Borovnica

Pa evo ja čekam da se neko od borovničara sa zasadima koji su se počeli exploatisati jave da nam kažu nešto i da podele sa nama svoje iskustvo i da daju neke odgovore iz njihove kratke ali značajne prakse koje mi početnici i budući borovničari samo u teoriji znamo i zastupamo, ili još uvek ne znamo pa pitamo. Tvoja metoda zasađivanja je po meni korektna i štedljiva, da li je skuplje održavanje stabilnosti zemlje i njene ph vrednosti takvom metodom to ne znam, možda i nije.
Što se tiče Američkih studija oko protivgradne mreže, tu bih ipak stavio primarnu zaštitu od grada i kakav takav ali koristan efekat zasena u letnjim visokim temperaturama pa teko onda sekundarni gde naravno efektno štiti i od ptica. I jedna i druga stvar mogu naneti veliku štetu, ali grad kad pokosi zasad mislim da je šteta nenadoknadiva i da oporavak može potrajati godinama, zato stavljam na prvo mesto što se mene tiče zaštitu od elementarne nepogode. Inače ja ću tek po sadnji i narednih godina videti da li sam ispravno postupio što ću se držati propisane sadnje za mogućnost ulaska mehanizacije i eventualno jednog dana mehaničke beračice. Mišljenje koga se držim da će jače i slobodnije biljke borovnice pored sporije mogućnosti prenosa nekih oboljenja tako davati verovatno i krupnije, veće i kvalitetnije prinose što se na kraju i na matematici može isplatiti. Zašto ? Mogućnost je takva da prinosi ređe i gušće sadnje na kraju daju skoro iste prinose prema gustoj sadnji. Čak i da manje rodi ređa sadnja po Ha u odnosu na gušću u tom slučaju meni će ostati kao nagrada za svo zalaganje makar taj kvalitet i krupnoća koji se traže i na tržištu bolje i skuplje prodaju.. Videćemo uostalom kako će sve ispasti jednog dana kada se sve bude zaokružilo.
 
Poslednja izmena:
Još nisam pročitao da gustoća sadnje utiče na krupnoću ploda. Jesi ovo ti sam zakljucio ili imas neki izvor? Ja koliko znam, krupnoću ploda određuju kao prvo sorta, kao drugo sorta s kojom se izvršila polinacija i kao treće da li je grm pravilno orezan prethodne sezone, to jest, ako grmu dozvolimo da prerodi, plod ce biti sitniji i kasnije ce sazrijeti.

Ja da imam nekoliko ha zemlje i da je parcela ravna, sigurno bih i ja veci razmak među sadnicama pravio, mnogo ljepše izgleda. Ovako, posto svakako mašinene dolaze u obzir, ja sam se odlucio na gušću metodu.
 
Ni ja ne znam da li ređa sadnja u praksi može doneti i krupnije plodove od predvidljivih koje ima u opisu jedna sorta. Veće i jače žbunove kao i ukupni prinos po sadnici treba da može, a to je po priči nekih stručnjaka i zaštitara samo dobar preduslov da borovnica može davati konstantno kvalitetnije i veće plodove po opisu krupnoće kakav treba kao sorta da daje u toj prvoj klasi. E sada da me ne shvatiš ponovo pogrešno šta sam hteo reći oko krupnoće. Svaka sorta borovnice ima svoju predvidivu veličinu ploda koju treba rađati i davati. Ali to ne znači da će pod obavezno davati u rodu sve plodove takve maksimalne krupnoće ukoliko joj se ne obezbede svi dobri preduslovi za to. U to ne spada samo krupnoća ploda već i poželjan i prepoznatljiv blago nakiseli ukus koji mora imati. U to sve je uključena verovatno i adekvatna prihrana pored dobre zemlje i vode kao i dosta sunca koji utiče na slast.
Tu sam dao akcenat da ću možda ako ispunim sve parametre i uslove dok raste uz ređu sadnju koju podržavam gde će svaka biljka imati više prostora a samim tim i veće količine humusne zemlje i minerala na raspolaganju za korišćenje , predpostavljam tako bi trebala imati veći i nešto bolje razvijen i korenov sistem . Uz obavezno navodnjavanje ona tako treba davati mnogo veći procenat prvoklasne krupnoće gledajući na celokupnom godišnjem rodu od gustih zasada koji će rađati sa istom sortom naravno isto tako i te najkrupnije plodove ali verovatno u nešto manjem procentu. Uvek ostane deo plodova srednje i sitnije krupnoće u svakom branju, to je zaključak. Smatram da će taj procenat u ređoj sadnji biti manji. To sam hteo reći kao poentu i moj plan zašto bih išao na manji broj sadnica po hektaru kao razumnu teoriju koju podržavam, a da li sam u pravu iza toga ne mogu da stojim dok u praksi ne budem video i dočekao svoje prve berbe da li je to zaista i tako.
 
Poslednja izmena:
Ma da, najbolje će praksa pokazati svakom pojedinačno. Ja sam i ranije pisao da sam skidao rodne pupove prije sadnje ali nekoliko njih mi je promaklo. Tek sam primjetio kada su se plodovi formirali, a tada mi je bilo zao da ih skidam. Tako da sam ove sezone ubrao nekoliko šaka borovnice:


9zoefo.jpg


Iako se moja supruga zaletila, pa ih zelene ubrala, mislim da solidno izgledaju:

8vnaya.jpg








Evo kako je to sve izgledalo odmah nakon sadnje:

68g02a.jpg

aahbom.jpg




Ovako je to izgledalo krajem 8. mjeseca:


315mstj.jpg



33l2nhs.jpg
 
Konačno i malo slika uz ovolike prepiske..lol Kod tebe je baš strmo , tek sad razumem kad si rekao da si morao konjima jer traktor ne može. Koje si sorte zasadio?
 
Rubel, Blueray i Brigittablue, srednje sorte. Ove gore slike plodova su od 1. jula, ja racunam da bi eventualna berba trajala do sredine jula, mozda koji dan duze.

A teoretski je mogao i traktor, samo nema hrabrih ljudi u mom kraju. Bio je jedan covjek koji je htio traktorom orati, ali je bio previse daleko od mene, ne bi mi se isplatilo.
 
Nešto razmišljam, ne znam na kojoj si nadmorskoj visini i da li bi ako su ti srednje sorte stigle na vreme oko 1-10 jula ,da si posadio neku ranu sortu verovatno bi imao prve plodove već oko 15 juna uz kompletnu berbu do nekog 5-10 jula što bi bilo idealno zbog perioda odlične otkupne cene. Jedino ako si to uradio zbog prolećnih mrazeva ukoliko su učestali tu gde živiš onda ok.. Klima znači kod tebe koliko vidim radi kako treba što se tiče pristizanja roda i koliko vidim baš krupnih plodova. Kad si se opredelio za srednje sorte možda si trebao posaditi među te 3 sorte bluecrop kao ranu srednju sortu koja se u našem podneblju pokazala veoma dobro i među srednjim je jedna od najrodnijih, otporna je i jedna od najboljih za exploataciju, skladištenje i transport.
 
Poslednja izmena:
Posto je parcela jako strma, nadmorska visina varira od najniže (640m) do najviše (670m) tačke. Moj agronom iz Visokog koji ima svoju firmu mi je predložio ove srednje sorte upravo zbog opasnosti od kasnih mrazeva, od njega sam sadnice i kupio. On me uvjerava da će berba na vrijeme stići kako bi se ostvarila dobra cijena. Pošto on lično otkupljuje plodove, nemam razloga da mu ne vjerujem, ali opet, nakon prve berbe ću zasigurno znati.

I da još jednom spomenem onog čovjeka koji ima zasad u Bugojnu (što mu sadnice slabo rađaju u 5. godini). Kaže on meni kako je otkupna cijena borovnice ove godine bila slaba (a u njega su rane sorte, kako sam ja razumio). Kaže da je HEKO vršio otkup po cijeni od 5 KM (2,5 eura). On je imao 1 tonu ploda i nije htio HEKU prodati. Kaze da je išao u Sarajevo i tamo s jednim pijačarom koji ima hladnjaču dogovorio otkup za 8KM.

Onaj ko je prodoran uvijek može naći bolju cijenu, čak na domaćem tržištu.
 
Ja koliko znam ovde već duži niz godina cena otkupa varira malo i prilično je stabilna jer je diktira svetsko tržište koje uvek ima veću tražnju od ponude kada je mi imamo, tu je oko 4.5 - 5 e u proseku, pada malo drugom polovinom jula kad stiže u Poljskoj , Nemačkoj..., raste opet onom ko ima ili će imati kasne sorte tamo krajem avgusta, početkom septembra kada je opet malo ko ima, a još veća cena se postiže sa upakovanim borovnicama u posudama od 200-250gr. Treba se vezati za izvoz i inostranog kupca, treba se udružitivati ako si mali da bi se postigla i bolja cena i potrebna kvota u tonama kod takvih kupaca. Ja već sada unapred gledam da zaokružim kao plan i priču prodaje , imam dosta vremena za to, ali pošto nekako sve ovo gledam ne samo u širinu, već i u dubinu kao budući posao kojim ću se baviti želim da sve uradim na vreme, od izbora placa i zemlje, navodnjavanja i plana kako ću je saditi, koje sorte, do plana kako ću je najbolje jednog dana plasirati na tržištu kada dođe vreme bio ja tada možda samo mali ili ako bog da možda i neki veći proizvođač.
 
Poslednja izmena:
Tu meni neke stvari i nisu bas jasne. Kod nas borovnica zrije nešto ranije nego u Poljskoj i Njemačkoj, razumijem da je tu naša prednost, da prodamo plodove prije nego njihovi najraniji stignu. Ali mi nije jasno kako nama može valjati kasno stizanje početkom septembra? Pa valjda Poljska i Njemačka također tada imaju berbe. Ako njihova vegetacija kasni za našom, kako onda može biti da naše borovnice mogu stizati i prije a i poslije njihovih? Možda nešto nisam dobro razumio.

I da se nadovežem na otkup, rekao mi je jedan kolega iz Hrvatske da su njihovi supermarketi otkup borovnice vršili po cijeni od 6 eura, ali u pakovanjima od 250 grama. Čovječe najslabija cijena u BiH, barem po informacijama koje trenutno posjedujem. Moram to malo više istražiti.
 
Pa ko kad borovnice (uzgajane) u BiH daleko manje ima nego u Srbiji i Hrvatskoj, ne postoje zadruge, samo 2-3 firme koje vrše otkup pa izvoze za sebe... Ali eto, kada bi cijena bila 4 eura, i kada bi sadnice rodile koliko se očekuje, bit ću jako zadovoljan!


I naravno da je divlji plod koji raste u šumi kvalitetniji nego onaj uzgajani, u smislu hranjive vrijednosti, vitamina i sl. Meni je recimo divlja vrisinja previše kisela, ukusnija mi je američka borovnica.
 
Znam da postoji neki vakum oko septembra kada ovde mogu stići prve kasne sorte a kada su srednje na severu obrane pa ih opet može imati samo ovde, a o tome koliki je to tačno period dana i nedelja se treba detaljnije informisati. Stvari su proste oko cene. I u BiH po meni, a ne mislim da je samo po meni borovnica treba imati svoju prodajnu-otkupnu cenu istu kao i u regionu kada je nema nigde prema severu pa i jugu Evrope, pa se da zaključiti da neki ljudi ili firme koji je otkupljuju bukvalno na neki način vrše ucenu, odnosno hoće da zarade u svom plasmanu mnogo više nego što im pripada. To je žalosno da neko treba da cele godine radi i proizvede uz veliki trud, napor, probleme, zalaganje, troškove i ulaganja koji su možda i jedni od najvećih u svim poljoprivrednim kulturama da bi posle neko samo po prostom sistemu iz ruke u ruku zaradio isto, nekada mnogo više u tih mesec-dva dana od proizvođača kome se od zarade odbijaju svi godišnji troškovi ulaganja.

Ako bi se dopustio takav TREND onda bi značilo da će na jednog proizvođača borovnice u budućnosti biti barem 10 ljudi koji će se baviti isključivo njenim otkupom i trgovinom u dva tri laka koraka do velike zarade. To će se dešavati ne samo u BiH već i kod nas i svuda u regionu. Tim stvarima treba stati nekako na put na vreme, udruživanjem, ogranizovanjem sopstvenih direktnih kupaca i tržišta , izgradnjom hladnjača za skladištenje i saradnjom samo sa korektnim otkupljivačima kojih naravno ima ..itd...Treba uvek držati neku realnu cenu ispod koje ko god hoće da je kupi se ne sme ići niže od dogovorene i razumne cene koju diktira u tom trenutku svetsko tržište i potražnja a ne njihov novac na gomili kojim može da uslovi farmera i proizvođača niskom ponuđenom otkupnom cenom i to je to. Ja se plašim da će tu uglavnom najviše stradati oni mali koji se nisu udružili i organizovali kako treba i koji nemaju uslova za njeno skladištenje pa će davati svoj proizvod za manje novca nego što vredi upravo nekima koji će to iskoristiti i na njima više nego dobro zarađivati.

Za svakog korektnog otkupljivača u borovnici koji zna i ceni farmerov trud ima sasvim dovoljne mesta da lepo zaradi a da svi budu zadovoljni u tom krugu od proizvođača do krajnjeg kupca. To nije samo običan kupac u nekom supermarketu mnogih država po svetu gde je njena cena velika i paprena. Krug kupaca se širi dalje do proizvođača sokova od borovnice , proizvođaća potpuno prirodnih proizvoda od nje i ostalog, pa sve do farmaceutske industrije koja borovnicu kupuje i troši u velikim količinama zbog svojeg izuzetnog lekovitog svojstva i dragocenih jedinjenja koja u sebi poseduje a kojih nema da se nađe u takvim količinama u mnogo biljaka. Ne spada tek tako i bez razloga borovnica u top grupu super zdravih-biljaka na planeti što treba imati na umu.

Smatram da na neki dobar i pametan način ne bi smelo zato dozvoliti da trgovci uzimaju ''leba preko pogače'' u direktnom otkupu. Treba ih naučiti da primarni proizvođač i njegovo ulaganje i trud trebaju imati uvek zagarantovanu i korektnu cenu ispred svega pa tek onda svi ostali. Ja i po tom pitanju imam svoje planove kako ću pokušati svoj budući trud i ulaganje u borovnicu da realizujem prihvaljivo za mene na najbolji način kad mi dođe vreme za berbe i njenu prodaju.

Evo makar dve slike sa moje zemlje i placa gde planiram podizanje zasada i plantaže borovnice..Slikano je mob. telefonom pa ne znam kako će ispasti pošto je zemlja veća nego što izgleda na fotografiji.

Sledeće snimke ću praviti i postaviti kad je budem zasadio. Od mesta gde stojim iza mene je taj prirodni izvor vode udaljen dvadesetak metara. Ovde u ovom raju planiram svoju budućnost




 
Poslednja izmena:
Izuzetno lijep komad zemlje, 4 hektara u komadu ti reče?

Znam da je ovo offtopic, ali interesuje me koliko je kostala ta zemlja? Cisto da mogu usporedbu napraviti s cijenom u BiH. I da li ima ikakav put do te zemlje?
 
Da naravno ima put i pristup imanju do blizu samog ulaza za obična kola sa gornje strane gde je izvor pitke vode. Na samo imanje se može ući traktorom sa prikolicom i svakim terencem sa pogonom 4x 4. Pod malim ali dugačkim je nagibom kao što se vidi na slikama. Glavni magistralni autoput sa kojim je povezan je nepunih 2km daleko. Da, ima skoro 4 Ha u komadu. Nadam se da su slike makar malo opravdale moju priču o svemu što sam govorio pre neki dan. Blizu je i struja i vodovodna mreža, što mi i te kako znači E sada oko cene, ova zemlja vredi mnogo a za mene zbog pristupačnosti vode i prilično netaknute prirode i šume ima na sve to neprocenjivu vrednost. Ne bih o ceni koliko me je koštala ovde javno pričao. Znam samo da mislim da sam napravio najbolji mogući izbor koji sam sebi tražio unazad godinama u pogledu i planu gajenja borovnice i svoje budućnosti na duge staze.
Mogu ti samo reći iako je ovako kao plac izolovana oaza prirode u šumi i na brdu sa prelepim vidikom on je blizu grada i magistrale i zato uz mogućnost dovođenja struje i vode koja nije daleko cena ovakvog i ovolikog komada zemlja kome pripada i deo šume gde se može saditi skoro sve što poželiš nije baš mala.
 
Poslednja izmena:
Da se ponovo vratim na razmak prilikom sadnje, evo šta jedan od jačih proizvođača u SAD-u veli:


0.75 metara od grma do grma, 2.7 metara od reda do reda za najefikasniju proizvodnju (u njih sve ide mehanizovano, pa čak i dio berbe). Ako će se ručno kositi međuredni prostor, dovoljno je 1.8 metara.

Pitaju ga u komentarima, da nije možda 75cm premalo prostora od grma do grma, kaže on

"Most commercial blueberry growers space blueberry bushes 2.5' feet apart. If you space them farther apart, it's certainly a cosmetic thing, and will have no real affect on increased blueberry production yield."

-U prijevodu: Svi komercijalni proizvođači borovnice koriste ovaj razmak. Ako stavite veći razmak to je čista estetika, ukupan rod ostaje isti.
 
Treba saslušati sve ozbiljne proizvođače borovnice, naravno da to što kaže ima smisla u velikoj produkciji, od mojeg razmišljanja ne odstupa u pogledu mogućnosti prolaska mehanizacije, ali skoro duplo odstupa od preporuke sadnje između biljaka na samo 75cm što je po meni veoma mali razmak. Takav vid sadnje omogućava ubacivanje neverovatnih 4400 sadnica na 1Ha 133x 33 i kad čovek ima u normalnim državama veliki podsticaj u poljoprivredi kao i dugoročne beskamatne kredite, bespovratna sredstva za mehanizaciju , đubrivo, spreman je za sve metode lečenja i brigu u svakom trenutku, ima podsticaj za kompletnu opremu i pomoćne objekte itd itd. onda je to sve opravdano.

Gde ja podržavam ovakve priče to je u sledećem. Njemu je kad država brine i stoji iza njega lako da se lati takvog velikog posla i hiperprodukcije borovnice i da lagano mehaničkom berbom i svojim harvesterima tovari sve prinose direktno u svoje hladnjače , prebira, kalibriše i pakuje sve na automatskim linijama, te poseduje svoja transportna vozila i kamione i ono najbitnije - sve može da uradi na vreme pošto ga ugovorene isporuke već unapred prodate robe po dobrim cenama na to obavezuju plus godišnji bonus od države koji ga čeka kao nagrada za njegov trud...itd. Ja u našem regionu nisam čuo da je neko u borovnicu uložio toliko gde je red veličine možda i preko milion evra da bi imao i ogroman zasad , svoje beračice, sve prateće objekte , automatizovane linije raznih namena, kompletnu mehanizaciju, transportna vozila i kamione i tako imao svoju zaokruženu nezavisnu priču.Voleo bih da se to desi, ali ipak mislim da ćemo se mi još dugo mučiti kao mala nerazvijena grana oko svega.

Ovde najveći zasadi pojedinaca ne samo u Srbiji, već u celom regionu Balkana ne premašuju 3- 4ha. Makar bi bilo dobro da se svi ljudi kao mali proizvođači i novi hrabri entuzijasti kojih će u stvari najviše i biti udružuju. Ne smatram da to kod nas ne rade, jer ovde već postoji nekoliko udruženja i zadruga po regionima i to je dobro. Zbog siromaštva i loše ekonomske situacije koje vlada najbolji način je udruživanje i međusobno pomaganje da bi se postigle potrebne količine za izvoz, ako treba čak i u regionu da se makar osnovne stvari oko proizvodnje i plasmana kao sigurnost investicije što pre dovode u red. Pa jel ti vidiš da kod nas ljudi i dalje gledaju kako da se izorganizuju i premoste sve finansijske probleme koji ih čekaju kao ulaganja da pomoću ''štapa i kanapa'' nekako zasade makar 20-30 ari , pola hektara(tako malih zasada će najviše i biti) a da ne pričam za veće projekte zasada borovnice u hektarima koliko je to teško izvesti. Šta će takav mali proizvođač borovnice da radi sem ako ima mogućnost da malu količinu koju proizvede rasproda po pijacama i marketima kako zna i ume pošto nije interesantan ino - kupcima.

Ako sve knjige i literatura oko uzgoja pri sadnji preporučuje skoro svuda uvek od 2200-2500 sadnica na 1 Ha, njegova metoda guste sadnje odstupa duplo od preporučene zar ne. Sad ti budi pametan pa uloži ogromna sredstva u takav vid projekta i sađenja koji toliko odstupa bez svega navedenog i pratećeg što zahteva hiperprodukcija a što ovde niko i od najozbiljnijih borovničara nema. Ja da imam državu iza sebe koja će brinuti o meni kao seljaku, farmeru , da mi obezbedi sve što mi treba , a što sam možda neću nikada ni za 10 godina ako budem u ovom poslu moći da kupim, sadio bi možda bez glavobolje i ja tako, i svi ostali predpostavljam.

Ovde su druže moj uslovi mnogo teži , država ne pomaže seljaku i farmeru skoro ništa posebno izuzev velikim tajkunima sa kojim su u kombinacijama. Ovde moraš uložiti sve sam i sa svoje dve ruke da bi tek za godinu - dve kao poslednji klošar izmolio makar neku subvenciju i povraćaj koji je opet smešan. Čak ni za to nikada ne znaš da ti mogu svakog dana reći na šalteru- ''Nema više za vas, sve je podeljeno, trebali ste doći na vreme..ili.. Ukinuta je pomoć i subvencija baš juče, što ne pratite vesti..''
Krediti su izuzetno nepovoljni da bi se čovek zadužio. Naša država ne brine o malom i srednjem seljaku i farmeru, dok ga u svim razvijenim državama poštuju, cene, uvažavaju i gledaju kao malo vode na dlanu što i te kako zaslužuje jer najviše održava stabilnost i ekonomiju društva kao i izvoza i suficita ... Ovde se sve radi veoma dugo protiv malog i običnog seljaka i farmera kao da se namenski želi iskoreniti i naterati da dobru zemlju koju ima proda monopolistima koje iz nekog razloga i dalje štiti država jer svi oni dobro znaju da je prognoza veoma bliske budućnosti na globalnom nivou i ovoj planeti kao opstanak će biti samo u proizvodnji hrane i resursima pitke vode kojih žele da se domognu na vreme, pa tek onda sve ostalo...užasno je stanje, treba ga u poljoprivredi iz korena promeniti. .
 
Poslednja izmena:
Ja se uglavnom s tobom slažem, izuzev jednog, kakve veze ima država s gustoćom sadnje?

Ti kao mali farmer, hoćeš da posadiš recimo 1100 sadnica borovnice. Umjesto da tih 1100 sadnica rasporediš na 50 ari, ti ih rasporedi na 25 ili 30 ari. Uštedio si nešto površine, a imati ćeš iste prinose za isti uloženi novac.

Eh sad je pitanje, da li je taj farmer iz SAD-a upravu sa svojom tvrdnjom? Da li vjerovati literaturi ili čovjeku koji je očito od prakse?

Ja sam ipak zadovoljan što sam se odlučio za gušću sadnju, jer nisu agronomi, profesori i knjige uvijek upravu. Ja kada sam se prvi put raspitivao za borovnicu, pitao sam agronome iz Travničkog Kantona. Ljudi su mi rekli: "nipošto borovnicu, to kod nas ne može uspjeti, to je raritet, i da uspije nemaš kome prodati. Treba samo malinu saditi!"

-Što će reći da je u ovoj oblasti praksa ipak mnogo bitnija nego teorija.
 
Tako zbijene sadnje poput primera sadnje u Americi na 75cm po meni možda ima primenu isključivo kod industrijske proizvodnje i mehanizovane berbe nekih sorti i samo velikih zasada koji se ne mogu naravno ručno brati što taj Amerikanac predlaže da radi kao veliki proizvođač pošto ima sve uslove za to i apsolutno svaku pomoć države. Ja celu priču posmatram na tom nivou, a ne na nivou male površine i štednje prostora ako me razumeš. Zato sam spomenuo uslove njihovih farmera tamo i naših ovde kao ogromnu razliku, gde veliku ulogu igra država kako stoji ili ne stoji u svakom smislu iza tebe kao poljoprivrednika i proizvođača.
Tu treba postaviti pitanje i kakve su to sorte i kakvog krajnjeg kvaliteta, ne verujem da je i jedan njegov plod borovnice bolji od bilo kojeg proizvedenog na malim površinama malih borovničara u našem podneblju veruj mi.

Naravno treba možda i pokušati na malim parcelama tako nešto, može se stići ručno brati i videti efekat , zašto da se ne pokuša i ustanovi da li takva priča pije vodu.

Ja ne bih ipak sadio prvi zasad na tako malom razmaku od 75cm i slično nikada u startu, pojasnio sam zašto, a imam sasvim dovoljno mesta za neke takve i slične oglede ako imam vremena da proučavam sa strane stvari koje treba pokušati i videti da li imaju smisla i kako će sve izgledati u ovim našim uslovima pa se tek onda čovek se može opredeliti za veće površine.Ipak smatram da tolika gustina ne može zadovoljiti potrebe svake kvalitetne sadnice za prostorom i punim krupnim rodom u uslovima kakve mi imamo, ali to je samo moje mišljenje. Nisam video uživo pa mogu samo ovako da komentarišem sve kao laik. Zato ne bežim od preporuke ozbiljnih proizvođača poput ovog što si nam postavio i takvo nešto čovek treba imati na umu da makar proba i vidi kako bi to radilo i kod nas.
 
Poslednja izmena:
Што се тиче густе садње треба видјети да ли она доноси већу зараду од обичне. Грубо поређење: густом садњом ораха не повећава се зарада. Већи је род у густој садњи боровнице, али и лошији укус и ситније бобице.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh