Agrotehnika u kukuruzu

dukej

Prijatelj Foruma
Učlanjen(a)
14 Avg 2007
Poruka
6.570
Lokacija
Srbobran
Ja bacam pre oranja. Ove godine sam bacio 90 kg/kj (5755m2) Fertilovog DAP-a na sojišta gde će dogodine biti kukuruz. Isto sam radio i prošle godine pa mi je sad žao što sam to uradio pre skidanja ovogodišnjeg kukuruza. Jer da je to bilo posle vršidbe i berbe kukuruza sad bih zaobišao Fertil i njegov DAP, i bacio nešto od stranih đubriva.

Kad sam se već dotakao veštaka da pitam nešto i o njemu. (Baca se za kukuruz pa ima veze sa ovom temom. :D ) U lokalnoj poljoapoteci se prodaje ruski (ili uzbekistanski, nisam siguran šta su mi rekli) MAP 11:46:0 i na pitanje da li MAP treba da ima odnos 11:52:0 rečeno mi je da nije tu toliko bitan taj odnos jer može biti različit, već u vrsti aktivne materije, postojan ili ne fosfor i još po nešto. Da li neko može da objasni razliku između MAP-a I DAP-a i koji je bolji za kukuruz?
 

pidikanac

Član
Učlanjen(a)
13 Jan 2010
Poruka
3.642
Lokacija
Bavanište
Monoamonijum fosfat može da se primenjuje kako samostalno, tako i u mešavinama đubriva. MAP sadrži 48% fosfor P2O5, od kojih je skoro celokupan sadržaj odmah dostupan biljkama, i 11% azota. Primenom MAPa povećava se kiselost zemljišta, ali je ovo đubrivo cenjeni izvor fosforP2O5.

Diamonijum fosfat (DAP) ima nešto manji sadržaj fosfor(V)oksida - 46% i više azota (18%) od MAP-a. Skoro celokupna količina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. I ovo đubrivo uvećava kiselost zemljišta, ali je njegova primena veoma ekonomična
ovo je citat mada sam negde pronašao i da je MAP 12-52 a DAP 18-46
evo još citata
DAP (18% N, 46% P2O5) - diamonijum fosfat (isto kao kod MAP).
Postoje i izvesni indikatori koji ukazuju na kiselost zemljišta:
- pomoću sone kiseline, ako se pri dodavanju sone kiseline grudvici zemlje ne stvaraju mehurići i ne peni znači da zemljište oskudeva u kreču i suprotno, ako se prelivanjem zemljišta sonom kiselinom javi penušanje to je znak da zemljište sadrži kreč i da (možda) nema potrebe za kalcifikacijom.
- pomoću lakmusove hartije, ako je zemljište kiselo plava lakmusova hartija na vlažnoj grudvici zemlje pocrveni, ako ima dovoljno kreča crvena lakmusova hartija poplavi.
- biljke indikatori koje uspevaju na kiselim zemljištima siromašnim u kreču (paprat, vresak, rastavić i dr.).
Međutim svi ovi načini su orjentacioni, a da li je neko zemljište kiselo odnosno da li treba izvesti kalcifikaciju najbolje je utvrditi hemijskom analizom u laboratorijama nadležnih poljoprivrednih stanica ili odgovarajućih instituta.
 

ljusha

Član
Učlanjen(a)
27 Okt 2009
Poruka
2.793
Lokacija
Laćarak
'vako ja radim
u jesen 150-200kg. 8-24-16-kj. već 3 godine, do tada sam bacao 15-15-15 ili 8-16-24
duboko oranje oko 30cm.
sredinom marta jedan prohod setvospremačem,ako vreme dozvoli i ranije
kraj marta 150-200kg. uree-kj.
drugi prohod setvospremačem
setva
obilazak njiva,šetanje,čeprkanje,mozganje...
prskanje protiv korova u fazi 5 listova
drugo prskanje protiv sirka uz dodatak prihrane preko lista,ako procenim da je stresna situacija
dubinsko prskanje ne radim 6-7 god.
posle dve nedelje špartanje
i kraj,do berbe ili vršidbe
 

rasa02

Član
Učlanjen(a)
21 Jan 2009
Poruka
1.852
Lokacija
Ruma
@rebeljac
Najidealnije bi bilo uraditi analizu zemljista.Onda bi znao tacno cega imas dovoljno a cega nemas u zemljistu.Za zaoravanje koristiti komlpeksna djubriva koja nemaju veliki procenat azota,NPK15:15:15 nije dobra kombinacija.Mnogo bolja je 8:24:16 :cao: ili MAP,DAP i slicna djubriva :ppozdrav:Za prihranu,ako je zemljiste kiselo,KAN a za neutralna zemljista UREA ili AN.
 

rebeljac

Član
Učlanjen(a)
21 Feb 2010
Poruka
253
Lokacija
Bgd-Ub-Valjevo
raša 02 pozdrav,
sve je to lepo ali je situacija takva kakva je. ako bacam đubre i ponovo preoravam je..š posao
njiva je uzorana bez zrna đubriva , šta mi je činiti kao najbolje rešenje da pripremim zemljište za setvu kukuruza. tu podrazumevam đubrenje (kako i čime u navedenim uslovima)što je najbitnije a i pripremu (što i nije tako 'strašno').
 

KishRobert

Prijatelj Foruma
Učlanjen(a)
31 Dec 2008
Poruka
14.418
Lokacija
Novi Becej
sad kad prosusi,ti baci vestak,pa odma sa spremacem ispermiraj.
na prolece cim bude moglo baci ureu i opet ispremiraj i nista ne radi do setve.
 

zorancile

Novajlija
Učlanjen(a)
16 Mar 2010
Poruka
3.141
Lokacija
Bašaid
Rebeljac, ovo je suviše obično pitanje da bi ti iskusni odgovarali. Pitaj nešto komplikovanije. :haha:
 

vitezbb

Član
Učlanjen(a)
10 Nov 2010
Poruka
354
Lokacija
bačko dobro polje
Dragi forumaši danas sam bacio veštak i zaorao.Pošto sam početnik molim Vas da prokomentarišete. Na jednoj od 1,5kj bacio sam 200kg 8-24-16, 50kg mapa i 50 kg 15-15-15 a na drugoj od 1 kj 250kg 15-15-15.Inače uradio sam analizu zemljišta i po preporuci kombinovao tako da mi je odstupanje od preporuke bilo +- 3kg po njivi N,P,K.Planiram na njima da posejem kukuruz na jednoj kermes na 20 cm a na drugoj pionirov k67 isto na 20 cm.
 

Rabadzija

Član
Učlanjen(a)
31 Maj 2010
Poruka
2.345
Lokacija
Subotica
vitezbb,e nek da bog sledece godine bar prosecne padavine,za Kermess nece ti trebati berac vec motorna pila
 

pankin

Član
Učlanjen(a)
22 Feb 2011
Poruka
3.023
Lokacija
osijek
ovo bez grama veštaka može da prođe godinu ili dvije možda i tri ali onda će ti trebati još toliko godina da povratiš njivu u normalno stanje jel ćeš je osiromašiti.
sijem nekih 25 jutara godišnje za potrebe stoke i probao sam na sve načine bacati đubrivo i najbolje mi je ovako 7-20-30 ujesen zaorati ako je 15-15-15 onda nikako zaoravati već u prleće kad zatvarate brazdu ako je zatvarate a urea isto u proleće i kan prihrana jednom ili dva puta zavisi od godine.lane su prinosi bili (uglavnom kws 400 grupa)od 13-16 tona po hektaru sa15-17% vlage.a za silažu sam imao mikado koji je bio visok kao zmaj 142.
eto ja tako radim već godinama kao i većina seljaka u mom kraju
 

mladen87

Član
Učlanjen(a)
3 Okt 2010
Poruka
1.970
Lokacija
sremska mitrovica
ja idem oko 160,170kg i ureje i 15-ice po jutru!da li je istina da ako se koristi urea u kukuruzu sporije otpusta vlagu?cime bi ga zamenio i u kojoj kolicini?
 

Dragan18

Član
Učlanjen(a)
10 Avg 2008
Poruka
5.487
Lokacija
Bačka Topola
Evo jedan interesantan tekst preuzet iz knjige "Fiziologija biljaka" a tice se azota. 15:15:15 moze da se unese i kao startno djubrivo pri setvi naravno u manjim kolicinama nego po celoj povrsini.

PRi nedovoljnoj ishrani azotom smanjen je porast biljaka listovi su uzi kraci i bledo zelene boje smanjuje se kolicina hlorofila i a time i intezitet fotosinteze . PRvi znaci nedostatka N uocavaju se na najstarijim listovima zbog njegvog intenzivnog premestanja u mlada tkiva i organe. Pri nedostatku N koren se izduzuje ,ali se slabije grana , tako da je ukupna masa korenovog sistema mala. Nedostatak azota podstice starenje biljaka sto dalje utice da se broj i velicina plodova smanjuju i da su loseg kvaliteta. Do nedostatka azota dolazi pre svega na lakim zemljistima, peskovitim skeletnim i u organskoj materiji siromasnim zemljistima. Vecom potrebom u azotu odlikuju se nitrofilne biljke. Kolicine koje gajene biljke iznose u toku vegetacije su od 50 -250 kg po hektaru.

Prekomerna ishrana azotom takodje nepovoljno utice na produktivnost biljaka . Suvisak azota podstice rastenje vegetativnih organa usled cega su biljke izrazito bujne ,sto dovodi do pogorsanja zetvenog indeksa. Listovi su tamno zelene boje duzi i socniji. Mehanicka tkiva su slabo razvijena te dolazi do poleganja i manje otpornosti na bolesti stetocine i niske temperature. Visak azota utice na razvoj korena koji postaje kraci i deblji. U takvih biljaka je otpornost prema susi MANJA. Preobilna ishrana azotom produzava veggetaciju i zadrzava razvice biljaka. Ova pojava je posebno nepovoljna kod secerne repe, gde povecanje njegovog udela u korenu otezava njegovu preradu odnsosno smanjuje iskoristavanje secera. Nakupljanje amida u vocu i povrcu moze da izazove promene ukusa. RAZLOG SUVISKA AZOTA JE NAJCESCE NEADEKVATNA PRIMENA DJUBRIVA.

Zakljucak je da uradite analizu jer je besplatna .... djubrenje fosforom i sa kalijumom planirajte 4 godine unapred a za AZOT radite svake godine jer je njegov sadrzaj dosta promenljiv u zemljistu.



Posto sam ovo vec pisao u temi Koje kolicine azota u kukruzu ,evo i ovde , da se vidi da nije istina da ne dajem prakticne savete u vezi cele ove price. Da bi se razumelo kako prakticno nesto deluje mora da se zna teorija, a ova teorija je izvedena iz prakse.
 

MOMOSARIC

Član
Učlanjen(a)
10 Dec 2010
Poruka
13.427
Lokacija
Nožičko,Srbac;BiH
Analiza tla nije pravi pokazatelj potrebe kukuruza za Azotom , pogotovo na nekim "slabijim" zemljištima , zato jer neznamo koliko je dostupan i koliki je kapacitet usvajanja. Prava stvar bi bila nekoliko puta analiza lista.
Ja to ne radim , i ne znam baš detaljno "hemijsku teoriju" ali bez obzira šta Dragan kaže iz iskustva znam : NEMOJTE ŠTEDITI NA AZOTU , i to ne odjednom nego nekoliko puta.
Uvjek mi se pokazalo gdje sam dao više azota da je bilo više prinosa , i bilo je ekonomski opravdano čak i na nižim cijenama a ne kao što su sad :cao:.
 

Dragan18

Član
Učlanjen(a)
10 Avg 2008
Poruka
5.487
Lokacija
Bačka Topola
Ne kazem da treba stedeti al ne treba ni preterivati, kad sam napisao analizu, nisam dopisao N-min, znaci samo kontrolu azota. :ppozdrav:
 
Vrh