Bremenitost i jagnjenje ovaca
- Začetnik teme Velimir
- Datum pokretanja
miladinovic
Banned
Ako ih kupis rano tipa oktobar isplati se jer ce imati dobru cenu do marta,bez 15 zivota dana ih ne kupuj,tad pocinju jesti i majcino mleko se lakse moze zameniti kravljim ili slicno.
Svako jagnje moze da se uspesno odhrani samo je bitno da posisa kolostrum.
Mleko u prahu za telad .hranjenje nocu i danju obavezno i dok trepnes vec jede koncetrat i seno.
Othranio sam ih do sada desetak i nikada ni jedno nije uginulo.
Mleko u prahu za telad .hranjenje nocu i danju obavezno i dok trepnes vec jede koncetrat i seno.
Othranio sam ih do sada desetak i nikada ni jedno nije uginulo.
milos bota
Član
Bice pogotovo sada kada je kod većine počelo jagnjene,doneo bi ti ja alisve imamo dogovorenoalfa 9 je napisao(la):
Post je spojen: [time]1261775843[/time]
_________________________________________________to za kolostrum si upravu,i odgajivač nebi trebao da proda jagnje koje nije posisalo prvo mleko,bar mi tako neradimoBaronb je napisao(la):
Velimir
Član
A јел се то због муже продају?
svetitrifun
Član
- Učlanjen(a)
- 18 Jan 2009
- Poruka
- 200
Ево Вам један чланак па прочитајте, поздрав свима!
Исхрана јагњади
Исхрана и пракса узгоја јагњећег стада је веома важна фаза у овчарству. Ово није лака тема за дискусију, пре свега зато што постоји више метода за узгој јагњади. Тип програма исхране у многоме зависи од дела земље у којој се налази ваша фарма, који је тип ваше производње, тржишних услова као и, наравно, кој су ресурси доступни за исхрану.
Исхрана јагњади укључује коришћење сточне хране, житарица за енергију, додатака протеина, витамина и минерала, као и додатака исхрани. Продукција и циљеви производње диктирају које количине и размере ће бити комбиноване при прављењу избалансираног програма исхране. Јагњад се могу хранити успешно користећи многе комбинације. Нутриционе потребе се могу задовољити исхраном која укључује само употребу сточне хране, или исхраном која укључује само протеине и житарице, као и разним комбинацијама које се налазе између ова два екстремна
КОЈЕ СУ НУТРИЦИОНЕ ПОТРЕБЕ ЈАГЊЕТА?
Апсолутне и релативне потребе за нутриентима код јагњади зависе од различитих фактора. У ове факторе укључујемо: телесну тежину или величину, жељену брзину раста и генетски потенцијал самих јагањаца за повећање телесне масе. Неке расе или мешанци добијају на килажи веома брзо, док се за друге генетичке типове сматра да расту спорије, јер имају мањи генетички потенцијал.
Исхрана може да буде лимитирајући фактор код раста јагњади. Међутим, више хране или виши ниво нутриената у храни неће омогућити даљи раст, него што генетички потенцијал то дозвољава.
Фазе раста јагњади се уочавају по старости. Обично се фазе деле на јагње које још увек сиса млеко, фазу када јагње пређе на чврсту храну и завршну фазу. Свака од ових фаза има јединствене
ЈАГЊЕ КОЈЕ ЈОШ УВЕК СИСА
Потребе за нутриентима ових јагањаца доста варирају, у зависности од старости и телесне тежине. Уколико претпоставимо да су ова јагњад од 10 до 20 кг, њихове потребе за нутриентима варијају од 72 до 80% потпуно сварљивих нутриената , 16–24% сировог протеина, 0,5–0,8 калцијума и 0,25 – 0,3 фосфора. Жељено дневно повећање телесне масе код ових јагњића би било између 200 и 300 грама.
Обично се потребе јагњета подмирују кроз млеко мајке. Овчије млеко је богато протеинима, млечним шећерима, машћу, калцијумом, фосфором и другим битним нутриентима. Врх производње млека код овце је око двадесетог дана лактације и остаје на овом нивоу наредне две до три недеље. Ово нам говори да ће јагње бити сасвим у реду уколико буде уносило само мајчино млеко, све до 25,30 дана старости. После 30 до 40 дана старости, потребе за храном расту и овца више не може да подмири те потребе.
Уколико се овце узгајају тако да имају редовну испашу, јагњад ће почети да пасу у овом добу да би надокнадила своје потребе за храном. С обзиром да расту потребе за нутриентима, јагњету треба да се обезбеди квалитетна храна. Испаша која садржи одговарајући микс зрелих трава је веома важна. Такође, потребно је знати да јагње у овом животном добу има ограничену способност уношења и варења испаше, зато што је румен у овој фази недовољно развијен и тек почиње да функционише. Због тога је квалитет испаше веома битан да би се омогућио правилан развој јагњади.
Треба такође узети у обзир и редовну контролу унутрашњих паразита. Испаша може да доведе до развоја унутрашњих паразита код јагњади који ће значајно смањити развој и раст, па чак довести и до угинућа
Уколико се овце узгајају у условима фарме, било зими или током топлијег времена, јагњад, поред редовног дојења, морају да имају и допунску исхрану у овом добу. Треба развити добар програм исхране за младу јагњад који ће касније заменити дојење. Обично, овакав програм исхране укључује доста житарица, или у пелетираној форми или у концентрату, извор протеина и минерала. Добра храна за јагњад у овом животном добу треба да има 16 до 20% сировог протеина, потпуно сварљиви удео треба да буде 72–75% и да садржи однос од 2:1 калцијума према фосфору. Такође, јагњад која се хране овом храном, треба да имају квалитетно сено, додатне минерале и да имају приступ здравој и чистој води.
ЈАГЊЕ ПРЕЛАЗИ НА ЧВРСТУ ХРАНУ И ПРЕСТАЈЕ ДА СИСА МЛЕКО
У овој фази јагњад обично теже између 20 и 38 кг. често је ова фаза повезана са завршном, пошто се кроз обе фазе користи слична храна, са једином разликом у преценту уноса протеина. Ипак, у овом чланку ове фазе ћемо одвојити, да би читалац добио бољи увид у материју.
Јагњад са просечним или високим потенцијалом за раст која се хране храном базираном на житарицама и са добрим процентом протеина, треба да добијају од 200 до 350 гр телесне тежине. Да би постигли овај раст, исхрана треба да садржи 73–78% потпуно сварљиве хране, 14–16% протеина и, отприлике, 0,50% калцијума и 0,25% фосфора. Да би остварило овај раст, јагње свакодневно треба да уноси количину хране која износи 2,5–3,5% од његове телесне масе.
Уколико се јагње храни углавном испашом, онда се може очекивати спорији раст и дневни прираст, него кад се храни житарицама. Дневни прираст за јагње које се храни испашом обично износи 100–250 гр. Дневни прираст код ове јагњади умногоме зависи од врста трава, зрелости, времена и паразита. Слабији дневни прираст не чини толику штету узгајивачу зато што је испаша јефтинија; међутим, свака ситуација је јединствена и зависи од приступа житарицама, цене, испаше и квалитета испаше, као и од самог тржишта за које се животиње гаје.
ЈАГЊЕ У ЗАВРШНОЈ ФАЗИ
У случају масовне производње и када се јагњад шаљу у кланицу, многи прозивођачи морају да задовоље стандарде кланичара који понекад захтевају да јагњад теже између 40 и 55 кг, са наслагом масти од 5 цм. Ово су стандарди који се траже у западним земљама, а да би се ови стандарди испунили завршна исхрана јагњади мора да садржи период у коме се уноси висок ниво житарица. Овај период обицно траје минимум 30 дана, а наравно зависи од жељене конацне тежине.
У завршној фази, јагње би требало хранити храном која садржи 73–78% потпуно сварљиве хране, 12–14% протеина, 0,5% калцијума и 0,25% фосфора. Уколико се јагњад хране колицином хране која износи 3–4% телесне тежине, требало би да имају дневни прираст од 300 до 500 гр
Када се јагњад овако хране, може доћи до ацидозе или ентеротоксемие. Ацидоза (киселост) може да се избегне тако што ћете у исхрану укључцити 10% грубе хране, и тако што ћете избегавати нагле промене у исхрани. Када су промене у исхрани неопходне, тада треба обезбедити седам до цетрнаест дана за прилагођдавање, а промене вршити постепено, па ће се тако избећци појава киселости. Да би спречили проблеме са уринарним трактом, јагњићцима се даје храна која садржи минерале у односу 2:1 – однос калцијума према фосфору. Такоде, мора се омогућити да имају слободан приступ соли тј. минералима и да се додаје закисељивач (на пример амониум хлорид). Такође, приступ здравој и чистој води, у довољној количини, спречава проблеме уринарног тракта.
Исхрана јагњади
Исхрана и пракса узгоја јагњећег стада је веома важна фаза у овчарству. Ово није лака тема за дискусију, пре свега зато што постоји више метода за узгој јагњади. Тип програма исхране у многоме зависи од дела земље у којој се налази ваша фарма, који је тип ваше производње, тржишних услова као и, наравно, кој су ресурси доступни за исхрану.
Исхрана јагњади укључује коришћење сточне хране, житарица за енергију, додатака протеина, витамина и минерала, као и додатака исхрани. Продукција и циљеви производње диктирају које количине и размере ће бити комбиноване при прављењу избалансираног програма исхране. Јагњад се могу хранити успешно користећи многе комбинације. Нутриционе потребе се могу задовољити исхраном која укључује само употребу сточне хране, или исхраном која укључује само протеине и житарице, као и разним комбинацијама које се налазе између ова два екстремна
КОЈЕ СУ НУТРИЦИОНЕ ПОТРЕБЕ ЈАГЊЕТА?
Апсолутне и релативне потребе за нутриентима код јагњади зависе од различитих фактора. У ове факторе укључујемо: телесну тежину или величину, жељену брзину раста и генетски потенцијал самих јагањаца за повећање телесне масе. Неке расе или мешанци добијају на килажи веома брзо, док се за друге генетичке типове сматра да расту спорије, јер имају мањи генетички потенцијал.
Исхрана може да буде лимитирајући фактор код раста јагњади. Међутим, више хране или виши ниво нутриената у храни неће омогућити даљи раст, него што генетички потенцијал то дозвољава.
Фазе раста јагњади се уочавају по старости. Обично се фазе деле на јагње које још увек сиса млеко, фазу када јагње пређе на чврсту храну и завршну фазу. Свака од ових фаза има јединствене
ЈАГЊЕ КОЈЕ ЈОШ УВЕК СИСА
Потребе за нутриентима ових јагањаца доста варирају, у зависности од старости и телесне тежине. Уколико претпоставимо да су ова јагњад од 10 до 20 кг, њихове потребе за нутриентима варијају од 72 до 80% потпуно сварљивих нутриената , 16–24% сировог протеина, 0,5–0,8 калцијума и 0,25 – 0,3 фосфора. Жељено дневно повећање телесне масе код ових јагњића би било између 200 и 300 грама.
Обично се потребе јагњета подмирују кроз млеко мајке. Овчије млеко је богато протеинима, млечним шећерима, машћу, калцијумом, фосфором и другим битним нутриентима. Врх производње млека код овце је око двадесетог дана лактације и остаје на овом нивоу наредне две до три недеље. Ово нам говори да ће јагње бити сасвим у реду уколико буде уносило само мајчино млеко, све до 25,30 дана старости. После 30 до 40 дана старости, потребе за храном расту и овца више не може да подмири те потребе.
Уколико се овце узгајају тако да имају редовну испашу, јагњад ће почети да пасу у овом добу да би надокнадила своје потребе за храном. С обзиром да расту потребе за нутриентима, јагњету треба да се обезбеди квалитетна храна. Испаша која садржи одговарајући микс зрелих трава је веома важна. Такође, потребно је знати да јагње у овом животном добу има ограничену способност уношења и варења испаше, зато што је румен у овој фази недовољно развијен и тек почиње да функционише. Због тога је квалитет испаше веома битан да би се омогућио правилан развој јагњади.
Треба такође узети у обзир и редовну контролу унутрашњих паразита. Испаша може да доведе до развоја унутрашњих паразита код јагњади који ће значајно смањити развој и раст, па чак довести и до угинућа
Уколико се овце узгајају у условима фарме, било зими или током топлијег времена, јагњад, поред редовног дојења, морају да имају и допунску исхрану у овом добу. Треба развити добар програм исхране за младу јагњад који ће касније заменити дојење. Обично, овакав програм исхране укључује доста житарица, или у пелетираној форми или у концентрату, извор протеина и минерала. Добра храна за јагњад у овом животном добу треба да има 16 до 20% сировог протеина, потпуно сварљиви удео треба да буде 72–75% и да садржи однос од 2:1 калцијума према фосфору. Такође, јагњад која се хране овом храном, треба да имају квалитетно сено, додатне минерале и да имају приступ здравој и чистој води.
ЈАГЊЕ ПРЕЛАЗИ НА ЧВРСТУ ХРАНУ И ПРЕСТАЈЕ ДА СИСА МЛЕКО
У овој фази јагњад обично теже између 20 и 38 кг. често је ова фаза повезана са завршном, пошто се кроз обе фазе користи слична храна, са једином разликом у преценту уноса протеина. Ипак, у овом чланку ове фазе ћемо одвојити, да би читалац добио бољи увид у материју.
Јагњад са просечним или високим потенцијалом за раст која се хране храном базираном на житарицама и са добрим процентом протеина, треба да добијају од 200 до 350 гр телесне тежине. Да би постигли овај раст, исхрана треба да садржи 73–78% потпуно сварљиве хране, 14–16% протеина и, отприлике, 0,50% калцијума и 0,25% фосфора. Да би остварило овај раст, јагње свакодневно треба да уноси количину хране која износи 2,5–3,5% од његове телесне масе.
Уколико се јагње храни углавном испашом, онда се може очекивати спорији раст и дневни прираст, него кад се храни житарицама. Дневни прираст за јагње које се храни испашом обично износи 100–250 гр. Дневни прираст код ове јагњади умногоме зависи од врста трава, зрелости, времена и паразита. Слабији дневни прираст не чини толику штету узгајивачу зато што је испаша јефтинија; међутим, свака ситуација је јединствена и зависи од приступа житарицама, цене, испаше и квалитета испаше, као и од самог тржишта за које се животиње гаје.
ЈАГЊЕ У ЗАВРШНОЈ ФАЗИ
У случају масовне производње и када се јагњад шаљу у кланицу, многи прозивођачи морају да задовоље стандарде кланичара који понекад захтевају да јагњад теже између 40 и 55 кг, са наслагом масти од 5 цм. Ово су стандарди који се траже у западним земљама, а да би се ови стандарди испунили завршна исхрана јагњади мора да садржи период у коме се уноси висок ниво житарица. Овај период обицно траје минимум 30 дана, а наравно зависи од жељене конацне тежине.
У завршној фази, јагње би требало хранити храном која садржи 73–78% потпуно сварљиве хране, 12–14% протеина, 0,5% калцијума и 0,25% фосфора. Уколико се јагњад хране колицином хране која износи 3–4% телесне тежине, требало би да имају дневни прираст од 300 до 500 гр
Када се јагњад овако хране, може доћи до ацидозе или ентеротоксемие. Ацидоза (киселост) може да се избегне тако што ћете у исхрану укључцити 10% грубе хране, и тако што ћете избегавати нагле промене у исхрани. Када су промене у исхрани неопходне, тада треба обезбедити седам до цетрнаест дана за прилагођдавање, а промене вршити постепено, па ће се тако избећци појава киселости. Да би спречили проблеме са уринарним трактом, јагњићцима се даје храна која садржи минерале у односу 2:1 – однос калцијума према фосфору. Такоде, мора се омогућити да имају слободан приступ соли тј. минералима и да се додаје закисељивач (на пример амониум хлорид). Такође, приступ здравој и чистој води, у довољној количини, спречава проблеме уринарног тракта.
milos bota
Član
to se prodaju u slučaju kada ovca nece da primi jagnje ili ako nema mleka za dvoje,sve dvojke koje idu redovnim putem se ostavljajuVelimir je napisao(la):
miladinovic
Banned
mozda ne moze da ga izbaci odmah veterinar da ga izvuce ne mora carski rez ako je spretan i ako je to radio vec imao sam ja takav slucaj,onda kad izvuce da joj da lekove protiv trovanja(neke vaginalete su to mislim)
alfa 9 je napisao(la):
Slican slucaj sam imao prosle zime.Ovca je pala zbog nedostatka kalcijuma cetiri dana je lezala nasuprot mojim pokusajima da je podigne,davao sam kalcijum i svasta nesto ali bezuspesno.Kada su poceli naponi nije uspela da sama izbaci jagnjad pozvao sam veterinara i kada je sve bilo gotovo skor je bio jedno jagnje zivo [sada prelepa dviska ] dva mrtva izvadjenja i ovca uginula za dva dana.
Zovi veterinara odmah steta moze da bude kao sto vidis ogromna.
miladinovic
Banned
Zovi sposobnog veterinara,ako ne moze da izbaci jagnje duze moze dobiti trovanje,vrednija je ovca od jagnjeta
