Šećerna repa 2010

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
nase sorte nemaju otpornost prema rizoktoniji. tako da ako imate njive sa rizoktonijom pokusajte sa stranim.
van der have ima samo jednu i to boomerang, ostale imaju samo otpornost prema rizomaniji i tolerantnost prema cerkospori.
syngenta ili ti hilleshog ima tri gazeta, protekta i asketa. za kws i maribo ne znam.
sto se tice otpornosti prema rizoktoniji, imamo materijal iz amerike koji prema njima poseduje otpornost prema rizoktoniji, ali je kod nas u laboratorijskim ispitivanjima pokazao osetljivost prema rizoktoniji. verovatno poseduje otpornost prema rasi ili rasama u americi, dok su kod nas druge rase zastupljene. ove godine smo dobili novi materijal, skoro registrovan u usda-ars programu i tek ga umnazamo, tako da cemo tek sledece zime ispitivati otpornost prema rizoktoniji.
sto se tice sadrzaja secera, on je vise uslovljen spoljasnjim ciniocima, pravilnim djubrenjem i meteoroloskim prilikama u drugoj polovini vegetacije. nase sorte u aridnim uslovima u ceceniji su imale sadrzaj secera preko 20%. prosle godine lara na mojoj njivi u septembru je imala preko 18%, tako da u tom pogledu ne zaostajemo.
 
jesu li sorte sa trostrukom otpornosti skuplje?
zaboravio sam na tajfun. ne mogu sve ni da popamtim. mada ja ih nikada necu ni sejati, jer ipak kakav bi primer dao ljudima da sejem strano seme.
 
mićemo sve sajati domaću sortu novosatskog instituta Laru, ne zbog cene neko zbog kvaliteta koji je pokazala na načim (mojim) poljima... a pre neki dan sam pričao sa profesorom Marinkovićem koji mi je rekao da je u čečeniji na nekim parcelama ostvario digestiju 19,5 %... ali moje lično mišljenje je da su naša semena dobra a da ta stana koja su duplo skuplja nedaju ništa više od naših sorti, tj novosadskih...
 
U Ceceniji verovatno rade posteno u labaratoriji a mozda nije bilo nasejane repe kao kod nas 2008god. kad smo svi imali digestije preko 17. :ppozdrav:
 
2008 godine darija i lara su imale u nasoj laboratoriju sadrzaj secera oko 19%, posto njih koristimo kao kontrole u ogledima. imali smo linije koje su imale i preko 20% sadrzaj secera. iste te linije 2009 imale su nesto malo iznad 17%. problem smo imali u djubrenju azotom, tako da su rezultati analiza sa nasih selekcionih polja bili porazavajuci, bar za mene. u trenutku kada je lara kod mene imala vec oko 18% sadrzaj secera, nase linije su imale izmedju 15 i 16 % (pocetak septembra), bilo je linija sa vecim sadrzajem, ali nazalost takvih je bilo malo. videcemo za par godina sta cemo uspeti da napravimo od tog materijala.
sto se tice domaceg semena, mi smo trn u oku svim stranim kompanijama, narocito sto se tice semena secerne repe. ako imamo u vidu da u susednoj madjarskoj sj pojedinih kompanija kosta i preko 150 evra, vidimo sta znaci cena od 57 evra za domace proizvodjace secerne repe. pri trenutnom stanju cena, kalkulacija kaze da strana sorta mora da rodi 3 tone/ha vise da bi opravdala svoju cenu u odnosu na domace seme. za mene kao lokal patriotu morala bi da rodi 5 t/ha, odnosno 78 t/ha prosle godine jus kvaliteta. ako uzmemo prosek koji prosle godine iznosio na nivou vojvodine oko 45 t/ha, strani sortiment nije cinilac koji bi trebao da bude nosilac visokog prinosa, vec primenjena agrotehnika. poslednje tri godine prodaja domaceg semena je iznosila 2-3%, a prinos je opet ostao na nekih 45 t/ha u proseku. gde je to povecanje uslovljeno setvom stranog semena, nema ga.
ne zelim da kazem da treba svi da seju domace seme, ali ne treba ni dozvoliti da se ugasi selekcija domaceg semena. dovoljno bi bilo kada bi svako odvojio 10% povrsina za domace seme, kako bi opstala domaca selekcija. ono sto rezultati pokazuju, a i moje licno iskustvo, jer svake godine ga sejem, jeste da ne zaostajemo po prinosu, a ni po kvalitetu. u proslosti smo imali problema sa piletom i kvalitetom semena, ali smo to uspeli da popravimo kadrovskim promenama na doradi i samim nacinom rada (nova tehnologija i komponente). sada nemamo razloga da se stidimo konkurencije i da se plasimo pitanja vezanih za kvalitet naseg semena. svako ko zeli moze doci kod nas, pogledati rezultate, pa i same partije stavljenje na ispitivanje klijavosti.
jos jedna dobrobit postojanja domace selekcije i domaceg semena je ta sto konkurencija ne sme da podigne cene svog semena na jos jedan visi nivo, takodje moraju da plasiraju seme odlicnog kvaliteta, a ne neki skart i preostale zalihe koji imaju slabiji kvalitet, jer bi tim potezima odmah izgubili deo trzista.
zbog svega gore navedenog, ne treba zanemariti domace seme i selekciju, jer seme je novac i pravi kapital jedne zemlje. u celoj istocnoj evropi vecina instituta koja se bavila selekcijom je unistena, ostali su samo novosadski i zemun poljski. ne treba da dozvolimo multinacionalnim kompanijama da uniste i ove dve selekcione kuce. nismo savrseni, ali konkurencija nas uci da vise nismo zasticeni kao beli medvedi i kao takvi moramo da imamo konkurentan proizvod, a moje licno misljenje je da imamo.
izvinjavam se sto sam mnogo oduzio i nadam se da nisam smorio previse.
 
mica967 je napisao(la):
ZCurcic koju bi mi NS sortu repe preporucili za za vadjenje u novembru :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...

irina. mada nemam iskustva sa njom na svojim njivama. do sada sam sejao laru, drenu i dariju.
lara za ranije vadjenje i vadjenje u oktobru. do sada se pokazala kao najstabilnija sorta. ove godine sejem samo laru. imao sam prosle godine i dariju na pola njive, bile su tu negde od 65 do 70 tona i slican sadrzaj secera (rezultati dok sam uzimao uzorke za pracenje sadrzaja secera u septembru (nisu reprezentativni samo sa 2 m duzna slucajno izabran red)). ali posto ove godine zelim da poredim razlicitu agrotehniku na tri njive, zelim da mi sorta bude konstanta, zbog toga cemo sejati laru.
kao sto sam ranije pisao, ove godine imam dve parcele sa razlicitim djubrenjem i obradom. plus komsija sa kojim cu raditi repu ima parcelu u istom potesu gde nije koristio osnovno djubrenje i ici ce samo sa ureom i to 200 kg/ha. tako da ce i predsetveno djubrenje biti konstanta. videcemo na kraju proizvodne godine rezultate.
 
Nisam nikad do sad proizvodio repu ali po mom mislenju bolje je sto ranije.I suvlje je zemljiste,manje se ugazi,lakse se vrsi transport,lakse se vrsi dalja obrada a i nije li bolje kad kampanju zavrsis u oktobru nego da polovinom novembra pocnes vadjenje.Slazem se da je svaka godina po vremnskom periodu prica za sebe ali zadnjih par je bilo dosta suvo do kraja oktobra e posle pocnu kise i lose vreme i onda drz-nedaj :zli:.Sve u svemu mnogo faktora imaju znacaja u proizvodnji repe ali ona stara izreka "STO PRE TO BOLJE" nekako najbolje zvuci... :cao:
Evo i par slika iz kampanja sa razlicitim datumima,do duse po suhom vremenu.
-2006 je vadjeno dosta kasno krajem NOVEMBRA
2dka2hw.jpg

a3nwyd.jpg

2ihksh2.jpg

15hmo01.jpg

-2007 je vadjeno u SEPTEMBRU
2vltd9k.jpg

2ia7rdc.jpg

k4jqz9.jpg

11b4s9y.jpg

2natoaf.jpg

-2008 je vadjeno u OKTOBRU ali nazalost na brzinu(krah/j AGROZIVA)i nisam nista ni slikao.. :nono:
-2009 je vadjeno NAJRANIJE u mojoj praksi 10,11 SEPTEMBAR
1z2iukk.jpg

r1ejrk.jpg

2lkr01x.jpg

35kj3p4.jpg

Ovaj FENDT sa kukuruzom nema veze sa REPOM ali dok sam cekao HOLMERA reko da opalim jednu sliku...
zujm9s.jpg

2a9tcmc.jpg

2cwmqo0.jpg

2zs5xev.jpg

2poe3ih.jpg

I jedna slika 90-ke sa solidnim teretom nevezano za ovo gore vadjenje sa HOLMEROM...
fmj22h.jpg

Pozdrav svim proizvodjacima KRALJICE POLJA... ::svaka cast::
 
Oko 15 tona asto se tice otpustanja radnika u sec. pecinci nista cudno sobzirom kako su lose po nas proizvodjace odradili proslu kampanju a ja sam to sirovincima i nagovestio. :ppozdrav:
 
@IMt 550

O vremenu vađenja repe ne odlučuju kooperanti nego šećerana, a mi smo ovde uvek neke sreće pa nas ostave za novembar i decembar.
Kako mi se čini da ove godine neće repa biti kraljica polja, jer su šećerane nagovestile niže cene.
 
Zato što vi nemate Pećinačku šećeranu.
Čuo sam da su Kisačani napravili dogovor da kome nađu posejanu repu odma' prelaze setvospremačem. :haha:
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh