Upravo tako, laka je to matematika... Još jedan komšija na Kosovu ima 100 stabala a i komšija preko Drine ima 50. To je još 150 stabala sa kojih plodovi lako i jeftino stižu u Srbiju. Pa još neki komšija iz Albanije ili Argentine i Čilea i onda komšija i ja u Srbiji moramo da damo šljivu za 10 dinara.
Ali komšija i ja planiramo da se udružimo, svako veče pričamo o tome ispred prodavnice. Kaže da će da da kuću pod hipoteku čim je nasledi od oca. A otac od dede. I čim sredi katastar jer i majka mu ima neki miraz a i stric mu se još vodi na tu adresu.
Ja ću da dam pod hipoteku ceo voćnjak ali ga u banci prihvataju kao njivu šeste klase a dobra zemlja. Ko da se petlja po katastrima da to ispravlja. A i sudim se deset godina sa bratom oko međe pa dok se to završi... A sudim se i sa Miletom Perinim jer me tužio da mu prolazim preko njive traktorom jer neće da me pusti pa moram stalno da mu sobaljujem plot. A okolo imam pet km pa ko će toliko gorivo da plati. A tu je prolazio i moj otac i deda i pradeda.... i sad on našao da mi zabranjuje...
A i taj okolni put je asfaltiran i do njive ima struja i voda pa milina da navodnjavam jeftino... u šta ja pričam kakvi asfalti kakvi bakrači... izrovano ne može da se prođe posle prve dobre kiše a kanali za zaivanje i odvodnjavanje nikad nisu ni iskopani iako je vrpca pet šest puta presecana...
A pametni ljudi u susedno selo se udružili i dali pod hipoteku imanja i kuće pa krenuli da rade sa jednom firmom i predali rod al mangup im nije isplatio pare i zatvorio firmu i sad nemaju nikoga ni da tuže... a iz banke stižu uplatnice...
I tako... pričamo već duže vreme komšija i ja pa smo onomad proslavili što mu sin i snaja otišli u Slovačku da motaju kablove jer kažu ovde nemaju perspektivu. Da rađaju decu da budu sirotinja... Šta ću mu ja kad je mekan... Ja sam mom nasledniku sakrio pasoš a ne dam mu pare, držim pod slamaricu ono što dobijem od tate... dajem mu samo evenualno kad je zavetina a i to oprezno.... neće on meni da se potuca po belom svetu... Jednog dana kaže njegov školski drugar iz varoši ga sreo i kaže bio u Grčku i svaka familija ima četvoro dece... i svi živi i zdravi i pravi a Grčka bankrot... oprem nemog to da sračunam... i sad da ga ja pustim u tu Grčku da ladi jaja pa da se oženi i da napravi četri deteta... ko to da ispodeli ima njive da mi budu ko kockice.... bolje ovako neženjen još neko vreme...
Tako pričamo komšija i ja i cepamo zaječarsko i sve razmišljamo da ćemo pre na zamenu jetre nego na otvaranje zadruge....
Karikiram ali ima hiljadu prepreka da bi se pošteni domaćini udružili ali ima mnogo nepoštenih koji će sve učiniti da udruživanje ne prođe jer je uvek lakše da se uveze, tj. za njih je isplativije...
drugarski pozdrav
