Šljiva

Evo mene ponovo,ako ima voljnih da mi odgovore.
Pre oko dva meseca sam prekratio sadnice posadjene prosle zime na 70 cm.Razvile su se grancice na nekima samo oko 5 cm, a na nekima oko 20 cm.Pretpostavljam da je jos rano za formiranje krune.Interesuje me da li je ove, prve godine potrebno raditi ista oko odrzavanja vocnjaka osim freziranja,da li je potrebno prskati...
Hvala

---------- Poruka napisana u 13:21 ---------- Prethodna poruka je at 12:07 ----------

Zaboravih da napisem da se radi uglavnom o sljivi,mada ima malo i jabuka, krusaka, breskvi...
 
Poslednja izmena:
ironman je napisao(la):
,

....Taj proces da bi zapoceo zahteva minimalnu temperaturu od svega nekoliko stepeni ali da bi se odvijao bez zastoja optimalna je preko 15. I previsoke temp mogu da stete ali u poslednje dve godine problem su bile niske temperature u toj fazi. polenovo zrnce onako sitno i neugeldni klija, krene onako slabasna nit, a onda temp spadne, rast stane, opet kreni ,stani. i ..propadne
Zametanje je deoba, umnozavanje oplodjene celije, tj formoranje ploda. I to naravno moze da bude problem ali ipak je faza oplodnje najrizicnija.......
Kliknite za proširenje...

evo sada sam cesljao svoju arhivu, a zatim internet: U poslednjih pet godina prosecna temperatura u vreme cvetanja je bila skoro uvek iznad 10. Max dnevne su uglavnom bile oko 19 pa i vise, par daana su mozda bile nize i to u kisnim danima. Min nocne uvek iznad 0 (sem ove godine). Od proceno 5-6 dana kada je sljiva bila u cvetu, polovina je bila kisnih. Prosecna brzina vetra nije prelazila 10-11km/h.
E sad ovi svi podaci su za aerodrom Nikola Tesla (ja sam u Kragujevcu), znaci vetra je obicno kod mene sporiji, temp slicne, kisa moze biti u isto vreme alio i ne mora (da pretpostavimo da je slicno).
Posebna je 2007, sve vreme cvetanja je bilo bez kise max tem 17,, vetar do 13kmih. I bas te godine sam imamo odlican rod, slucajno ili ne?. Ok sada ce te svi reci eto, sve je jasno razlog je nepovoljni vremenski uslovi (kisa)
ALI...DA LI JE BAS TAKO?. Mislim postoje i drugi vocari, ne verujem da je bas kod svih bila slicna situacija sto se tice roda, kao kod mene.


....Laki, sta raditi, tj sta bih ja radio da sam na tvom mestu.
Prvo bih se pomirio sa sudbinom da je rana problematicna sto se rodnosti tice (ali je zato rana i moze lepu cenu da postigne), oko oprasivaca ne bih razmisljao jer ocito da ih ima posto su postojale godine kad je na tom mestu u tim uslovima rodila. Rezidbu bih malo redukovao i navijao da se sledece godine sve sklopi i da ona lepo rodi.
Ja bih tako a ti kako hoces, srecno.
Kliknite za proširenje...

sto se svodi na molitvu..?:osmeh:
A sta ti ovo znaci redukovao rezidbu? Mislis da bi trebalo da rezem ostrije ili manje? a sta mislis o onom predlogu sa Boraxsom?
 
Vanjapanic, razvedi te mlade grančice čačkalicama, a kasnije kad narastu pinsiraj da im zaustaviš rast u dužinu i uvrni da ih oboriš. Normalno zaštita mora biti protiv grinje da kasnije ne dođe do metličenja.

Laki5yu jesi li radio analizu lista?
 
Mislim postoje i drugi vocari, ne verujem da je bas kod svih bila slicna situacija sto se tice roda, kao kod mene. ​
Kliknite za proširenje...

Plodonosenje voca je stravicno komplikovan menanizam zavisan od neborjeno mnogo faktora, pa tako da se sa apsolutnom sigurnoscu ne moze tvrditi nista bez veoma ozbiljnih visegodisnjih analiza i pracenja svakog pojedinacnog vocnjaka, ili cak svakog pojedinacnog stabla.
Ali sto se prakse tice to je nepotrebno, za prakticno vocarenje, pa i ono intenzivno takva istrazivanja zaista nisu neophodna. Dovoljno je da se nekoliko pretpostavki potvrdi, da se nekoliko parametara sloze da bi se zakljucak izveden na takav nacin smatrao ispravnim.
Kod tebe su se vazne stvari poklopile (genetika sorte i vremenskiuslovi) dakle tu se sa velikom verovatnocom moze zakljuciti sta je razlog.
Da li je to dovoljno u nekim naucnim radu, u nekom naucnom istrazivanju? Nije, z ato se moraju pribaviti relevantniji dokazi od pretpostavki ali, rekoh, za praksu je to dovoljno.

sto se svodi na molitvu..?:osmeh:
Kliknite za proširenje...

Ona makar nije skupa :)

A sta ti ovo znaci redukovao rezidbu? Mislis da bi trebalo da rezem ostrije ili manje?
Kliknite za proširenje...

Manje da rezes. Rezidbom, neminovno, uklanjas deo rodnih pupoljaka a posto rana ionako nema toga previse bolje je ne bacati ih. Na drugoj strani jaka rezidba potstice vegetativni na ustrb generativnog razvoja.
Bor (preparat borax) je neophodan element narovito u fazi oplodnje i svakako nije lose koristiti ga. Mozes da pribavis i stimulatore oplodnje, oni takodje sadrze bor i pomazu ali ne ocekuj cudo ni od njih.
 
Slažem se da ne treba analiza i da je genetska predispozicija težeg zametanja u kombinaciji loših vremenskih uslova razlog za č. ranu u konkretnom slučaju.
 
Pa odlomiš mladi vrh oko 5 cm kad grana naraste do željene dužine. Onda će krenuti u razgranjenje.
Za suzbijanje grinje koristim Actaru. Pokazala se vrlo efektivnom.

Laki, uradi analizu, možda ima neki manjak elemenata koji bi mogli imati veze sa slučajem. Mada je vjerovatno kombinacija gore opisanog.
 
ne nisam, jos uvek neznam ni gde to mogu da uradim.
Kliknite za proširenje...
Pa ne verujem da u Kragujevcu to mozes da uradis. Beograd, Novi Sad..poljoprivredni fakulteti
Retko se to radi i nije jeftina analiza ali nemas potrebe, stvarno.
To je analiza koja zapravo pokazuje da li biljka uzima ono sto se nalazi u zemljistu, ili zbog nekog problema ne moze da koristi ono sto joj jena raspolaganju. Dakle folijarnoj analizi mora da prethodi analiza zemljista i to ne samo osnivna (P, K, pH i humus) vec detaljnija.
Ako se utvtrdi negativna korelacija kod nekog elementa (ima ga u zemljistu ali ne u listu) sto je retkost, onda se traze uzroci za tako nesto.
Dosta zahtevna analiza koja podrazumeva precizno uzorkovanje, ne bilo koji list, cak za oderdjene elemente odredjeni delovi lista, (za fosfor recimo peteljka) ne u bilo koje vreme, ne za svaki elemenat isti uzorak i jos dosta toga, i radi se ili u visokointenzivnim zasadima ili u specificnim situacijama.

Vocar, jesi li ti radio folijarnu analizu?
 
Nisam, nemam potrebe. Ali ću se potruditi da uradim analizu vode koju koristim za navodnjavanje.

Evo par fotografija č. rodne, gdje primjenjujemo rez ljetorasta na patrljak, što daje dobar rezultat. Znam da ima grana koje treba izbaciti i koje više nemaju mjesta u krošnji, ali orezivanjem nje na način kako je to jedan profesor rekao, koga sad ne bih da reklamiram, dokazalo se kao pravo rješenje. Čačanska rodna i najbolja imaju uočljive specifičnosti u genetici što se odražava na njen razvoj i drugačiji način uzgoja.

 
Poslednja izmena:
Ali ću se potruditi da uradim analizu vode koju koristim za navodnjavanje.
Kliknite za proširenje...
Uh analize jbt!
To i folijarna ko bog i sesirdzija.
Al dobro, ako ti to daje osecaj nekog viseg stupnja vocarenja ok.
Kao sto je slucaj sa onom slikom klopke, par evra i imas osecaj da si profesionalac :)
Nego jesi li naucio kako se koristi klopka?

Lepo ti izgledaju sljive, malo prerodila ali to cacanska rodna hoce, treba to malo bolje kontrolisati.
Mada razumem, za bolju kontrolu treba vise vremena, tj para, a cacanska rodna jeftina, ne isplati se.
Doduse na taj nacin razmisljaju profesionalci, zaljubljenijke i hobi vocare finansijski efekat i ne zanima previse, oni mogu i jeftinu sljivu u gust sklop ako im se tako svidja..
 
U vezi analize lista......
ironman je napisao(la):
Pa ne verujem da u Kragujevcu to mozes da uradis. Beograd, Novi Sad..poljoprivredni fakultetiRetko se to radi i nije jeftina analiza ali nemas potrebe, stvarno........
Kliknite za proširenje...
drugim recima mani se tog posla sa analizom lista.
nego...hajde da nauku stavimo malo po strani i da cujemo na pr. iskustvo nekoga ko ima cacansku ranu, odnosno koji program zastite i prihrane sprovodi u periodu od pocetka vegetacije pa do ploda velicine, recimo, lesnika.
i druga stvar kakva je cacancka najbolja u poredjenju sa cacanskom ranom u pogledu oprasivanja i zametanja ploda?

I na kraju hajde i ja da prikazem par nesto lepsih slicica:
eg2Mz.jpg
2Ttf.jpg
 
Danas sam video da ima plodova koji su počeli da dobijaju ljubičastu nijansu sličnu kao kad zri, ali ustvari trule i odpadaju lako. Da li je samo kiša uzrok tome?
 
najverovatnije loša oplodnja ili zametanje tj vremenski uslovi u tim fazama, ono što smo pričali malo unazad..poživeli su koliko su uspeli i sad ćao...mada zvuči malo neverovatno da su preživeli do te faze i sad otpadaju..nemaju rupice ni crve unutra pretpostavljam?
 
Sa ljepoticom se to svake godine dešava pa opet ima najbolji prinos od svih sorti. Kad nađem slike od prošle godine postaviću.
 
Nisu imale crve ili neka oštećenja, stoje zajedno sa ostalima samo tako po neka se ofarbala i truli, a kad je pipneš odpada. Mene je začudilo što su već toliko porasle, mislio sam da su već u odmakloj fazi razvoja, zato sam i posumnjao da je samo kiša razlog (koja nikako više da prestane,'ebo je ja!).
 
pa voće i jeste osetljivo na trulež kad menja boju pa nadalje a padaju kiše, oprskaj fungicidom za trulež ploda, a vidiš to je i do sorte..meni stenlej svake godine opadne jedno 20 posto i to malo pred branje, to uspevam da prodam nakupcima na pijaci, ima srećom dosta ljudi koji šljivu vole da jedu nazelenu, doduše zaražena je i šarkom, jel to normalno za stenlej ili ima neke pomoći?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh