Šljiva

svuda ima tih podela u ceni na teritoriji srb. za sve kulture, ratarske, povrtarske, vocne.... drzava evidentno daje akcenat tu gde ubira najvise pdv-a. u jacim krajevima, zavisno od kulture i poseda. nema sluha za nas male i srednje da kazem zemljoposednike. a takvih je najvise sa dedovinom od 2- 3 do 6-7ha.
 
brka45 je napisao(la):
Teško će ti on pomoći. Skoro da je beskorisatan.
Precizniji su ti ova dva načina:
1. Umočiš prst u kominu i oližeš. Ako i malo osetiš da sladunja, još nije gotovo. Ne znaš koliko ima šećera još, al bar znaš da ga ima.
2. Refraktometar ti jedini može tačno odrediti koliko šećara ima u komini.
Kliknite za proširenje...
Na koji način se refraktrometrom kontroliše šećer u komini,koje su vrednosti za razne vrste voća?

Sent from my moto g(9) play using Tapatalk
 
Pojma nemam kako radi, malo se kapne i on očita na skali, ko na termometru, tačno koliko šećera ima. Malo je skuplja ta igračka, ali mnogo dobra stvar. Ja je nemam, ali kad kupujem grožđe sa njim merimo kolko šećera ima. Nebitno je koje je voće u pitanju, samo da je sok.

Kod šljive me ne interesuje početna vrednost šećera. Ako je dobro zrela, računam da ima oko 13% šećera, tj. na tonu šljive, kad se prepeče bude oko 130l razblažene rakije koja se može piti, u suštini koliko izađe to mi je.

Kad je vrenje završeno proverim metodom ukusa. Ne samo da utvrdim da li sve savrelo, nego da procenim da nije i krenulo vrenje u pogrešnom smeru, da nije prekiselo ili povuklo neki smrad... Tako svaku kacu ili bure pre nego u kazan uđe.

Širometar radi na gustini soka. Ako nije lepo proceđeno ume da slaže za dosta. Ne kaže se orjentacioni tek tako.
 
Prilikom vrenja se oslobađa ugljen dioksid. Otvoriš bure, kresneš upaljač i spuštaš prema komini. Na početku dok je vrenje burnije ugasi se čim kreneš spuštati, poslije se granica pomjera. Kad je pri kraju ili je završeno možeš plamenom dodirnuti kominu.

Tek tad provjeravam širomjerom, neda mi se svaki dan cijediti sok.

Inače, ovih dana kad su visoke temperature, a ne ubaci se sve isti dan zna se desiti da se proces vrenja znatno razlikuje od bureta do bureta. Meni je prije par godina jabuka završila vrenje za 6 dana, a ona mljevena dan kasnije bila tek na 60%. Tad je bilo da se miksa iz više buradi da se ujednači masa i treći dan u kazan.
 
Philbi - Tako isto i ja radim ali ne koristim sirometar . Svaki dan mesanje motikom posle ubacivanja kvasca i secera . Oko sljive je lako . Ne treba ni upaljac . Kada se vrenje zavrsi , gusti deo propadne dole i pogledom u bure se vidis sam ti ( kao ogledalo ) . Ne mora se odmah peci . Posle toga se lepo zavije poklopac i peces kada stignes .
 
Taj gusti deo na sebi ima deo koji je oksidirao, ubuđavio se, struno... i taj deo prvih nekoliko cm sa vrha se skida pre pečenja. Možeš zamisliti kada se to pomeša sa čistom kominom i sve zajedno sipaš u kazan, dali će rakija imati neku manu???
 
Nema budji o kojoj pricas kada se komina svaki dan mesa sa motikom . Ti ocito onda ne mesas pa posle izvesnog vremena skines tu koru i bacis to pre pecenja .
 
Banat013 je napisao(la):
Nema budji o kojoj pricas kada se komina svaki dan mesa sa motikom . Ti ocito onda ne mesas pa posle izvesnog vremena skines tu koru i bacis to pre pecenja .
Kliknite za proširenje...
Nema budji istina ako se mesa svaki dan, ali zato svakim unosom svezeg vazduha u kljuk dodajes kiseonik i sa njime proces fermentacije secera u alkohol ide dalje i umesto da dobijas alkohol ti dobijas sircetnu kiselinu - srazmerno tom unosu kiseonika
I onda sta mislis ko je manje alkohola dobio on sto nije mesao pa skinuo pogacu i bacio ili ti sto si mesao?
Ali opet napomena najveca steta se pravi kod odvajanja u prepeku.
 
Ne bi trebali kominu mešati sa motikom, ipak je to metal, koji je nepoželjan za te svrhe. Napravite neki mešač od čistog drveta koji je prikladan za mešanje komine!
 
Postovani clanovi ja sam Predrag Jeremić iz Mola, pocetnik sam u bavljenju vocarstva imam vocnak lesnika, sljiva i sad kajsija ba bi mi dobro dosle smernice oko odrzavanja i tretiranja vocaka za sto bolji prinos unapred hvala svima.
 
Poštovani članovi, nov sam u ovoj grani poljoprivrede
Planiram da zasadim 70 stabala šljive u Crnoj Gori, Tivat
Iskopane su rupe bagerom 3x3, rupe su 80x80
Zanima me koji oblik krosnje predlazete i vrste za sadnju
Zasad je za sopstvene potrebe i planiranu kucnu proizvodnju rakije
 
Mihailo1996 je napisao(la):
Poštovani članovi, nov sam u ovoj grani poljoprivrede
Planiram da zasadim 70 stabala šljive u Crnoj Gori, Tivat
Iskopane su rupe bagerom 3x3, rupe su 80x80
Zanima me koji oblik krosnje predlazete i vrste za sadnju
Zasad je za sopstvene potrebe i planiranu kucnu proizvodnju rakije
Kliknite za proširenje...
Najbolje je da se obratiš nekom od profesora u poljoprivrdenom fakultetu u Podgorici ili u nekoj poljoprivresnoj strucnoj službi. Takp bi saznao koja je sorta šljive najbolja za podneblje na kojem želiš da je uzgajaš.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh