Ракија од шљиве

@zicaprom, hvala ti druže na ovako opsežnom objašnjenju, a koliko sam shvatio ti to tako sve radiš kad pečeš sebi rakiju?
 
Ja svu rakiju radim na isti nacin tj. Na način koji sam opisao. Jedino sto ne namestam ph jer mi ne odstupa puno i hranu za kvasac nekad koristim nekad ne. Inace opisao sam postupak koji ja sprovodim.
 
Svaka ti čast. E sad ti meni reci, na 100 l komine koliko dobiješ rakije u takvom postupku? Te 65 stepeni u procesu pečenja, i one pijaće na 45 stepeni? I šta radiš sa tim ispod 65 stepeni, bacaš kao patoku?

I ako prodaješ takvu rakiju, kolika je njena cena? Ovaj odgovor može i na pp.
 
O tome sta se radi sa slabijom rakijom od 65 stepeni, sam pisao u prethodnom postu, naravno da se ne baca, čak i najveći Francuski proizvođači vinjaka, priznaju da recikliraju patoku, ili barem jedan njen deo, niko ne ide do totalnog iscrpljenja alkohola, i taj deo vraćam u kominu, ali da nije slabiji od 10 stepeni. A količina zavisi pre svega od sorte, tj. od količine šećera koji ima i obično se kreće oko 8-10 liatara na 65 stepeni od lepotice, rodne, ranke a od stenleja zna da ide i dosta više, pogotovu ove godine. Rakiju prodajem po 400 dinara, nema potrebe za PP, s tim što je to rakija koja je stara oko 2 godine, i mahom je kupaža lepotice i stenleja. One starije od 5 godina prodajem skuplje, čak i do 1 000 dinara litar za one koje su u datoj godini nagrađivane na ocenjivanjima. Premda i to nije visoka cena za kvalitet, jer 0.7l boca neke rakije koja ima recimo oko 18 do 18.5 poena na ocenjivanju i nije mlađa od 5 godina košta 750 dinara sve u staklenoj zapakovanoj boci, dok u prodavnicama za te pare mogu da se kupe tek prosečne rakije, a i tu niste sigurni je li prava ili je samo tehnolog u nekom velikom sistemu valjano odradio posao.
 
Zbnači ti faktički prekidaš rakiju na 26 grada (65 stepeni) i ostalo ti ide u patoku, a tu od što ti je ostalo kao ispečena rakija razblažavaš destilovanom vodom na pijaću jačinu?
 
O tome sta se radi sa slabijom rakijom od 65 stepeni, sam pisao u prethodnom postu, naravno da se ne baca, čak i najveći Francuski proizvođači vinjaka, priznaju da recikliraju patoku, ili barem jedan njen deo, niko ne ide do totalnog iscrpljenja alkohola, i taj deo vraćam u kominu, ali da nije slabiji od 10 stepeni.....
Ja tu slabiju rakiju i prvenac koji izdvajam pri prepeku i sa onom kominom sa vrha i dna kace, koja je losija, posebno prepecem u ljutu i tu rakiju u selu zovu kazandzijska. Ako se iznajmljuje kazan i on placa rakijom onda se ta nekvalitetna rakija daje. A inace tu losu rakiju koristim za pranje stakla i za sofersajbnu. Ta se rakija ne prodaje i ne pije vec trosi za razne svrhe. A ne bravam je ponovo jer su to losiji alkoholi i ona ne moze biti bolja. Po meni komina se samo kvari sa njom.
 
Potpisujem.
Ja hvatam srce do 67%.
U svetlu onog stava da treba sacekati punu (biolosku) zrelost plodova, pa ih sakupljati za rakiju, preporucujem da se pogleda doktorska disertacija Dr. Branka Popovica iz instituta u Cacku. Lako se nadje na netu.
Imali smo na nasem forumu izuzetnog poznavaoca ove materije ali vise ne pise, jer na jednu njegovu pametnu odgovori 5-6 mudraca kojima je jedini argument "tako su radili moji stari". A nisu ni svesni da ti stari cesto "nisu znali gde su suplji dok se ne pipnu".



Odnosi se na Zicin post 1500.
 
Svaka cast na tekstu Zicomire savrseno cista desetka samo mi jedna stvar nije jasna i kada to sve odradis do savrsenstva stavis cenu 400 dinara za litar neracunam tvoj rad tvoja drva,tvoja danguba a onda trovaci iz nekih poznatih i renomiranih firmi prodaju djubre koje nije videlo lulu i prepek cista hemija 3 puta skuplje po supermarketima ,bojim se da se ovaj tekst ne odrazi lose na pojedine clanove foruma da ne krenu pojedinci da rade po ovom receptu jer sto kazu nasi stari LJUBAV ZA LJUBAV SIR ZA PARE a sto se tice kvasca i enzima da pospese vrenje DO ERUPCIJE VULKANA TJ DO IZAZIVANJA CUNAMIJA dolazi usled OKTANSKE VREDNOSTI SECERNE REPE tako da treba biti oprezan ali posto je i strudla sa makom i puter kifla i salcici zapraseni secernom repom i svi se oblizuju i vracaju na mesto zlocina nije to nista strasno bitno je da pravovremeno VATA,GREJE I LJULJA veliki pozz samo opusteno
 
Poslednja izmena:
Druže Žico, svaka čast na tekstu.
I ja skoro sve radim tako. Prvo sam krenuo bez ičega, onda pročitao da mora kvasci, pa i to bilo malo, mora se enzim i hrana za kvasce, pa ajd i to, te onda kažu bez pasirke ništa, pa ajd i to.
I kad sve to čovek namiri, malo se zamisli i priseti, pa se popije ona rakija bez svega toga i ova sad da se uporedi. Kad ono i nema neke razlike. Ni u aromi ni u količini.
Kako je ukomiš i šta ukomiš tako će ti biti.
A znam i ove što se takmiče. Izvuku jedan prepek za komisiju, a ostalo saplela se domaćica sa džakom šećera i on upade u kacu.
 
Rakija mora na izlazu iz lule da bude hladna, obično 15-16 stepenu

Samo da još preciznije napišem parametre tj da uđemo u detalje, možda nekom zatreba.

Temperatura izlaznog destilata kod prve destilacije na izlazu iz lule mora biti u rasponu od 13-15°C, ni manje ni više od toga. Na vrhu tabarke min. oko 70 stepeni, može i veća temperatura ali se ne mogu ukomponovati ova dva parametra (na luli i na vrhu tabarke) Kod druge destilacije je na luli obaveznih 17-19 stepeni, i sada se na vrhu može postići poželjnih 77-78 na vrhu tabarke.

Takđe bitna stvar kod čuvanja arome je brzina destilacije.


Brzina je ista za prvu i drugu destilaciju. Ova druga traje duže samo zbog većeg broja litara dobivenog destilata.
Vrijeme zagrijavanja kazana – 1 sat i 30 minuta
Brzina protoka meke rakije, i rakije u prepeku – cca. 5 litara na sat (na svakih 100 litara smjese koja se destiliše, na primjer na 160 litara je to 8 L/sat i sl.)
Dodatno za drugu destilaciju.
Brzina protoka prvenca - duplo sporija od rakije
Brzina protoka destilata nakon prekida hvatanja rakije – za 15% brže od hvatanja rakije
Brzina protoka destilata kada snaga alkohola na luli padne ispod cca. 10% alkohola – još za 15% brže.
Treba još uračunati nešto potrošenog vremena za pražnjenje i punjenje kazana, i to je sve.

Većom brzinom destilacije dolazi do slabijeg stvaranja, i razvrstavanje aromatskih materija po frakcijama, pa čak i etanola, što u konačnici rezultira slabijim kvalitetom rakije, pa i određenim manama.
 
Brko ako imaš toliku količinu pa nećeš da je pečeš sa kazanom od 60 litara...

Brzina protoka meke rakije i rakije u prepeku – cca. 5 litara na sat (na svakih 100 litara smjese koja se destiliše, na primjer na 160 litara je to 8 L/sat i sl.)


Vidi se uticaj Gebera.... Hvala Žico i Šljivaru....pozzzz.
 
Može i brže, ali ako želimo u vrhunski kvalite to je to. Pogotovo ko ima malo i peče za svoje potrebe zašto da ne, čemu žurba. Ali cijena takve rakije mora da ide mnogo gore, pod uslovom da nađete tržište. Ima vremena kad se završi vrenje 15-20 dana ne gubi na kvalitetu ako se pravilno ukomi. Naravno i veći kazan mora biti ili 2-3 kazna. Treba organizovati proizvodnju.

Zaboravih napisati sledeće prednost korišćenja kvasaca i enzima.

Iznjeću sledeće kombinacije. Šljiva je iz istog voćnjaka, isti dan kupljena, sva pasirana (odvajana košpa). Pečena u dva dana. U kace je stavljano tačno 500kg šljiva, vagano pre pasiranja.

1. Kombinacija šljiva bez kvasaca samo stavljena na vrenje.
2. Kombinacija šljiva + Kvasac + Hrana za kvasce
3. Kombinacija šljiva + Enzim + Kvasac + Hrana za kvasce

Rezultat.
1. Najloši kvalite pogotovo u aromatckom smjeru, miris pogotovo, najmanje tečan kom, Najmanji radman 10,2 l /100 kg. Odnosno 51 l na 500kg šljiva. Takođe loša stvar je da skoro 2 dana treba da krene fermentacija.
2. Neuporedivo bolji kvalitet u odnosu na br.1. Kom dosta tečni. Fermentacija kreće u roku do 10-12 sati. Što je jako bitno, zbog potiskivanja drugih štetnih mikro organizama. Radman 12,9 l /100 kg tj 64,5 l na 500kg šljiva.
3. Kvalite za nijansu bolji od br.2, nešto malo izražajni voćni miris. Kom skoro sav tečan (skoro kao vino). Mnogo lakše rukovanje, pumapa lakše tera (manja mogućnost za zakorjevanje pogotovo za one koji nemaj kazan sa mješačem). Fermentacija iste dinamike kao kod br.2. Radman 13,5 l /100 kg tj 67,5 l na 500kg šljiva.

Rakija je jačine 45 stepeni.
 
Poslednja izmena:
Vuxsd,
nema veze kolki je kazan, 5l na sat je mera. Ajd i kazan od tonu da imaš, pa ne moraš često da razlažeš i da ga pereš, a ni da čekaš da se zagreje.
Od tone imaš 180l meke rakije, otprilike, znači dok napuniš, dok se zagreje i krene i posle isteče je 40 sati, posle tih 180l da prepečeš da dobiješ 120l još skoro 30 sati.
Znači sa punjenjem, pranjem, zagrevanjem treba 70 sati. To je 3 dana.
30 tona x 3 dana = 3 meseca.
A moraš priznati da kazani od tone i nisu česti po Srbiji.

- - - - - - - - - -

Uh pogrešio sam, priznajem, to je ta kazan od 100l, za kazan od 200l bi bilo duplo brže.
 
brka45@Takođe zagrijavanje je 1 sat i 30 minuta bez obzira na večilinu kazna. To je vrijeme optimalno da se rasporede aromatcke komponente u destilatu.


S tim da nebi trebalo ići većim kaznom od 400l, zbog kvaliteta. A prepek je poželjno raditi na manjem.
 
Uticaj cenjenog gosp. Bistrice Gebera kako god da mu je pravo ime ali i nasih tehnologa iz Srbije mora da se prepozna kod svakog ozbiljnijeg "rakijaša". Blog "sve o vinu" a pogotovu FB grupa "Rakija i rakijaši" mogu svakog domaćina da nauče nečemu a da li ce on to primenjivati ili ne, e tu bi svako trebalo da proba njegov dosadasnji nacin sa onim sto je od cenjenih tehnologa cuo pa neka sam donese odluku. Inace sto se tice brzine destilacije, literatura kaze ( i to ozbiljna literatura kao što su "Biblija" a i ruska literatura takodje), da brzina destilacije kod prepeka treba da bude 5l na sat ali na 100 litara zapremine kazana. To znaci da se sa kazanom od 300l ta kolicina utrostrucuje. Medjutim ja priznajem da je moja brzina veca, jer ja sa kazana od 300l dobijam u prepeku oko 100l srca cak i nesto vise a destilacija mi traje oko 4 do 4.5 sata od cega 1 sat ode na zagrevanje. Ne kazem da je ispravno vec da nisam imao uslova za jos sporiju destilaciju.
 
Kolega ZICAPROM, prvo bih pohvalio veliki rad i trud za sve ovo vreme praćenja foruma, oko samih šljivika prvenstveno a viđenih u drugim temama, a onda i konkretno u vezi rakije što je ovde i tema.

Interesuje me koji je razlog tako niske cene rakije u tvom kraju.? Da li je u pitanju velika količina u ponudi, tj konkurencija ili nešto drugo .?
Ja sam lično još pre 5 godina litar šljivove rakije prodavao za 500 dinara, a sve ostale voćne rakije od te cene pa naviše, u zavisosti od vrste, starosti i jačine.
Može se i ovde mada sve teže naći po 400 dinara, ali sumnjivijeg kvaliteta, ili uglavnom na veću količinu, tačnije za restorane, kafane, ketering firme, itd ...
 
Poslednja izmena:
Ljudi, da se razumemo, nemam ja ništa protiv Bistrice. Sve je to tačno što on piše. Ali nameće se stav, da ako se tako ne radi, to je splačina. Nije. Nema svako ni uslova ni mogućnosti da uradi knjiški. Nije nikakav greh ako neko na 500 kila šljive baci 10 kg šećera. Malo dobije na količini, a aromu opet ne gubi. I svi to rade, al ako neko to napiše odmah ide na lomaču.
I baš je kvasac čarolija. Ko ga nije koristio, možda je za njega. On stvarno treba za dunju i jabuku, ovo što ide kad je hladno. I Zico ide 24g na 100kg šljive hrana, ako ćemo da sledimo uputstvo. I ne meri se u sudu nego na lulu, pa kolko bude. Ako ćemo i to.
A tek za drugo voće je sprdnja. Peku dunju bez da sipaju vodu jer enzim je razbije i razvodnji. Pa u šljivu mora nešto vode da ide, bilo pasirana ili ne inače će zagoreti a ne u dunju i jabuku.. Kakva je to bajka o mešalici i enzimima.
Sipaj mlevenu šljivu za pekmez 5 kila u šerpu, pa mešaš ko manijak da ne uhvati po dnu, a ne u kazan gde treba 20% da ispari...
Što reče Vuxsd baš se oseća duh Gebera.
 
Da podelim i ja svoj nacin pecenja rakije...sljive skupljam samo zrele i to u vise navrata u manje sudove...kosticu ne odvajam jer je u pitanju sorta sljive "opal" i ona ima veoma malu kosticu...u kominu na 100 kg dodam 3 kg secera...dva dana mesam kominu onda stavljam poklopce i ne diram je 21 dan..onda pocinje ono pravo....Pecenje rakije radim u kazanu sa mesacem koji ima elektricni pogon.. ..kazan je 160l star je izmedju 70-80 godina sa ispustom i isparivacen kruskolikog oblika tabarka je oko 450l , konderator je spiralnog oblika...Prvu "meku"rakiju hvatam sve dok u posudi ne bude 10 gradi...kazan prekidam i stavljam odmah drugi....Kod prepeka operem bas dobro kazan onda krenem lagano i drzim tabarku pod tekucom vodom non stop tj rakiju da bude "hladna" .Ispod posude stavljim teglu i u nju stavim aktivni ugalj sipam do pola vode i u to preliva rakija.(neki kod mene u nedostatku mediciskog aktivnog uglja koriste drveni cumur samo ga dobro operu)Kad ispod lule krene 10 gradi odmah je prekidam u posudi bude oko 24-25 gradi... ...Rakiju onda drzim 10-15 dana i razblazujem je medeciskom vodom da bude 20 gradi...Koristim staklene balone nemam drvene a u balone ubacujem cepanice dudovog drveta(kod nas ljudu vole zutu rakiju) i cena takve rakije je 500 dinara...i prodam sve do poslednje kapi...
 
Nazad
Vrh