Tintoreti
Član
Pogledaj malo bolje kod sebe sam nasao mala jajasca danas. Neznam dali je zilogriz ili nije 100%
Sasvim je moguce da se radi o zilogrizu!
Poslednja izmena:
Žilogriz, potkornjak, crvi u stablu
- Začetnik teme poljopriroda
- Datum pokretanja
Pogledaj malo bolje kod sebe sam nasao mala jajasca danas. Neznam dali je zilogriz ili nije 100%
Sasvim je moguce da se radi o zilogrizu!
Evo ta moja trešnja sa istim simptomima, ovde imaš sliku nakon što je izvađena a post niže imaš citat sa mojim videom da pogledaš pre vađenja..
http://poljoinfo.com/showthread.php?162-Bolesti-insekti-i-preparati-prepoznavanje-simptoma-%C4%8Dime-i-kako-za%C5%A1titi-i-le%C4%8Diti&p=755147&viewfull=1#post755147
http://poljoinfo.com/showthread.php?162-Bolesti-insekti-i-preparati-prepoznavanje-simptoma-%C4%8Dime-i-kako-za%C5%A1titi-i-le%C4%8Diti&p=755147&viewfull=1#post755147
Tintoreti
Član
Ovde gde se ubusilo nasao sam tunelcic i veoma malog crvica od 1-2milimetra. Dali je zilogriz ili nesto drugo neznam 100%.
Koren je normalan, nikakvih ostecenja na njemu nema a ni na vratu stabla, samo vislje gde su ove rupice i smola ispod pupoljaka koji nisu krenuli ili ispod grancica koje su krenule ali su isisane i tu su stale(opao list i osusi se sadnica do najdoljeg mesta gde postoji ubusivanje). Sadnica se susi ali koren ostaje dobar, tako da mislim kada bih prekratio sadnicu da bu opet narasla kao i ova ali nisam hteo da kockam. Sve sam povadio i spalio. Ostalo pratim dalje pa cu intervenisati sa insekticidima, sto zemljisnim sto unistavanjem odraslih jedinki ako i bude.
Javljam ako budem inmao novih saznanja. Zasad nisam 100% siguran dali se radi o zilogrizu jer strucnaci kazu da napada prvo koren. Pitanje je sta se moze iz ovoga "izroditi" ne prepustam nista slucaju.
Koren je normalan, nikakvih ostecenja na njemu nema a ni na vratu stabla, samo vislje gde su ove rupice i smola ispod pupoljaka koji nisu krenuli ili ispod grancica koje su krenule ali su isisane i tu su stale(opao list i osusi se sadnica do najdoljeg mesta gde postoji ubusivanje). Sadnica se susi ali koren ostaje dobar, tako da mislim kada bih prekratio sadnicu da bu opet narasla kao i ova ali nisam hteo da kockam. Sve sam povadio i spalio. Ostalo pratim dalje pa cu intervenisati sa insekticidima, sto zemljisnim sto unistavanjem odraslih jedinki ako i bude.
Javljam ako budem inmao novih saznanja. Zasad nisam 100% siguran dali se radi o zilogrizu jer strucnaci kazu da napada prvo koren. Pitanje je sta se moze iz ovoga "izroditi" ne prepustam nista slucaju.
Pogledao sam ovaj video snimak i primetio sam dosta sličnosti sa mojim šljivama. Pre nekoliko dana sam izvadio oko 20 šljiva starih oko 18 god. sa istim problemom (smola i sušenje grana ), pregledao sam svaki izvađen koren i stablo i ništa nisam pronašao. Jedino su u samom korenju bile jako velike gliste isprepletane sa žilama voćki koje sam vratio u zemju. Ni traga od Žilogriza ili nekih drugih štetočina. Evo još neka slika sa istim simptomima.
Prilično je logično da je neki insekt u pitanju, mada ja nisam uspeo da vidim ni jaja ni crve, možda je samo sisao...da nije neka vrsta potkornjaka? Dosta viđam to po voćnjacima kad krenem, ali u principu sve imam utisak da napadnu jedno stablo i urnišu ga a ostala ne diraju, tako je i kod mene bio slučaj, jedno od 12, ostala nigde ništa...mada ne smem da tvrdim da ih nisu čačnuli, mnogo je lisne mase da bih video baš svaki pupoljak.
Tintoreti
Član
Mislim da si upravu, da se radi o podkornjaku. Sad vidim da se svi simptomi slazu. S obzirom da treba odmah supati zarazena stabla ionako od njih nema nista. Ovom prilikom cu se zahvaliti profesoru Keserovicu koji je imao jedno dobro izlaganje pa u njemu spomenuo ovu strasnu zverku.
Evo jedan dobar tekst o podkornjaku.
Potkornjaci spadaju u sekundarne štetočine (tzv. štetočine slabosti), što znači da napadaju uglavnom slaba, iscrpljena stabla, iako to ne mora da bude pravilo. U uslovima jačeg napada, drvenar može da napadne i zdrava, najčešće mlađa stabla.
Odmah treba istaknuti jedino i ključno riješenje u borbi protiv ove štetočine a ono glasi: dobra kondicija zasada. Naime, ukoliko je zasad zdrav, sa dobrim vigorom, šanse da se pojave potkornjaci su zanemarive. Potkornjaci su svjedoci lošeg stanja zasada i obično se javljaju na sadnicama koje iz nekog razloga pate od stresa. To može da bude izmrzavanje, bolest ili asfiksija korjena nastala viškom vode, stres nastao kao posljedica suše ili preopterećenosti sadnice rodom ili od neke biljne bolesti. Može da se javi i na sadnicama koje su posađene kasno u proljeće i pate od slabog prijema. Od svega navedenog, treba istaknuti vodeni stres (višak i manjak vode) i posljedice izmrzavanja.
Važno je uvijek skrenuti pažnju na poštovanje svih koraka u podizanju zasada: izbjegavanje podizanja na zabarenim površinama i na površinama pod krčevinom, rješavanje viška vode ali i pitanja navodnjavanja, izbjegavanje zbijanja zemljišta tokom obrade parcele, zatim potrebu dubokog oranja, primjereno đubrenje i na kraju, nabavku zdravog i kvalitetnog sadnog materijala. Kada je zasad podignut, treba voditi računa o kvalitetnoj prihrani, uravnoteženom navodnjavanju, okopavanju, racionalnoj i opreznoj upotrebi herbicida i odgovarajućem opterećnju stabala rodom. Slikovito rečeno, voćni zasad treba da bude „veseo“.
Osim ove mjere, koja predstavlja u stvari jedan zdrav i normalan put u voćarskoj proizvodnji, praktično ne postoji mjera suzbijanja ove štetočine koja bi dala prave rezultate.
Staro,dobrokrečenje
Krečenje stabala u kasnu jesen predstavlja pomalo zaboravljenu mjeru u našim zasadima. Mnogi voćari su u zabludi misleći da tretman crvenim uljem ili drugim bakarnim preparatima u proljeće isključuje potrebu za krečenjem stabala i kao da ih je sramota okrečiti stabla. Na malim površinama ova mjera ne bi smjela predstavljati problem, a ima nekoliko dobrih efekata: Smanjuje opasnost od izmrzavanja stabala i pojave „mrazopuca“, budući da bijela boja odbija sunčeve zrake i smanjuje grijanje debla tokom zimskih dana, posebno na južnim i jugo-zapadnim padinama. Krečenje predstavlja mjeru dezinfekcije debla jer djelimično uništava gljivice, lišajeve, prezimljujuća jaja i larve štetnih organizama koji sklonište nalaze u pukotinama debla, zatim odlaže kretanje vegetacije za oko 7 dana (što u voćarstvu zbog proljetnog mraza ponekad znači razliku između uspjeha i neuspjeha) i na kraju ima repelentno dejstvo na zeca i na potkornjake. Krečenje debla se naročito preporučuje za mlada stabla, koja su osjetljivija na izmrzavanje i na napad potkornjaka.
Obilnođubrenjeinavodnjavanjeoštećenihstabala
Najbolji efekat postiže se na šljivi. Obilna prihrana azotnim đubrivima uz intenzivno navodnjavanje stimulišu obilan tok biljnog soka, koji praktično kreće da curi iz rupa na deblu koje su napravile štetočine. Sok na taj način može da uguši ubušene jedinke. Kondicioniranje biljaka đubrenjem preporučuje se i kod drugih voćnih vrsta, s tim da ima manje izražen efekat.
Uklanjanjenapadnutihbiljaka
S obzirom da insekt prezimljava u napadnutom stablu, suva stabla je potrebno ukloniti iz zasada prije pojave leta insekta, u jesen ili u rano proljeće. Ukoliko je u proljeće došlo do novih oštećenja, u slučaju S. Rugulosus, suva stabla treba ukloniti i spaliti već tokom juna, da bi se onemogućila pojava druge generacije. Takođe, tokom rezidbe potrebno je povesti računa da se uklone suve grane iz krošnje i da se orezane grane isitne drobilicom – mulčerom. Zasad i njegovu okolinu treba održavati urednim, bez hrpa granja, panjeva i sl.
- - - - - - - - - -
Ima i drugi deo ali nemogu da postavim
- - - - - - - - - -
neka neko lupi jedan post pa da postavim drugi deo posto moze maksimalono 10000karaktera u jednom postu.
Evo jedan dobar tekst o podkornjaku.
Potkornjaci spadaju u sekundarne štetočine (tzv. štetočine slabosti), što znači da napadaju uglavnom slaba, iscrpljena stabla, iako to ne mora da bude pravilo. U uslovima jačeg napada, drvenar može da napadne i zdrava, najčešće mlađa stabla.
Odmah treba istaknuti jedino i ključno riješenje u borbi protiv ove štetočine a ono glasi: dobra kondicija zasada. Naime, ukoliko je zasad zdrav, sa dobrim vigorom, šanse da se pojave potkornjaci su zanemarive. Potkornjaci su svjedoci lošeg stanja zasada i obično se javljaju na sadnicama koje iz nekog razloga pate od stresa. To može da bude izmrzavanje, bolest ili asfiksija korjena nastala viškom vode, stres nastao kao posljedica suše ili preopterećenosti sadnice rodom ili od neke biljne bolesti. Može da se javi i na sadnicama koje su posađene kasno u proljeće i pate od slabog prijema. Od svega navedenog, treba istaknuti vodeni stres (višak i manjak vode) i posljedice izmrzavanja.Važno je uvijek skrenuti pažnju na poštovanje svih koraka u podizanju zasada: izbjegavanje podizanja na zabarenim površinama i na površinama pod krčevinom, rješavanje viška vode ali i pitanja navodnjavanja, izbjegavanje zbijanja zemljišta tokom obrade parcele, zatim potrebu dubokog oranja, primjereno đubrenje i na kraju, nabavku zdravog i kvalitetnog sadnog materijala. Kada je zasad podignut, treba voditi računa o kvalitetnoj prihrani, uravnoteženom navodnjavanju, okopavanju, racionalnoj i opreznoj upotrebi herbicida i odgovarajućem opterećnju stabala rodom. Slikovito rečeno, voćni zasad treba da bude „veseo“.
Osim ove mjere, koja predstavlja u stvari jedan zdrav i normalan put u voćarskoj proizvodnji, praktično ne postoji mjera suzbijanja ove štetočine koja bi dala prave rezultate.
Staro,dobrokrečenje
Krečenje stabala u kasnu jesen predstavlja pomalo zaboravljenu mjeru u našim zasadima. Mnogi voćari su u zabludi misleći da tretman crvenim uljem ili drugim bakarnim preparatima u proljeće isključuje potrebu za krečenjem stabala i kao da ih je sramota okrečiti stabla. Na malim površinama ova mjera ne bi smjela predstavljati problem, a ima nekoliko dobrih efekata: Smanjuje opasnost od izmrzavanja stabala i pojave „mrazopuca“, budući da bijela boja odbija sunčeve zrake i smanjuje grijanje debla tokom zimskih dana, posebno na južnim i jugo-zapadnim padinama. Krečenje predstavlja mjeru dezinfekcije debla jer djelimično uništava gljivice, lišajeve, prezimljujuća jaja i larve štetnih organizama koji sklonište nalaze u pukotinama debla, zatim odlaže kretanje vegetacije za oko 7 dana (što u voćarstvu zbog proljetnog mraza ponekad znači razliku između uspjeha i neuspjeha) i na kraju ima repelentno dejstvo na zeca i na potkornjake. Krečenje debla se naročito preporučuje za mlada stabla, koja su osjetljivija na izmrzavanje i na napad potkornjaka.Obilnođubrenjeinavodnjavanjeoštećenihstabala
Najbolji efekat postiže se na šljivi. Obilna prihrana azotnim đubrivima uz intenzivno navodnjavanje stimulišu obilan tok biljnog soka, koji praktično kreće da curi iz rupa na deblu koje su napravile štetočine. Sok na taj način može da uguši ubušene jedinke. Kondicioniranje biljaka đubrenjem preporučuje se i kod drugih voćnih vrsta, s tim da ima manje izražen efekat.
Uklanjanjenapadnutihbiljaka
S obzirom da insekt prezimljava u napadnutom stablu, suva stabla je potrebno ukloniti iz zasada prije pojave leta insekta, u jesen ili u rano proljeće. Ukoliko je u proljeće došlo do novih oštećenja, u slučaju S. Rugulosus, suva stabla treba ukloniti i spaliti već tokom juna, da bi se onemogućila pojava druge generacije. Takođe, tokom rezidbe potrebno je povesti računa da se uklone suve grane iz krošnje i da se orezane grane isitne drobilicom – mulčerom. Zasad i njegovu okolinu treba održavati urednim, bez hrpa granja, panjeva i sl.
- - - - - - - - - -
Ima i drugi deo ali nemogu da postavim
- - - - - - - - - -
neka neko lupi jedan post pa da postavim drugi deo posto moze maksimalono 10000karaktera u jednom postu.
vladale.rs
Član
nastavite gdin tintoreti
Tintoreti
Član
Zahvaljujem gos'n Vlado 
Scolytus rugulosus, ženka.
Xyleborus dispar, ženka
Klopkesaalkoholom
Prema dosadašnjem iskustvu, klopke sa etil alkoholom predstavljaju korisno oruđe u borbi protiv potkornjaka, a najčešće se koriste u svrhu praćenja njihovog leta.
Dokazano je da biljka oslobađa etanol kada je svježe posječena ili pod stresom. Do pojačanog oslobađanja etanola naročito dolazi u anaerobnim uslovima, kao rezultat prelaska sa aerobne na anaerobnu (fermentacionu) respiraciju biljke. Istraživanja gasnom hromatografijom su dokazala oslobađanje etanola u uslovima izloženosti biljke supmor dioksidu, ozonu, vodenom stresu i stresu nastalom lomljenjem i smrzavanjem (White, 1987.).
Primjera radi, u toku sezone 2010, ulov po jednoj klopci iznosio je i do 70 jedinki, što nije zanemarljiv broj. Na osnovu podataka iz literature, za praćenje leta potornjaka preporučuje se maksimalno 2-3 klopke po ha, a za kontrolu 8 klopki koje je najbolje postaviti po obodu zasada jer postoji bojazan od privlačenja insekta u zasad. Klopke treba postaviti rano, kada se temperature ustale na oko 15°C, što može biti već sredinom marta. Ukoliko se zakasni sa postavljanjem klopki, nakon što dođe do ubušenja one više neće biti dovoljno atraktivne insektu.
Ulov od preko 20 jedinki po klopci u toku perioda leta smatra se kritičnim i u tom slučaju savjetuje se primjena hemijskih mjera. Klopka za potkornjake može se jednostavno napraviti od ploče lima, plastike ili kartona premazane ljepilom za miševe ispod koje se okači flašica sa alkoholom koja na sebi ima bočne otvore za oslobađanje mirisa. Koristi se 95% etil-alkohol koji se može nabaviti u našim apotekama a prije sipanja u bočice treba ga razblažiti sa vodom u omjeru 1:1. Dopunjavanje bočica potrebno je vršiti svaka tri dana. Klopka se postavlja u visini gornje trećine stabla. Najčešće se ploče ofarbaju u crveno. Postoje izvjesne razlike u mišljenjima o tome koja boja ploče bolje privlači drvenara ili potkornjaka. Generalno, može se reći da se za drvenara koriste crvene ploče a za potkornjaka crne ili žute, iako će na osnovu ličnog iskustva obe boje ploča dati dobre rezultate kod obe vrste insekata. Izgleda da su klopke sa etanolom efikasnije u hvatanju drvenara.
Postoje brojne izvedbe ovih klopki: klopka sa ukrštenim pločama, klopka sa višestrukim lijevcima, klopka od flaše sa bočicom i fitiljom i sl.
Hemijskosuzbijanje
U pogedu hemijskog suzbijanja ove dvije štetočine, veoma je važno ustanoviti koja vrsta je prisutna u zasadu. Suzbijanje S.rugulosus najefikasnije se izvodi tretiranjem u periodu dopunske ishrane primjenom sistemičnih insekticida koji imaju i dobro kontaktno djelovanje kao što su neonikotinoidi (imidakloprid, acetamiprid, tiakloprid). Važno je da se tretiranje izvede odmah nakon prvih ulova u klopke, s obzirom da dopunska ishrana traje kratko. Tretman treba ponoviti nakon desetak dana. U oba tretmana preporučuje se dodavanje okvašivača.
Drvenar (X.dispar)
Za razliku od S.rugulosus, drvenar ne prolazi kroz period tipične dopunske ishrane jer se prije leta hrani gljivicom Ambosia u svojim hodnicima u stablu. To je razlog zbog koga je suzbijanje drvenara teže od suzbijanja malog voćnog potkornjaka. Ključan je pažljiv pregled zasada. U suzbijanju drvenara koriste se insekticidi koji imaju dobro kontaktno dejstvo (organofosfati i piretroidi) i koji se odlikuju dobrom perzistentnošću. Insekticid djeluje dvojako: s jedne strane cilj je da se na koru stabla nanese film insekticida koji kada ga insekat gricne prilikom ubušenja djeluje kontaktno-utrobno a bolji efekat se postiže kada se insekticid nanese na tijelo insekta u početnom momentu njegovog ubušenja. Iz ovoga se vidi da je situacija dosta problematična. Zbog toga, hemijske mjere u suzbijanju drvenara imaju veoma ograničen efekat pa se u literaturi često uopšte ne preporučuju.
Prilikom hemijskog tretiranja, treba povesti računa o kvalitetu aplikacije kako bi se insekticid što ujednačenije nanio na površinu kore. Treba koristiti visok utrošak vode (1000 – 1500 lit/ha) uz dodavanje okvašivača a tretiranje izvoditi po mirnom vremenu.
Kada je insekat već u drvetu, on je praktično zaštićen od hemijskih sredstava. Tretiranje sa insekticidima koji imaju izraženo djelovanje parama ne daje dobre rezultate. Može se raditi premazivanje debla četkom sa duplom ili troduplom dozom nekog piretroida (Decis, Karathe Zeon i sl.) ali rezultat je samo djelimičan i nedovoljan. Na malim zasadima i u uslovima slabog napada, u rupe na blago ošećenim stablima se injekcijom može ubrizgavati insekticid, najčešće tokom rezidbe čime se umanjuje brojnost prezimljujućih jedinki.
Postavljanjelovnihstabala
Napad insekta na zdrava stabla može se spriječiti postavljanjem lovnih stabala. Dužina ovih stabala može biti 1-2 m dužine a najčešće se koriste stabla koja su posječena prethodne godine. Postavljanje lovnih stabala se naročito preporučuje duž strane voćnjaka koja graniči sa šumom, a stabla se postavljaju na udaljenosti od 20 –ak m jedno od drugog. Stabla je dobro na više mjesta izbušiti da bi se omogućilo bolje oslobađanje mirisa koji privlači štetočine. Lovna stabla se postavljaju krajem marta i juna (za drvenara samo krajem marta) a uklanjaju i spaljuju u junu i oktobru. Ukoliko se ne uklone na vrijeme, ova stabla poslužiće za dalje razmnožavanje potkornjaka.
Feromonskeklopke/Predatorskiiparazitskiorganizmi
Iako je za S. Rugulosus izvršena izolacija feromona, pa i njegova komercijalizacija, upotreba feromonskih klopki nije našlo širu upotrebu kod proizvođača, već se hvatanje vrši uglavnom klopkama sa alkoholom. Takođe, pronađene su brojne korisne vrste bakterija, gljivica i insekata koji parazitiraju ili se hrane potkornjacima, ali još uvijek nisu ušli u komercijalnu upotrebu.
Na kraju, dobro je još jednom ukazati na to da se dobra kondicija zasada ne dobija samo tako što se u zasad baci tona đubriva po ha, već kao rezultat temeljnog, postepenog i stručnog pristupa u radu, odnosno poštivanju svih koraka u procesu zasnivanja voćnog zasada. Jedna izreka kaže: Sve što se radi nakon podizanja zasada svodi se na ublaživanje načinjenih grešaka. Ako se kaže da je čistoća pola zdravlja, za nas voćare bi važilo pravilo: dobra kondicija zasada je pola uspjeha ili još bolje, pola manje glavobolja.
KLIK za vecu sliku --->>>
Scolytus rugulosus, ženka.Xyleborus dispar, ženkaKlopkesaalkoholom
Prema dosadašnjem iskustvu, klopke sa etil alkoholom predstavljaju korisno oruđe u borbi protiv potkornjaka, a najčešće se koriste u svrhu praćenja njihovog leta.
Dokazano je da biljka oslobađa etanol kada je svježe posječena ili pod stresom. Do pojačanog oslobađanja etanola naročito dolazi u anaerobnim uslovima, kao rezultat prelaska sa aerobne na anaerobnu (fermentacionu) respiraciju biljke. Istraživanja gasnom hromatografijom su dokazala oslobađanje etanola u uslovima izloženosti biljke supmor dioksidu, ozonu, vodenom stresu i stresu nastalom lomljenjem i smrzavanjem (White, 1987.).
Primjera radi, u toku sezone 2010, ulov po jednoj klopci iznosio je i do 70 jedinki, što nije zanemarljiv broj. Na osnovu podataka iz literature, za praćenje leta potornjaka preporučuje se maksimalno 2-3 klopke po ha, a za kontrolu 8 klopki koje je najbolje postaviti po obodu zasada jer postoji bojazan od privlačenja insekta u zasad. Klopke treba postaviti rano, kada se temperature ustale na oko 15°C, što može biti već sredinom marta. Ukoliko se zakasni sa postavljanjem klopki, nakon što dođe do ubušenja one više neće biti dovoljno atraktivne insektu.
Ulov od preko 20 jedinki po klopci u toku perioda leta smatra se kritičnim i u tom slučaju savjetuje se primjena hemijskih mjera. Klopka za potkornjake može se jednostavno napraviti od ploče lima, plastike ili kartona premazane ljepilom za miševe ispod koje se okači flašica sa alkoholom koja na sebi ima bočne otvore za oslobađanje mirisa. Koristi se 95% etil-alkohol koji se može nabaviti u našim apotekama a prije sipanja u bočice treba ga razblažiti sa vodom u omjeru 1:1. Dopunjavanje bočica potrebno je vršiti svaka tri dana. Klopka se postavlja u visini gornje trećine stabla. Najčešće se ploče ofarbaju u crveno. Postoje izvjesne razlike u mišljenjima o tome koja boja ploče bolje privlači drvenara ili potkornjaka. Generalno, može se reći da se za drvenara koriste crvene ploče a za potkornjaka crne ili žute, iako će na osnovu ličnog iskustva obe boje ploča dati dobre rezultate kod obe vrste insekata. Izgleda da su klopke sa etanolom efikasnije u hvatanju drvenara.Postoje brojne izvedbe ovih klopki: klopka sa ukrštenim pločama, klopka sa višestrukim lijevcima, klopka od flaše sa bočicom i fitiljom i sl.
Hemijskosuzbijanje
U pogedu hemijskog suzbijanja ove dvije štetočine, veoma je važno ustanoviti koja vrsta je prisutna u zasadu. Suzbijanje S.rugulosus najefikasnije se izvodi tretiranjem u periodu dopunske ishrane primjenom sistemičnih insekticida koji imaju i dobro kontaktno djelovanje kao što su neonikotinoidi (imidakloprid, acetamiprid, tiakloprid). Važno je da se tretiranje izvede odmah nakon prvih ulova u klopke, s obzirom da dopunska ishrana traje kratko. Tretman treba ponoviti nakon desetak dana. U oba tretmana preporučuje se dodavanje okvašivača.
Drvenar (X.dispar)Za razliku od S.rugulosus, drvenar ne prolazi kroz period tipične dopunske ishrane jer se prije leta hrani gljivicom Ambosia u svojim hodnicima u stablu. To je razlog zbog koga je suzbijanje drvenara teže od suzbijanja malog voćnog potkornjaka. Ključan je pažljiv pregled zasada. U suzbijanju drvenara koriste se insekticidi koji imaju dobro kontaktno dejstvo (organofosfati i piretroidi) i koji se odlikuju dobrom perzistentnošću. Insekticid djeluje dvojako: s jedne strane cilj je da se na koru stabla nanese film insekticida koji kada ga insekat gricne prilikom ubušenja djeluje kontaktno-utrobno a bolji efekat se postiže kada se insekticid nanese na tijelo insekta u početnom momentu njegovog ubušenja. Iz ovoga se vidi da je situacija dosta problematična. Zbog toga, hemijske mjere u suzbijanju drvenara imaju veoma ograničen efekat pa se u literaturi često uopšte ne preporučuju.
Prilikom hemijskog tretiranja, treba povesti računa o kvalitetu aplikacije kako bi se insekticid što ujednačenije nanio na površinu kore. Treba koristiti visok utrošak vode (1000 – 1500 lit/ha) uz dodavanje okvašivača a tretiranje izvoditi po mirnom vremenu.
Kada je insekat već u drvetu, on je praktično zaštićen od hemijskih sredstava. Tretiranje sa insekticidima koji imaju izraženo djelovanje parama ne daje dobre rezultate. Može se raditi premazivanje debla četkom sa duplom ili troduplom dozom nekog piretroida (Decis, Karathe Zeon i sl.) ali rezultat je samo djelimičan i nedovoljan. Na malim zasadima i u uslovima slabog napada, u rupe na blago ošećenim stablima se injekcijom može ubrizgavati insekticid, najčešće tokom rezidbe čime se umanjuje brojnost prezimljujućih jedinki.
Postavljanjelovnihstabala
Napad insekta na zdrava stabla može se spriječiti postavljanjem lovnih stabala. Dužina ovih stabala može biti 1-2 m dužine a najčešće se koriste stabla koja su posječena prethodne godine. Postavljanje lovnih stabala se naročito preporučuje duž strane voćnjaka koja graniči sa šumom, a stabla se postavljaju na udaljenosti od 20 –ak m jedno od drugog. Stabla je dobro na više mjesta izbušiti da bi se omogućilo bolje oslobađanje mirisa koji privlači štetočine. Lovna stabla se postavljaju krajem marta i juna (za drvenara samo krajem marta) a uklanjaju i spaljuju u junu i oktobru. Ukoliko se ne uklone na vrijeme, ova stabla poslužiće za dalje razmnožavanje potkornjaka.
Feromonskeklopke/Predatorskiiparazitskiorganizmi
Iako je za S. Rugulosus izvršena izolacija feromona, pa i njegova komercijalizacija, upotreba feromonskih klopki nije našlo širu upotrebu kod proizvođača, već se hvatanje vrši uglavnom klopkama sa alkoholom. Takođe, pronađene su brojne korisne vrste bakterija, gljivica i insekata koji parazitiraju ili se hrane potkornjacima, ali još uvijek nisu ušli u komercijalnu upotrebu.
Na kraju, dobro je još jednom ukazati na to da se dobra kondicija zasada ne dobija samo tako što se u zasad baci tona đubriva po ha, već kao rezultat temeljnog, postepenog i stručnog pristupa u radu, odnosno poštivanju svih koraka u procesu zasnivanja voćnog zasada. Jedna izreka kaže: Sve što se radi nakon podizanja zasada svodi se na ublaživanje načinjenih grešaka. Ako se kaže da je čistoća pola zdravlja, za nas voćare bi važilo pravilo: dobra kondicija zasada je pola uspjeha ili još bolje, pola manje glavobolja.
Poslednja izmena:
Juce 27. 10. 13 nasao sam opet odrasku bubu zilogriza Capnodis. Ponovicu da je parcela u Sremskim Karlovcima (kod Novog Sada). Na TV i po literaturi videli smo da su kriticni letnji meseci jun, jul i avgust, ali ocigledno da zilogriz nema kalendar nego samo termometar, i cim je 23-24 stepena on funkcionise. Ovih dana bilo je i vise. Ovaj tip je tropski, i dosao je iz Afrike. Vec nagovaram prijatelje da odustanemo od novog kosticavog voca, gubici su strava cak i za nas koji ne zivimo od toga.
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Napada bas najvise visnje, pa tresnje, i svo ostalo kosticavo.
Kod mene u voćnjaku je sredio trešnje i mušmule.Ostalo je za sada O.K.
Napadaju upravo zdrava i vitalna stabla, treba im domacin na godinu dana, nekad i na dve. Ako se larvice ubuse u avgustu, do sledeceg leta se crv ne razvije dovoljno, pa ostaje da jede koren drugu godinu. Tek posle dve godine nekad izadje i presvuce se u bubu.
- - - - - - - - - -
Komsija, mislim da se malo i zataskava razmera svega, jer se uglavnom po medijima spominju stete po juznom delu drzave, a eto ga kod nas u Fruskogorju kao sodera. Nedostatak vlage, visoke temperature evo cak i sada u oktobru, i neefikasna hemija doprinose vrlo brzom sirenju ove posati. To leti, neznam kako spreciti dalje sirenje osim da nam se vrate vlaga i nize temperature.
Комадара
Član
Нисам знао да напада мушмуле.
vladale.rs
Član
društvo sad sam gledao na internet da se pojavio crveni crv nešto kao zilogriz i napada sve dunje orah šljive...a to je larva crnog leptira a krila su mu oivičena belom trakom bojom,kaze ima ga na jugu srbije.
IVAN ILIC
Član
Pravi postovi na pravom mestu sa odlicnim pratecim snimcima...
sit-anprc
Član
Jel ovakav. Ovog sam letos ulovio izbusio mi jednu kajsiju pa sam ga sliko da imam kao trofej.
Poslednja izmena od urednika:
zoransm
Član
koje voćne vrste napada? ja sam proletos imao jednu sadnicu koja je bila par meseci stara, osušila se i videlo se da je nešto bušilo stablo, a dole na zemlji su bili neki smeđi sitni ostaci, e sad da li je to bila piljevina kako je bušeno stablo ili je čak ličilo na neke smeđe sitne ljuspice, nisam skontao šta je. jel moguće da je to bio potkornjak?
Комадара
Član
Cossus cossus је врста лептира ако је вјеровати Зуки са ове странице
http://www.kurir-info.rs/panika-crveni-crv-razara-vocanjke-u-okolini-blaca-clanak-912573.
Мени се чини да сам виђао ове ружне лептире, страна 21 врботочац.
http://sjemenarna.com/download/GreenGarden72_PRESS.pdf
http://www.kurir-info.rs/panika-crveni-crv-razara-vocanjke-u-okolini-blaca-clanak-912573.
Мени се чини да сам виђао ове ружне лептире, страна 21 врботочац.
http://sjemenarna.com/download/GreenGarden72_PRESS.pdf
Poslednja izmena od urednika:
Evo još malo loših vesti i ekskluzive 
U jednoj trešnji staroj 25 godina, čovek je pronašao nekoliko ogromnih crva, trešnja se dve godine već muči, on prska, odseca grane i sad se osušila, on isekao i evo šta je našao, u službi nekoj kažu da je od nekog gundelja, isto kao žilogriz se ponaša, položi jaja u zemlju i kroz koren uđe, nisam mogao lepo da slikam jer je u teglici sa rakijom, ovo još i nije najveći primerak, izgleda bukvalno kao ovi beli crvi što ih ima sada u zemlji kad kopate, ali velik kao dva palca spojena uzdužno...
Mene sad zanima, kako ja recimo sad kad kopam rupu ili nešto i naiđem na belog ovakvog crva samo malog sa nožicama da znam od čega je tj treba li da se brinem da mi je zemljište zaraženo?
U jednoj trešnji staroj 25 godina, čovek je pronašao nekoliko ogromnih crva, trešnja se dve godine već muči, on prska, odseca grane i sad se osušila, on isekao i evo šta je našao, u službi nekoj kažu da je od nekog gundelja, isto kao žilogriz se ponaša, položi jaja u zemlju i kroz koren uđe, nisam mogao lepo da slikam jer je u teglici sa rakijom, ovo još i nije najveći primerak, izgleda bukvalno kao ovi beli crvi što ih ima sada u zemlji kad kopate, ali velik kao dva palca spojena uzdužno...
Mene sad zanima, kako ja recimo sad kad kopam rupu ili nešto i naiđem na belog ovakvog crva samo malog sa nožicama da znam od čega je tj treba li da se brinem da mi je zemljište zaraženo?
Poslednja izmena:
