Borovnica

pa znas da kod nas u bosni bar nije problem naci piljevinu :D svaka druga kuca ima brentu a sto se tice stajnjaka nemam svoje al strina ima ovce a i komsija ima farmu krava pa se moje nabaviti po povoljnoj cjeni ,ako uopste odgovara taj stajnjak? a sto se tice zemlje mislim da je rastresita,ja se bas i ne razumijem u zemlju nesto al mislim da je rastresita,meka je za obradu ..ynam da je propusna i da ne zadrzava vodu dugo.. brzo se prosusi
 
Стајњак одговара, али ако се мијеша заједно са струготином да га она закисели и потом заоре. Ако иде стајњак без пиљевине онда смањује киселост. Почни ти помало да скупљаш струготину па нека трули. Трула је најбоља, свјеша изазива поремећај азота јер извлачи азот из земљишта у себе па боровница једно вријеме има мањак азота.
 
Комадара je napisao(la):
Стајњак одговара, али ако се мијеша заједно са струготином да га она закисели и потом заоре. Ако иде стајњак без пиљевине онда смањује киселост. Почни ти помало да скупљаш струготину па нека трули. Трула је најбоља, свјеша изазива поремећај азота јер извлачи азот из земљишта у себе па боровница једно вријеме има мањак азота.
Kliknite za proširenje...
hvala drug puno
 
Odakle si Milorade? Sadni materijal nije jeftin, cijena u BiH se kreće od 5KM pa na više za jednu dvogodišnju sadnicu borovnice (kod Voćar piramide Visoko su bile 5, kod HEKO Bugojno su bile 6KM zadnji put kad sam provjeravao). Ako nemaš puno zemlje, ja ti savjetujem da sadiš što gušće (500 sadnica po dulumu). Ovo je izuzetno skup i zahtjevan sport, ako nemaš vremena da se posvetiš voćnjaku, onda ti je bolje nemoj ni ulagati u to.

Divlja borovnica je dobar pokazatelj, mada ti imaš rezultat hemijske analize, zemlja ti je kisela, za početak je to dovoljno. I obavezno porazgovarati s nekim iskusnim agronom prije sadnji.
 
Idemedosumom je napisao(la):
Odakle si Milorade? Sadni materijal nije jeftin, cijena u BiH se kreće od 5KM pa na više za jednu dvogodišnju sadnicu borovnice (kod Voćar piramide Visoko su bile 5, kod HEKO Bugojno su bile 6KM zadnji put kad sam provjeravao). Ako nemaš puno zemlje, ja ti savjetujem da sadiš što gušće (500 sadnica po dulumu). Ovo je izuzetno skup i zahtjevan sport, ako nemaš vremena da se posvetiš voćnjaku, onda ti je bolje nemoj ni ulagati u to.

Divlja borovnica je dobar pokazatelj, mada ti imaš rezultat hemijske analize, zemlja ti je kisela, za početak je to dovoljno. I obavezno porazgovarati s nekim iskusnim agronom prije sadnji.
Kliknite za proširenje...
vremena imam dosta a iz bratunca sam ...pa malo se interesujem ya to posto sam cuo da borovnica zahtjeva kiselo zemljiste a i rastresito a i vodu imam u blizini parcele.. znam da se kod nas bere ta sumska borovnica i prodale na pijaci i da je velika poraznja a i cjena je ljepa tako da mislim da bi se lako mogla prodati... svjestan sam isto da su ogromna ulaganja al mislim da je borovnica buducnost ...
 
Voda je jako bitna za borovnicu. Naročito joj je potrebna za vrijeme suše - dakle, treba to biti izvor vode koji nepresušuje. Ja sam koristio gradsku vodu za navodnjavanje, i trošio sam 4 kubika vode dnevno na 1000 sadnica, skoro svakog dana vegetativne sezone (osim kada bi kiša padala).

Slažem se da je borovnica budućnost, naročito ako se napravi dobra zadruga pa se ostvare odlične otkupne cijene. Glavni problemi su velika početna ulaganja, te relativno dugo vrijeme koje je potrebno čekati prije nego borovnica počne vraćati uloženo. A naš narod hem kokuz hem nestrpljiv hem strašljiv (boji se rizika).
 
joj nasi ljudi,ne pricaj mi nista ,kod nas ljudi niko ne smije nista da pocne sam.. kod nas svi sade tu malinu kao da samo ta vocka postoji al tako to kod nas komsija posadio pa daj i ja ..ja prico sa komsijom da se udruzimo i da sadimo posto on ima parcelu gdje raste samo divlja borovnica on nece a zarasta mu zemlja... naucio na malinu i ne smije nista drugo ... ja posadio jagodu da malo kontriram :D pa ako bog da na jesen posadim ja i nesto borovnice ,,samo ne znam jel yahtjevna oko bolesti i stetocina,,ima li ko kakvu literaturu da malo citam
 
Borovnica je relativno otporna na bolesti, mislim da je otpornija od maline. Ima kod HEKA u Bugojnu dobar priručnik za bobičasto voće, ima dosta toga i o borovnici (što se našeg jezika tiče). Na engleskom ima bruka toga na internetu, proguglaj.

A naravno da će narod najprije malinu saditi, kad može sadnice maline haman džabe dobiti (počupaš od komšije koji već ima zasad i eto ga.)
 
Idemedosumom je napisao(la):
Borovnica je relativno otporna na bolesti, mislim da je otpornija od maline. Ima kod HEKA u Bugojnu dobar priručnik za bobičasto voće, ima dosta toga i o borovnici (što se našeg jezika tiče). Na engleskom ima bruka toga na internetu, proguglaj.

A naravno da će narod najprije malinu saditi, kad može sadnice maline haman džabe dobiti (počupaš od komšije koji već ima zasad i eto ga.)
Kliknite za proširenje...
evo sad sam naso da neki covjek iz visokog nabavlja sadnicu borovnice i da ima ogledne zasade i u srebrenici inace blizu mene pa cu ga nazvati da vidim kako se ponasa borovnica kod nas .... a malinu sam i ja doduse posadio ove godine .. realno moze i na malini fino da se yaradi...
 
Obavezno nazovi. Vjerovatno se radi o istom čovjeku- vlasniku firme Voćar Piramida Visoko. Jako pametan čovjek.
 
Ja sam kod njega kupovao, prelistaj nekoliko stranica nazad, imaju slike sadnica kada su tek posađene, i nakon jedne sezone rasta u zemlji. Ja mislim da su dobrog kvaliteta, iz Poljske uvozi.
 
Tako mi je on (agronom) predložio. Manje đubriva, supstrata, pilote, svega manje treba ako u kanale sadiš. Jer korijen borovnice svakako neće nikada izaći van tog kanala, tako da joj je dovoljno obezbjediti sve što treba unutar istih, a ne razbacivati po cijeloj njivi.
 
Poslednja izmena:
Pozdrav borovničari. Čitam ove teme u želji da saznam nešto više o borovnici i naravno o prinosima koji se mogu postići kod nas i stvarno sam iznenađen činjenicom da svi kriju brojke. Pročitao sam u knjizi jagodaste voćke temu borovnica i tamo je sve bajno i sjajno, zarada u punom rodu oko 40 000€/ha pri 5kg po žbunu, ali knjiga je knjiga, ne pišu iskustva ljudi sa naših prostora. Nadam se da će neko dati konkretne brojke.
 
Ja sam u kontaktu s jednim kolegom iz Hrvatske, on je posadio dvogodišnje sadnice, prve godine nije brao, u drugoj je ubrao oko 1kg po žbunu. Plodove mu je neka trgovina otkupila po cijeni od 40 kuna po kilogramu.

Ja čim budem imao prvu berbu, (ako Bog da) objavit ću rezultate i ovdje. Mene nekako najviše brine kako izaći na kraj s krticama, voluharicama, miševima i sl. Niko ne nudi konkretno i 100% efikasno rješenje.
 
Pozdrav svima. Vec duze vreme pratim ovaj forum i mogu reci da je bio od velike pomoci prilikom podizanja zasada. Vidim da se u zadnje vreme tesko dolazi do nekih konkretnih informacija ovde, pa ajde da ja iznesem neko moje (skromno) iskustvo. Januara 2013 (sadnice su kasnile, planirano je za jesen 2012) sam podigao zasad od nekih 700 komada (450 Duke i 250 Bluecrop). Sadnice su bile dvogodisnje, kontejnerske, uvoz iz Holandije. Sadjene su na razmak 1.5 m i 3.10m izmedju redova, mesto nije bilo problem pa smo malo rasirili redove radi lakse obrade i sl. Medjutim, time smo dobili vecu ukupnu povrsinu i to nas je umalo kostalo subvencija, pa vodite o tome racuna (postoji propisano koliko metara kvadratnih min/max sme da dodje na jednu sadnicu). Sadjeno je u jamama gde smo dodavali po 15l litvanskog treseta, mesanog sa zemljom. Prijem je bio bukvalno 100 - procentan. Sto se vode tice, zalivao sam sa ~4l po sadnici svaki drugi dan ukoliko nije bilo padavina. Gresku u startu sam napravio jer nisam skidao cvetove i dopustio sam da rode tu prvu god, iskreno bilo me je zao :) Bilo je nekih zanemarljivih 30-40 kg.
I to je te god izgledalo ovako
http://postimg.org/image/6tpzle59r/
http://postimg.org/image/60dn1ii57/

Naredne godine (2014) lepo su izrasle, imaju dosta mladara, a sto se roda tice, bilo je nesto preko 200kg. Par slicica i od tad
http://postimg.org/image/40krpa7qr/
http://postimg.org/image/5cawgpwvn/
http://postimg.org/image/wmzr1ci1n/
http://postimg.org/image/qa6onetx1/

S obzirom da je kolicina jos uvek mala, plasman je bio u sopstvenoj reziji, po pijacama i par prodavnica. Neka prosecna cena je bila ~500 din/kg. Toliko od mene za sada, ako mogu bilo kako da pomognem, stojim vam na raspolaganju.
 
Idemedosumom je napisao(la):
Mene nekako najviše brine kako izaći na kraj s krticama, voluharicama, miševima i sl. Niko ne nudi konkretno i 100% efikasno rješenje.
Kliknite za proširenje...

Pisao sam u zastiti voca da sam procitao na jednom hrvatskom sajtu da oni preporucuju da se kod sadnje voca u rupe, tj pri ubacivanju zwmlje oko korena, ubaci sitno polomljeno staklo od automobila. Kazu da to sprecava glodare. Pitao sam tamo u temi da li moze to staklo da oateti koren, ali nisu mi odgovorili.
 
@Blueberry

Svaka čast! Da hoće svi koji su posadili svoje slike objaviti pa da svako koristi od toga ima.

Ti si otprilike imao 50-60 grama ploda po žbunu prve godine. Druge godine oko 350 grama po žbunu (ako sam dobro razumio/izračunao). Vidite kolege, da je doista dobit premala u prvoj godini, i da cvjetove treba obavezno skidati, a ja ću ako Bog da i u drugoj.

Da li si koristio neko sredstvo za zaštitu, da li si prskao sadnice? Da li si imao problema s glodarima? Da li si koristio neke dodatke za prihranu sadnica?

Hvala

- - - - - - - - - -

@remiks

Hvala na odgovoru, ja ipak ne bih stavljao staklo oko sadnica, pošto doslovno rukama obrađujem zemlju oko korijena. A meni bi trebao neki preparat koji se može nakon sadnje upotrijebiti.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh