Agrotehnika u kukuruzu

Da li sam ja rekao da povecava prinos za 50 % ? rekao sam da DRZI BILJKU U KONDICIJI ...tj. ako je biljka u losijoj kondiciji sa folijarnom prihranom moze da joj se pomogne da prebrodi stresan period ....
A na pocetku sam rekao da samo JAKA biljka moze da iznese kvalitetan i kvantitativan plod.
 
jeste tarana Borojević super lik tema je bila urea i ona ide predsetveno 30dana ranije a osnovno đubrenje ne izostaje pre oranja a to stariji stručnjaci pa nemaju pojma ostavi za nekog drugog i za neki drugi put :cao:
 
Unutar same savetodavne sluzbe pouzdano znam da je bilo prepucavanja izmedju savetodavaca, eto koliko se slazu oko davanja saveta. A pidikanac ....rekao sam citiram sam sebe "stariji mogu okaciti macku o rep ukoliko se nisu edukovali u medjuvremenu"

Francuzi vec odavno postizu prinose o kakvim mi ne mozemo ni da sanjamo a imamo kvalitetniju zemlju od njih..... ko tu gresi i gde u proizvodnji?
 
to je vec druga prica.
dakle folijarna prihrana ne spada u standardnu agrotehniku.
necemo se prepirati.
napisao sam vise puta pa cu jos jednom i na tu temu zavrsavam.
folijarna prihrana je sto se mene tice secerna vodica.
2-3kg aktivne materije po hektaru kad podelis na 60.000 biljaka je qrton.
pride, pola od toga i ne padne na biljku.a da ne pricamo o ekspertima koji folijarno prihranjuju u fazi 3-4 lista.
ko ima para za bacanje a hoce da ima utisak da je nesto pametno uradio-samo napred!
 
Dragan18 je napisao(la):
Unutar same savetodavne sluzbe pouzdano znam da je bilo prepucavanja izmedju savetodavaca, eto koliko se slazu oko davanja saveta. A pidikanac ....rekao sam citiram sam sebe "stariji mogu okaciti macku o rep ukoliko se nisu edukovali u medjuvremenu"

Francuzi vec odavno postizu prinose o kakvim mi ne mozemo ni da sanjamo a imamo kvalitetniju zemlju od njih..... ko tu gresi i gde u proizvodnji?
Kliknite za proširenje...

Kod Francuza nije kao bajagi djubrivo kao nase! Kod njih sto pise, to i jeste u dzaku!!! Eto tu je greska!
 
tarana je napisao(la):
to je vec druga prica.
dakle folijarna prihrana ne spada u standardnu agrotehniku.
necemo se prepirati.
napisao sam vise puta pa cu jos jednom i na tu temu zavrsavam.
folijarna prihrana je sto se mene tice secerna vodica.
2-3kg aktivne materije po hektaru kad podelis na 60.000 biljaka je qrton.
pride, pola od toga i ne padne na biljku.a da ne pricamo o ekspertima koji folijarno prihranjuju u fazi 3-4 lista.
ko ima para za bacanje a hoce da ima utisak da je nesto pametno uradio-samo napred!
Kliknite za proširenje...
veoma koncentrovane materije. Nisam rekao da je Folijarna prihrana nuznost, vec sam rekao da je treba praktikovati kad za to ima potrebe .
 
Dragan18 je napisao(la):
Francuzi vec odavno postizu prinose o kakvim mi ne mozemo ni da sanjamo a imamo kvalitetniju zemlju od njih..... ko tu gresi i gde u proizvodnji?
Kliknite za proširenje...
pogledaj prinose ljudi na forumu.
koga interesuje, ko je vredan i ko ume - taj ima prinos (ako ga i vreme malo posluzi)
kol'ko takvih ti poznajes u backoj topoli?
kad se broj gazdinstava smanji na 10% danasnjeg broja i kad opstanu najbolji, imacemo i mi prinose na nivou francuskih.
 
toshiba je napisao(la):
Dragan18 je napisao(la):
Unutar same savetodavne sluzbe pouzdano znam da je bilo prepucavanja izmedju savetodavaca, eto koliko se slazu oko davanja saveta. A pidikanac ....rekao sam citiram sam sebe "stariji mogu okaciti macku o rep ukoliko se nisu edukovali u medjuvremenu"

Francuzi vec odavno postizu prinose o kakvim mi ne mozemo ni da sanjamo a imamo kvalitetniju zemlju od njih..... ko tu gresi i gde u proizvodnji?
Kliknite za proširenje...

Kod Francuza nije kao bajagi djubrivo kao nase! Kod njih sto pise, to i jeste u dzaku!!! Eto tu je greska!
Kliknite za proširenje...
to je vec neka druga tema u kojoj se neminovno uplice politika. Svako djubrivo se moze odneti na analizu da se utvrdi sta je unutra, ako analiza nije OK odneses analizu u zavod za zastitu potrosaca i zalis se...
Post je spojen: [time]четвртак, 28. октобар 2010. 15:12:56 CDT[/time]​
_________________________________________________
ja sam imao prinos od 7100 kg suvog kukuruza po jutru bez osnovnog djubrenja. Kako to u zargonu kazu Amerikanci ... big fish eats little, velika riba jede malu.

Edit: moram da vas napustim...cimer trazi komp. :ppozdrav:
 
Tu priču o 7100kg suvog zrna po jutru pričaj onima u NS što kukuruz vide samo na bilbordima.

Godinama ujesen zaoravam NPK 150-200 kg/kj i ušpratavam po 70-80kg/kj AN-a i kukuruz nikad ne omane.
Za folijarnu prihranu ne mogu reći nešto posebno osim toga što sam ja primetio da u ranim fazama (3-5 listova) ubrzava rast mlade biljke. Prskao sam ga u trake prilikom špartanja.
Ove godine sam špartanje izostavio, jer nije bilo potrebe za time, a inače je to vrlo dobra agrotehnička mera kada je suva godina.

U Starom Tamišu sam imao prilike (zajedno sa članom tellnet) da vidim kako izgledaju kukuruzi u raznim načinima obrade.
O tome ću sutra pisati opširnije, jer sam sada umoran pa odoh da spavam.
Laku noć svima.
 
pratio sam malo ovu temu i mogu da kažem sledeće:normalno je da svaka biljka Prvenstveno crpi hraniva preko korenja i da je glavno đubrenje ono koje ide iz zemljišta.međutim u nepovoljnim godinama(izrazita suša itd...),usled nedostupnosti hraniva iz đubriva u pogodnom tj.tom trenutku kada je biljci potrebno i kada nemože da se usvoji od strane korenja biljaka(a često je slučaj i nepravilno đubrenje,prehrana),tip zemljišta i mnogo još stvari tada Dosta mogu da pomognu tečna tj.folijarna prehrana preko lista biljaka.pogotovo u sušnim godinama kada se koriste pesticidi za prskanja,tada do izražaja dolazi folijarna prehrana sa nizom svojih prednosti(ublažava šok od primene pesticida,poboljšava ph rastvor,daje biljci potrebne elemente u tom trenutku)znači folijarna prehrana nije nikako glavna prehrana i nikako nemože da zameni glavnu prehranu Preko korena ali može dosta da pomogne biljci u kriznim trenucima.napominjem-folijarna prehrana ima efekta SAMO ako se pravilno upotrebljava a ne napamet.Što se tiče slavola i dr. preparata kojima se tretira seme,sadnice itd. svako može to da veruje ili ne a može i sam da proizvodi.semena se mogu tretirati određenim stimulansima-obično hormonskim pri čemu se "nahrani klica semena" i takve biljke su u samom startu jače i bujnije,bolje napreduju i samim tim mogu da daju i veći prinos od 5 i više posto.ovo tvrdim iz ličnog iskustva jer sam radio tretiranje semena kukuruza hormonskim preparatima iz kućne radinosti i sejao sam ogled-razlika je više nego vidljiva.za preparate koji se kupuju kod nas na tržištu-ja lično nemogu to da tvrdim jer nisam bio zadovoljan :ppozdrav: :ppozdrav:
 
Samo čitam i čitam al moram da se uključim.
Potpuno se slažem sa Taranom da je naj običnija glupost forsirati folijarnu prihranu.
Svašta sam probava i uvideo da na višegodišnjim biljkama(jabuke) ima razlike, ali ja mislim da su to uticali samo neki mikroelemnti(fe,Mg...).Na kukuruzu sam probao isto i ništa nisam primetio osim kad ima dva tri lista malo svežije izgleda(verovatno zbog fe nema hloroze).Što se prinoso tiče ni gore ni dole isto.Ja ne bacam više pare.Ali pošto ima veštih trgovaca koji ubede ljude da sa 20 kg kristalona zameni osnovna đubriva ima i prinosa ko u Srbiji a ne francuskoj.
 
Pa dajte procitajte malo sta pisem da ne moram sebe 100 puta citirati! Folijarna prihrana nije osnovna pa da se oslonis na nju. Samo kad je biljka u losijem stanju, kad su fizioloski procesi usporeni itd.
@Branko
Ne razumem tvoju prvu recenicu u postu.
 
Ma iskreno ne interesuje me ko mi veruje ko ne veruje. Ja sam rekao kako jeste, nemogu ja nikog prisiliti. Napomena za taj prinos je moja zemlja stajnjak svake trece -cetvrte godine i sve na vreme.
 
koliko god se to činilo jednostavnim pojmom-folijarna prihrana to svakako nije,jer folijarnom prihranom može mnogo toga da se učini.daću vam samo jedan primer:digestija se diretno može povećati kod korena šeć.repe neposredno pre vađenja samo sa otopinom jednog makroelementa.ponavljam makroelementa.tako da nepotcenjujte folijarnu i ostale prehrane jer je i to širok pojam
 
Miroslave jel možeš u nekoj temi o folijarnoj prihrani da nam objasniš kako praviš hormonske preparate?
 
Urea u jesen prilikom zaoravanja je potrebna da bi "nahranili" mikroorganizme koji razlazu zetvene ostatke,u nedostatku tj.ako ne dodamo zaoravanjem onda mikroorganizmi koriste postojeci azot iz zemljista i samim tim oduzimaju hranu biljci to se zove azotna depresija
zato se i dodaje mala kolicina azota da ne bi "pobegao dole" u nize slojeve zemljista (ako bude puno kise ili snega preko zime)
Godinama kako radim zemlju zaoravam zetvene ostatke nikad se nije desilo da ih spalim bas iz razloga vracanja ili povecavanja procenta humusa u zemljistu, gledam i svog ujaka s kojim radim zajedno na imanju kako uvek ima opravdanje za spaljivanje i mogu samo da izrazim zadovoljstvo sto su u ministarstvu poljoprivrede tu meru preko potrebnu nasim njivama preko zabrane spaljivanja strnista sproveli :bravo: :bravo: :bravo:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh