Borovnica

Da li neko zna ili se mozda upoznao sa clanom Provac... da li bi mogao da mi pomogne da ga pronadjem, nema ga ovde dugo a hteo bih da stupim u kontakt sa njim .
 
Hvala na informaciji.

Što se tiče pitanja kao i uvek imam ih mnogo. Čudi me pomalo da ovaj forum umesto da je sve aktivniji posle ovoliko godina rada na temi borovnice on tek ponekad oživi na kratko. Naravno smatram da danas ima na svu sreću sve više borovničara čiji zasadi više nisu mladi pa bi takvi ljudi možda imali najviše odgovora i saveta svim početnicima oko svega. Ja sam posle dosta godina rada i planiranja uzgoja borovnice kao svoje budućnosti u prilici da kažem da ću konačno da osnujem svoj prvi zasad ove 2015 godine. Značiće mi verovatno mnoge stvari i saveti od starijih budućih kolega i prijatelja kao danas ostvarenih proizvođača da možda ne napravim neke greške koje svi znamo napraviti u startu. Ipak i posle tek stotinu i više hektara zasađenih kultivisanih sorti ove dragocene biljke smatram da je ova grana tek u povoju i da smo svi mi nekako tek pioniri ove grane poljoprivrede koja je u ekspanziji sa tek decenijom ozbiljnijeg rada i širenja zasada iza Srpskih borovničara. Ima naravno ali tek po neki pojedinac koji je u borovnici duže od toga ali ti slučajevi su zanemarljivi. Mi svi zajedno ćemo tek za desetak godina možda stati kao organizovana struktura iza ove priče. Ono što znam jeste da sam unazad godinama radio na osnovnom principu ne gubeći vreme dok ne steknem finansijske uslove za početak a to je bilo pronaći idealan komad zemlje uz još bitniju stvar pored toga, a to je VODA i njena stalna pristupačnost za zalivanje u sistemu kap po kap. Danas kada imam sve to zaokruženo ja se konačno spremam za osnivanje svog prvog zasada u toku 2015 godine. Tek narednih godina ću moći i sam da dajem možda pametnije odgovore dok danas mogu samo da postavljam pitanja i da prihvatam sve prave savete dobrih ljudi.
 
Poslednja izmena:
Drago mi je da ima jos hrabrih ljudi koji ce se usuditi s ulaganjem u proizvodnju borovnice. Iako sam ja svoj vocnjak podigao krajem maja 2014, mogu s tobom podijeliti svoja skromna iskustva i savjete koje su mi drugi dali.

Mislim da je već poznato kako borovnici treba pH ne viši od 5,2. Obavezno raditi hemijsku analizu zemljista prije eventualne sadnje. Nacin sadnje je nauka za sebe, mislim da je najbolje savjetovati se iskusnim voćarom u vezi nacina sadnje.

Kupovati iskljucivo sertifikovane sadnice od pouzdanih dobavljaca. Ako ti neko uvali bolestan/loš sadni materijal, đaba sve ostale mjere, slabo ce napredovati. Poželjno je nabaviti barem 3 različite sorte radi oprašivanja, ali da sve 3 budu istog perioda beharanja zbog oprašivanja. Vecina ljudi preporucuju rane sorte zbog boljih otkupnih cijena, međutim, treba i druge faktore uzeti u obzir prilikom odabira sorte. Moj vočnjak se recimo nalazi na oko 650 metara nadmorske visine i postoji povecana opasnost od kasnih mrazeva za rane sorte. Tako sam ja, po nagovoru svoga agronoma nabavio 3 razlicite srednje sorte.

Ja ne znam kakve su cijene sadnica u Srbiji, u BiH se cijena dvogodišnjih sadnica kretala oko 2,5 eura. Bilo je u ponudi i trogodišnjih sadnica (oko 5,5 - 6 eura), međutim, moj agronom kaze kako su trogodisnje sadnice neisplative.

Ako se odlucis za proljetnu sadnju kao ja, onda obavezno nabavi sistem kap po kap i namontiraj ga ili prije ili neposredno poslije sadnje. Bitno je sadnice odmah zaliti nakon sadnje, ako kise nema. Kod mene je sistem navodnjavanja namontiran tek 7 dana nakon sadnje (sadnja je bila krajem maja). Temperature su bile visoke, zbog svega toga mi se jedno 15-20 sadnica osusilo.

Nacin obrade zemlje i bujnost sorte određuju dozvoljenu gustoću sadnje. Kod mene je zemlja jako strma, traktori i motokultivatori nisu opcija, sve sam morao konjima ili ručno obrađivati. Shodno tome, razmak između sadnica je 1 metar, između redova 2 metra. Za mašinsku obradu je potrebno ostaviti 2,5 - 3 metra između redova.

Ne moze mi nista vise trenutno na um pasti :osmeh:
 
Hvala na svemu što si mi ispričao.

Mnoge stvari su mi odavno poznate i jasne oko uslova i kvaliteta zemlje kao i primene potrebnih mera da se ph ukoliko odstupa dovede do idealnih 4.6 - 4.8 kiselosti. Ono na čemu sam ja radio od kada sam se odlučio za ulazak u podizanje plantaže borovnice za ovih nekoliko godina unazad kao glavni preduslov pored svih mogućih informacija, upoznavanja sa ljudima , materijom i tekstovima koji postoje je bilo kao prvo odabir komada zemlje gde ću započeti tu svoju budućnost na duge staze.

Razmišljajući unapred uzeo sam u startu mnogo veće parče zemlje nego što sam u prilici da na proleće ili jesen zasadim.(kažu da je jesenja sadnja preporučljivija) To je površina od 4ha u komadu u skoro netaknutoj prirodi pod blagim , ali dugačkim nagibom gde ću započeti sadnju deo po deo. Imam nameru da posadim oko 50-60 ari , toliko za ovu godinu i početak. Sama parcela je orjentisana severozapadno, odlično osunčana , bez vodenih džepova, dobro je vodopropusna , i sa izuzetno malim procentom gline(zanemarljivim) . Na zemlji nije ništa sađeno desetinu i više godina, zapravo ona je sada livada koja puca od zdravlja i snage, koja se samo kosi i tako održava. Plac je na oko 400-450m n.v. zbog nagiba ,okružen je hrastovom šumom svojim većim delom, mir, tišina , ma predivno. Verovatno ću tu provoditi veći deo svake godine u budućnosti što me i te kako raduje.

Zemlju imam nameru da obogatim prilikom sadnje isključivo sa prirodnim stvarima... kiselim tresetom, i da zastrem preko zemlje okolo biljaka sloj sa piljevinom(strugotinom i korom) i iglicama crnog bora. Čuo sam da je jedan od najboljih izbora od četinara za naše uslove, a isto tako imam informaciju da nije svaka strugotina četinara dobar izbor za borovnicu. Ne znam, neka neko kaže šta zna o tome, dok ću zasigurno izbeći savete nekih ljudi i zaštitara da prilikom zaoravanja livade pre sadnje pospem stajsko đubrivo pošto uz neke druge savete dobrih ljudi i kvalitet moje priče i same parcele on zapravo nije ni potreban. Čak što više nekim borovničarima je koliko sam čuo u startu zagorčao život prilikom sadnje borovnice. Verovatno svako ima neku svoju teoriju koja pije vodu, ali iskustva borovničara iako su mala su po meni značajnija od ljudi koji su verovatno stručni u svom poljoprivrednom znanju ali nisu nikada podigli i odnegovali sopstveni zasad borovnice. Možda taj stajnjak zaista jeste dobro prirodno đubrivo za mnoge druge kulture, odnosno za njive koje se svake godine eksploatišu i traže oporavak.

Ono meni jako bitno pored svega navedenog pri izboru je bilo nešto što je zaista retko i teško pronaći u Srbiji a da se sve pogodi i namesti. Imam prirodan izvor pitke vode na samom ulazu (15 metara daleko) i to gore na visini iznad najvišeg dela placa. To je odmah presudilo u svemu da moj izbor padne upravo na ovo mestu u Šumadiji gde uskoro započinjem svoj novi život. Izvor skoro nikada ne presušuje, ali postaviću i pored toga sistem koji će konstantno da iz njega puni veliki rezervoar vode(minimum 10 tona )koji će se nalaziti iznad zasada i u slobodnom padu zalivati borovnicu uz postavljene kompezatore pririska na crevima - lateralama.
Naravno odluka je na ranim, kvalitetnim rodnim i zahvalnim za berbu i transport sortama Duke i Huron,pa do srednje rane sorte gde je favorit Bluecrop za početak, (Kažu da je veoma teško doći do rane sorte Draper koja je zaštićena)a kasnije ću širiti zasad uz iskustva koja ću imati na ovim već postojećim zasadima možda sa još nekim sortama. Naravno u obzir dolazi kupovina isključivo bezvirusnih i sertifikovanih zdravih sadnica sorti kojima se zna poreklo uz fitosanitarni pregled, pošto ne samo što je sve kao ulaganje veliko i skupo već zato što se zasad podiže skoro samo jednom u životu. Takve greške zaista puno koštaju nekoga ko na početku misli da je debelo ućario što je kupio sadnice bez porekla za neke bagatelne novce. Na svu sreću mislim da je takvih ljudi zaista malo. Imam uslove koje sam objedinio da proizvodim potpuno organsku borovnicu. Moju plantažu borovnice planiram da podižem i da negujem kao malo dete, i da mu obezbedim sve najbolje za život, pa ćemo videti kako će jednog dana to da mi se vrati.
Naravno stojim iza toga da je ovo zaista veliki i težak posao, ali to je izbor koji već odavno prihvatam i imam nameru da jednog dana naučim i svoju decu, ako bog da i unuke da nastave tamo gde ja stanem.

Toliko za sada i od mene.
 
Poslednja izmena:
Odlicno zvuci! Koliko sam ja upucen, prednost jesenje u odnosu na proljetnu sadnju jeste veca sansa da se sadnice prime. Međutim, ja smatram da je proljetna sadnja bolja. Jer kako sam ja shvatio, one sadnice koje se posade na jesen 2014. i one koje se posade na proljece 2015. ce se istovremeno poceti razvijati. To jest, ako ne posadis na proljece 2015. i sacekas jesen 2015. onda gubis jednu godinu (vegetativnu sezonu).

Sistem za navodnjavanja isto treba da bude sto boljeg kvaliteta. Sistem u mene ne moze da izbaci vodu skroz do vrha njive bez izbijanja čepova u crijevima zbog prevelikog pritiska. Zato sam morao sistem napraviti iz dva dijela (gornji i donji). Imam 4 bureta po 1 kubik, prikljucen sam na gradski vodovod. Dnevno sam 1000 sadnica zaljevao s 4 kubika vode (4 litra vode po sadnici dnevno).

I ja primjenjujem metode organske proizvodnje. Najteza je, cini mi se, zastita od bolesti bez upotrebe hemije. Organski mix od koprive, luka i limuna se pokazao efikasnim, ali se mora prskati najmanje jednom sedmicno kako bi djelovalo.
 
Poslednja izmena:
Da naravno svako od nas će se verovatno i uz najbolje mere ponekad suočavati sa nekom od bolesti, štetočinama i vrstama buba koje štete razvoju biljke i prinosima. I tu temu treba otvoriti i pričati sa ljudima koji su takve probleme imali i saznati kako su ih najbolje rešavali bez upotrebe hemikalija već prirodnim sredstvima.
Sada oko mišljenja da li je jesenja ili prolećna sadnja bolja zavisi da li nekome znači jedna vegetativna sezona nešto više od preporučljivijeg i možda boljeg primanja sadnice u jesenjoj sadnji. Čak što više nekome se dešava da u jesen dobije dvoipogodišnje sadnice kao dvogodišnje pa mu dođe na isto uz manje opterećenje sa ulaganjem tog trenutka u sistem navodnjavanja koje može sačekati do sledeće sezone suša i zalivanja. Ja sam negde više za jesenju sadnju, ali mislim da ako borovnici i kontejnerskoj sadnici obezbediš sve preduslove i dobru zemlju da je možeš zasaditi bilo kada a da će se ona sigurno primiti. Cene sadnica, naravo uvoznih u Srbiji variraju kao i uvek dosta. Mala površina-velika cena i obrnuto. Ja trenutno imam informacije sa više izvora cena koje idu do preko 1 evra razlike za potpuno istu sortu i potpuno istu količinu. Naravno , odabraću najpovoljniju cenu koju postignem za svoj sadni materijal i neću uzimati preko nakupaca što nije malo kao razlika nikome i bacanje je para u vodu, pogotovo nekome ko ima mala i ograničena sredstva.
Znam da su dve sorte sasvim dovoljne za oprašivanje, ali na primer ja i pored toga ću uraditi nešto što ne može da škodi a može da pomogne pa u mojim saznanjima i do 10-20% na prinose. Ubaciću nekoliko društva (kolonija ) pčela i bumbara u zasad. Potpuno prirodni efekat. Drugo ima dosta ljudi koji zastupaju upotrebu i đubrenje zeolitom koji je takođe veoma dobar i zdrav u primeni na bukvalno svemu, od čoveka pa do biljki i životinja a ne može da škodi nikako. I to je možda jedna od tema za priču.

Isto tako bilo bi zanimljivo čuti pored dobrih i povoljnih očekivanja sa ulaskom u ovaj posao iskustva nekoga ko je možda zasadio borovnicu pa je batalio i napustio zbog toga i toga.... Treba čuti možda sve , i loše i pozitivne stvari. Ja sam potpuno siguran u sebe, imam vizionarski duh kojim sam davno prepoznao borovnicu kao posao koji je dobar, stabilan i koji i u ovakvim uslovima velike potražnje a malog tržišta u Srbji gledam nekako iz svog ugla kao posao zagarantovan na 100 godina unapred. Treba samo raditi ispravno i uneti sebe maksimalno, rezultati ne mogu izostati.
 
Poslednja izmena:
I ja sam cuo da bumbari jako efikasno oprasivaju borovnice. Međutim, još nisam vidio/cuo da se prodaju kolonije bumbara (u BiH). Moj agronom tvrdi da je namjenska nabavka bumbara i pcela jedino neophodna na izoliranim parcelama. To su primjerice parcele koje su sa sve 4 strane okruzene gustom i visokom šumom, gdje nema vjetra skoro nikako.

Ja sam kontaktirao jednog covjeka iz Bugojna koji je borovnicu zasadio 2009 godine. Sadni materijal je kupio od firme HEKO. Ove godine je ubrao tek nesto vise od 1kg po žbunu. To je po meni jako slab učinak, s obzirom da mu je zasad star 6 godina. Nekako sam iz literature zakljucio da bi se u 6. godini vec moglo ocekivati 3 do 4 kg po zbunu. A taj covjek tvrdi da je zadovoljan prinosom.

Covjek moze da se trudi koliko hoce, ali nekada nesto jednostavno ne ide od ruke, to je taj rizik...
 
Pored samoprašivanja košnice i bumbari sigurno mogu da dobrinesu samo još boljem učinku oprašivanja i to je to.
To što kažeš da je taj čovek iz Bugojna ubrao prinos od samo 1kg po žbunu posle pete godine od sadnje je po meni ne slabo već katastrofalno stanje zasada i njegovih borovnica. On može da bude zadovoljan koliko hoće ali tu nešto nije u redu. Pa ili nije ispoštovao većinu stvari, ne orezuje biljke, nije skidao cvetove i jačao strukturu biljaka ne dopustivši tako prve dve godine , tj pre pete da rađa već je brao odmah i u trećoj i četvrtoj godini plodove, možda uz sve to mu sama zemlja nije dobra i kisela, možda nije ispravan sadni materijal, svašta tu može biti, ko zna.
U svakom slučaju ono što znam i što treba očekivati od zdrave borovnice i rodnijih sorti kada im priuštiš sve potrebno uz dovoljno vode je rađanje već od treće god. kada farmer ukoliko želi da mu zasad bude na duge staze kvalitetan i do 30-50 godina joj ne sme do pete god. ili u prevodu prve dve , pa ako treba i tri godine posle sadnje dopuštati da rađa, treba je orezivati a šeste i već od sedme god ona ulazi u konstantan pun rod koji opet varira ali očekivano treba da daje negde od 5-7 kg pa čak ima primera da može roditi i preko 10 kg, mada treba biti izuzetno zadovoljan na tom nivou i proseku od 5-7 kg . U prevodu 1ha treba davati od 12-15 tona, pa nek i podbaci nekada i na 10 tona borovnice na 2300 sadnica što je prihvatljivo, pa ne vidim kako neko može biti zadovoljan sa 1 kg po žbunu. U oscilacijama roda gore dole kilo dva po žbunu na 6-7 kg je sve normalno, ali samo 1 kilo u punom rodu u šestoj ili ne daj bože sedmoj god po žbunu po meni nije nikako dobro.
 
Upravo je taj detalj mene malo demoralisao, nece u nas valjda tako slabo rađati :(

Ja imam jednu dilemu u vezi orezivanja. Mnogi izvori govore kako treba prve 2 godine skidati rodne pupove, pa tek da 3. godine berba prva bude. Ja sam tako i cinio prve godine, ali me neki ljudi savjetuju da ne skidam plodove narednog proljeća. Kazu da borovnica u toj drugoj godini nakon sadnje moze iznijeti i plodove i ostvariti vegetativni rast, samo je potrebno malo intenzivnija prihrana. Ovaj covjek iz Visokog kaze kako je on pravio eksperiment, pa je u drugoj godini svoga zasada borovnice skidao rodne pupove sa pola sadnica, dok je na drugoj polovici ostavljao. I kaze da se ova prva polovica tek nesto malo bolje razvila od ove druge. Njegov zakljucak je da u drugoj godini ne treba skidati pupove. Ja ne mogu biti pametan.
 
Ne znam druže, ja bih se ipak držao stručnih literatura i saveta oko uzgoja borovnice gde svi kažu da je treba i orezivati i ne dopustiti da rađa makar prve dve godine po sadnji. To što taj čovek priča je ako me razumeš neodgovorno, kakvo eksperimentisanje. Pa to što on primećuje malu razliku u odnosu na prve godine u zasadu govori da ta razlika može samo da se povećava, a kompletnu sliku će moći da uoči recimo za desetak godina, gde pravilno odnegovane sadnice , ojačane će sigurno davati očekivane konstantne prinose , dok ove sa kojima eksperimentiše to sigurno neće. To je moje mišljenje. Borovnica u uzgoju prvih godina po sadnji nije nešto o čemu treba eksperimentisati pošto se o tome odavno već sve zna i svi eksperimenti su ispitani. Za mene je to prosta stvar. E sada neko ko ne uzgaja pravilno svoj zasad , ko je nestrpljiv i ne može da izdrži početak gde se mora sačekati vraćanje novca i uloženog pa uz male prinose koje ubira na samom početku već treće, četvrte godine ili prve i druge po sadnji po meni pravi početničke greške koje će se sigurno odraziti na duge staze, a ova biljka se gaji i ubira kasnije pravilno i u punom rodu i prinosima decenijama pošto živi oko 50 godina.
 
Требате узети у обзир 2012. годину када су паклене врућине наступиле већ почетком јуна тако да је те године био срећан онај коме се не осуши више од пет посто боровница. Те године је било уобичајено да топлота ваздуха пређе 40 степени. Када би свака година била као ова наше поднебље би било савршено за узгој боровнице
 
Paklene vrućine su smrt za skoro sve useve bez adekvatnog navodnjavanja pa i za borovnicu koja traži obilje vode, Ko ima uslove da obezbeđuje dovoljno dragocene tečnosti i kad su vremenski uslovi ekstremni ne bi trebalo da se mnogo sekira. Inače Srbija ima makro i mikroklimatske uslove za uzgoj prvoklasne borovnice bolje i od danas mnogo jačih država koje je uspešno gaje na mnogo mnogo većim površinama po svetu. Kvalitet Srpske borovnice kao i kvalitet zemlje, geografski uslovi i ostalo je sigurno može uvrstati među najboljim u svetu sigurno što je već potvrdilo dosta ljudi koji se njome bave još iz vremena kada ona ovde nije praktično kao kultivisani zasad ni postojala. Vreme sazrevanja ranih, ali isto tako i kasnih sorti kada je u tom periodu niko u Evropi nema je opet svrstavaju u sam vrh ekonomske isplativosti i zagarantovano dobre investicije. Po meni proći će još dosta decenija da se ona raširi na red veličine i da pređe 1.000 - 3.000 hektara jer je sada tek prešla 100 hektara zasada u Srbiji što opet neće zadovoljavati stalne potrebe u količini za njom To što je ona zbog visine ulaganja i nepoznavanja kao poljoprivredne grane koja je tek u povoju i razvoju i zbog svega toga ovde još uvek malo zastupljena je nešto sasvim drugo.
 
Poslednja izmena:
И поред наводњавања те године је била потребна засјена. Боровници треба обезбједити све потребне услове (и више од тога). Иначе је узгој боровнице несигуран. Треба питати људе који су имали велике засаде 2012. године јесу ли имали засјену и како су штитили боровнице. Ја сам имао сушење младара који су дугачки око 70 центиметара. Истина, заливао сам једном седмично.
Лично мислим да су 2012. године и искусни узгајивачи имали потешкоће и волио бих да се јаве.
Ово све пишем за оне који мисле да подигну засаде да се не залијећу. Ја сам имао несрећу да сам те 2012. године посадио боровнице у јуну. Два дана после садње измјерено је 40,7 степени.
 
Baš si imao veliki peh. Upravo zbog tvog primera sadnje u junu bih te pitao, što u junu kad postoji namenski prolećna (mnogo ranije) i druga najviše preporučljiva jesenja(mnogo kasnije) sadnja? Da si sačekao makar oktobar-novembar koji nisu toliko daleko to ti se verovatno ne bi desilo, a do sledećeg leta bi imao vremena da organizuješ sve na te nane oko sistema zalivanja. Mislim ovo ti pričam prijateljski, moguće je da imaš svoje opravdane razloge što si je morao posaditi tada pa ne želim da ti pridikujem. Ako je ta godina bila takva tebi sa mladarima, verovatno je bila užasna više manje svima. Protivgradna mreža koju malo ljudi ima pošto ima efekat blagog zasena može da zaštiti koliko toliko takve ekstremne situacije, ali da si u takvim uslovima i vrućinama zalivao svaki dan, a ne jednom nedeljno sigurno bi bolje prošao. Mislim da su ipak svakodnevno dovoljne količine vode i najviše voda prvi preduslov zaštite od suše i velikih vrućina pod jedan, a inače uz adekvatnu i kiselu zemlju najveći i glavni činilac uspešnog gajenja , njenog razvoja. rasta i prinosa kod borovnice je opet na prvom mestu voda i samo dovoljno vode u sezoni suša i velikih vrućina. Koliko ja znam i razmišljam oko toga te velike količine vode kada je suša i visoke t. borovnica zahteva zbog svog plitkog korenovog sistema koji ne može zahvatiti dublje slojeve zemlje kao dodatnu rezervu vlage već zavisi isključivo od konstantnog zalivanja i vlaženja gde se sistem kap po kap koji štedi i može rasporediti rezervu vode efikasno , sasvim dobro pokazao. Ako ništa ko je u sezoni tako zaliva a doživi takve temperature kao te 2012, sigurno će za razliku od ostalih imati neznatnu štetu. Čovek u velikim zasadima jednostavno mora da je nekako uvek tu prisutan i da spreči sve što se sprečiti može , naravno ukoliko ima uslove za to.
 
Poslednja izmena:
Шта ћу кад су тек тада стигле саднице које сам наручио у марту.
Слажем се с тобом да кад се боровници обезбједе сви услови њена производња је итекако исплатива.
Вода је стварно неопходна.
Узгој боровнице треба схватити као основни посао, а не као додатни.
Људи којима је боровница додатни посао, још воле дуго да љетују на мору могу да се зезну. Ко хоће озбиљно да се посвети узгоју боровнице може одлично да заради.
Многе врсте боровнице су у нашим условима прилично отпорне на болести. У САД је друга прича, имају вирусе.
 
Dosta sam čitao oko tih virusnih bolesti kojih ima na pretek, treba posebnu pažnju obratiti da se u zasadu neki od virusa i drugih oboljenja lista , cveta, korena, ploda ne pojavi i odmah reagovati i lečiti ili odstraniti obolele delove ili ako treba odstraniti celu biljku da ne prenese i raširi virus ili oboljenje na veći deo zasada. Ja sam razmišljao da razmak između redova radim na oko 3 metra ne samo zbog mogućnosti prolaska traktora i možda u budućnosti mehaničke beračice ako postignem nekada širenje na 3-4 hektara kada će ona imati svrhu ulaganja kao dodatna velika investicija, a razmak između biljaka sam mislio da bude na najmanje 1.5 metar, možda i 20-30 cm više , da mi se žbunovi kad odrastu ne dodiruju upravo da bi imao makar malo više vremena da sprečavam ne daj bože širenje virusa ili bolesti ukoliko se budu pojavljivale. Otprilike na 1 ha bi tako stalo oko 67 x 33 redova ili za početak na pola hektara 67 x 17 = 1139 sadnica. Ne bih išao na gušću sadnju zbog mnogo stvari koje hoću tu da ispoštujem jer mi tih par stotina sadnica više koliko u gušćoj sadnji može stati kada se ide na 2.5 m x 1-1.30m m kako neko zbija zasade možda može napraviti veći problem od neke veće zarade koja se time u startu i matematici predviđa. Razmišljao sam da čak što više rasterećenija zdrava i rodna biljka borovnice sa više slobodne zemlje i prostora oko sebe može davati veće prinose od gušćeg zasada i da se može bolje razviti i ojačati što će se pokazati da li sam u pravu tek jednog dana ako mi bude davala prinose veće od 5-7 kg.

Kada sam spominjao da sam čuo savete da treba rasturiti i zgoreli stajnjak i to oko 40-60t po Ha prilikom zaoravanja, što neću raditi evo baš ima još jedan pasus iz domaće literature u kome autor spominje istu stvar, izvući ću samo deo priče pošto ima mnogo :

Za površinu od jednog hektara treba obezbediti oko 2500 sadnica, u zavisnosti od bujnosti .Visoko produktivna proizvodnja ne može se zamisliti bez sistema za navodnjavanje ,, kap po kap,, a za čije instaliranje treba izdvojiti do 1800 eura po hektaru . Mora se znati da je borovnica humofilna biljka, odnosno da traži što veći sadržaj humusa u zoni korena, jer joj odgovora umereno vlažno, aerisano zemljište fine strukture, a sve to obezbeđuje humus. Zbog toga se pre oranja na dubinu od oko 30 cm mora razbaciti oko 60 tona po hektaru zgorelog stajnjaka, da bi se sadržaj popeo barem na 5%. Osnovni preduslov za visoke prinose kroz šest do sedam godina jeste izbor zdravog i kvalitetnog sadnog materijala, ali i izbor više sorti koji obezbeđuje bolje oprašivanje i oplodnju, kao i duži period berbe. .........................Slaviša Šestić, dipl.ing. voćarstva
 
Poslednja izmena:
Говеђе и овчије ђубре имају ПХ око 7 па заоравањем дижу ПХ земљишта. Због тога се многи споре око тога треба ли додавати стајско ђубриво. С друге стране, стајњак подиже ниво хумуса и растреса земљу. Треба заорати брдо пиљевине четинара, а са пиљевином може ићи и стајњак, сам никако. Треба водити рачуна да кисела земљишта обично имају баш мало фосфора.
 
Ja kada sam planirao zaoravanje i pripremu, mislio sam da po savetima ubacim oko 15-20 t zgorelog stajnjaka na 50 ari dok nisam čuo da je nekim ljudima izuzetno negativno uticao na zasad pa sam ga precrtao kao plan. Mislim da si u pravu oko priče da se stajnjak može u nekim manjim količinama kombinovati sa humusnom zemljom zbog svoje jačine i da tako možda ne bi smetao. Nesporno je da je stajnjak dobro i jako prirodno đubrivo ali ako diže PH i ako ima svoj lični PH oko 7 to znači da može u većim količinama zaista poremetiti strukturu zemlje ako je već dobra na veći PH nego što pogoduje borovnici.

Planiram zato da ubacim prirodni kiseli treset kao organo-mineralno đubrivo koji u startu i svojoj strukturi kao rastresita humusna zemlja ima PH oko 5 tako da sa njim sigurno ne mogu pogrešiti. Ima ga i uvozi se iz Litvanije i Latvije, a dobar je i naš sa Peštera ali samo devičanski čija je PH vrednost niža (oko 4 i manje pa je po meni možda dobar za kombinovanje sa stajnjakom, uz pravilan odnos koji treba odrediti). On uz piljevinu i strugotinu kore i iglice četinara koja se zasipa na kraju preko sadnica (najbolji je crni bor) je po meni uz kiseli treset koji ima dobra svojstva sasvim dovoljan izbor prirodnih stvari koja će pogodovati dobrom razvoju i rastu borovnice kao i održavanje dobre kiselosti koja će biti u granicama približnim idealnih PH 4.6 Sva odstupanja gore dole do 0.3 od toga su i dalje odlični uslovi zemlje za borovnicu i to stanje se mora kontrolisati i održavati redovno.

Smatram da se kod nekih potvrđenih proizvođača đubriva može naći uz savete borovničara i zaštitara dobra sredstva sa kojim se može zasad tretirati dva tri puta godišnje dodavanjem prihrane koja se utvrdi da hvali (azot, fosfor, magnezijum, gvožđe..) i to je sve što smatram da je dovoljno uz vodu o kojoj sam već pisao da je preko neophodna. Tako bi po meni i mom mišljenju uspeh svakome morao biti zagarantovan, a da ne pričam ukoliko se na sve to postavi i protivgradna mreža koja je najveći problem većini zbog visoke cene ulaganja koja prevazilazi i same sadnice i sistem navodnjavanja zajedno. Treba ovde razgovarati o tome šta je najbolje kao prihrana dok se zasad podiže i šta se radi , koliko puta godišnje tretirati sa mineralnim i vodotopivim đubrivima. Sa čime se prska ako je potrebno , kada i koliko puta godišnje pored prihrane? Šta se mora, a šta se od toga možda uopšte ne mora raditi. Da li se neke bolesti koje mogu nastati u periodima obilnijih kiša i vremena sprečavaju preventivno ili samo kad se dogode? Koja sredstva su najbolja za šta? Da li je neko od naših borovničara do sada imao priliku da leči svoje biljke i od čega? Da li pokrov od piljevine pogoduje pojavi nekih glodara i kako to rešavati i sprečavati na najbolji način ?

Da li je potrebno borovnici raditi takozvano plavo prskanje u jesen sa bakarnim jedinjenjima ili takozvanom bordovskom čorbom koja se može sa plavim kamenom i krečom i sama napraviti ?
 
Poslednja izmena:
Postoji jedna metoda sadnje kojom se može dosta uštediti. Ja svoju parcelu nisam orao u cjelosti, već sam orao 80cm zatim ostavljao 1,2m neorano pa opet 80cm orao itd... Nastale su uzorane trake, koje sam zatim dobro isfrezao. Isfrezanu zemlju sam vadio, tako su nastali 30cm duboki a 80cm široki kanali. U kanale sam zatim stavljao sve što je potrebno borovnici (po savjetu mog agronoma): slamu, goveđi zreli stajnjak, sphagnum peat moss i piljevinu. Borovnice sam sadio direktno u sadržaj tih kanala i ponovo zasipao piljevinom. Pošto se korijen borovnice vjerovatno nikada neće širiti dalje od jednog metra (barem ne prije pune zrelosti), ovom metodom sam upotrijebio manje stajnjaka, piljevine i svega drugoga nego da sam koristio klasičnu metodu oranja, a borovnici neće ništa faliti. Čak je mnogo manje trave/korova raslo u među rednom prostoru (nego da sam cijelu parcelu pođubrio). Ova se metoda također koristi kada je zemljište nedovoljno kiselo.

Sto se tiče gustoće sađenja, postoji jedna američka studija, mrsko mi je sada tražiti po google-u. Uglavnom, eksperiment je pokazao da ako sadite na većem rastojanju dobijete vise ploda po grmu, ali ako sadite gušće (čak do 0,6 metara rastojanja među grmovima i 1,7 metara među redovima) dobijete vise ploda po dulumu/aru. U prvoj varijanti imate uredniji voćnjak, mogućnost mašinske obrade/berbe kao i nešto sporije širenje eventualnih bolesti. U drugoj zato imate dosta veću zaradu na istoj površini.

Što se tiče bolesti, zbog ovih silnih kiša jeste bilo gljivičnih napada. Konkretno je plamenjača napala moje grmove, ali to sam efikasno zaustavio redovnim prskanjem (koristio sam domaći mix od koprive, limuna i luka), nisam preventivno prskao nego tek kada sam primjetio da je bolest nastala. Isto tako su se pojavile neke vrste miševa, voluharica ili krtica (nisam siguran), koje su iskopale plitke tunele na parceli. Na svu sreću nisu nikako oštetile korijen grmova, čak mi se čini da su namjerno izbjegavale korijen (kao da nisu biljojedi u pitanju). Pošto štete od tih miševa nije bilo, nisam ni ja ništa poduzimao, ali ću možda ipak trebati, bolje spriječiti nego liječiti!

Prilikom čitanja američke literature, na više mjesta sam naišao na savjete u vezi s podizanjem protivgradne mreže. Međutim, amerikanci ističu kako je ta mreža primarno namijenjena da štiti plodove od ptica (koje navodno mogu preko pola uroda pojesti ako im se to dozvoli), a da je zaštita od eventualnih ledenih padavina sekundarna. Istina, ja nisam mnogo informisan što se našeg područja tiče, ali još nisam čuo da su ptice nekome nanijele značajne štete. Da li može neko ko je već imao berbu borovnice svoje iskustvo podijeliti? Hvala!
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh