rzbrzotrz
Banned
И тако ја побих све ћурке за ову годину. 20 комада. Узео сам их у јулу, са 5-6 недеља, хранио их двојком и тројком пар недеља, па прешао на своју храну.
Ко не зна како ја радим, да опишем укратко... Светла имају док има дана. Унутра су стално само док добијају куповну храну. Кад нестане кокцидиостатика из исхране, пуштам их стално напоље, осим кад пада киша. Храну спремам сам, од компоненти које купим код локалног продавца. Кукуруз и тритикал узимам код мог приватног сељака. Мељем у прекрупачу, мешам у мешалици за бетон.
Пошто водим стриктну евиденцију шта и како, ово је резултат за ову годину: Поједених 637,50 кг којечега, што му дође 31,9 кг по глави. Просек тежина 9,7 кг, самим тим је конверзија испала 3,3. Ово је сјајно, обзиром на начин држања ћурака и спремања хране. Уложено 46.740 динара, узето 90.840 динара (овде нисам урачунао једну поклоњену, а једну за мене, иначе би било још 9-10.000). Продавао сам по цени 500-600 дин/кг, у зависности од муштерије. Јбг, не могу да продам по истој цени ономе ко од мене купује јаре, прасе, пилиће, млеко, сир, јаја и некоме ко се појави само за ћурку, па ме још зај.... овај, цинцулира
Ја сам задовољан, а што је још битније, купци су више него задовољни. Још једном се потврдила моја теза да се лакше продају ћурке око 10кг, него оне око 20 (на страну квалитет меса). Бар тако важи за моје тржиште. Још ме једна жена питала: "Јој, а што су толико велике!?", кад сам јој рекао да имају око 10кг. Породица која је хтела да купи једну, па да дели на пола, одлучила је да купи 2 и срећни су због тога што не морају да се муче око дељења. Једна жена ми се жалила да је пре пар година наручила једну ћурку, па се пренеразила кад су јој донели ноја од 30 кг. Плаћала је 6 месеци у ратама. От тад није куповала ћурке, док није мене упознала.
Ево како то изгледа:
А на крају буде овако:
Ајд'
Ко не зна како ја радим, да опишем укратко... Светла имају док има дана. Унутра су стално само док добијају куповну храну. Кад нестане кокцидиостатика из исхране, пуштам их стално напоље, осим кад пада киша. Храну спремам сам, од компоненти које купим код локалног продавца. Кукуруз и тритикал узимам код мог приватног сељака. Мељем у прекрупачу, мешам у мешалици за бетон.
Пошто водим стриктну евиденцију шта и како, ово је резултат за ову годину: Поједених 637,50 кг којечега, што му дође 31,9 кг по глави. Просек тежина 9,7 кг, самим тим је конверзија испала 3,3. Ово је сјајно, обзиром на начин држања ћурака и спремања хране. Уложено 46.740 динара, узето 90.840 динара (овде нисам урачунао једну поклоњену, а једну за мене, иначе би било још 9-10.000). Продавао сам по цени 500-600 дин/кг, у зависности од муштерије. Јбг, не могу да продам по истој цени ономе ко од мене купује јаре, прасе, пилиће, млеко, сир, јаја и некоме ко се појави само за ћурку, па ме још зај.... овај, цинцулира
Ја сам задовољан, а што је још битније, купци су више него задовољни. Још једном се потврдила моја теза да се лакше продају ћурке око 10кг, него оне око 20 (на страну квалитет меса). Бар тако важи за моје тржиште. Још ме једна жена питала: "Јој, а што су толико велике!?", кад сам јој рекао да имају око 10кг. Породица која је хтела да купи једну, па да дели на пола, одлучила је да купи 2 и срећни су због тога што не морају да се муче око дељења. Једна жена ми се жалила да је пре пар година наручила једну ћурку, па се пренеразила кад су јој донели ноја од 30 кг. Плаћала је 6 месеци у ратама. От тад није куповала ћурке, док није мене упознала.
Ево како то изгледа:
А на крају буде овако:
Ајд'