Kao što mnogi već rekoše C. ranka je isključivo rakijska sorta i sorta koja daje najviše rakije (po količini koma), bez ikakvih dodavanja šećera, dosta više od konkurentske joj Požegače. Razlike po kvalitetu u rakiji nema (obe su vrhunske), ali prilikom degustiranja itekako. Rakija od ranke ima aromu i jačinu već u ustima, dok od Požegače tek počinje da greje od grla pa do stomaka. To je ono što rakiju Požegaču čini "različitom" i po mom ukusu boljom od svih drugih.
Mane koje ranka kao sorta ima su osetljivost na plamenjaču, relativno sitan plod u poređenju sa drugim šljivama i nejednako sazrevanje, mora se potkupljati 15-ak dana svaki ili svaki drugi dan. Inače zna da opstane kad mnoge druge ne uspeju, zna da "zalije" oštećen plod i da se održi do branja i bukvalno je jedina sorta koja sa velikom sigurnošću ako "ponese" ostaje do kraja. Alternativno rađanje koje prati i nju i Požegaču je ranijih godina stvarno bilo izraženo, međutim tada se manje u šljivicima i radilo, ljudi su bili zaposleni pa se na neki način sve manje-više prepuštalo slučaju. Treba napomenuti da ranka nije samooplodna, te je i tu ležao dobar deo priče o neredovnom rađanju (nekad se to manje znalo). Ja sam ranku doveo na nivo kontinuiranog roda, redovnom rezidbom, okopavanjem, prihranom i minimalnim tj onim obaveznim hemijskim tretiranjima. Posle ove dve sorte Č. rodna je kako ste rekli najbolja za rakiju i to je tačno, jer ona je od svih Čačanskih sorata najviše povukla na Požegaču, kao jednog od "roditelja". Nažalost, od nje je nasledila i slabost na šarku.
-Od dela do dela Srbije različita su podneblja, postoje različiti sistemi pripreme komine, sistemi pečenja, držanja rakije takođe, te su odatle rakije i drugačije a samim tim i mišljenja o njima.
Kako bi se latinski reklo "
(De gustibus non est disputandum)" ...
...
...