Моје виђење АПСа : јако, бројно, "удружење удружења", али и појединаца из целе Србије чији је интерес оздрављење српске пољопривреде и српског села.
АПС треба да буде сарадник власти, али не и послушник (то нису две исте ствари), већ да се кроз бројност и распрострањеност просто наметне власти као незаобилазан сарадник и преговарач. Дакле да министар преговара и уговара са органима АПСа, као нашим представицима, како и шта учинити по одређеним питањима ( да сад не залазим у детаље и конкретне примере). На овај начин се АПС може наметнути и као чинилац у одабиру министра (ако може канадско удружење одгајивача говеда, што не би смо могли и ми?) у смислу - не интересу је нас политичка опција ако министар ради у интересу српског сељака, значи овај може, овај не може. Ако поставите онога који није по овој мери, ето проблема и протеста, ако треба.
АПС треба да задржи критеријуме "чистог образа", које и сада има, и да не може свако , тек тако постати члан, а да иза себе има брдо прекшајних пријава. Села и градови су нам препуни поштених људи, вредних и радних, образованих, младих и честитих - њима треба отворити пут да се кроз активности АПСа доказују, а тиме и остварују интересе АПСа.
Ово све пишем, јер како Провац рече АПС треба да има скупштину у марту, па нека и мој став буде једна од идеја. Не заборавите, АПС није политичка странка и не треба да буде, али је следећа година изборна и ако се на време АПС организује као моћан савез може итекако имати утицај у формирању следеће владе (оно што написах у предходном пасусу).