da spresa masu u jednuu cjelinu i za to to pokusavaju dobiti grijanjem mase al vam je dzabe , masa se treba presati sa pritiskom od 260 bara da bi se spojila u jednu masu a to kod ove prese ako je puzna nikada necete postici , svejedno neka vam je sa srecom i cuvaj glavu da neko ne izgine , jer i slama puca isto kao i barut pa i jace.
ne vidim kakve veze ima sto je masa kao prasina pa kakva je piljevina? ovo je puzna presa koja je mnogo bolja od hidraulicne(bolje sabije) grejaci treba da zagreju cev na oko 300 stepeni(280-320) pucanje se desava dok se ne pocne briket praviti kako treba a kad izadje briket izgleda kao dole na snimku od @retlav(briketiranje pilevine 2) i takav briket je mnogo kvalitetniji od briketa proizvedenog u hidraulicnoj presi(pogledajte samo koliki komad izadje a da se ne slomi to samo govori o tome koliko je tvrdo nabijen)

@retlav vidite ta presa sto ste stavili u zadnjem postu nju covek(iz tuzle) proizvodi i prodaje za 2000e a ne izadje ga ni 1000e(pa se ne isplati kupovati) pa vi vidite sad gde je ona vasa od 6000e samo je pitanje da li bi ova mogla da presuje krupnije komade kao vasa ili bi se moralo jos malo samleti
slicnu presu je napravio i neki lik negde iz banata(nikako da ga nazovem) cena 1400e ali kaze kapacitet 40 kg/h a nabio motorcinu od 11kw a mozda i 15kw(zaboravio sam)
problem kod ovih presa je sto se taj puz dosta trosi pa kod tih zamena je onda vec pitanje isplativosti, taj iz tuzle kaze da navaruje puz i nova cev na svakih 5t briketa a nesto slicno mi je rekao i komsija koji ima 2 masine proizvedene u nekoj malo boljoj radionici od one iz tuzle i on sa njima radi ljusku od suncokreta u 3 smene i jednom nedeljno vrsi zamenu vrha puza i jos 2 dela, i rekao mi i cenu koja nije ni malo mala cak se moze reci i mnogo velika posto treba i poseban materijal(zaboravio tacno) taj briket on ovde prodaje po 17.000,00 t
inace imam i nacrt za tu presu(iz tuzle) a nikako da odem kod strugara da vidim koliko bi izaslo da napravi te delove (vec sam i zaboravio gde sam te nacrte ostavio zato nikad nisam ni otisao)
 
Ajde sada procitaj sve sto si napisao pa reci da ja nisam bio upravu , a za primjer da te pitam znas li ti koliko bi kostala izrada takvog puza od alatnog celika , koji je bombardovan i okaljen , moje misljenje oko 3000 eura , al bi tada i radio , ajde sada izracunaj isplativost da sa motorom od 15 kw radis 40 kila briketa i da jos zaradis nesto na tome , to ti je oko 3 eura zarade na sat , ulog ti je skoro 2 eura struja a i piljevina ti treba da nesto kosta pretpostavljam , tu je jos i radnik , transport , rezija , amortizacija , porez drzavi i jos PDV i neto dobit , ovaj stroj od 15kW treba da proizvede naj manje 200 kg na sat , pazi ali ti jos imas ako se ne varam i grijac od 3 kW negdje na izlazu , neka vam je sa srecom sa ovakvim strojem , necete moci pokriti ni troskove proizvodnje.
 
Kod ove moje kapaciteta do 60 kg/h, postoji ugrađen elektromotor snage 3 kW i grejač snage 1,2 kW. Dakle, ukupno instalisana snaga je 4,2 kW.
 
@retlav ok je ta vasa masina sto se tice snage i kapaciteta takav i briket napravi, kod vas je problem jedino sto je masina preskupa a sad jel to do raznih carina,poreza ili je trgovacka marza 50-100% ne znam ali mislim da takva masina ne bi smela kostati vise od 3-4000e a posebna je prica za mlin biomase koji je isto tako 6ooo e a ovde moze da se nadje neka malo manje automatizirana verzija za 800e e sad da je kod vas ili negde drugde to malo jeftinije(da se moze brze isplatiti) pa onda da ti prodavci obezbede i kredite za one sa manje novca, mozda bi bilo vise prodanih briketirki jer sada dok je drvo relativno jeftino nema nekakve zarade na briketu osim ako nemas svoji razgranatu maloprodaju gde sam misljenja da je zarada po toni 30-60e

@mojalovaa slazem se sa tobom da je ona briketirka od 1400e ne isplativa jer je covek nije napravio kako treba i lepo si rekao da bi uz takav motor trebala mnogo vise da pravi
mislim da briketirka koja pravi manje od 300 kg na sat nije isplativa a neka hobi verzija bar 100kg
 
Briket od slame napravljen na postrojenju Solo set iz Makedonije, spominjao sam ga i prikazivao par stranica ranije. Pola tog postrojenja je finansiralo ministarstvo poljoprivrede Makedonije.

kzq4vpi.jpg






- - - - - - - - - -

Briket od slame napravljen na postrojenju Solo set iz Makedonije, spominjao sam ga i prikazivao par stranica ranije. Pola tog postrojenja je finansiralo ministarstvo poljoprivrede Makedonije.

http://i.imgur.com/kzq4vpi.jpg

http://i.imgur.com/jNVRXgY.jpg
 
Poslednja izmena:
Izgledaju super (ili je odabrao najbolje komade) posebno ovaj pravljen na 300 stepeni

Nem pojma da li je odabirao bolje ili lošije, ali ove brikete na 300 C će najverovatnije da pakuje u foliju i da prodaje marketima. Inače imaju u okolini Probištipa hektare i hektare pod nekom trskom koja raste na jalovini od lokalnog starog rudnika i to sam im rekao da probaju da briketiraju- ako se slažu vlasti naravno.
 
Nazad
Vrh