Šljiva

https://www.rjelinek.com/


Brend je davno stvoren. Dok kod nas ima 101 "vrhunski brend",a ukupna vrednost tog izvoza je mizerna,drugii se drze devize "velicina je bitna".
 
ZA BRKU Pa to je ono iz posta od juce sto sam rekao nece u Pirotu ili u Beloj Palanci ili Kursumliji ili u Valjevu da da niko 3000 za litar ali u Beogradu hoce u Novom sadu hoce jer gde covek sa Novog Beograda da kupi litar domace jedino da proba na zelenoj pijaci pre par godina je moja komsika lezala dugo u Beogradskoj bolnici i za to vreme su me pocistili svu kajsiju sam prodao to je za Beogradjane simbolicna cena jer oni su navikli da ih svi deru tamo se i vazduh placa ali kad pomenusmo tehnologa na primer kompanija ALPIS IZ kOVINA je cuvena kompanija za proizvodnju prave istinske prepecenice totalni etno fazon i zov divljine to je i pregledano od strucnih lica i tehnolog i degustator i knjigovodja i 2 do 3 pdv a i razne marze i ono sto je zanimljivo kada oni otpuste KOMINU u kanal ajde sto ZASMRDI CEO KOVIN nego CELO SMEDEREVO JE U TAKVOM SMRADU DA JE CRNA METALURGIJA iz zeljezare mala beba u odnosu na ovu kiselinu gde mi koji se nalazimo na 13 do 14 km od mesta zlocina zatvaramo prozore pogotovu ako neko ima u kuci starija lica,srcane bolesnike,asmaticare ili bebu a ljudi koji kamionom ili kolima prolaze kroz ovu zonu zatvaraju prozore ali posto ni to ne pomaze stavljaju zastitu na usta.Moj stari pre 15 tak godina dok je ozbiljno pcelario resi da prebaci pcele na Vojvodjansku stranu smatrajuci da nema mnogo hemije i bio je suncokret tada i helda i bio je taj KANAL SMRTI u blizini PCELE SU DOZIVELE HIROSIMU I NAGASAKI DESETKOVANE SU STARI JE KLONUO DUHOM DOZIVEO JE TOTALNI SOK A TEHNOLOZI SU NASTAVILI DA RADE PUNOM PAROM FIRMA JE I DALJE CVRKUTALA tako da sve to sto se prodaje je nesto slicno kao i med po sopovima Srbije sve su to secerlemice fino upakovane skockane kao bonbonica i dole ispecatirane nagrade po svetskim sajmovima i tu neretko moze da se procita da rakija ima rok trajanja a i rizicno je popiti malo vecu kolicinu jer je diskutabilno sta bi se dogodilo sa telom i nervnim sistemom roba je pregledana brizljivo ali moze da se desi da UZIVALAC TOKOM NOCI POCNE DA TRZA NOGOM NICIM IZAZVAN ILI DA BUNCA U SNU PREPUN HALUCINACIJA KAO I IZLIV NEKONTROLISANOG LUDILA tako da osim tehnologa ovde bi i neuropsihijatar trebao da pregleda i da da strucno misljenje .
 
Poslednja izmena:
Iskreno, ne razumem kolege koji na osnovu cene stvaraju utisak o kvalitetu. Na stranu što neke zaista ne razumem, kao da ne pišemo istim jezikom. Posebno one kojima je struka, verovatno, od ekologije do psihijatrije. Nisam, očigledno na tom nivou edukacije.

No, razumem da neka struka postoji i iza ocenjnog i potvrdjenog proizvoda. Etiketa, koja je propisana zakonom, mora da ima relevantne podatke o proizvodu.
Ako budem hteo da se poredim s nekim, uradiću test svoje rakije na Institutu i priložiti uz tvrdnje o mom proizvodu. Za sada ne smatram da mogu da komentarišem više od ličnog ukusa.

Ali, da se vratim šljivama. Sadnice C. Ranke koje sam posadio u novembru prošle godina jako dobro napreduju. Savet koji sam dobio u vezi rezidbe bih rado proverio sa iskusnijim članovima foruma. Naime, rečeno mi je da ne orezujem ništa osim izdanaka iz korena i niklih grana uz zemlju do visine od 70-80cm. Orezivanje tih izdanaka ću uraditi ove nedelje, dok sam prošli vikend iskoristio za polivanje svih sadnica.

Znači, s obzirom da su mlade sadnice C. Ranke, pitanje je da li se držati saveta ili ipak već sada orezivanjem krenuti u formiranje uzgojnog oblika? Hvala unapred.
 
@Urban Cruiser

Proizvodnja i prodaja rakije me apsolutno ne interesuje, moj cilj je voce (u ovom slucaju sljive) da prodam na VAGI, ako ne moze za konzum onda za industriju u krajnjem slucaju za rakiju, a placanje da bude solarno (pare na sunce) tj ruke...


Vidi se da ne znas pravo stanje stvari, da su "Prvorodjeni" i njegov "Bata" sjebali uredbu o izvozu voca, i da dobar deo voca koji se ne izveze, umesto na deponiju zavrsi u rakiji....

To sto ti kazes da je najbolja rakija od C.Ranke, jeste i trebalo bi ici u tom smeru da se stvori brend od autohtone sorte, ali to je jako tesko u drzavi gde je Stenlej 10-12din a Jabuka dzabe!

Ovo je srbija zemlja unistene poljoprivrede, da ce ovde biti love i prosperiteta sa ovakvom vladom veruju jos samo SNS botovi...


Jos nesto da dodam, nije rakija od 300 dinara nekvalitetna niti je daleko bilo djubre. Samo je domacin koji zeli da je proda cenu prilagodio prosecnom kupcu koji radi ceo mesec za 200-300 evra...
 
Poslednja izmena:
Sa ovim se većina neće složiti, ali je stanje tako.

Stenlej je trenutno jedina isplativa šljiva kod nas i tako će biti ubuduće.

Sve je na njenoj strani. Krupan plod, vreme zrenja, otpornost na bolesti, obilan rod, rodnost svake godine, a zbog mikroklime, koja je jedinstvena u svetu, ima i aromu šljive.

Što bi rekli, devojka za sve.

Svaka druga sorta šljive je po pitanju arome bolja, ali ima bar dve stavke od pobrojanih lošiju od stenleja.

I ona se samim tim nametnula bar onima koji to rade ili hoće da rade na hektare. A entuzijasti sa po desetak drveta mogu i banane da sade.
 
@Gorski Car apsolutno prihvatam sve vaše komentare, kao i ostalih članova, dokle god dolaze iz iskustva ili struke.
Meni smetaju paušalne izjave, neargumentovana optuživanja i nekompetetna mišljenja. Nepismenost mogu i da razumem.

Nego, verujem da ćemo se složiti,pored politčke situacije, i u tome da je, ipak, primarna proizvodnja voća isplativa. Ista ta jabuka za koju tvrdite da je “džabe” veći je izvozni artikal od svih ostalih voćnih kultura. Problem izvoza nije toliko u plasmanu koliko u nekoj vrsti “mafijaškog” ponašanja otkupljivača. Rešenje postoji, koliko god nas “botovi” ubedjuju da ga nema. Ali nije to tema.

Ponoviću, verovatno još mnogo puta, cenim svaki savet i nisam imun na davanje istih. Onaj najvažniji je da svako za sebe, očigledno, neće postići zadovoljavajući prihod. Tek kad se budemo edukovali, osavremenili i, najvažnije, udružili ojačaćemo prisutvo na tržištu pa onda i mogućnost da postavljamo uslove.

Na kraju, moram da napišem da šljiva, autohtona ili ne, ima perspektivu u svakom pogledu prerade. Od sušenja do rakije, šljiva ima čitavu lepezu moguće upotrebe. Čak daleko veću od jabuke. I svi mogu da imaju od nje koristi, od uzgajivača do države.


Sent from my iPad using Tapatalk
 
Samo pod uslovom da ste po profesiji voćar koji ima za cilj da proizvede i preradi tu svoju sirovinu i što više plasira krajnji proizvod. Profesionalac.
Ali složićete se ovde se u Srbiji svaštari od kada domaćin ustane ujutru i cepne tu svoju šećerušu s nogu što bi se reklo, pa sve dok se uveče ugruvan ne vrati iz provoda ispred prodavnice. Za sve to vreme on je bio i ratar i stočar i zemljoradnik i meteorolog i automehaničar i vodoinstalater i električar i plus je radio i u firmi i na terenu i naguzio se i gazdi i veterinaru i lekaru i učitelju... I sve ih je ispoštovao i servisirao i bio servilan prema njima samo nikada sebe poštovao nije... I stalno je mislio da će da se izvuče i bude gazda samo još da proda koje prase, samo još da otera još koju prikolicu kukuruza na vagu, samo još da mu stigne 'sterlej' pa da proda tu svoju rakiju od repe i da se zagazdi... e onda će on njima da pokaže...
Ovde da bi se preživelo čovek mora da zanemari sve ono što je razmišljao i želeo kada je sav srećan otrčao do kamiona sa sadnicama i zamenio te pare što je uzeo kada mu je ciga preprodavac jedva pristao da kupi prasiće za sadnice za koje mu niko ništa ne garantuje i sa kojima realno i nema pojma šta da radi.... ali kad komšija može da posadi ektar višnje što on ne može dva ektara 'sterleja'... Kad se već muči ceo život onda nek se pomuči još malo... ako mi ne otkupe cigani preprodavci ću da turim sve u buriće i da pravim rakiju... sa 5% šećera...

A stari su veoma dobro znali da kažu kad trčiš da radiš svašta ne uradiš ništa.... Ovo je pre svega priča o samopoštovanju pa tek o voćarstvu i preradi proizvoda...
 
@Gorski Car apsolutno prihvatam sve vaše komentare, kao i ostalih članova, dokle god dolaze iz iskustva ili struke.
Meni smetaju paušalne izjave, neargumentovana optuživanja i nekompetetna mišljenja. Nepismenost mogu i da razumem.

Nego, verujem da ćemo se složiti,pored politčke situacije, i u tome da je, ipak, primarna proizvodnja voća isplativa. Ista ta jabuka za koju tvrdite da je “džabe” veći je izvozni artikal od svih ostalih voćnih kultura. Problem izvoza nije toliko u plasmanu koliko u nekoj vrsti “mafijaškog” ponašanja otkupljivača. Rešenje postoji, koliko god nas “botovi” ubedjuju da ga nema. Ali nije to tema.

Ponoviću, verovatno još mnogo puta, cenim svaki savet i nisam imun na davanje istih. Onaj najvažniji je da svako za sebe, očigledno, neće postići zadovoljavajući prihod. Tek kad se budemo edukovali, osavremenili i, najvažnije, udružili ojačaćemo prisutvo na tržištu pa onda i mogućnost da postavljamo uslove.

Na kraju, moram da napišem da šljiva, autohtona ili ne, ima perspektivu u svakom pogledu prerade. Od sušenja do rakije, šljiva ima čitavu lepezu moguće upotrebe. Čak daleko veću od jabuke. I svi mogu da imaju od nje koristi, od uzgajivača do države.


Sent from my iPad using Tapatalk


Budite ljubazni pa detaljnije obrazlozite kako vidite tu perspektivu srpskog vocarstva. Ja se bavim malinom,ali imam i stari porodicni sljivak sastavljen od crvene ranke,trnovace i pozegace.2013 sam od cca 9 t sljive ispekao blizu 2000 litara meke rakije jacine 12 gradi,bez grama dodatog secera.To je bila rekordna godina po kolicini roda.
Ne vidim perspektivu uzgoja autohtonih sorti bez otvaranja ozbiljnog izvoza rakije.To bi mogla da radi jedino neka ozbiljna kompanija (trziste,marketing)Da se organizuje otkup meke rakije,kao sto se radi otkup meda.
Mislim da su Bugari i Cesi otisli dosta dalje od nas.Svet njih prepoznaje kao proizvodjace sljivovice.
 
@jevto pre nego što napišem svoje vidjenje organizacije prokomentarisao bih podatak da ste od 9t dobili samo 2000l meke rakije. To mi zaista deluje jako malo. I još nešto, niko ne kaže da se šećer ne sme dodavati, knjiške količine su od 1 do 2,5%.

A što se tiče organizacije daću vam samo primer italijanske regije Veneto: njiova obradiva površina je, zbog geografske pozicije, daleko manja i nepovoljnija od naših voćarskih krajeva, dok su njihovi prihodi nekoliko puta veći. Plasman se vrši kroz jedan ili dva kanala. Oba kanala su u vlasništvu porodica koje imaju najveće površine pod voćem, najčešće jabuka. Jedan kanal radi sa severnijim uzgajivačima koji plasiraju sorte kasnijeg zrenja, a drugi sa južnim koji imaju rano zrenje. U oba kanala raspodela se vrši po sistemu min +1%/ max -2% što znači da oni sa najmanjim prinosom po hektaru (oni imaju drugu meru za površinu) dobijaju podsticaj da povećaju prinos, dok oni sa najvećim prinosom dobijaju manje za 2% kako bi se tim novcem obezbedio još kvalitetniji kanal distribucije (opremanje i izgradnja hladnjače, kamioni...) i to su, skoro obavezno, iste one familije koje su vlasnici distribucije... naravno, njihove “zadruge” nisu počele od miliona već taj sistem funkcioniše decenijama unazad.... suvišno je pričati kako se taj sistem, odavno, prisvaja i unapredjuje svake godine, ali je važno napomenuti da svi u sistemu odlično žive... imao sam prilike da se prespavam nekoliko noći u kući jednog od uzgajivača (bavi se i rentiranjem soba na svom imanju). Sve ovo mi je on ispričao sa naglaskom da je on negde u sredini po prinosu. Prva stvar na koju se požalio je plasman na rusko tržište gde on smatra da mi imamo prednost. A druga je na apsolutni nedostatak vesti iz naših krajeva.... njega zanimaju ovdašnje sorte, uslovi uzgajanja i mnogi podaci o kojima ja nemam kompetencije da pričam i jedini izvor koji sam mogao da mu preporučim je sajt ministarstva (0 informacija na ovu temu).... i na kraju, utisak koji mi je i najupečtljiviji, primetio sam način na koji oni plaćaju račune u kafani: koliko god da su dobri, rodjaci i slično, račun se plaća po prethodno dogovorenom jednom od dva načina: jevrejski ili italijanski! Jevrejski je svako svoj deo, a italijanski zbir podeljen sa brojem učesnika. Ah, da.... da dodam, u kafanu se ide jednom ili dva puta mesečno, obično autom koji košta više od 30.000€.

Nadam se da vam ovaj primer nešto govori, priznaću, ja sam se zapitao nad tom temom.


Sent from my iPad using Tapatalk
 
@jevto pre nego što napišem svoje vidjenje organizacije prokomentarisao bih podatak da ste od 9t dobili samo 2000l meke rakije. To mi zaista deluje jako malo. I još nešto, niko ne kaže da se šećer ne sme dodavati, knjiške količine su od 1 do 2,5%.

A što se tiče organizacije daću vam samo primer italijanske regije Veneto: njiova obradiva površina je, zbog geografske pozicije, daleko manja i nepovoljnija od naših voćarskih krajeva, dok su njihovi prihodi nekoliko puta veći. Plasman se vrši kroz jedan ili dva kanala. Oba kanala su u vlasništvu porodica koje imaju najveće površine pod voćem, najčešće jabuka. Jedan kanal radi sa severnijim uzgajivačima koji plasiraju sorte kasnijeg zrenja, a drugi sa južnim koji imaju rano zrenje. U oba kanala raspodela se vrši po sistemu min +1%/ max -2% što znači da oni sa najmanjim prinosom po hektaru (oni imaju drugu meru za površinu) dobijaju podsticaj da povećaju prinos, dok oni sa najvećim prinosom dobijaju manje za 2% kako bi se tim novcem obezbedio još kvalitetniji kanal distribucije (opremanje i izgradnja hladnjače, kamioni...) i to su, skoro obavezno, iste one familije koje su vlasnici distribucije... naravno, njihove “zadruge” nisu počele od miliona već taj sistem funkcioniše decenijama unazad.... suvišno je pričati kako se taj sistem, odavno, prisvaja i unapredjuje svake godine, ali je važno napomenuti da svi u sistemu odlično žive... imao sam prilike da se prespavam nekoliko noći u kući jednog od uzgajivača (bavi se i rentiranjem soba na svom imanju). Sve ovo mi je on ispričao sa naglaskom da je on negde u sredini po prinosu. Prva stvar na koju se požalio je plasman na rusko tržište gde on smatra da mi imamo prednost. A druga je na apsolutni nedostatak vesti iz naših krajeva.... njega zanimaju ovdašnje sorte, uslovi uzgajanja i mnogi podaci o kojima ja nemam kompetencije da pričam i jedini izvor koji sam mogao da mu preporučim je sajt ministarstva (0 informacija na ovu temu).... i na kraju, utisak koji mi je i najupečtljiviji, primetio sam način na koji oni plaćaju račune u kafani: koliko god da su dobri, rodjaci i slično, račun se plaća po prethodno dogovorenom jednom od dva načina: jevrejski ili italijanski! Jevrejski je svako svoj deo, a italijanski zbir podeljen sa brojem učesnika. Ah, da.... da dodam, u kafanu se ide jednom ili dva puta mesečno, obično autom koji košta više od 30.000€.

Nadam se da vam ovaj primer nešto govori, priznaću, ja sam se zapitao nad tom temom.


Sent from my iPad using Tapatalk

Ta regija je tradicionalno jedna od najbogatijih i ekonomski najnaprednijih u Evropi (Snagom krilatog lava Mletacke Republike :osmeh:)Mozda bi bilo logicnije da se za pocetak poredimo sa Bugarima ili ako zelimo biti ambiciozni sa Cesima.
Usput,9t sljive je negde do 100 lampeka zapremine 80 l (valjevac cuveni :ppozdrav:),ne pece se bas sve gustina sa vrha kace,tzv. musarac se odmah odbacuje.A jacina od 30 stepeni u "prvom prolazu" je respektabilna i ne iskoriscava bas 100% alkohola iz komine jer zelim da mi rakija bude sto cistija bez "patoke" pa zrtvujem neki procenat kvantiteta za racun kvaliteta.
Primer mi govori o tome da Vam nedostaje praktican dodir sa poljoprivredom i ljudima iz tog posla kod nas.Tada bi ste videli da je rano da razgovaramo o italijanskom zadruznom modelu.
 
Potpuno ste u pravu, zaista imam veliki nedostatak u poznavanju situacije na terenu. S druge strane nisu mi strane činjenice iz ne tako davne prošlosti pa, s tim u vezi, mogu da vam iznosim činjenice i podatke o površinama zasada u Srbiji pre 20-30 godina. Iznenadili bi se mnogi koliko je zemlje bilo pod šljivama, ali i ostalim voćarskim kulturama, uredno prijavljeno državi. Pri tome, zadruge su još funkcionisale.
Šansa je tada propuštena zarad sitnih zadovoljstava nikako zbog gladi i nemaštine. Treba gledati u budućnost i kako jedni drugima da pomažemo. Zakon o zadružbinama je sada daleko povoljniji nego tada, institucije EU otvorenije za subvencionisanje, a ono najvažnije, svet ima veliku potražnju za voćem.

Uz sve ovo, podsetio bih na još jednu činjenicu. Bugarske prilike krajem 90-tih nisu bile ni blizu stanja u kome se sad nalaze. Nije to bilo tako davno
 
Da treba gledati u buducnost,to je uredu sto se tice zakona o zadrugama.Ali danas smo svedoci povratka planske ekonomije na velika vrata.Tu sam ja na liniji sa Miskovicem da nam u poljoprivredi treba neka savremena verzija Genex-a.Dakle,visoko likvidna kompanija,sa ljudima koji poznaju medjunarodnu trgovinu.
Pogotovo jer se vraca vreme bilatrealnih medjudrzavnih sporazuma o trgovini.
 
Ne vidim perspektivu uzgoja autohtonih sorti bez otvaranja ozbiljnog izvoza rakije.To bi mogla da radi jedino neka ozbiljna kompanija (trziste,marketing)Da se organizuje otkup meke rakije,kao sto se radi otkup meda.
Mislim da su Bugari i Cesi otisli dosta dalje od nas.Svet njih prepoznaje kao proizvodjace sljivovice.
Plod crvene ranke uvek mozes prodati i to za bolje pare nego ikoju drugu sljivu
 
Dobio je skoro pa teoretski maksimum.

Koliko vama kolega izađe od 100 kg šljive ako je ovo malo?

Kolega @brka dozvoli da ti odgovorim sa odlomkom teksta o proizvodnji rakije, pošto već spominješ teoriju:

61f77e70ee56f2243ed96220010bb131.jpg


Kolega @jevto navodi da je dobio 2000l prvi destilat (meka rakija) jačine 12 gradi sto je 30%. U prepeku to sigurno neće stići do 1000l rakije jačine 50%. Mislim da je to malo. S druge strane možda je kolega naveo količinu pre otkoštavanja, u tom slučaju ja grešim.
 
"Dobra je ranka, ako je ne prodas u konzum (najvise se za nju otimaju) onda ide za industriju (tu je jos vise trazena), za susenje isto nema bolja. Naravno cena je dobra jer ipak je to nasa stara sorta BRE! Redovno i obilno radja (svake prestupne godine)". Dobra i perspektivna sorta. Dobra do te mere da je potisnula Stenlej gotovo do istrebljenja. Zbog Ranke, Stenlej mozemo da nadjemo samo po zapustenim Sljivarima... Ranka je spas srpskog sljivarstva, zajedno sa Madzarkom koja vise nije deo istorije nego buducnost... Zbog Ranke, Stenlej vise niko ne kalemi, jer gotovo se vise i ne sadi...
Zbog ranke rasadnicari moraju da menjaju zanimanje, jer za ranku ne trebaju kalemovi samo nadjes dobro zapusten vocnjak i biras sadnice, dvogodisnje, jednogodisnje, sa prevremenim granama, bez prevremenih grana. Posadis i za 10 godina dok prorodi eto je lova, a rakija zlata vredi. O kako su stari bili glupi pa zapostavise ovu rajsku vocku :haha:

Salu na stranu, sto bi nas narod rek'o o pokojniku sve najbolje...


Kad smo kod Sljivarstva: Da su bile perspektivne autohtone sorte ne bi otisle na marginu sljivarstva, a samo sljivarstvo bazirano na ekonomski isplativim sortama koje trazi svetsko (a i nase) trziste...


Kad smo kod rakije: za rakiju je Sljiva sirovina, kvalitet vecim delom zavisi od tehnologije proizvodnje. Ljudi su sa rakijom od Stenleja osvajali zlatne medalje, ja ga licno smatram kao losu rakijsku sortu...
 
Poslednja izmena:
Auuuu, sad ste nam zapušili usta!

Kao da ste rekli da je Zastava 101 najbolji auto zato što je najekonomičniji i da je osvajao nagrade za komfort.
 
Kolega Urban Cruiser
kada se prepeče 2.000l meke rakije na 30% dobije se oko 1.350l rakije na 50% ili ako ćemo grubo 2/3.
Ili Jeftina šljiva je imala 15% šećera.

Sad opet da ponovim pitanje: koliko vama izađe rakije od 100 kg šljive kad pečete?

 
Nazad
Vrh