Uneo gomilu podataka za trulež prikupljenu na ogledima Instituta i delimično ih sumirao. Ispitivali smo razne sorte, rokove setve i djubrenja. Moj zaključak nakon nekoliko desetina hiljada prebrojanih trulih repa u ogledima je sledeći.
Najviše trule repe smo imali u roku setve kada je većina repe posejana 12.04. preko 17.8% u proseku 8 ispitanih sorata (Tibor, Nansen, Original, Sioux, Eduarda, Leopolda, Vandana, Tajfun). Rok setve 20.04. 5.69% trule repe. 07.05. 7.28% trule repe. Prvi rok posejan 05.04. je takođe imao manje trule repe od drugog samo 5.63%, ali smo tu imali dosta gubitaka od pipe, pa imam i manje rezultata i obračunate parcelice su manje. Od ispitanih sorata najmanje trule repe su imale Tajfun, Nansen i Sioux. Ostale su imale daleko više trulih repa od navedene tri. Pri tome sve tri kwsove sorte u proseku najslabije.
Ogled sa djubrenjem u kom je ispitivano 20 varijanti djubrenja i 7 sorata je posejan u tom najgorem roku i prosek ogleda za sve sorte je 23.9% trule repe. Što se tiče đubrenja, razlika praktično i nema, možda je mogla biti smanjena količina trule repe djubrenjem kalijumom. Ima puno podataka, a i mana u tom ogledu da bi to 100 posto tvrdio, tako da djubrenje bi isključio kao način da smanjimo pojavu truleži bar u nekom većem stepenu. Što se tiče sorata opet najbolje nansen i tajfun, s tim što nisam imao sioux, već koalu. Koala nije bila na nivou siouxa. Kws opet najslabiji, pogotovo leopolda gde je u 80 uzoraka odredjen procenat trule repe 34.3%. Dok je kod Tajfuna to iznosilo 16.1%, a kod Nansena 14.9%. Ove razlike su i statistički jako značajne. Procenat truleži izračunat je na osnovu odnosa broja trulih repa i ukupnog broja repa na parcelicama.
Što se tiče jednog mikrosortnog ogleda koji sam imao, opet najbolje tajfun, nansen, sioux, kws najlošiji u pogledu truleži. Na tom ogledu je bilo manje trule repe, tako da su kwsove sorte i pored truleži ostvarile značajne proizvodne rezultate. Na ogledima gde je trulež bila daleko veća, kwsove sorte su jako podbacile.
Na kraju ono najvažnije. Odakle ovolika trula repa i šta je primarni uzrok, svi znamo da je suša bila sekundarna. Analizirajući celokupne klimatske prilike zimu 2017/2018, proleće i vegetacioni period, moje mišljenje je da smo imali veliku zarazu virusom žutila repe (BYV). Nažalost virus nije izolovan, jer naša nauka i istraživanja su na veoma niskom nivou, a dopustio bih sebi da napišem i da smo mi kao istraživači poprilično uskog pogleda i nismo otvoreni za neke druge opcije. Zašto mislim da je u pitanju virus BYV. Imali smo blagu zimu i izuzetno toplo proleće. Ovo je sve pogodovalo prenosiocima virusa, ima 35 vrsta koje ga prenose. Svi smo bili svedoci koliko je sve vrvilo od insekata u aprilu mesecu i početkom maja. Napad pipe, pojava grinja na soji, vašiju po bagremacima i dvorištima, ubušavanje repinog moljca već u maju mesecu. Pored toga repa je bila u fazi nedovoljno razvijene i debele kutikule na listu koju lako probijaju ovi insekti. Takođe ovi podaci iz rokova setve takođe ukazuju po meni na to. Zašto manje trule repe kasnijim rokovima, počele su kiše u maju i smanjile broj letova insekata. Od maja do avgusta sve idealno, repa sklapa redove nikada brže, relativno uspešno se borimo protiv cerkospore i onda početak avgusta i pojava gumene repe. Pre toga žutilo na pojedinačnim biljkama, koje prolazi onako mogu reći i neopaženo. Repa je umrla, a patogena nema u korenu, samo sekundarne infekcije. Sve istruli kada umre, tako i repa. Repa je umrla, zbog čega tačno niko ne zna. Takođe ova trulež se javlja bez ikakvog reda, baš onako kako insekti po mom mišljenju lete, potpuno slučajno, ali uglavnom sa ivice parcela. Sorte očigledno nemaju istu otpornost prema BYV, zbog toga tolika razlika i između ispitivanih sorata. Mnogi će reći da nisam stručan za ovu oblast, istina je da nisam, ali mislim da sam dovoljno razuman da saberem i sagledam sve činjenice u prethodnoj proizvodnoj godini.
Na kraju svih krajeva, šta dogodine. Verujmo da će sve biti u redu. Priželjkujmo oštru zimnu da insekti pomru, jer to bi voleli oni iz Britanije, gde ovaj virus pravi velike probleme. Znamo da je na nekim sortama bilo manje trule repe. Pratićemo malo više ove insekte koji prenose viruse. Klima se menja, priroda se prilagođava, moramo se i mi prilagoditi. Još jedna bitna stvar, nadam se da naša država neće slepo pratiti EU direktive i uvesti Vitotalnu zabranu neonikotinoida na šećernoj repi, jer oni su još jedna jako bitna stvar u celoj odbrani od invazije insekata koja čeka priliku iz prikrajka.
