Šećerna repa 2012.

Koliki rod repe očekujete na vašem imanju po Ha ?

  • Manje

    Glasovi: 4 12,5%

  • 20 t

    Glasovi: 6 18,8%

  • 35 t

    Glasovi: 7 21,9%

  • 55 t

    Glasovi: 7 21,9%

  • 70 t

    Glasovi: 5 15,6%

  • Više

    Glasovi: 3 9,4%
  • Ukupno glasača
    32
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nije potpuno tačno da digestija i ostalo uvek zavise od posejanih hektara(mada utiče)Ove godine poznata poštnjačine(koletovi)su pre početka vađenja nudili jus za sve količine a prosečna digestija kod nas je bila 17,5%
 
Evo da se malo podsetimo a možda bude i neki početnik u setvi repe :


Rana setva-više korena



Prinosi secerne repe poslednjih godina stagniraju, a pojedinim regionima zbog posledica susa cak i opadaju. Medjutim, ako se izuzme susa koja se jedino moze ublaziti uvodjenjem sistema za navodnjavanje, prevazilazenje stagnacije prinosa secerne repe moguce je preduzimanje vise mera u sistemu iskoriscavanje zemljista, a potrebna je i revizija plodosmene. Dokazano je da u petoplodnom plodoredu prinosi rastu, pre svega zbog slavijeg intenziteta raznih obolenja i stetocina.
Repa trazi tri oranja
Dosledno izvodjenje osnovne obrade po sistemu tri oranja, uz dopunsku pripremu povrsinskog sloja za secernu repu, sasvim sigurno omogucava povecanje prinosa svih useva u plodosmeni. Naravno, osnovna obrada treba da se izvodi u najpogodnijem stanju zemljista, predvidjenom roku, na odredjenu dubinu, da bi se sacuvala struktura oranicnog sloja.
Povrsinska priprema zemljista, ravnanje, zaoravanje razora i gruba priprema setvospremaca u jesen, takodje su sastavni deo uspesne tehnologije proizvodnje. Programiranim sistemom obrade i djubrenja potrebno je poceti proces povecanja plodnosti zemljista.
Secerna repa zahteva obaveznu analizu zemljista, po mogucstvu upotrebu stajnjaka i djubrenje mineralnim djubrivima, na osnovu programiranog prinosa i kvaliteta. Ovakav put u proizvodnji secerne repe vec sledi odredjeni broj proizvodjaca, gde su ostvareni veliki prinosi i ustede u pojedinim vrstama djubriva. Praksu za istovetno djubrenje svih parcela treba prekinuti.
Prinos secerne repe od 60 tona po hektaru moguce je ostvariti i sa manjim kolicinama hraniva, ako se djubrenje planira na bazi iznosenja hranjivih materija i roda i tacno utvrde rezerve hrane u zemljistu. U cilju ustede azotnih djubriva od kojih najvise zavisi prinos repe, kolicinu ovog hraniva u zemljistu potrebno je odrediti neposredno pre setve tzv. N-min metodom.
Predsetvenu pripremu zemljista, pogotovo tezih tipova, gde je cesto tanjiranje, potrebno je prekinuti ili na takve parcele ne sejati secernu repu. Rana setva i dalje ima prednost u odnosu na kasnije rokove, zbog duzine vegetacionog perioda i izbegavanja kriticnih perioda. Setva na konacan razmak treba da se odredjuje prema stanju pripremljenosti povrsina za setvu i moguceg procenta biljaka u polju. Idealno pripremljene povrsine mogu se sejati na 16 cm a sve ostale na oko 10 cm uz mogucnost korekcije broja biljaka posle nicanja.
Izbor sorti repe nije ogranicavajuci cinilac proizvodnje. Rezultati sortnih ogleda u odredjenom proizvodnom reonu daju dosta pouzdan odgovor na ovo pitanje. Potrebno je odabrati pravu sortu za odredjena mikroreonska, sa gledista otpornosti na cerkosporu. U novije vreme ide se na sorte otporne na rizomaniju.
 
Mislim daje za ure-u rano, budeli većih padavina može doći do spiranja azota u dublje slojeve.
 
Meni uvek je bio bolje sa 150 kg AN/ha na redove prilikom prvog paranja .Sa ureom uvek mi je opala digestija.
 
Tako su i kod nas prinosi ko radi sa 300-400kg vestaka 8-16-24 pod brazdu i sa azotnim djubrivom na prolece. Na kukuruz bacamo 150-250kg Uree, na repu oko 100kg AN-a i 100kg Uree i pokazalo se da nije lose Ureu zaorati na jesen. Ja ne radim repu, ali sam jako blizak sa ljudima koji je seju na vecim povrsinama.
 
Da, ali koren repe ide jako duboko. Kum uvek praktikuje da zaore ureu, jedini problem je imao 2010. godine kada mu je azot "pogebao", ali ta godina je bila ekstremna po padavinama.
 
Mi smo jesenas zaorali oko 550kg po ha eurofertil plus 37 i planiramo 150kg AN-a po ha pre setve.Ogledima je dokazano da količina azota peko 50kg/h negativno utiče na digestiju.
 
To je samo u ogledima, a na terenu je sasvim druga priča i ranije je napominjano koji svi faktori utiču na smanjenje digestije.:sta:
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh