Žetveni ostaci-biomasa kao energent za grejanje domaćinstva

Slama nije kao drvo ili ugalj pa da u slučaju prevelike temperature može odložiti njeno izgaranje smanjenjem količine vazduha potrebnog za sagorevanje pomoću klapne regulatora promaje.

Ovaj zaključak potvrđuje i moje iskustvo sa loženjem bala sojine slame. Kad regulator promaje postavim tako da najveći deo bale izgori solidnim (ne punim) intezitetom pre nego što klapna pritvori vratanca na otvoru za dovod vazduha za sagorevanje, odnosno kad se klapna pritvori toliko da ostane otvorena manje od 1 cm, onda postižem temperature vode oko 80 stepeni. Bala na taj način izgori za nekoh 45-60 minuta ali temperatura vode sporije opada i dok ne opadne do npr. 40-tak stepeni (kada stavljam novu balu) prođe od 2 do 3 sata (zavisno da li je loženje na početku (ujutro) ili na kraju (uveče), odnosno koliko je ugrejana kuća a samim tim i oduzimanje toplote od radijatora). Pepeo u tom slučaju bude skroz sitan, fina prašina, što znači da je izgaranje bilo potpuno.

Međutim, tih 80 stepeni vode često znači pretoplo u kući (predimenzionisani radijatori), i onda se regulatorom promaje podesi da temperatura vode bude manja, npr. 65 stepeni. (Iako se na prvi pogled čini da je ta razlika od 15 stepeni mala, osećaj toplote u kući je ogroman u odnosu na slučaj kad kroz radijatore ide voda od 80 stepeni.) Sa tako podešenim regulatorom klapna se pritvori mnogo brže i veliki deo bale još nije izgoreo. Plamen se tada drastično smanjuje, često i potpuno nestane, odnosno ostane samo proces ugljenisanja slame što je praćeno obilnim dimom na dimnjaku. Ponovnim otvaranjem klapne plamen se ponovo propaljuje i tako ide taj proces. Logično je za očekivati da se tako proces izgaranja produžuje, odnosno da se duži vremenski period može održavati sagorevanje jedne bale. Međutim, to je logično kod drva i uglja ali kod slame se pokazalo da jednostavno nestane energenta, dobar deo energije izađe kroz onaj gusti dim i ne bude iskorišćen. Kod takvog gorenja, vremenski period dok voda ponovo ne spadne na onih 40-tak stepeni bude kraći nego u prvom slučaju i to vuče za sobom veću potrošnju bala. Pošto bala izgori iza nje ostaje takav pepeo da se jako lepo uočavaju konture slame koja se raspada pri dodiru (kad raščarakam pepeo pre stavljanja naredne bale) ili čak i ne raspada, i to ukazuje na nepotpuno sagorevanje odnosno smanjenu efikasnost da se izvuče najviše toplotne energije iz jedne bale.

Sa dve bale se dobija u jako kratkom vremenskom periodu jako puno toplotne energije i bojim se da će tad regulator promaje još brže zatvarati klapnu i činiti peć još manje efikasnom (a na stranu sad još i to što će se time prouzrokovati povećano stvaranje smole). Međutim uz akumulator toplote loženje dve bale od jednom postaje velika prednost i za duplo kraće vreme se može dostići potrebna temperatura u akumulatoru što donosi na komforu jer čovek manje vremena provodi pored kotla.
 
preneću mu tvoje zapažanje,sumnjam da je on spreman sad da kupuje i akumulator toplote.....
kod mena npr. da bi u ovakvom periodu kad je temperatura spoljna oko -10 treba u kotlu da bude 65 do 70 stepeni da bi u kući bilo toplo 23-24
zanimljiv stvar je da vi sa balama možete da nagurate u kotlu 80 stepeni dok ja bez sušenog ili kamenog uglja nemogu,znači samo drva i čokovi 70,naravno pričam kada je tem.napolju -10 i niže
 
Temperaturu od 80 stepeni lako dostižem već od druge bale, sa prvom stižem do oko 65 stepeni. Da ne bude zabune, uz balu u svakom loženju dodajem i malo šapurika. Takođe ću još napomenuti da ima i razlike koja se soja koristi. Imam nešto bala od Gorštaka i od novosadskih sorti. Gorštak nabija veću temperaturu. Regulator promaje na kotlu je neki stari i ima podeoke 0-7. Lančić sam tako podesio da na 4 dobijam temperaturu vode oko 80 stepeni a na 5 ide i do 90. Naravno ovo treba uslovno shvatiti. Ukoliko nema ogreva u kotlu, može regulator biti i na 7 neće se postići ta temperatura. Konkretno, kod mene to znači da kad stavim pola džaka šapurika (slikaću kasnije te džakove) i dobru veliku suvu balu (bale su mi nejednake, od 70-100cm, neke su malo i vlažnije, što zbog toga što su iz donjeg reda u kamari, što zbog toga što je ponjava malo propustila), i ako balu stavim dok se voda nije ohladila ispod 40-45 stepeni, onda lako postižem pomenute temperature.
Meni su bale složene u kamaru i onda jednom mesečno otkrijem tu kamaru i prebacim dvestotinjak bala u jedenu šupu i iz nje onda uzimam bale svakih dva tri dana. Time izbegavam često otkrivanje kamare a i blato jer je kamara u bašti a ova šupa je na betoniranom delu. Dok prebacim tih dvestotinjak bala naotpada trina od tih bala bar u količini od 1-2 bale. Onda sam prošli put tu slamu u rinfuzi ubacio u kotao i zbog toga što je tu bilo izmešano i smrznutog snega otvorio sam donja vrata da bolje gori i smetnuo to sa uma dok sam ponovo zašuškavao kamaru. Srećom, u poslednji čas sam se setio otvorenih donjih vrata i kad sam došao do kotlarnice temperatura vode je bila 95 stepeni a u kotlu se čulo kloparanje. Odmah sam ih zatvorio i spustio klapnu i temperatura je prestala da raste a potom polako i da se spušta. Ovo sam samo naveo kao primer da sojina slama može da oslobodi veliku količinu toplote. I član Bubiša mi je pričao da i kod njega može lako da sa balom postigne velike temperature. Pretpostavljam da nije otprilike navedeno da je taj kotao 60kW, odnosno da sojina slama u toj količini može da oslobodi toliku količinu energije.

Što se tiče radijatora, imam aluminijumske i jedan manji deo livene radijatore sa rebrima. Ukupno imam 313 rebara ali je trenutno zatvoreno nekih pedesetak jer nema potrebe da npr. u predsoblju i sobama koje se ne koriste bude 24-25 stepeni. Rebra aluminijumskih radijatora su od 50 i 70 cm a livenih od 60cm.
 
Posto imamo dosta kukuruza za grejanje koristimo sapurike (cokove, kocanjke ) i odlicne su za grejanje ali je problem dimnjak jer se od njih stvaraju naslage na njemu. Ponekad ubacujem po dva ili tri garvana ali nisam siguran da ima efekta u dimnjaku.
 
robins je napisao(la):
Posto imamo dosta kukuruza za grejanje koristimo sapurike (cokove, kocanjke ) i odlicne su za grejanje ali je problem dimnjak jer se od njih stvaraju naslage na njemu. Ponekad ubacujem po dva ili tri garvana ali nisam siguran da ima efekta u dimnjaku.
Kliknite za proširenje...

Mesavina nafte i benzina i resen problem, pali dimnjak! Ali budi u blizini da nesto ne krene po zlu!! Ja palim kad pada kisa ili sneg tako da varnice ne odnese vetar komsiji!
 
Ma nije mi zgodno da se penjem na krov a palio sam ga odozdole sa natron vrecom koju natopim naftom. Prosle zime se upalio sam i izbijala vatra 3 metra iz vrha kao na mlaznom avionu kad upale forsaz. Posle toga je bio cist kao da je nov.
 
Pa ja ga odozdo palim, naspricam plasticnom flasom kroz otvor na kotlu i kad se upali dole plamen hvata smolu sve do gore... e onda sacuvaj boze, k'o da je mlaznjak.
 
To je jako opasno raditi, može doći do oštećenja dimnjaka. Kod moje sestre su u šporet ložili otpad od iverice (dobijen u jednoj stolarskoj firmi) a ona pravi jako velike temperature i dimnjak se samozapalio. To je bilo za doček Nove godine. Umesto vatrometa ukućani su gledali raketu iz dimnjaka a zet i ja smo gledali grede u tavanu da ako nešto krene naopako da gasimo! Nezaboravan doček! :D

Svima koji bi da pale sami svoje dimnjake, preporučujem da pročitaju malu diskusiju sa jednog drugog foruma.

http://www.samsvojmajstor.com/Forums/viewtopic/t=2282.html

@ KishRobert

Ovo mi je prva sezona da se ovako grejem a imam pripremljene šapurike od kukuruza iz čardaka od 10m. Pored kotla, šapurike se koriste i za smederevac na kom se kuva i greje letnja kujna (ono letnja mož' i da se izostavi jer se koristi cele godine). Nadam se da će biti dovoljno do kraja zime a ne bi bilo loše da pored ovoga kupim još jednu prikolicu šapurika. U tom slučaju bih mogao opušteno čekati zimu jer sa povećanjem količina šapurika u loženju povećavam interval između dva loženja.
 
antune hvala ali mislim da nece nista bolje ili drugacije uraditi od nas... nije da potcenjujem njih ali mislim da dovoljno dugo cistimo odzake i da ih dobro poznajemo tako da nema potrebe za dimnjicarom.
 
dal se to meni cini ili fali jedan moj post u kom sam pisao kako cistimo... nema veze. evo juce sam jednog cistio i sve je ok... hvala urban, uvek se trudimo da budemo pazljivi kad je to u pitanju.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh