Nije mi jasno ovo za briketiranje stajnjaka. Da li uopšte može da se u tu svrhu koristi pregoreli stajnjak ili mora biti neki skroz osušen? Kako onda odlagati stajnjak da se on potpuno osuši? Ja sam na jednom sajtu o peletirkama pročitao da konjska balega može da se peletira i da je to isplativo u ergelama, a druge vrste stajnjaka nisu spominjali (pretpostavljam da može da bi i to napomenuli).
Briketiranje žetvenih ostataka
- Začetnik teme goran1
- Datum pokretanja
mihalyocska
Član
Odg: Briketiranje žetvenih ostataka
Pozdrav od novg forumasa
i ja imam u planu da pravim briketirku mehahicku ,jer sto sam nasao na netu hidaolicnih svi su bili malih kapaciteta.Sto se tice mase za presovalje (briketiranje) ona mora da bude u opsegu od 5%-max 15% vlage bez dodatog lepila .Samo pritisak i to do 180-200 bari i gotov je briket.Nabavio sam vec i delove samo vremena 
nemam da krenem da ga pravim.Jos jednom pozdrav svima.
Pozdrav od novg forumasa
i ja imam u planu da pravim briketirku mehahicku ,jer sto sam nasao na netu hidaolicnih svi su bili malih kapaciteta.Sto se tice mase za presovalje (briketiranje) ona mora da bude u opsegu od 5%-max 15% vlage bez dodatog lepila .Samo pritisak i to do 180-200 bari i gotov je briket.Nabavio sam vec i delove samo vremena nemam da krenem da ga pravim.Jos jednom pozdrav svima.
sarbanac
Banned
Od čega si uzeo delove zamajac i radilicu? Dali si koristio polovne od nekih mašina ili si pravio nove. Ajde molim te malo opširnije. Kakav pogom planiraš mislim na motor snaga obrtaji itd.
mihalyocska
Član
Uzeo sam komplet reduktor tocka od zmaj 161 on bi trebao biti radilica ,mislim da ima odnos prenosa 1:6,zamajac sam mislio napravitiod od felne ,prosiriti ga na bar 1metar promera i izliti ga betonom za klip sam uzeo okrugli profil debljine zida 12mm og kojeg se prave hidolicni cilindri jer je tvd materijal i gladak iznutra i ne treba mu jos naknadna dorada ganjace ga elektro motor od 7,5kw od 2800 obrtaja .Elekticar mi rece da ako ga usporim na 600,sto je u mom slucaju potrebno okretna snaga da bude oko 25 -30 kw merio sam briket od bukve i naspram njene tezine racunato ovaj stroj AKO funkcionise trebalo bi da pravi od soje negde oko 350-500kg briketa na sat
sarbanac
Banned
Odgovor
Zelim da uspeš. Ja imam manju strugaru pa bi imo piljevine onako za svoje potrebe. Dali si negde video takvu ili sličnu mašinu ili je sam konstruišeš. To mi nešto veliki kapacitet za taj motor. To redukovanje obrtaja ja mislim da ne povećava kilovate ali nisam siguran. Ja bih bio zadovoljan kapacitetom od 50 do 100kg na sat. Gledao sam reduktor prese za tvrdo baliranje ali izgleda da ima predug hod. Svako iskustvo bi dobro došlo.
Zelim da uspeš. Ja imam manju strugaru pa bi imo piljevine onako za svoje potrebe. Dali si negde video takvu ili sličnu mašinu ili je sam konstruišeš. To mi nešto veliki kapacitet za taj motor. To redukovanje obrtaja ja mislim da ne povećava kilovate ali nisam siguran. Ja bih bio zadovoljan kapacitetom od 50 do 100kg na sat. Gledao sam reduktor prese za tvrdo baliranje ali izgleda da ima predug hod. Svako iskustvo bi dobro došlo.
mihalyocska
Član
Slicnu masinu sam video na netu da prodaju u nemackoj ali taj je imao kapacitet do 1500kg na sat . Ako racunas sto obrtaja u minuti na zamajcu puta 60 minuta puta tezina jedne pogace sto napravi za jedan okret to izade 350-500kg na sat u zavisnosti vlaznasti materiala i osnovne tezine. I ja se nadam uspehu ,ali videcemo kad proradi . Za hod klipa sabijaca kolko sam cuo dovoljo i 20-25cm. Slican jedan radi u selu do mene pa cu otici da vidim i saopstim
Post je spojen: [time]1295378133[/time]
_________________________________________________Pozdav ja sam video da prave briket od koma sto zaostane posle pecenja rakije .Uzmu taj kom stave u kalup od dasaka 1mx1m ocede i kad malo stvrdne seku na kocke pa susenje.Ali pazi kako lozis zna da istopi pecku!!!Zoran0230 je napisao(la):
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=HXY11TzBeTg&feature=related[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=OITT-IGKsBI&feature=related[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=LqI63IEg3MM&feature=related[/youtube]
Post je spojen: [time]1295356717[/time]
_________________________________________________[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=OITT-IGKsBI&feature=related[/youtube]
Post je spojen: [time]1295381951[/time]
_________________________________________________[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=LqI63IEg3MM&feature=related[/youtube]
Zexfot
Član
Pokusao Klas da napravi. Odnosno napravio nekoliko masina kao kombajn. Velik kapacitet itd.
Posto je potrebna odredjena vlaznost, imao je susenje paralelno sa sistemom za izduvne gasove.
Medjutim projekat nije omasovljen. Nikako da saznam razlog.
Posto je potrebna odredjena vlaznost, imao je susenje paralelno sa sistemom za izduvne gasove.
Medjutim projekat nije omasovljen. Nikako da saznam razlog.
sarbanac
Banned
Uzeo sam komplet reduktor tocka od zmaj 161 on bi trebao biti radilica ,mislim da ima odnos prenosa 1:6,zamajac sam mislio napravitiod od felne ,prosiriti ga na bar 1metar promera i izliti ga betonom za klip sam uzeo okrugli profil debljine zida 12mm og kojeg se prave hidolicni cilindri jer je tvd materijal i gladak iznutra i ne treba mu jos naknadna dorada ganjace ga elektro motor od 7,5kw od 2800 obrtaja .Elekticar mi rece da ako ga usporim na 600,sto je u mom slucaju potrebno okretna snaga da bude oko 25 -30 kw merio sam briket od bukve i naspram njene tezine racunato ovaj stroj AKO funkcionise trebalo bi da pravi od soje negde oko 350-500kg briketa na sat
Jesi li završio mašinu. Koliki si kapacitet imao?
mihalyocska
Član
Nisam jos ni poceo ,imao sam cele godine zanimaciju mozes videti u temi fortscritt kombajni cim je vreme dozvolio poceo sam sa radom i do zetve mi je trajalo,a posle renovacija malterisanje ,plocice ,centralo grejanje ,jes me ceka formiranje vocnjaka .Imao sam vremena da dobro razmislim i odbacio ideju jer sam probao sa briketima da grejem i suvise jako greju za mene jer kad je bilo minus stepeni napolju ja sam morao da otvaram vrata jer nismo mogli izdrzati u kuci .Sad sam dao strugaru materijal da mi napravi plocu i tockove u peletirku ,onaj reduktor sto sam nabavio za briketirku izkoristicu za peletirku .Pelet ce mi vise odgovarati jer je ona vise gusca nego briket teze prolazi vazduh izmedu i samim tim i sporije gori . I sad kako ovo pisem znojim se a voda u sistemu samo 40stepeni .Sad ce zima polako pa cu imati vremena da ga napravim bice slike obecavam .
sarbanac
Banned
Počeli su hladni dani valjda će ova tema malo živnuti. Ogrev je skup pa se treba snalaziti na sve načine.
Svakako da se treba snalaziti za ogrev. Ako imaš dovoljno svoje slame blizu mesta briketiranja možeš da se jeftino ogreješ, a možeš usput i da zaradiš prodajom briketa od slame.
Evo jedne briketirke za slamu poljskog proizvođača Asket
http://www.asket.pl/gb/biomasser_mobile.php?idd=27
Ovo je valjda ta mobilna linija-fabrika briketa na točkovima, koja zahteva stabilan izvor električne energije, ali je prednost što je na platformi i ide od gazdinstva do gazdinstva i briketira već prikupljenu i baliranu slamu.
Možda bi problem el. energije na strnjici mogao da se reši sa nekim agregatom? Šta vi mislite?
Evo jedne briketirke za slamu poljskog proizvođača Asket
http://www.asket.pl/gb/biomasser_mobile.php?idd=27
Ovo je valjda ta mobilna linija-fabrika briketa na točkovima, koja zahteva stabilan izvor električne energije, ali je prednost što je na platformi i ide od gazdinstva do gazdinstva i briketira već prikupljenu i baliranu slamu.
Možda bi problem el. energije na strnjici mogao da se reši sa nekim agregatom? Šta vi mislite?
KishRobert
Prijatelj Foruma
Interesantno.
Posto je tako nesto?
Posto je tako nesto?
Lepa je ta zamisao praviti brikete od žetvenih ostataka.Međutim ima nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju.Briket proizveden od žetvenih ostataka ima malu kaloričnu vrednost, i zato je potrebna velika količina briketa da bi zadovoljila energetske potreba jednog prosečnog poljoprivrednog domaćinstva u Srbiji.Briket proizveden mešavinom 70% priljevine od tvrdog drveta i 30 % žetvenih ostataka ima malu kaloričnu vrednost, da bi se zaminio jedan kubni metar tvrdog drveta(bukva ili hrast) potrebno je oko 3.5 tone briketa.Cena jedne tone takve mešavine briketa je oko 16000 dinara, a trenutna cena drveta je oko 4300 dinara za kubni metar.Briket proizveden samo od žetvenih ostatak ima još manju kaloričnu vrednost i potrebno je oko 5 tona briketa da zameni jedan kubni metar tvrdog drveta.Potrebno je obratiti pažnju na način proizvodnje briketa.Naime postoji dva tipa briketa po načinu izrade.Prvi način izrade je hidrauličnim presama, i to je najjeftiniji i najrasprostranjeniji način izrade briketa.Takvi briketi su lagani i imaju manju kaloričnu vrednost(briket sa snimka).Drugi način izrade briketa je pomoću ekscentarskih presa koje izrađuju jako tvrde, teške i energetski mnogo efikasnije brikete.Međutim takav način izrade je jako skup zbog visoke cene mašine.
Ako bi se briketi izrađivali mašinom sa snimka od žetvenih ostataka sa sopstvenih njiva to bi sigurno pojeftinilo cenu koštanja briketa, ali treba računati da je potrebna velika količina briketa da bi se grejali cele zime, a tu se javlja problem skladištenja.Takvi briketi se lako raspadaju i mora biti pažljiva manipulacija sa njima, ako bi se raspali i pretvorili u prašinu tada nebi bilo nikakve koristi od njih.
Ako bi se briketi izrađivali mašinom sa snimka od žetvenih ostataka sa sopstvenih njiva to bi sigurno pojeftinilo cenu koštanja briketa, ali treba računati da je potrebna velika količina briketa da bi se grejali cele zime, a tu se javlja problem skladištenja.Takvi briketi se lako raspadaju i mora biti pažljiva manipulacija sa njima, ako bi se raspali i pretvorili u prašinu tada nebi bilo nikakve koristi od njih.
Pozdav ja sam video da prave briket od koma sto zaostane posle pecenja rakije .Uzmu taj kom stave u kalup od dasaka 1mx1m ocede i kad malo stvrdne seku na kocke pa susenje.Ali pazi kako lozis zna da istopi pecku!!!
Kolega da li biste mogli ovo malo da pojasnite, ove godine smo izvezli u baštu preko 5t džibre koja nastaje posle pečenja rakije, koji je proces sušenja, pravljenja briketa, ideja mi se čini skroz ok.
Ne znam kolika je kalorična vrednost tvrdog drveta. Ali sam uveren da kalorična vrednost zavisi u mnogome od količine vlage u njemu. Jer očigledno je da se dobar deo toplote "baci" na isparavanje vode iz drveta, uglja, briketa... Međutim sa druge strane ako je tvrdo drvo suvo to ujedno znači i da je jedinica njegove zapremina sada lakša nego dok je bilo vlažno- ima manju gustinu.
Mislim da bi pored kalorčne vrednosti čvrstih goriva trebalo da ubacimo pre svega veličinu donja toplotna moć pa da onda vidimo šta je kaloričnije to jest šta ima veću toplotnu moć. E sad odnos tvrdo drvo/ čist agrobriket = 5 čini mi se da je malo naduvan (možda malo više). Ispravi me odmah ako grešim ili ako moje razmišljanje odlazi u pogrešnom smeru.
Evo nekoliko podataka iz stručne literature koju pratim o slami kao gorivu pa ti uporedi sa drvetom:
Srednja vrednost donje toplotne moći slame pri vlažnosti od 15 % iznosi 13.086,7 kJ/kg
Neki drugi autori navode da pri skladišnoj vlažnosti od 14% njena toplotna moć je 14.000kJ/kg. Pepeo koji ostaje po sagorevanju je maksimalno 8 %.
Literatura: "Potencijali i mogućnosti briketiranja i peletiranja otpadne biomase na teritoriji pokrajine Vojvodine" prof dr. Miladin Brkić-rukovodilac studije.
Pošto imam parče briketa od 1m iz ove prese čiji sam snimak okačio na mom prethodnom postu, reći ću par fizičkih karakteristika o njemu:
Prečnik briketa je 7 cm (0.07m) sa unutrašnjim otvorom prečnika 2 cm (0,02m), a masa briketa dužine 1 m je malo više od 3 kg (uzmimo 3kg). Pogledajte sliku briketa http://www.agrogas.co.rs/Agrogas -Oprema za briketiranje.pdf
Ispada da je gustina briketa od slame (ako podelimo masu od 3 kg sa zapreminom tog probušenog valjka od 0,0035325 m3) oko 849kg/m3. Naravno, nasipna masa bi bila mnogo manja. Evo najgori slučaj za nasipnu masu briketa ukoliko zamislimo briket sa kvadratnim poprečnim presekom- stranice kvadrata 7 cm. U jedan dužni metar stane 14,28 prečnika briketa (uzmimo 14) i u visinu pošto je 1 m nek bude 14. Dakle dobijamo 196 štangli briketa od po 1 metar (mase 3 kg) u jednom kubnom metru. Znači 196x3kg=588kg - nasipna masa treba da je više od 500kg/m3.
Ja bih sad nekog zamolio da pronadje fizičke karakteristike bukovog drveta ili još bolje uglja, pa da zajedno uporedimo. Siguran sam da postoje i prednosti i mane briketa prema drvetu i uglju.
Vezano za cenu dolazim do podataka da je briket od slame negde oko 80 EUR po toni na mestu briketiranja. To je cena koju sam saznao juče iz kruga ljudi koji imaju mehaničke briketirke za biomasu.
Hvala
Poslednja izmena:
Lepo je to što koristimo isti izvor podataka.Profesor MIladin Brkić je meni bio profesor na dva predmeta, Termotehnika i Procesna tehnika i energetika.
Kalorična vrednost bukovog drveta je 20235 KJ/kg sa vlagom od 15%, težina jednog kubnog metra bukve sa korom je oko 770 kg.Procenat ostataka nakon sagorevanja bukovog drveta ne znam.Te odnose koje sam naveo za briket i tvrdo drvo uzeo sam iz jedne skripte koju je napisao profesor Brkić dok je radio neka istraživanja na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, pre tri godine.
Interesantno je to da borovina ima najveću kaloričnu vrednost 22530 KJ/kg, ali je problem što je borovina laka, neznam tačnu težinu kubnog metra.
Evo podataka koje sam našao na netu o uglju pošto nemam ni u jednoj knjizi kalorične vrednosti uglja
http://beli-prom.com/ugalj.html
Kalorična vrednost bukovog drveta je 20235 KJ/kg sa vlagom od 15%, težina jednog kubnog metra bukve sa korom je oko 770 kg.Procenat ostataka nakon sagorevanja bukovog drveta ne znam.Te odnose koje sam naveo za briket i tvrdo drvo uzeo sam iz jedne skripte koju je napisao profesor Brkić dok je radio neka istraživanja na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, pre tri godine.
Interesantno je to da borovina ima najveću kaloričnu vrednost 22530 KJ/kg, ali je problem što je borovina laka, neznam tačnu težinu kubnog metra.
Evo podataka koje sam našao na netu o uglju pošto nemam ni u jednoj knjizi kalorične vrednosti uglja
http://beli-prom.com/ugalj.html
Evo i ovde o ugljevima koji su zastupljeni na tržištu.
http://www.ugalj.rs/produkti.php
Polako dolazim do zaključka da je mnogo zahvalnije upoređivati brikete sa ugljem nego sa kubikom drveta.
Kratko i vrlo objektivno uporedjenje:
Briket od slame ima 8% ostatka po sagorevanju- ugalj Lignit od 7 do 15 %
Briket ima 0,1-0,3 % sumpornih oksida u gasovima- ugljevi (ne lignit) ima od 1-3 % (vrlo bitna stavka koju prosečan građanin zanemaruje jer ga ne dotiče do onog trenutka dok ne ugleda vazduh koji udiše)
Sadržaj vlage u agrobriketu je 10-15%, uglja Lignita preko 30%
Nasipna masa briketa 0,5 t/m3, a uglja do 1,2 t/m3.
Ovde sigurno nedostaje upoređenje 2 grafika (Tok krive temperatura- vreme procesa sagorevanja) uglja i biljnih ostataka iz poljoprivredne proizvodnje.
Briket mora da zadovolji uslov da bude jeftiniji i od drveta i od uglja ako posmatramo tonu.
Iz istog materijala-studije prof. Miladina Brkića za drvo sam našao sledeću tabelu sa gornjim toplotnim moćima u apsolutno suvim stanjima:
Bukva 18,82MJ/kg
Hrast 18,36MJ/kg
Bor 21,21MJ/kg
Ne bih sad da ponovo spominjem da vlažnost obara toplotnu moć, zato evo ovde studije pomenutog profesora
http://www.scribd.com/doc/39016944/studijaBiomasa
Volim zdravu forumašku atmosferu zastupljenu na ovom forumu. Dobro sam ga proučavao i čitao pre nego što sam se registrovao.
http://www.ugalj.rs/produkti.php
Polako dolazim do zaključka da je mnogo zahvalnije upoređivati brikete sa ugljem nego sa kubikom drveta.
Kratko i vrlo objektivno uporedjenje:
Briket od slame ima 8% ostatka po sagorevanju- ugalj Lignit od 7 do 15 %
Briket ima 0,1-0,3 % sumpornih oksida u gasovima- ugljevi (ne lignit) ima od 1-3 % (vrlo bitna stavka koju prosečan građanin zanemaruje jer ga ne dotiče do onog trenutka dok ne ugleda vazduh koji udiše)
Sadržaj vlage u agrobriketu je 10-15%, uglja Lignita preko 30%
Nasipna masa briketa 0,5 t/m3, a uglja do 1,2 t/m3.
Ovde sigurno nedostaje upoređenje 2 grafika (Tok krive temperatura- vreme procesa sagorevanja) uglja i biljnih ostataka iz poljoprivredne proizvodnje.
Briket mora da zadovolji uslov da bude jeftiniji i od drveta i od uglja ako posmatramo tonu.
Iz istog materijala-studije prof. Miladina Brkića za drvo sam našao sledeću tabelu sa gornjim toplotnim moćima u apsolutno suvim stanjima:
Bukva 18,82MJ/kg
Hrast 18,36MJ/kg
Bor 21,21MJ/kg
Ne bih sad da ponovo spominjem da vlažnost obara toplotnu moć, zato evo ovde studije pomenutog profesora
http://www.scribd.com/doc/39016944/studijaBiomasa
Volim zdravu forumašku atmosferu zastupljenu na ovom forumu.
Dobro sam ga proučavao i čitao pre nego što sam se registrovao. 
