Agrotehnika u kukuruzu

[dukej]

Ja bacam pre oranja. Ove godine sam bacio 90 kg/kj (5755m2) Fertilovog DAP-a na sojišta gde će dogodine biti kukuruz. Isto sam radio i prošle godine pa mi je sad žao što sam to uradio pre skidanja ovogodišnjeg kukuruza. Jer da je to bilo posle vršidbe i berbe kukuruza sad bih zaobišao Fertil i njegov DAP, i bacio nešto od stranih đubriva.

Kad sam se već dotakao veštaka da pitam nešto i o njemu. (Baca se za kukuruz pa ima veze sa ovom temom. ) U lokalnoj poljoapoteci se prodaje ruski (ili uzbekistanski, nisam siguran šta su mi rekli) MAP 11:46:0 i na pitanje da li MAP treba da ima odnos 11:52:0 rečeno mi je da nije tu toliko bitan taj odnos jer može biti različit, već u vrsti aktivne materije, postojan ili ne fosfor i još po nešto. Da li neko može da objasni razliku između MAP-a I DAP-a i koji je bolji za kukuruz?

 

[pidikanac]

Monoamonijum fosfat može da se primenjuje kako samostalno, tako i u mešavinama đubriva. MAP sadrži 48% fosfor P2O5, od kojih je skoro celokupan sadržaj odmah dostupan biljkama, i 11% azota. Primenom MAPa povećava se kiselost zemljišta, ali je ovo đubrivo cenjeni izvor fosforP2O5.

Diamonijum fosfat (DAP) ima nešto manji sadržaj fosfor(V)oksida - 46% i više azota (18%) od MAP-a. Skoro celokupna količina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. I ovo đubrivo uvećava kiselost zemljišta, ali je njegova primena veoma ekonomična
ovo je citat mada sam negde pronašao i da je MAP 12-52 a DAP 18-46
evo još citata
DAP (18% N, 46% P2O5) - diamonijum fosfat (isto kao kod MAP).
Postoje i izvesni indikatori koji ukazuju na kiselost zemljišta:
- pomoću sone kiseline, ako se pri dodavanju sone kiseline grudvici zemlje ne stvaraju mehurići i ne peni znači da zemljište oskudeva u kreču i suprotno, ako se prelivanjem zemljišta sonom kiselinom javi penušanje to je znak da zemljište sadrži kreč i da (možda) nema potrebe za kalcifikacijom.
- pomoću lakmusove hartije, ako je zemljište kiselo plava lakmusova hartija na vlažnoj grudvici zemlje pocrveni, ako ima dovoljno kreča crvena lakmusova hartija poplavi.
- biljke indikatori koje uspevaju na kiselim zemljištima siromašnim u kreču (paprat, vresak, rastavić i dr.).
Međutim svi ovi načini su orjentacioni, a da li je neko zemljište kiselo odnosno da li treba izvesti kalcifikaciju najbolje je utvrditi hemijskom analizom u laboratorijama nadležnih poljoprivrednih stanica ili odgovarajućih instituta.

 

[ljusha]

'vako ja radim
u jesen 150-200kg. 8-24-16-kj. već 3 godine, do tada sam bacao 15-15-15 ili 8-16-24
duboko oranje oko 30cm.
sredinom marta jedan prohod setvospremačem,ako vreme dozvoli i ranije
kraj marta 150-200kg. uree-kj.
drugi prohod setvospremačem
setva
obilazak njiva,šetanje,čeprkanje,mozganje...
prskanje protiv korova u fazi 5 listova
drugo prskanje protiv sirka uz dodatak prihrane preko lista,ako procenim da je stresna situacija
dubinsko prskanje ne radim 6-7 god.
posle dve nedelje špartanje
i kraj,do berbe ili vršidbe

 

[rasa02]

@rebeljac
Najidealnije bi bilo uraditi analizu zemljista.Onda bi znao tacno cega imas dovoljno a cega nemas u zemljistu.Za zaoravanje koristiti komlpeksna djubriva koja nemaju veliki procenat azota,NPK15:15:15 nije dobra kombinacija.Mnogo bolja je 8:24:16 ili MAP,DAP i slicna djubriva Za prihranu,ako je zemljiste kiselo,KAN a za neutralna zemljista UREA ili AN.

 

[rebeljac]

raša 02 pozdrav,
sve je to lepo ali je situacija takva kakva je. ako bacam đubre i ponovo preoravam je..š posao
njiva je uzorana bez zrna đubriva , šta mi je činiti kao najbolje rešenje da pripremim zemljište za setvu kukuruza. tu podrazumevam đubrenje (kako i čime u navedenim uslovima)što je najbitnije a i pripremu (što i nije tako 'strašno').

 

[KishRobert]

sad kad prosusi,ti baci vestak,pa odma sa spremacem ispermiraj.
na prolece cim bude moglo baci ureu i opet ispremiraj i nista ne radi do setve.

 

[zorancile]

Rebeljac, ovo je suviše obično pitanje da bi ti iskusni odgovarali. Pitaj nešto komplikovanije.

 

[vitezbb]

Dragi forumaši danas sam bacio veštak i zaorao.Pošto sam početnik molim Vas da prokomentarišete. Na jednoj od 1,5kj bacio sam 200kg 8-24-16, 50kg mapa i 50 kg 15-15-15 a na drugoj od 1 kj 250kg 15-15-15.Inače uradio sam analizu zemljišta i po preporuci kombinovao tako da mi je odstupanje od preporuke bilo +- 3kg po njivi N,P,K.Planiram na njima da posejem kukuruz na jednoj kermes na 20 cm a na drugoj pionirov k67 isto na 20 cm.

 

[KishRobert]

dobro si uradio.

 

[Rabadzija]

vitezbb,e nek da bog sledece godine bar prosecne padavine,za Kermess nece ti trebati berac vec motorna pila

 

[tamara1611]

Odlicno viteze,tako treba.

 

[Ranko Cuvrk]

Bez jednog grama bilo kakvog vjestackog djubriva,

 

[pankin]

ovo bez grama veštaka može da prođe godinu ili dvije možda i tri ali onda će ti trebati još toliko godina da povratiš njivu u normalno stanje jel ćeš je osiromašiti.
sijem nekih 25 jutara godišnje za potrebe stoke i probao sam na sve načine bacati đubrivo i najbolje mi je ovako 7-20-30 ujesen zaorati ako je 15-15-15 onda nikako zaoravati već u prleće kad zatvarate brazdu ako je zatvarate a urea isto u proleće i kan prihrana jednom ili dva puta zavisi od godine.lane su prinosi bili (uglavnom kws 400 grupa)od 13-16 tona po hektaru sa15-17% vlage.a za silažu sam imao mikado koji je bio visok kao zmaj 142.
eto ja tako radim već godinama kao i većina seljaka u mom kraju

 

[savato]

Ja ove godine idem oko 140 kg URE-e i pre toga 160 kg NPK(3x15
)...po k.j

 

[mladen87]

ja idem oko 160,170kg i ureje i 15-ice po jutru!da li je istina da ako se koristi urea u kukuruzu sporije otpusta vlagu?cime bi ga zamenio i u kojoj kolicini?

 

[mladen87]

koliko po tebi treba da se baci 50kg po jutru?

 

[Matić]

Mladene samo radi kako si planirao i ne boj se.

 

[Dragan18]

Evo jedan interesantan tekst preuzet iz knjige "Fiziologija biljaka" a tice se azota. 15:15:15 moze da se unese i kao startno djubrivo pri setvi naravno u manjim kolicinama nego po celoj povrsini.

PRi nedovoljnoj ishrani azotom smanjen je porast biljaka listovi su uzi kraci i bledo zelene boje smanjuje se kolicina hlorofila i a time i intezitet fotosinteze . PRvi znaci nedostatka N uocavaju se na najstarijim listovima zbog njegvog intenzivnog premestanja u mlada tkiva i organe. Pri nedostatku N koren se izduzuje ,ali se slabije grana , tako da je ukupna masa korenovog sistema mala. Nedostatak azota podstice starenje biljaka sto dalje utice da se broj i velicina plodova smanjuju i da su loseg kvaliteta. Do nedostatka azota dolazi pre svega na lakim zemljistima, peskovitim skeletnim i u organskoj materiji siromasnim zemljistima. Vecom potrebom u azotu odlikuju se nitrofilne biljke. Kolicine koje gajene biljke iznose u toku vegetacije su od 50 -250 kg po hektaru.

Prekomerna ishrana azotom takodje nepovoljno utice na produktivnost biljaka . Suvisak azota podstice rastenje vegetativnih organa usled cega su biljke izrazito bujne ,sto dovodi do pogorsanja zetvenog indeksa. Listovi su tamno zelene boje duzi i socniji. Mehanicka tkiva su slabo razvijena te dolazi do poleganja i manje otpornosti na bolesti stetocine i niske temperature. Visak azota utice na razvoj korena koji postaje kraci i deblji. U takvih biljaka je otpornost prema susi MANJA. Preobilna ishrana azotom produzava veggetaciju i zadrzava razvice biljaka. Ova pojava je posebno nepovoljna kod secerne repe, gde povecanje njegovog udela u korenu otezava njegovu preradu odnsosno smanjuje iskoristavanje secera. Nakupljanje amida u vocu i povrcu moze da izazove promene ukusa. RAZLOG SUVISKA AZOTA JE NAJCESCE NEADEKVATNA PRIMENA DJUBRIVA.

Zakljucak je da uradite analizu jer je besplatna .... djubrenje fosforom i sa kalijumom planirajte 4 godine unapred a za AZOT radite svake godine jer je njegov sadrzaj dosta promenljiv u zemljistu.



Posto sam ovo vec pisao u temi Koje kolicine azota u kukruzu ,evo i ovde , da se vidi da nije istina da ne dajem prakticne savete u vezi cele ove price. Da bi se razumelo kako prakticno nesto deluje mora da se zna teorija, a ova teorija je izvedena iz prakse.

 

[MOMOSARIC]

Analiza tla nije pravi pokazatelj potrebe kukuruza za Azotom , pogotovo na nekim "slabijim" zemljištima , zato jer neznamo koliko je dostupan i koliki je kapacitet usvajanja. Prava stvar bi bila nekoliko puta analiza lista.
Ja to ne radim , i ne znam baš detaljno "hemijsku teoriju" ali bez obzira šta Dragan kaže iz iskustva znam : NEMOJTE ŠTEDITI NA AZOTU , i to ne odjednom nego nekoliko puta.
Uvjek mi se pokazalo gdje sam dao više azota da je bilo više prinosa , i bilo je ekonomski opravdano čak i na nižim cijenama a ne kao što su sad .

 

[Dragan18]

Ne kazem da treba stedeti al ne treba ni preterivati, kad sam napisao analizu, nisam dopisao N-min, znaci samo kontrolu azota.