Danas sam radio jedan od po meni najodvratnijih poslova što mi spada u "opis radnog mesta" kao članu porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Danas sam, dakle, išao da rasturam sasušeni golubiji izmet na lucerišta i strništa rasturivačem za veštačko đubrivo. Joj te prašineee!
Slučajno su baš tada naišli i poljočuvari. Valjda su pomislili da je dim. Onda možete misliti koliko je te prašinčuge bilo. Odvratnije je bilo sad pri rasturanju nego kad sam čistio tavan. Tada sam radio sa maskom, a sad sam mislio da mi ne treba jer je na otvorenom prostoru. Uh, kako sam se prešao! Evo, još uvek iskašljavam sivo.
A tek kvarovi - zastojiii... Nađe se uvek u tom đubretu koješta. Malter i drvce nisu problem, zdrobi to rasturivač, ali naleti i po koja ciglica, parče betona ili neki metalni predmet što mi obavezno otkine šraf na krstu kardana. Bolje i to nego da nešto drugo pokrje ili usuče.
--------
Toliko o gadostima, što se mora nije teško... Nego, juče šta sam radio! Da ne bude sad opet kako drug Indijanac zna samo za O-ruk! i gadosti svakakve.
Došla koleginica iz Kanade na odmor pa se društvo dogovorilo da se ispeče roštiljče i napravi drugarsko veče u njenu čast.
Al je bilo super! Hteo sam da vidim kako to izgleda biti otmen jednom u životu svom pa sam pio koktele. Sip'o sam u kriglu svega što se na stolu moglo naći(džin, sangrija, šveps, kola, pivo i vinsko sirće iz karafingla) i to pio celu noć. Bilo je ludo, ponavljam - LUDO i nezaboravno.
Jbg, kad volim da se ožderavam kao krmak.