Znam da ovu temu prati veliki broj ljudi koji donose bitne odluke vezane za industriju šećera, pa bih hteo da iskoristim priliku da još jednom pojasnim situaciju oko gumene repe i truleži korena uzrokovane makrofominom. Sve što ću napisati već je objavljeno u najprestižnijim medjunarodnim časopisima i mogu ponosno da istaknem da smo prvi u svetu povezali pojavu gumene šećerne repe sa fitoplazmom.
Šećerna repa je jedna izuzetno zahvalna ratarska kultura u plodoredu. Na njeno seme se i dalje nanose sistemični insekticidi, tako da smanjuje brojnost štetnih insekata. Zahvaljujući velikom broju herbicida različitog načina delovanja koji se koriste u repi rizik pojave rezistentnih korova je mali, a takođe takve korove možete uništiti u usevu šećerne repe. Izuzetno dobro podnosi sušu, zahvaljujući duboko razvijenom korenu.
Pojava koja kod nas se obično javlja u sušnim godinama je nesretna gumena repa i trulež. Ovu pojavu pojedine kolege objašnjavaju spletom okolnosti. Repa oslabi usled suše i napada je makrofomina. Ako posmatramo ovo objašnjenje onda bi na svim parcelama gde se javi izuzetna suša trebalo pojaviti makrofomina u ogromnim oazama, jer je makrofomina zemljišni patogen. Ipak kod pojave gumene repe i truleži primećujemo nasumičan raspored zaraženih repa uglavnom na ivicama parcela pod šećernom repom. Ukoliko dođe do masovne pojave nikada ne bude zaražena cela parcela dok središnji delovi ostaju živi i zdravi. Ako je suša primarni uzročnik manje više ti nepovoljni uslovi su na celom polju, a ne samo na ivicama. Pojava gumenaste i trule repe u Srbiji se javlja svake godine i opisana je još pre više od pola veka. 2018. godine kada je došlo do eksplozije truleži i sam sam lično bio pogodjen time na najboljoj njivi na kojoj je primenjena kompletna agrotehnika. Trulež je bila nasumična, par trulih repa, pa par zdravih i tako uglavnom po obodu cele parcele najviše, u sredini daleko manje. Pojavu sam pratio i 2019. godine. Nije toga bilo u Vojvodini tada, bar da ja znam, ali na Institutu se opet pojavila. Šema je opet bila ista, uz ivice, nasumičan raspored. Shvatio sam da nema veze za zemljištem i zemljišnim patogenima već da ovu bolest prenosi neki insekt, pomislio sam prvo na virus, a ispostavilo se da je u pitanju fitoplazma (bakterija). Od 2019. godine kada smo shvatili i dokazali prisustvo fitoplazme intenzivno pratimo pojavu gumene i trule repe. Sve tri godine 2020, 2021, 2022, smo nalazili i lokalitete sa izuzetno jakim napadom. 2020 i 2021 ih nije bilo puno. 2022 godine na Institutu opet je velika zaraza i pojava gumene i trule repe. Sve ove tri godine prenosimo fitoplazmu vektorima (kod ove bolesti su to cikade) i uspešno dobijamo simptome gumene i trule repe u kontrolisanim uslovima. Svako može da dodje i da vidi kaveze u kojima nema bolesti (kontrola gde nisu ubačeni vektori) i kaveze sa gumenom i trulom repom gde su ubačeni insekti. Trenutno završavamo još jedan naučni rad gde će biti tačno objašnjen epidemiološki ciklus ovog oboljenja. Priču o makrofomini zatvaramo. Kolege fitopatolozi sa kojima saradjujemo prate pojavu gljiva na obolelim korenovima i ima raznoraznih gljiva na njiva od makrofomine, fuzarijuma do penicilijuma. Sve su to saprofiti i sekundarne zaraze, na već mrtvim biljkama šećerne repe.
Kako funkcioniše zaraza sa fitoplazmom. Cikade koje već u sebi imaju fitoplazmu se tokom juna i jula meseca hrane na šećernoj repi. Repa ima izuzetno sočan list, pun azota i insektima u tim letnjim mesecima kada vlada velika žega ne preostaje baš veliki broj biljaka takvog tipa za hranjenje. Nakon zaražavanja otprilike mesec dana treba da se umnoži dovoljna količina fitoplazme da začepe sprovodne sudove i spreči usvajanje vode iz dubljih slojeva. Tada počinju da se javljaju prvi simptomi. Žutilo, venjenje tokom natoplijeg dela dana. Ovi simptomi podsećaju na simptome izazvane sušom, ali kada je u pitanju suša, takvi simptomi bi trebali da budu ne celoj parceli. Za par dana repe inficirane fitoplazmom postaju gumenaste i to od repa korena. Ukoliko padne kiša repa oživi i produkuje veliki broj korenskih dlačica u površinskom sloju i takva može još da se održava u životu. Ukoliko dodje do sušnog perioda, zaražene repe vrlo brzo propadaju, postaju skroz trule. Iz ovakvih repa teško se ekstrahuje šećer, tako da predstavljaju veliki problem i šećeranama i proizvodjačima. Svi se sećamo prebiranja korenova iz 2018. godine. Jedina dobra stvar u ovoj godini je ta što će sve te gumene i zaražene repe istrunuti do kampanje. Takođe ne bih žurio sa početkom vadjenja korena šećerne repe ove godine. Suša je izuzetno smanjila prinose, ali ukoliko padne kiša u narednom periodu velika je šansa da će repe koje su u solidnoj kondiciji (ima ih dosta na terenu) povećati masu korena.
Ono što nam predstoji u sledećem periodu jeste da uspostavimo mere kontrole protiv ove bolesti. Da bismo to uradili neophodna nam je podrška svih uključenih u industriju šećera, šećerana i proizvodjača. Izuzetno su nam značajne informacije gde se pojavljuje ova bolest u velikim razmerama. Pogotovo lokacije koje kontinuirano imaju ovaj problem, kako bismo nakon preliminarnih ogleda mogli da proverimo ove potencijalne preporuke i u širokoj proizvodnji.
Bolest je nepredvidiva, izuzetno teška za kontrolu, jer imamo tri različita organizma u epidemiološkom ciklusu (cikada, fitoplazma, šećerna repa) plus rezervoare fitoplazme koji se održavaju u korovima.
Toliko od mene u ovom javljanju. Dosta me ljudi zna, ko me ne zna, poprilično sam druželjubiv i uvek sam predusretljiv i otvoren za saradnju.