Alati i radionice

Druze,vertikalu od gore na dole, od 400 ljudi moze da uradi 4 a samo jedan moze da prodje snimanje... ko je gledao kako se vari gasovod zna o cemu pricam. Na tim cevima se vari iskljucivo od gore na dole.

Послато са Tab2A7-10F
 
Radi se zavarivanje odozgo na dole, na cjevovodima kod ručnog zavarivanja taj postupak je nažalost neizbježan. Takvo zavarivanja predstavlja najteži i najkomplikovaniji postupak (u vezi sa položajem) od svih vrsta zavarivanja (mislim na rad sa čelikom) i predstavlja takozvane 5G i 6G potupke. Sertifikovani zavarivači moraju da polože niz testova u zavisnosti od položaja u kojem će se raditi, što se cijevi tiče na ovoj slici su prikazani svi položaju počevši od 1G do 6G. Jasno ej da, pored samog zavrivanja, svi spojevi moraju da prodju snimanje i ispitivanje.

welding-inspection-cswip-56-728.jpg
 
Zombi, pretpostavljam da je ova slika sa nekog Americkog sajta. Oni takve cevovode vare sa Innershield aparatima. Nase firme ne koriste takve aparate, izuzev onih koje rade po Rusiji (sibiru) jedino Inešel (innershield) moze da vari na tako niskim temperaturama...
Cevovodi se uglavnom rade REL i TIG postupcima i spustanje varova je zabranjeno, iz svakog ugla vertikalnog zavara var dizes na gore to je pravilo i tako se radi...
 
Zavarivanje odozgo na dole je definisano u Evropi po DIN i ISO standardima

http://schweisstechnik.jimdo.com/schweißpositionen/

https://webshop.schachermayer.com/cat/media/pdf/medias/docus/21/tecm_Schweisspositionen.pdf

Ako znaš njemačkil, evo ovdje u knjizi "Zavarivanje čeličnih i cijevi od livenih cijevi" koja se bavi navedenim zavarivanjem sa elektrodama (klasični REL postupak) lijepo piše kako se i čime vari u poziciji vertikalno nadole

https://books.google.ba/books?id=Tj...D#v=onepage&q=schweissen fallposition&f=false

Ukratko, definisano je da se vertikalni var nadole vrši primarno sa celuloznom elektrodom te ograničeno sa bazičnom i vrlo teško sa rutilnom.

Sve ovo što pišem o zavarivanju učio sam i učim iz zvanične literature kao što je ova koju sam našao na netu ili druga koju posjedujem.

Obrati pažnju na narednu sliku, definicija pozicijac za zavarivanje cijevi po DIN EN 287-1, DIN EN ISO 9606-2 i DIN EN ISO 6947, imaš uporedno date oznake po DIN i one koje se koriste. Na primjer, u USA se vertikalni zavar na dole označava sa 5G a po DIN u Evropi se označava kao PG

image.png


Nema to veze sa temperaturama, običnim REL aparatima cijevi mogu da se vare uzbrdo i nizbrdo uz korištenje obloženih elektroda. Praktično svakodnevno se srećem sa takvim zavarivanjem kod cjevovoda koju nose paru pritiska od 350-400 atmosfera i temperature od blizu 400 stepeni.
 
mityoo je napisao(la):
U opisu stoji i ovo: "Napon napajanja mora da bude galvanski odvojen od struje koja se meri." Sta to tacno znaci?

Konkretno ovaj ampermetar bih zeleo da ugradim u CO2 aparat, koji ima svoj transformator za pogon motora za zicu i za kontaktor pa da li mogu sa njega da skinem napajanje za ampermetar?
Kliknite za proširenje...
http://www.profishop.rs/alati/merni...mper-klesta-adapter-1000a-ac-cp-1000-cem.html
MOzda ovako nesto? Imam ovakva slicna klesta i kad merim amperazu samo se obuhvati kabal i izmeri struju.
 
mityoo je napisao(la):
U opisu stoji i ovo: "Napon napajanja mora da bude galvanski odvojen od struje koja se meri." Sta to tacno znaci?

Konkretno ovaj ampermetar bih zeleo da ugradim u CO2 aparat, koji ima svoj transformator za pogon motora za zicu i za kontaktor pa da li mogu sa njega da skinem napajanje za ampermetar?
Kliknite za proširenje...

U CO2 aparate se ugradjuje voltmetar , ne treba galvansko odvajanje , mislim da ne treba vise od 50V,(CO2 od 280A ima napon praznog hoda oko 43V) oni rade sa konstatnim naponom a ne konstantnom strujom koa REL, struja im varira u radu i nije od neke pomoci, validan je napon dok zavaruje a ne u praznom hodu koji je visi. Struju invertora nije problem izmjeriti sa mjernim klestima , ako varite DC stavite ih na DC podrucje , resetujete na 0 i mjerite, obuhvatite klestima da li kabal od mase ili na kojom je rucka. To sam radio i nije neki problem , vecina klesta mjere do 1000A.
 
E jesu skupe... Ne znam isplati li se kupovati ih. Ima u Valjevu firma sto prodaje Hitachi alate i reparira baterije. Ni-Cd baterije prepakuju u Litijum jonske jer imaju veci kapacitet a i dugotrajnije su.
 
Meni je lik iz Kragujevca prepakovao 3 komada , ali nije to-to. Mozda su bolje turske sto se prodaju kod nas za 35e. Ali ja nisam imao vremena da sacekam da mi brat posalje tursku bateriju , bilo mi je hitno i nisam imao izbora , morao sam da kupim na brzinu. Jer pre neki dan mi ukrali jednu Blek_Deker . Tacnije ja sam je zaboravio na ulazu u zgradu , a tamo gde sam radio dosta je prometno mesto , pa je neko uzo. ali nece da se usreci , jer ja nisam nosio punjac u koferce.

- - - - - - - - - -

Ovu Makitu posedujem odavno , ali uvek mi je bilo skupo da kupim original bateriju . Ali svatio sam da bez originala nema nista. Probao sam da prodjem jeftinije , i na kraju samo sam bacio pare na gluposti i na kraju morao sam da je ipak kupim.
 
Ja im Black Decker sauber, ali nemam punjac i baterija je crkla, gde bih to mogao da nabavim ?
Kupljen za 200 din na buvljaku.

Послато са GT-S5570 користећи Тапаток 2
 
Jedino od ovlascenog uvoznika.

-----------------------------
Kako su se pokazali ovi alati što su na akciji na nis i gazprom benzinskim pumpama? Imam kupon za popust a mala brusilica mi je na izdisaju. Najradije bih Metabo kupio al mu je i cena jaka. Na ovoj akciji sam video neki bosch zeleni.
 
zombie_666 je napisao(la):
Zavarivanje odozgo na dole je definisano u Evropi po DIN i ISO standardima

http://schweisstechnik.jimdo.com/schweißpositionen/

https://webshop.schachermayer.com/cat/media/pdf/medias/docus/21/tecm_Schweisspositionen.pdf

Ako znaš njemačkil, evo ovdje u knjizi "Zavarivanje čeličnih i cijevi od livenih cijevi" koja se bavi navedenim zavarivanjem sa elektrodama (klasični REL postupak) lijepo piše kako se i čime vari u poziciji vertikalno nadole

https://books.google.ba/books?id=Tj...D#v=onepage&q=schweissen fallposition&f=false

Ukratko, definisano je da se vertikalni var nadole vrši primarno sa celuloznom elektrodom te ograničeno sa bazičnom i vrlo teško sa rutilnom.

Sve ovo što pišem o zavarivanju učio sam i učim iz zvanične literature kao što je ova koju sam našao na netu ili druga koju posjedujem.

Obrati pažnju na narednu sliku, definicija pozicijac za zavarivanje cijevi po DIN EN 287-1, DIN EN ISO 9606-2 i DIN EN ISO 6947, imaš uporedno date oznake po DIN i one koje se koriste. Na primjer, u USA se vertikalni zavar na dole označava sa 5G a po DIN u Evropi se označava kao PG

image.png


Nema to veze sa temperaturama, običnim REL aparatima cijevi mogu da se vare uzbrdo i nizbrdo uz korištenje obloženih elektroda. Praktično svakodnevno se srećem sa takvim zavarivanjem kod cjevovoda koju nose paru pritiska od 350-400 atmosfera i temperature od blizu 400 stepeni.
Kliknite za proširenje...


Da ja tebi skeniram moje ateste, a ti meni svoje pa da nastavimo prepisku? :ppozdrav:
 
Gorski Car je napisao(la):
Da ja tebi skeniram moje ateste, a ti meni svoje pa da nastavimo prepisku? :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...


Ja sam inženjer mašinstva, ne varilac. Moj posao je da kažem šta i kako želim da bude zavareno, po standardu naravno pošto se radi o visokom temperaturama i pritiscima, EWS sertifikovano inženjer definiše tehnologiju i kontroliše posao nakon što bude završen a posao varilaca je da tako urade.

Ovdje se ne radi o tome ko ima atest a ko ne već o tome što tvrdiš da je zavarivanje odozgo na dole praktično zabranjeno i ne vrši se a ono je u Evropi detaljno definisano po DIN-u i ISO standardu a u USA po AWS i ASME. Moguće je da se u nekom slučaju ne primijenjuje ali uopšte nije zabranjeno. Evo šta je definisano po EN ISO standardu, sve pozicije po oznakama. Nekome drugom možeš da tvrdiš da je neka pozicija zabranjena ili da se uopšte ne primijenjuje, meni ne. Nije mi jasno kako istrajavaš u tim tvrdanjama kada sam ti predočio DIN i ISO standarde koji govore suprotno.

https://www.die-verbindungs-spezial...tuell/poster_din_en_287-1_englisch_extern.pdf
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh