Žetveni ostaci-biomasa kao energent za grejanje domaćinstva
- Začetnik teme bubiša
- Datum pokretanja
vojvođanin
Zaslužan član
Pre dve godine čovek iz Tomaševca je presovao sojinu slamu u Srbobranu za loženje.Kaže da mu se isplati i kada sabere sve troškove,opet je jeftinije od drva i uglja.Na zalost u okolini Zrenjanina se slabo (ja bar nisam imao prilike da vidim) seje soja tako da njena slama otpada u startu.
Svestan sam da na ovaj nacin postajem rob kotlarnice ali ipak mi je draze 500e u dzepu svaki mesec, a slama i cokanje su mi ostaci koje svakako imam.Nisam poljoprivrednik (dipl.pravnik mi je zvanje) a poljoprivreda mi je odmor od stranaka i budala po sudovima.(Naravno i ekstra prihod koji dobro dodje)
Gas je gospodsko grejanje( programiram tajmer i ne mislim) ali jako puno kosta.Kod kuce uvek imam nekog tako da ce valjda moci da ubaci balu slame ili dzak sa cokanjem.
Ovo ce mi biti prva sezona na ovakav nacin grejanja pa cu videti kako ce biti.
Samo se nadam da nece biti ono "Jedan probao pa se usro!"
KishRobert
Prijatelj Foruma
To moze samo biti dobro,nikako lose.
Žitna slama ima puno više pepela nego sojina. Ne može da izgori do kraja kao soja. Što se tiče toplotne moći sojina slama nije mnogo jača od žitne slame ali se ta toplotna moć meri po kilogramu ogreva, a bala žitne slame je mnogo lakša nego bala sojine slame, pa se zato javlja velika razlika u potrošnji bala.
Ovo važi i za presovani tulaj, i njegove bale budu dosta teške. Ljudi preporučuju da se balira tulaj koji je ovršen kombajnom, pa ima i čokanje koje duže drži žeravicu.
Ovo važi i za presovani tulaj, i njegove bale budu dosta teške. Ljudi preporučuju da se balira tulaj koji je ovršen kombajnom, pa ima i čokanje koje duže drži žeravicu.
Sishke
Novajlija
pozdrav
pregledam forume sa slicnim temama kao ova. Kao i mnogi ovde, grejao sam se na gas. Zbog cene sam se vratio na cvrsta goriva (drvo i sapurike). Na nesrecu (ali i na srecu) 15tak dana pre kraja grejne sezone mi procuri pec
. Zavrsio sam sezonu sa gasom tako da sad trazim novu pec. Posto se bavim poljoprivredom, imam svoju balirku i imam povrsine pod sojom i kukuruzom (koji cu da vrsem), logicno, predelio sam se za bio-masu.
Da li bih mogao dobiti vise informacija o tim pecima iz Simanovaca? Koja je cena za pec od 50tak kW?
hvala
pregledam forume sa slicnim temama kao ova. Kao i mnogi ovde, grejao sam se na gas. Zbog cene sam se vratio na cvrsta goriva (drvo i sapurike). Na nesrecu (ali i na srecu) 15tak dana pre kraja grejne sezone mi procuri pec
. Zavrsio sam sezonu sa gasom tako da sad trazim novu pec. Posto se bavim poljoprivredom, imam svoju balirku i imam povrsine pod sojom i kukuruzom (koji cu da vrsem), logicno, predelio sam se za bio-masu.Da li bih mogao dobiti vise informacija o tim pecima iz Simanovaca? Koja je cena za pec od 50tak kW?
hvala
Generalno na dugi rok treba za potrebe korištenja biomase planirat određene promene u sistemu grijanja i ulaganja u kuću.
Promene bez obzira na vrstu grijanja:
1. Dobar dio prisutnih ima instalirane stare sisteme, sa livenim i sličnim radijatorima, koji za svoj 'rad' trebaju visoku temperaturu vode i veliku količinu te.
Znam da košta, a ako ne ide drugačije, u slučaju nekog kvara radijatora, zamjenite ga sa novim limenim, pa vidite razliku.
2. Izolacija fasade, vrata, prozori.
Direkt u vezi grijanja biomasom
3. Akumulacija tople vode.
Za normalne potrebe grijanja objekta x dovoljno je možda 20-30 kW, u špici možda 40kW. Onda se 'za svaki' slučaj uzme peč od 50-60kW, koja ne gori na pola, više dimi, odžak se prlja i skuplja se čađ.
Peč ima najmanje gubitka, kad gori s punom snagom. obično nismo u stanju, da tu toplinu iskoristimo, pa nam voda zavrije. Tu energiju spremimo u akumulaciju, pa ju poslije polako koristimo.
Koliko vidimo tu na forumu raznoraznih uradi sam kemijanja, može akumulaciju na postoječe sisteme napravit vlastitim snagama dobar dio forumaša.
Treba nešto instalacijskog materijala, ventili za usmeravanje vode i pokoja pumpa.
Kolega je uzeo prošle zime novi sistem, griju preko 300 kvadrata. Stara potrošnja je bila oko 5000 litara lože. Sad troše oko 25 kubika drva. Nije bilo jeftino, a samo na uštedi grijanje, pokrije investiciju u tri zime. I još kažu da nisu ni s ložom imali toliko toplo. Lože jednom na dan.
Interesantno je u njegovom sistemu, da sve radi bez pumpe, samo na termodinamiku, a to možeš da si priuštiš sa novim sistemom, kad prilikom projektiranja i izrade komponenti lociraš izlaze i ulaze vode na traženom nivou.
Promene bez obzira na vrstu grijanja:
1. Dobar dio prisutnih ima instalirane stare sisteme, sa livenim i sličnim radijatorima, koji za svoj 'rad' trebaju visoku temperaturu vode i veliku količinu te.
Znam da košta, a ako ne ide drugačije, u slučaju nekog kvara radijatora, zamjenite ga sa novim limenim, pa vidite razliku.
2. Izolacija fasade, vrata, prozori.
Direkt u vezi grijanja biomasom
3. Akumulacija tople vode.
Za normalne potrebe grijanja objekta x dovoljno je možda 20-30 kW, u špici možda 40kW. Onda se 'za svaki' slučaj uzme peč od 50-60kW, koja ne gori na pola, više dimi, odžak se prlja i skuplja se čađ.
Peč ima najmanje gubitka, kad gori s punom snagom. obično nismo u stanju, da tu toplinu iskoristimo, pa nam voda zavrije. Tu energiju spremimo u akumulaciju, pa ju poslije polako koristimo.
Koliko vidimo tu na forumu raznoraznih uradi sam kemijanja, može akumulaciju na postoječe sisteme napravit vlastitim snagama dobar dio forumaša.
Treba nešto instalacijskog materijala, ventili za usmeravanje vode i pokoja pumpa.
Kolega je uzeo prošle zime novi sistem, griju preko 300 kvadrata. Stara potrošnja je bila oko 5000 litara lože. Sad troše oko 25 kubika drva. Nije bilo jeftino, a samo na uštedi grijanje, pokrije investiciju u tri zime. I još kažu da nisu ni s ložom imali toliko toplo. Lože jednom na dan.
Interesantno je u njegovom sistemu, da sve radi bez pumpe, samo na termodinamiku, a to možeš da si priuštiš sa novim sistemom, kad prilikom projektiranja i izrade komponenti lociraš izlaze i ulaze vode na traženom nivou.
markokurjega
Član
pozdrav
pregledam forume sa slicnim temama kao ova. Kao i mnogi ovde, grejao sam se na gas. Zbog cene sam se vratio na cvrsta goriva (drvo i sapurike). Na nesrecu (ali i na srecu) 15tak dana pre kraja grejne sezone mi procuri pec
Da li bih mogao dobiti vise informacija o tim pecima iz Simanovaca? Koja je cena za pec od 50tak kW?
hvala
Za 50 Kw neznam ,ali će mene moja od 40Kw koja je ujedno i najmanja (greje 200 m2) ,izaći 95000 din , juče sam zvao tu firmu da naručim.Sada pošto je gužva čeka se na peć oko 10 do 15 dana , a kako mi reče gazda firme u septembru cene idu gore.Poslaću ti broj na PP pa zovi da proveriš za cenu.
Sishke
Novajlija
Za 50 Kw neznam ,ali će mene moja od 40Kw koja je ujedno i najmanja (greje 200 m2) ,izaći 95000 din , juče sam zvao tu firmu da naručim.Sada pošto je gužva čeka se na peć oko 10 do 15 dana , a kako mi reče gazda firme u septembru cene idu gore.Poslaću ti broj na PP pa zovi da proveriš za cenu.
mnogo hvala na informacijama
markokurjega
Član
Evo je konačno stigla bilo je nekih zastoja pa sam čekao malo duže
rekreativac
Član
samo kad budes namestao pec podigni je od poda da ti je lakse izbacivati pepeo iz peci
Do pre nekoliko godina nisam mnogo obraćao pažnju na grejanje. Međutim od kad sam se preko nekih foruma upoznao sa raznim cakama vezanim za grejanje, ova oblast mi je postala izuzetno zanimljiva. Ne samo ono što mogu primeniti kod mene, već i uopšte sve o grejanju, i sad čitam i upijam sve što ima veze sa tom materijom. Jednostavno, to mi je postalo interesantnije od mnogih drugih oblasti kojima sam posvećivao svoje (internet) slobodno vreme...
Jedan moj poznanik je odlučio da od ove sezone pređe na grejanje na biomasu (baliranu slamu), i on će sam zidati od šamota svoj kotao. Majstor koji mu pravi izmenjivač je bio sa njim kod mene da vidi moj kotao, i tu smo razmenili mišljenja oko ovog načina grejanja. Ja sam im izneo moja iskustva i koja poboljšanja bih uveo na moj kotao, šta mi se na njemu ne sviđa i sl, a oni su mi ispričali kakav će biti koncept njihovog kotla. U mnogim stvarima smo se složili, ali u nekima i ne, pogotovo u dimenzionisanju akumulatora toplote... Jedan drugi moj prijatelj takođe ove jeseni pravi grejanje na baliranu slamu i to će biti kombinovani sistem za grejanje kuće i malog plastenika (proizvodnja cveća). I on ne kupuje fabrički kotao, već i njemu jedan drugi majstor pravi kotao. Jedva čekam da vidim kakve koncepcije su izabrali ti majstori i kako izgledaju ti kotlovi...
Zato bih ti @markokurjega bio veoma zahvalan da slikaš tvoj kotao i iznutra, tako da se vidi kako je rešeno ložište i izmenjivač, tj. kako idu dimovodni kanali, kako je rešeno čišćenje, kako je izvedena klapna za prvu potpalu i sl, a ne bi bilo zgore da staviš i dimenzije kotla (pogotovo ložišta i pepeljare)...
Jedan moj poznanik je odlučio da od ove sezone pređe na grejanje na biomasu (baliranu slamu), i on će sam zidati od šamota svoj kotao. Majstor koji mu pravi izmenjivač je bio sa njim kod mene da vidi moj kotao, i tu smo razmenili mišljenja oko ovog načina grejanja. Ja sam im izneo moja iskustva i koja poboljšanja bih uveo na moj kotao, šta mi se na njemu ne sviđa i sl, a oni su mi ispričali kakav će biti koncept njihovog kotla. U mnogim stvarima smo se složili, ali u nekima i ne, pogotovo u dimenzionisanju akumulatora toplote... Jedan drugi moj prijatelj takođe ove jeseni pravi grejanje na baliranu slamu i to će biti kombinovani sistem za grejanje kuće i malog plastenika (proizvodnja cveća). I on ne kupuje fabrički kotao, već i njemu jedan drugi majstor pravi kotao. Jedva čekam da vidim kakve koncepcije su izabrali ti majstori i kako izgledaju ti kotlovi...
Zato bih ti @markokurjega bio veoma zahvalan da slikaš tvoj kotao i iznutra, tako da se vidi kako je rešeno ložište i izmenjivač, tj. kako idu dimovodni kanali, kako je rešeno čišćenje, kako je izvedena klapna za prvu potpalu i sl, a ne bi bilo zgore da staviš i dimenzije kotla (pogotovo ložišta i pepeljare)...
markokurjega
Član
@ Milan 87
Napisao sam gore da greje 200 kvadrata i to je ujedno i najmanja peć koju proizvode ,cena je 95000 dinara
@ dukej
Biće slika iznutra i dimenzija samo sam sad u velikoj frci pa sam je stigao samo uslikati spolja, i naravno utisci ,o tome ću kad je probam.
Napisao sam gore da greje 200 kvadrata i to je ujedno i najmanja peć koju proizvode ,cena je 95000 dinara
@ dukej
Biće slika iznutra i dimenzija samo sam sad u velikoj frci pa sam je stigao samo uslikati spolja, i naravno utisci ,o tome ću kad je probam.
Dukej evo slike
evo i dimenzija
podaci na http://termingkula.rs/toplovodni-kotlovi-na-biomasu-slamu
isti su kotlovi kao i Varex (verovatno su iskopirali Terming)
i ja imam isti kotao kao i Marko
evo i dimenzija
podaci na http://termingkula.rs/toplovodni-kotlovi-na-biomasu-slamu
isti su kotlovi kao i Varex (verovatno su iskopirali Terming)
i ja imam isti kotao kao i Marko
Aha, znači to nije Termomont već neka druga firma iz Šimanovaca.
Taj kotao iz Kule sam gledao na sajmu i tad mi se učinilo da ima mali prostor za pepeo (koga kod slame ima baš dosta), kao i nepraktično mala (niska) vrata za čišćenje. Samo, sad što više razmišljam, nisam više siguran da nisam možda taj kotao iz Kule pomešao sa nekim drugim, koji pravi neki privatnik. Sećam se da sam i na štandu tog privatnika razgovarao sa gazdom i isto rekao i njemu, a odgovor je bio da su oni tek počeli da prave taj program kotlova na biomasu i da će vremenom usvajati iskustva i poboljšavati kotao...
Taj kotao iz Kule sam gledao na sajmu i tad mi se učinilo da ima mali prostor za pepeo (koga kod slame ima baš dosta), kao i nepraktično mala (niska) vrata za čišćenje. Samo, sad što više razmišljam, nisam više siguran da nisam možda taj kotao iz Kule pomešao sa nekim drugim, koji pravi neki privatnik. Sećam se da sam i na štandu tog privatnika razgovarao sa gazdom i isto rekao i njemu, a odgovor je bio da su oni tek počeli da prave taj program kotlova na biomasu i da će vremenom usvajati iskustva i poboljšavati kotao...
Kotao sam uzeo ovog proleca i jos nemam nikakva iskustva.
Dukej jesi li ti mozda balirao/lozio kukuruzovinu?
Niko nista ne govori o takvim balama.Planiram da upresujem 400 bala za probu.Svi govore da su zitne bale slabe za lozenje pa da vidim kako ce biti sa kukuruzovinom.
Dukej jesi li ti mozda balirao/lozio kukuruzovinu?
Niko nista ne govori o takvim balama.Planiram da upresujem 400 bala za probu.Svi govore da su zitne bale slabe za lozenje pa da vidim kako ce biti sa kukuruzovinom.
KishRobert
Prijatelj Foruma
Ovih danas su kod nas presovali stabljike od suncokreta.Radili su i vec prosle godine,kazu da su zadovoljni.
Zoran Kostović
Član
Pristalica sam ekonomisanja i štednje, ali me pomalo zabrinjava što će se sa oranica pokupiti i to malo organske materije. Ako se unosi malo stajnjaka, neka bar ti biljni ostaci zemlju učine zemljom. Izvinjavam se za
.
.@pajapatak
Nisam koristio baliranu kukurzovinu, ali znam ko jeste. Prvo su suncem pokupili kukurzovinu u tragove i potom balirali. I iskustva nisu dobra, nema kaloriju kao sojina slama!
E sad, ne znam kakva bi stvar bila ako bi se balirao samo trag iza kombajna pa da se tu pokupe i šapurike, odnosno da akcenat bude na šapurikama a da od ovog ostalog uđe u balu samo koliko mora. Neki forumaši su ovde rekli da je to super stvar. Ja sam razgovarao sa mojim kombajnerom (koji se takođe greje na baliranu sojinu slamu), i on kaže da bi možda mogao da namontira neke usmerivačke limove na kombajn pa da šapurike ispadaju u jednom uzanom tragu kako bi bilo olakšano njihovo kupljenje (baliranje). Samo, ja imam rezervu prema takvim šapurikama direktno sa njive, odnosno na procenat vlage u njima. Jedne godine smo doneli iz firme koja radi doradu semenskog kukuruza, jednu prikolicu tih lomljenih šapurika i bile su katastrofa za kotao i dimnjak (usmolile su ih samo tako). Sa šapurikama iz čardaka nema problema, greju k'o lude, mada ljudi i za njih kažu da prljaju odžak (ja takvih iskustava nisam imao).
@Zoran Kostović
Slažem se u potpunosti! Idealno bi bilo da se takav način grejanja koristi u poljoprivrednim domaćinstvima koja imaju veće površine zemlje, tako da se skupljanje biljnih ostataka sa njive izvodi periodično, svakih nekoliko godina (npr. svake četvrte godine). Problem je sad što takvo grejanje rade i ljudi koji nemaju veze sa poljoprivredom i onda samo naruče potreban broj bala kod majstora koji rade sistem bala u dvorištu. Tad se uleće u njivu bez pitanja i krade bez pardona. A da ne govorim o ovim velikim igračima koji baliraju one ogromne bale za sojaru (ili već koga, u individualne svrhe ih sigurno niko ne koristi), oni uleću u njivu čim vide nesečkane otkose. Prošle godine je bilo primera da ljudi nisu mogli da poseju žito jer ovi nisu pokupili te ogromne bale (doduše tu su dobili dozvolu za baliranje), a potom su po mokrom ulazili u njive šleperima i utovarivačima za te bale. Šta to znači za strukturu zemljišta ne treba pričati...
Nisam koristio baliranu kukurzovinu, ali znam ko jeste. Prvo su suncem pokupili kukurzovinu u tragove i potom balirali. I iskustva nisu dobra, nema kaloriju kao sojina slama!
E sad, ne znam kakva bi stvar bila ako bi se balirao samo trag iza kombajna pa da se tu pokupe i šapurike, odnosno da akcenat bude na šapurikama a da od ovog ostalog uđe u balu samo koliko mora. Neki forumaši su ovde rekli da je to super stvar. Ja sam razgovarao sa mojim kombajnerom (koji se takođe greje na baliranu sojinu slamu), i on kaže da bi možda mogao da namontira neke usmerivačke limove na kombajn pa da šapurike ispadaju u jednom uzanom tragu kako bi bilo olakšano njihovo kupljenje (baliranje). Samo, ja imam rezervu prema takvim šapurikama direktno sa njive, odnosno na procenat vlage u njima. Jedne godine smo doneli iz firme koja radi doradu semenskog kukuruza, jednu prikolicu tih lomljenih šapurika i bile su katastrofa za kotao i dimnjak (usmolile su ih samo tako). Sa šapurikama iz čardaka nema problema, greju k'o lude, mada ljudi i za njih kažu da prljaju odžak (ja takvih iskustava nisam imao).
@Zoran Kostović
Slažem se u potpunosti! Idealno bi bilo da se takav način grejanja koristi u poljoprivrednim domaćinstvima koja imaju veće površine zemlje, tako da se skupljanje biljnih ostataka sa njive izvodi periodično, svakih nekoliko godina (npr. svake četvrte godine). Problem je sad što takvo grejanje rade i ljudi koji nemaju veze sa poljoprivredom i onda samo naruče potreban broj bala kod majstora koji rade sistem bala u dvorištu. Tad se uleće u njivu bez pitanja i krade bez pardona. A da ne govorim o ovim velikim igračima koji baliraju one ogromne bale za sojaru (ili već koga, u individualne svrhe ih sigurno niko ne koristi), oni uleću u njivu čim vide nesečkane otkose. Prošle godine je bilo primera da ljudi nisu mogli da poseju žito jer ovi nisu pokupili te ogromne bale (doduše tu su dobili dozvolu za baliranje), a potom su po mokrom ulazili u njive šleperima i utovarivačima za te bale. Šta to znači za strukturu zemljišta ne treba pričati...
Sta mislite o ovakvom tarupu za kukuruz koji ubacuje usitnjenu biomasu u prikolucu koju vuce? Jes da je dvoredni, ali posto odmah vuce i prikolicu, mislim da bi ucinak bio zadovoljavajuci. Kuci bi se mogla napraviti/nabaviti presa sa pogonom na struju, koja bi pravila bale odgovarajuce velicine(mislim da mogu da prodju kroz vrata na peci).
Slika pozajmljena sa poljopartnera, ovih dana cu pozvati vlasnika da se raspitam bolje o kupovini.
Slika pozajmljena sa poljopartnera, ovih dana cu pozvati vlasnika da se raspitam bolje o kupovini.
