Ракија од шљиве

Molio bih da mi Geber odgovori na sledeće:
Pekao sam kljuk sve dok nije izašlo 7 gradi i tad sam prekidao. Tako sam pekao svaki sledeći kazan. Na kraju svu tu rakiju prepekao i dobio finalnih 100 litara na 22,5 gradi. 1. Pitanje - Da li je ovo pogrešna metoda ili sam trebao da mešam dobijenu tečnost iz prvog kazana sa kljukom i peći ga u sledećem kazanu? 2. Pošto sam pročitao da je pogrešno da se ODMAH razblažuje, nego kasnije, da li mogu rakiju da odmah stavim u novo, hrastovo bure i da li posle odležavanja od npr. 2 godine, razblažujem? 3. Da li će posle 2 godine u buretu, procenat alkohola u rakiji da opadne (za zapreminu sam siguran da hoće)? 4. Da li bure treba hermetički zatvoriti ili ne? 5. Koliko treba da zauzme prostora u buretu rakija, odnosno da li da bude puno ili ne? 6. Gde da mi stoji bure (u potkrovlju sa lošom izolacijom ili u podrumu)? 7. Pošto sam "prepisao" porodični recept, odnosno stavio 2,5% šećera u šljive, da li to znači da je rakija koju sam dobio šećeruša i da je lošeg kvaliteta? (nisam znao da može i bez šećera. Unapred hvala na odgovorima
 
Kraj iz koga potičem poznat je po dobroj rakiji baš iz tog razloga sto ne eksperimentišemo mnogo.Znači šljiva u kacu da prevri BEZ ŠEĆERA ,zatim u lampek 10-11 gradi ,onda prepek 21-22 grada BEZ RAZBLAŽIVANJA,pa u bure.Takva rakija mora da valja a šećeruše i vodenjare niti imaju kvaliteta niti tržišta.

- - - - - - - - - -

Tu šljivu jeste šarka potamanila gdje je mogla, ali postoje izolovani regioni koji se još uvijek drže. Ne gajim je jer je i kod mene to masovna pojava nego kupujem na takvim mjestima.

Ma nije to baš sve tako. I mene su par godina neki na jednom drugom forumu i to najčešće u nedostatku argumenata javno proglašavali teoretičarem. U velikom broju situacija to niti je istina niti se tako smije gledati na bilo koju diskusiju. Najvažnija stvar je biti otvoren za argumente. Da nisi bio u ovoj situaciji oko SO2, stao na loptu i preispitao se, mogla je i ova priča završiti na isti način. Neću da kažem da nema i takvih. Osjetio sam i njih debelo na svojoj koži, ali se onda takvi ne zadrže dugo na forumu. Podviju rep i papa,:cao: pogotovo ako još urednik malo obuzda šuplju priču i uvrede kao jedine argumente.
Ti nisi teoretičar ti si (Oktopod: uređen post zbog vređanja) što je još gore...
 
Poslednja izmena od urednika:
Znači šljiva u kacu da prevri BEZ ŠEĆERA ,zatim u lampek 10-11 gradi ,onda prepek 21-22 grada BEZ RAZBLAŽIVANJA,pa u bure.

Ako nas nešto ubije onda će to biti tvrdoglavo odbijanje da učimo.
Najlakše je naći izgovor za intelektualnu lenjost ( ja već sve znam, moj deda je ovako radio, moj kraj je poznat po kvalitetbnoj rakiji, ko tvrdi suprotno je mudroser i sl)
Koja je to Arliljska rakija poznata i gde je poznata? Ona od trnovače koja se može kupiti po 200 dinara litar?
Mislim, nemoj da se ljutiš, ali stvarno simbolizuješ veliki deo populacije. Onaj koji očigledno malo šta zna ali se zato ne ustručava da ljude olako omalovažava, i to baš one koji i to je očigledno mnooogo, mnooogo više znaju od tebe.

Ja o rakiji ne znam previše iako je proizvodim ceo život, ali znam dovoljno da mogu da procenim ko priča besmislice a ko zastupa određenu tehnologiju i ima argumente za nju.
Ti npr pričaš besmislice, a nisi jedini na ovoj temi koji to radi.

Pratiti argumente zagovornika određene tehnologije, ili još bolje, polemiku (ali argumentovanu) između zagovornika različitih tehnologija, pošto ne postoji jedna jednina najbolja, je lepa prilika da se nešto sazna.
Ovde greber zaista veoma argumentovano objašnjava prednosti postupka koji smatra najboljim. Bilo bi dobro ako bi se pojavio neko ko bi predlagao drugačiju tehnologiju pa da se ukrste koplja. Nadajmo se da će se takav pojaviti.

A dotle, moj ti je savet, ćuti i uči. Ili pitaj ako te nešto zanima, mani se ovih besmislenih, priprostih i naročito nepotrebnoh upadica
 
Upravo tako, bocky ako imaš nešto da kažeš reci, daj argumente i objašnjenja, nemoj da vređaš čoveka koji se svojski potrudio napisavši prilično dosta teksta vrlo lepo i naučno argumentovano da nam pomogne, ovakvim pisanijama možeš čoveka da odvratiš od foruma a to bi bila šteta, naspram tvojih ovakvih postova na forumu za kojima niko žaliti neće.

Dobio si opomenu u trajanju 30 dana za vređanje koja je teška 1 poen.
 
21-22 grada BEZ RAZBLAŽIVANJA,pa u bure.Takva rakija mora da valja

Kod takve rakije se osjeti samo jačina, koja samo pali kad je piješ. To je daleko od dobre rakije. Nije cilj dobiti samo jaku rakiju već finu pitku i aromatičnu rakiju. Alkohol je najlakše dobiti, ali to nije jedini cilj. Obično jaku rakiju vade oni kod kojih je loša rakija i tako sakrivaju sve nedostatke, jer od jačine alkohola se ništa ne osjeti. Inače sva alkoholna pića preko 45% zatvaraju okusne pupoljke pa dalje se ne osjeti ništa.

Raspitaj se malo za Vrhunske rakije koje idu na ocjenjvanje koje su jačine....
 
Oktopod: obrisan post zbog teških psovki i vređanja
 
Poslednja izmena od urednika:
Bravo,bas kulturno.Ne razumem sta je to u ljudima da imaju potrebu da vredjaju druge,verovatno nemaju nista pametno da kazu pa im je to jedino sto mogu.
 
bocky
Daj čoveče suzdrži se takvog ''razgovora''.
Ovo je deo foruma gde vladaju dobri odnosi među članovima i šteta je to kvariti takvim nastupima.
I ne diraj nam moderatora, najbolji je na poljoforumu...
Nego nešto ozbiljno:
Ja onomad pitah kakva bude rakija od Č. lepotice, i dobih odgovor da je odlična.
Ali nisam pitao koliko se dobije rakije od 100 litara cefre.Kažem litara jer sam je oslobodio koštica a nisam merio kilograme.
Uglavnom, ja nisam dobio ni 7 litara (ajd' možda bude 7).Jesam li ja nešto zezn'o ili to tako biva sa lepoticom?
 
Nisi ništa zeznuo, i kod mene je ta cifra ispadala ranijih godina za Č.lepoticu!
Cefre 200litara, čista Č.lepotica(bez košpe) davala 12-13lit rakije 20gradi na kraju celog procesa pečenja rakije!
Ali...
Ja se manuo standardnog procesa od ranijih godina pravljenja kvalitetne rakije, na takmičenja neidem...
Zadnjih dve godine u plastično bure 200lit(10cm od vrha) sipane ručno iscepane šljive bez košpe, oko 50lit čiste vode i 10kg sećera, i hlebni kvasac od 40gr. Dobijam oko 30 lit rakije 20 gradi!
E sad...kad gledaš, to je šećeruša!
 
Evo da i ja pitam nesto, kuio sam Zagrebacki siromer po Babou( mjerilo za most po Babou) i danas sam isao kod prijatelja da ga isprobam. Izvadili smo malo komine, procedili dobro, promuckali a zatim smo izmerili kolicinu secera u komini. E sad nije mi jasno citanje ovog siromera, nama je pokazalo ispod podeoka 4 tj. oko 2-3, nemozemo tacno da odredimo jer nije obelezeno, dali to znaci da je to procenat secera ili mi nismo nesto dobro uradili. Ja koliko sam razumeo iz predhodnih postova da bi trebalo da pokaze izmedju 16-18 da bi bilo 1-2% secera. Gde smo pogresili?

Niste nigde pogresili jer je to malo veca tehnologija od gradiranja rakije. Izmerio si kako i sam kazes da imas 2-3g secera na100gkomine2-3kg/100kgkomine.. Taj barov "siromer" nemoze da izmeri precizno sadrzaj secera u komini. Kupis lepo reflektomer i veoma brzo i prosto izmeris trenutni nivo secera u komini ili u bilo cemu drugom. Ako bas hoces da se zanimas sa tablicam i mnozenjem, deljenjem i procentima uzmi Ekslov širomer pa se zanimaj, on ce ti bar pokazati priblizo tacna ocitavanja.:ppozdrav:
Ima toga dosta da se uci oko toga. ali ukratko o barovom siromeru
"Austrijski istraživac, Babo je konstruisao odgovarajuci širomjer koji je po njemu i dobio ime. Skala ovog širomjera konstruisana je tako što je Balling-ov saharimetar uranjan u širu u kojoj je prethodno hemijskim metodama odreden sadržaj šecera. Na mjestu presjeka nivoa tecnosti (šire) i skale saharimetra nanesena je stvarna vrijednost sadržaja šecera. Nula na skali saharimetra odgovara nuli na skali širomjera. Podjelom skale od nule do ustanovljenog stvarnog sadržaja šecera dobijena je skala širomjera Zbog nacina konstruisanja skale i uslova u kojima je ona promovisana (Austrija) Babo-ov širomjer daje najtacnije podatke o sadržaju šecera u širama koje ga sadrže oko 17%. Skala Baboovog širomjera podijeljena je na jednake podioke od nule do 17% i preko 17%. U širama sa vecim sadržajem šecera Babo-ov širomjer pokazuje sadržaj manji od stvarnog, a u širama sa nižim sadržajem šecera on pokazuje sadržaj veci od stvarnog. Babo-ov širomjer pokazuje sadržaj šecera u težinskim procentima (g/100g) ili (kg/100kg), Raspon skale ovog širomjera uobicajeno je 0 – 32%, a radna temperatura mu je 15°C (kod nekih konstrukcija 17,5°C). Na temperaturama ocitanja razlicitim od radne temperature širomjera potrebno je izvršiti korekciju ocitane vrijednosti. Korekcija kod Babo-ovog širomjera se vrši tako što se za svaki 1°C razlike do radne temperature dodaje ili oduzima 0,04% šecera. Ukoliko je ocitanje izvršeno na temperaturi nižoj od radne onda se korekcija oduzima od ocitane vrijednosti, a ukoliko je temperatura ocitanja viša od radne korekcija se dodaje na ocitanu vrijednost. Procenat alkohola u vinu (% vol.) koje ce biti proizvedeno od ispitivane šire orijentaciono se može predvidjeti ako se sadržaj šecera ustanovljen Babo-ovim širomjerom (%) pomnoži sa faktorom 0,63 za šire manje gustine, faktorom 0,64 za šire srednje gustine i faktorom 0,65 za šire vece gustine. Procenat šecera u širi dobijen Babo-ovim širomjerom pomnožen sa 5 daje približnu vrijednost za broj °Oe (Ekslovih stepeni) ispitivane šire. Postupak kod odredivanja kolicine šecera u širi Babo-ovim širomjerom Muljanje grožda – Filtriranje šire – Sipanje šire u odgovarajucu menzuru – Lagano uranjanje širomjera u širu – Ocitanje % šecera na skali kod donjeg meniska presjeka nivoa šire i skale širomjera – Utvrdivanje temperature šire – Korigovanje ocitane vrijednosti.
Tekst iz praktikuma za vinarstvo.

Za krušku, po Babo-u to bi bilo približno od 1-3 (u skladu sa gore opisanim),
Stvarni koeficijenti iskorištenja šećera za dobijanje rakije od šljive (prosjek): Čaćanska rodna-0,49; Požegaća-0,51."
 
Poslednja izmena:
Ali nisam pitao koliko se dobije rakije od 100 litara cefre.Kažem litara jer sam je oslobodio koštica a nisam merio kilograme.
Uglavnom, ja nisam dobio ni 7 litara (ajd' možda bude 7).Jesam li ja nešto zezn'o ili to tako biva sa lepoticom?

Od Čačanske lepotice upravo dobio 8,25 litara od 100 kg Šljive, jačine 22,5 gradi. (Šećera stavio 2,5%). Očekivao sam više, ali...
 
napunio sam danas bure belom sljivom i drugo bure jabukom i to sad peni ,kljuca van buradi , brboce i izlazi napolje , da li neko moze da mi objasni zasto je doslo do ovoga i kako moze da se spreci ovakva reakcija ? da napomenem , da sam do sada skupio po par buradi i sljive i jabuke i nisam imao taj problem , burad su u prostoriji u kojoj je par stepeni hladnije nego napolju, nisu na suncu
 
Malo sam duže bio odsutan, pa moram nadoknaditi propušteno. :ppozdrav:
... siromer po Babou.....nama je pokazalo oko 2-3,... dali to znaci da je to procenat secera ili mi nismo nesto dobro uradili. Ja koliko sam razumeo iz predhodnih postova da bi trebalo da pokaze izmedju 16-18 da bi bilo 1-2% secera. Gde smo pogresili?
Niste ništa pogriješili u konkretnom slučaju za ovo 2-3. Fermentacija je najvjerovatnije završena i nema ostatka šećera. Ovo 16-18, ili 16-20, isto pokazuje kada nema više šećera za previranje, samo što je to mjereno jednim drugim širometrom, koji ima drugačiju skalu.

- - - - - - - - - -

Molio bih da mi Geber odgovori na sledeće:
Pekao sam kljuk sve dok nije izašlo 7 gradi i tad sam prekidao. Tako sam pekao svaki sledeći kazan. Na kraju svu tu rakiju prepekao i dobio finalnih 100 litara na 22,5 gradi. 1. Pitanje - Da li je ovo pogrešna metoda ili sam trebao da mešam dobijenu tečnost iz prvog kazana sa kljukom i peći ga u sledećem kazanu?
Nije pogrešna metoda, ali jeste pogrešno vrijeme prekidanja destilacije. Ona prva sa kljukom se ne prekida ovako visoko, 17 stepeni. Tu imaš značajan gubitak alkohola i aromata. U prvoj destilaciji je cilj izvuči iz kljuka sve što je isparljivo, a da u kazanu ostane samo zanemarivi dio etanola i ono što je nepotrebno u drugoj destilaciji. Druga destilacija se prekida znatno ranije jer su svi važniji aromati već odavno izašli. Nastavljanjem hvatanja rakije samo ih razblažuješ i unosiš one negativne uticaje.
2. Pošto sam pročitao da je pogrešno da se ODMAH razblažuje, nego kasnije, da li mogu rakiju da odmah stavim u novo, hrastovo bure i da li posle odležavanja od npr. 2 godine, razblažujem?
Možeš, jer se razblaživanje nikada ne radi prije dozrijevanja. Osim kod dozrijevanja viskija i to isključivo u američkom hrastu. Drvo koje se po aromatskom uticaju dosta razlikuje od evropskog hrasta. Da ne rasplinjujemo, samo malo upozorenje. Zbog veće ekstrakcije iz novog bureta, pazi na vrijeme ležanja rakije u njemu, odnosno kontroliši je češće i nakon nekog vremena prebaci u već korišteno bure.
3. Da li će posle 2 godine u buretu, procenat alkohola u rakiji da opadne (za zapreminu sam siguran da hoće)?
U pravilu opada jačina rakije, mada postoje situacije kada to zbog procenta vlažnosti vazduha može biti i malo drugačije.
4. Da li bure treba hermetički zatvoriti ili ne?
Trebalo bi, ako misliš samo na otvor za čep. Preostali dio bureta ni slučajno.
5. Koliko treba da zauzme prostora u buretu rakija, odnosno da li da bude puno ili ne?
Ni u kom slučaju ne treba biti puno. Treba ga držati i održavati na 98% zapremine.
Ovih 2% prostora za vazduh u buretu su jako bitni za procese dozrijevanja.
6. Gde da mi stoji bure (u potkrovlju sa lošom izolacijom ili u podrumu)?
U principu u podrumu, mada možeš i u prostorijama sa većom temperaturom ako želiš ubrzano dozrijevanje. Ovim ubrzanim načinom dobivaš u aromatskom pogledu na kratke staze ali gubiš u konačnici, odnosno na one duže.
7. Pošto sam "prepisao" porodični recept, odnosno stavio 2,5% šećera u šljive, da li to znači da je rakija koju sam dobio šećeruša i da je lošeg kvaliteta? (nisam znao da može i bez šećera.
Ne znači da ona mora biti lošeg kvaliteta, ali lošijeg mora sigurno.
Možeš ti nju zvati kako hoćeš ali ako ćemo iskreno i onako kako spada, pa čak i onako kako je propisano zakonom i pravilnicima, onda to više nije šljivovica ili rakija od šljive, nego jako ili žestoko alkoholno piće pripremljeno fermentacijom šljive i šećera od šećerne repe. Ne znam šta ima loše u ovom zadnjem nazivu pa svi izbjegavaju da ga koriste. :osmeh: Šećerna repa nije šljiva, ali nije ni otrov da bi se prešutila.

- - - - - - - - - -

...Bilo bi dobro ako bi se pojavio neko ko bi predlagao drugačiju tehnologiju pa da se ukrste koplja. Nadajmo se da će se takav pojaviti...
I ja sam se nadao, ali izgleda ništa od toga. Prava argumentovana diskusija bi sigurno i meni bila od koristi.
Za preostali dio teksta imaš ono što takav tekst i zaslužuje. Sve pohvale za realnost i doprinos korektnosti.

P.S Urednika nećemo ni spominjati. Dovoljno je reći da je na visini zadatka.

- - - - - - - - - -

Stvarni koeficijenti iskorištenja šećera za dobijanje rakije od šljive (prosjek): Čaćanska rodna-0,49; Požegaća-0,51."
Ovdje je u pitanju procenat iskorištenja uslijed znatnijih gubitaka, kakvi su u praksi jako česti.
A inače bi jednostavnije bilo da si postavio link do ovog teksta...:osmeh: :ppozdrav:

- - - - - - - - - -

napunio sam danas bure belom sljivom i drugo bure jabukom i to sad peni ,kljuca van buradi , brboce i izlazi napolje , da li neko moze da mi objasni zasto je doslo do ovoga i kako moze da se spreci ovakva reakcija ? da napomenem , da sam do sada skupio po par buradi i sljive i jabuke i nisam imao taj problem , burad su u prostoriji u kojoj je par stepeni hladnije nego napolju, nisu na suncu
Razlog je različito prisutna mikroflora na voću koja jako zavisi od sušnog ili kišnog perioda, temperature i sl. Pored toga je jako bitna temperatura voća prije stavljanja u kacu i spoljašnja temperatura pri vrenju. Ne može se baš spriječiti reakcija ali se može znatno obuzdati. Berba voća u ranim jutarnjim satima, regulacija temperature u prostoriji i dodatno zaleđenim flašama vode u kljuk, uz to obavezna i anaerobna fermentacija.
 
Poslednja izmena:
Ima moj drug ako ti nije daleko okolina Valjeva, tačno toliko će da ima, s tim što ih on nije puno prskao pa bi možda bilo dobro i da vidiš lično kakve su, ako želiš da vas spojim pošalji mi PP.
 
i ja sam iz okoline Valjeva i imam šljiva za prodaju, ali jbg, nisam drug sa modreratorom :)))

Šala, šala, šala!!!

Ako ne napravite posao javi te se, mada cena podne po malo raste.
 
Bolje onda uzmi od ironmana, tu si barem siguran da su dobro štićene i kvalitetne, nisam ironičan, iskren sam :)
 
Imam ja i neprsaknih :)
Stvarno, ovih dana sam uzeo jedan voćnjak rodne u zakup ne nekoliko godina (dok se vlasnik ne vrati sa robije:)). Uzeo sam i ovogodošnji rod, danas sam tresao upravo njega, a taj voćnjak nije štičen uopšte do sad.
Ali da se ne pomisli da reklamiram i preporučujem svoju šljivu (prekoo vog foruma sam već prodao jedan traktor, dosta za sad :)), ja uglavnom rodnu ne prodajem već je stavlajm u kacu (mada se uvek može prodati neka tonica).
Rodne ove godine zaista ima dovoljno pa ako nekoga zanima a ne može da je nađe (nekim čudom) neka se javi i rešićemo.
Ali najpre da Oktopodov drugar proda svoju.
 
Ma bre ja nemam pojma kakva je ta njegova, možda su i truležne i cvrljive a nije blizu da narod pogleda pa slobodno vi to završavajte :)
 
Nazad
Vrh