Šljiva

@ubovicratko

Mislim da te moram razocarati. Kolakovic ne postoji u Staparu prezime. A Stapar ima jos jedan kod Valjeva sa kojima smo bratsko selo. Sto ce reci da ta prodica je iz tog drugog Stapara. Tacnije oni su Stapari pravi naziv.
 
U Srbiji ima celih 40 stabala NADE i vec se "proslavila kao spas srpskog Sljivarstva". Bravo svaka cast za ovako glup tekst, na cijem je sajtu napisan nista me i ne cudi...
Srpskom sljivarstvu nije problem sortiment, nego siguran otkup tj trziste po sto boljoj ceni i izgradnja preradjivackih pogona kako bi izvozili gotov proizvod a ne sirovinu...

- - - - - - - - - -

miroljubceful je napisao(la):
tolika je potraznja za njenim plodovima da postoji samo 1 zasad,sva sreca pa je ogledni,da su morali da plate sadnice nebi bilo ni njega
Kliknite za proširenje...


Nastala juce, ima ih citavih 40 i vec je spas za sve nas... Kad ova NADA obelezi 50 godina kao npr C.Lepotica i C.Rodna ili 1 vek kao Stenlej onda mozemo da komentarisemo kako se pokazala.
 
Na ovoj slici izgledaju kao do kraja sazrele duplice, kao neka dupeta, nisam siguran ko će se za takve plodove uhvatiti da ih kupi...
 
Sto se tice trzista videcemo kako ce je prihvatiti. Jedino sta mi se svidja kod Nade je veci ugao grana sto olaksava formiranje, ne moras da se natezes sa granama kao kod Lepotice...
 
korisno jeste sigurno,ali je moje misljenje da je definitivno pametnije ko se odluci na taj korak da lepo kupi 1-2 kosnice sa pcelama i tako vrati ulozeno i dobije svoj cist med,tj da spoji lepo i korisno,jer ocigledno i ove pcele se moraju odrzavati preko zime,hraniti i slicno. E sad jel tacno ovo u vezi vremena izlazaka iz kosnica to ne znam,verovatno neko ovde zna i o pcelama kada izlaze tacno i kakve je temperatura u vremenu iscvetavanja oderdjenih vrsta i sorti,da ne bude ovo samo jedan komercijalni potez za zgrtanje para kao sto je navika kod nas,pokusavaju da se izvuku pare od ljudi na sve moguce i nemoguce nacine
 
img.php


Što se tiče solitarnih pčela ja sam ih jos pre dve nedelje video na placu i voćnjaku dok sam sadio sadnice. Tada još uvek ništa nije cvetalo a one su letele. Temperatura nije bila viša od destak stepeni. Zato sam nasekao trsku na nekih dva ili tri zgloba - oko 30-ak cm i te delove sa jedne strane zatvorio (začepio) zemljom. Trske sam povezao u snop i zakacio iza prostorije za alat. Tako sam napravio 'hotel' za solitarne pčele. Proveram stalno - kad god sam na placu ali čini mi se da se još nisu uselile. Teši me da ih ima verovatno su u nekim pukotinama od zidova ili sličnim rupicama. Važno je da su tu. Mislim da će biti od koristi kad cvetaju kajsije a temperatura bude ispod 10 stepeni. Interesantno je za njih da lete samo u rasponu od 200 - 250 metara od staništa (mesta rođenja)(bar sam takve podatke našao). Imaju interesantan način zivota - to možete pronaći na netu.
images

Pčele medarice mogu da lete po par kilometara i trebe im viša temperatura. A u blizini na manjoj udaljenosti postoje desetak košnica. Još samo da zasađene voćke počnu da cvetaju i eto pčela. Imam nekoliko starih šljiva višanja i vin. breskvi pa će kad budu cvetale imati čime da se zaslade.
Osim ako ne namirišu da komšije prskaju svoje njive pa se naljute pa ne slete ni na moju.

Slažem se za preporuku za svoje košnice to je dobra ideja. Za mene za sada neizvodljivo jer treba znati i naučiti šta se kada i kako radi sa pčelama - ipak su to plemenita bića.

Pozdrav
 
Uz dobar odabir sorata šljive, odnosno rasporeda sadnje u samom voćnjaku, mnogo bitan faktor samog oprašivanja i predispozicije za dobar rod su pčele. Naravno, ovom rečenicom nisam rekao ništa novo, niti nešto što već nije poznato. Ono što znam iz iskustva je sledeće. Nije tačno da pčele ne dolaze u šljivik koji se prska, već naprotiv. Šljive tretiram u svim redovnim i preporučenim periodima a pčele redovno posećuju moja stabla. Čak što više, dešava se da u cvetanju moje šljive vrve od rojeva pčela, dok su susedne bukvalno prazne. Pravovremena zašita voćaka omogućava dobro, jako i kvalitetno cvetanje što samo po sebi privlači veliki broj pčela, kojih inače lično nemam a ni neko u mom komšiluku, što znači da dođu izdaleka i same odaberu sebi "pašu". Ono što ja radim je apsolutno poštovanje prema pčelama i prirodi, a to je odlaganje tretmana dok su rojevi u voćnjaku, odnosno tretiranja u ranim jutarnjim satima. Rezultat toga je njima siguran opstanak a meni veća rodnost i bolji prinos.
 
đađo74 je napisao(la):
Uz dobar odabir sorata šljive, odnosno rasporeda sadnje u samom voćnjaku, mnogo bitan faktor samog oprašivanja i predispozicije za dobar rod su pčele. Naravno, ovom rečenicom nisam rekao ništa novo, niti nešto što već nije poznato. Ono što znam iz iskustva je sledeće. Nije tačno da pčele ne dolaze u šljivik koji se prska, već naprotiv. Šljive tretiram u svim redovnim i preporučenim periodima a pčele redovno posećuju moja stabla. Čak što više, dešava se da u cvetanju moje šljive vrve od rojeva pčela, dok su susedne bukvalno prazne. Pravovremena zašita voćaka omogućava dobro, jako i kvalitetno cvetanje što samo po sebi privlači veliki broj pčela, kojih inače lično nemam a ni neko u mom komšiluku, što znači da dođu izdaleka i same odaberu sebi "pašu". Ono što ja radim je apsolutno poštovanje prema pčelama i prirodi, a to je odlaganje tretmana dok su rojevi u voćnjaku, odnosno tretiranja u ranim jutarnjim satima. Rezultat toga je njima siguran opstanak a meni veća rodnost i bolji prinos.
Kliknite za proširenje...

Da si rekao predvece to bi bilo ok. Ali reci da ti uradis prskanje pre izlaska pcela je nebuloza. Ali dobro sam si rekao da nemas pcele pa ti je za oprostiti. Pcele izlaze sa prvim zracima sunca ako je temperatura visa od 13 stepeni a cak i na nesto nizoj ako sunce bije direktno u kosnice. A posto se vecina preparata koristi pri temperaturi vecoj od 10 to prakticno znaci da nema sanse da ih preduhitris.
 
Sve je to u teoriji jedno ali u praksi malo drugačije. U brdskim predelima na zapadnoj strani voćnjaka i prilično velikoj nadmorskoj visini kao što je kod mene slučaj, pčele se znaju zadržati do samog mraka. Izađem ja i uveče, obiđem, pa ako se desi da ih nema, posao obavim i pred samu noć, neretko i po mraku. Druga stvar je da iz daljine ne stižu tako rano u voćnjak, u mom slučaju u vreme cvetanja tek negde oko podneva, nikad pre i to odgovorno tvrdim iz višegodišnjeg praćenja i iskustva, pa se može oprskati i "ranom zorom". Treća stavka je ta da tretman obavljam u samom precvetavanju a tada su pčele uglavnom već završile posao i napuštaju voćnjak, osim u slučaju da u travi nema maslačka koji bi ih zadržao, međutim on se zatvara posle podne i one tada pašnjak napuštaju ranije. Bitna stvar je još da svako tretiranje nužno ne znači i trovanje pčela daleko od toga, te ne treba to ni bukvalno shvatati i negativno propagirati. I dalje tvrdim poštovani kolega, da savesno i odgovorno dugi niz godina radim u svom voćnjaku i da je isti u kontinuitetu omiljena destinacija pčela.
P.S.-Prvi komšija u gradu je poznati lokalni pčelar, pa između iskustava sa terena često razmenimo i poneki savet, svako iz svoje oblasti.
 
Poslednja izmena:
Sta se ovo desava sa sadnicama? slucajno naletim na oglase kalemara iz krusevca,trstenika i vidim sljiva od 40-80 din
i govore kako nije plavljena jel to tamo uvek toliki visak naprave pa sada toliko padne cena ili je nesto drugo u pitanju? to bi se moglo iskoristiti za kalemnljenje u avgustu kome treba za kajsiju, sta mislite o tome?
 
imas sadnica koje je izlupao grad,nemogu da se izvezu a nisu ni za pijacu pa se ljudi cupaju,e sad kakve su posledice tih rana ko je imao problema sa gradom zna,sto se plavljenja tice ako je iz Medvedje,Selista,Bogdanja,Veliek Drenove,Bele Vode,Kukljina to ti je sve bilo plavljeno jer su svi pokraj morave,mada ima i iz drugih sela koji zakupljuju zemlju pored morave,imao sam priliku da vidim sadnicu konkretno jabuke koja je bila poplavljena,u sredini spojnmog mesta je pocela da trusli,sad ne znam kako se odrazilo na drugo voce,a i ono sto je bilo kvalitetnije se rasprodalo ostalo samo losije,mada doduse jos 10 ak dana je sezona sadnje i kraj,za par dana svo voce vec krece
 
je znas da je sav cip izmrzao ove godine?
da bi cip preziveo mora imati lepu temperaturu i blagu zimu ili da prilikom velikih mrazeva okce bude u snegu,bilo j epokusaja da se cipuje kajsija ali se odustalo od tog,ako hoces da kalemis kajsiju na sljivi bolje ti je da radis prolecno direktno spajanje sa 4-5 pa biraj sta i gde ti odgovara da ostavlajs kada krene
naravno ja pricam o vecoj proizvodnji,sa par komada za sebe mozes kako hoces,ali ako hoces vecu kolicinu za malo veci zasad samo direktno kalemljenje
 
đađo74 je napisao(la):
Sve je to u teoriji jedno ali u praksi malo drugačije. U brdskim predelima na zapadnoj strani voćnjaka i prilično velikoj nadmorskoj visini kao što je kod mene slučaj, pčele se znaju zadržati do samog mraka. Izađem ja i uveče, obiđem, pa ako se desi da ih nema, posao obavim i pred samu noć, neretko i po mraku. Druga stvar je da iz daljine ne stižu tako rano u voćnjak, u mom slučaju u vreme cvetanja tek negde oko podneva, nikad pre i to odgovorno tvrdim iz višegodišnjeg praćenja i iskustva, pa se može oprskati i "ranom zorom". Treća stavka je ta da tretman obavljam u samom precvetavanju a tada su pčele uglavnom već završile posao i napuštaju voćnjak, osim u slučaju da u travi nema maslačka koji bi ih zadržao, međutim on se zatvara posle podne i one tada pašnjak napuštaju ranije. Bitna stvar je još da svako tretiranje nužno ne znači i trovanje pčela daleko od toga, te ne treba to ni bukvalno shvatati i negativno propagirati. I dalje tvrdim poštovani kolega, da savesno i odgovorno dugi niz godina radim u svom voćnjaku i da je isti u kontinuitetu omiljena destinacija pčela.
P.S.-Prvi komšija u gradu je poznati lokalni pčelar, pa između iskustava sa terena često razmenimo i poneki savet, svako iz svoje oblasti.
Kliknite za proširenje...

Ne sumnjam da si odgovoran ali zbog drugih clanova foruma morao sam da naglasim da nije bezbedno rano ujutro prskati zato sto smo preduhitrili pcele. Imam pcele i znam da kad je lepo vreme aktivne su od ranog jutra do pred sumrak. Najvaznije je birati preparate koji nisu skodljivi za pcele ili su bar manje skodljivi. Ja protiv monilije koristim iskljucivo signum ili chorus kao i njegovu zamenu cormax/ista aktivna materija/. Jeste skuplje ali bar nije otrovno za pcele. Svugde u literaturi cete pronaci da je za dobro oprasivanje neophodno 2-4 kosnice po ha. U Americi i Kanadi vocari placaju pcelarima da dovezu pcelinja drustva u vocnjak u vreme cvetanja voca. A kod nas se cesto desava da pcele stradaju jer je komsija prskao voce u nevreme ili nebezbednim sredstvima bez najave vocaru. Ako planirate tretiranje voca u vreme cvetanja sredstvima koja su otrovna za pcele najmanje sto mozete je da javite prethodni dan komsiji koji ima kosnice sa pcelama da im ne dozvoli izletanje zatvaranjem otvora kroz koje izlecu.
 
Naravno, mora postojati svest u očuvanju pčele, kao uostalom i svega drugog, a lično ja za to imam višestruke razloge. Što se tiče pčela koje dolaze u moj voćnjak interesantna je stvar da već godinama unazad niko ne zna čije su i odakle doleću. Zanimljivije je utoliko što u velikom prečniku ne postoje društva, znači da su baš "gosti iz daleka". Otuda možda uz položaj i nadmorsku visinu i objašnjenje o vremenu dolaska. Smatram da oni na koje mislite ne rade to namerno, već da razlog više leži u neznanju ili neobaveštenosti. Svi ovi preparati su fungicidi, mada se neretko zajedno koriste i insekticidi koji su u vreme punog cveta nažalost pogubni, dok je u fazi precvetavanja već nešto drugačije.
 
Poslednja izmena:
Ni fungicidi nisu benigni već postoje istraživanja na tu temu koja su pokazala štetnost po zdravlje pčela.
Jeste neznanje i neobaveštenost ali ipak je to neodgovorno ponašanje, po meni kriminalno i potpuno nepotrebno prskati u cvetu.
 
... Evo jednog članka koji između ostalog dotiče i ovu temu ...

Savremena proizvodnja hrane zahteva upotrebu pesticida. Međutim, svedoci smo svake godine da upotreba pesticida u vreme cvetanja biljaka nanosi velike štete pčelinjim zajednicama koje pored niza koristi, imaju nezamenljivu ulogu u oprašivanju i povećanju prinosa pre svega voćnih vrsta.
Značaj pčela u voćarskoj proizvodnji može se videti iz sledećih primera: U uslovima kvalitetnog oprašivanja prinos jabuke i kruške povećava se i do 12 puta, maline i kupine 10-12 puta, a prinos kajsije, breskve i samooplodnih šljiva je i do 30%.
Tačno je da je biljna proizvodnja nezamisliva bez upotrebe pesticida, ali je istina i da je većina sredstava za suzbijanje štetnih organizama opasna i otrovna za izuzetno korisne organizme – pčele. Da bi se izbeglo trovanje pčela potrebno je da se korisnici pesticida pridržavaju sledećeg:
-Ne koristiti pesticide u fazi cvetanja kojima u upustvu za upotrebu stoji navedeno da su otrovni za pčele, pri čemu treba vositi računa da nisu samo insekticidi otrovni za pčele već to mogu biti i neki fungicidi i herbicidi.
-Ne koristiti insekticide u fazi cvetanja voćaka, samim tim što je njihova upotreba u ovoj fazi neopravdana, a primenu fungicida izbegavati u fazi intezivnog leta pčela, tretiranja vršiti u jutarnjim ili večernjim časovima.S obzirom da je za suzbijanje nekih prouzrokovača biljnih bolesti neophodno tretiranje u fazi cvetanja voćaka, potrebno je koristiti fungicide koji su praktično neotrovni za pčele.
-Izbegavati zagađivanje pojila pčela pesticidima koje nastaje prilikom pravljenja rastvora za tretiranje.
-Obratiti pažnju, u fazi precvetavanja voćnih vrsta, kada se koriste insekticidi za tretiranje, na prisustvo u voćnjaku cvetalih korovskih biljaka, koje posećuju pčele. Korovske biljke je potrebno suzbiti hemijskim ili mehaničkim putem pre primene insekticida.
-Najmanje dva dana pre tretiranja, proizvođači koji vrše prskanje dužni su da o tome obaveste okolne pčelare. Ugroženi su svi pčelinjaci koji se nalaze na manje od 5 km. od tretirane površine. Obavešteni pčelari moraju svoja društva da odsele ili da ih zatvore.

Dipl. Ing. Vesna Nišavić Veljković
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh