vica022
Član
ja sipam u ED samo malo ulja .obicno sto ostane u ambalazi taman properem naftom i srucim u rezervar. neka malo podmaze a aditive niti sam sipao niti cu sipati. da je gorivo lose kvalitetom to znamo svi i da se poljoprivredi podvaljuje u sezoni najgora nafta to nam je dobro poznato. stric mi nije verovao da je bosanski lozak mnogo bolji dok nismo otisli u bosnu i nasuli u pasata. potrosnja sa 9L spala na 5,5 na 100km. tako i u ostalim dizelima. letos na kombajnu sa regresiranom naftom je gutao od 23-26L po ha. sa lozakom iz bosne od 12-16L po ha. a isti taj nis izvozi naftu i lozak u bosnu. pa jel smo mi ovce za sisanje doveka
U Nemačkoj ne dodaju aditive ali to ništa ne dokazuje iz više razloga. Najvažnija dva su već navedena:
1) Mašine starije od 25 godina su retkost.
2) U dizel (kod nas "ED") se dodaje malo BD-a. Za manje od 5% se ne mora posebno ni označavati, za tačno 5% oznaka je BD-5 a ima dizela i sa više biodizela ali on nije po "Euro 5 norni" (EN 590:2009). Tačno se navodi procenat biodizela u gorivu.
Dakle, lako je:
U sve motore od Euro 3 standarda (iz 2000. kako je već neko naveo ili kasnije) sipa se dizel (ED). U starije se sipa dizel sa malo više BD i "mirna Bačka". Ne trebaju aditivi, sve po visokim ekološkim normama.
Aditivi su se tamo dodavali pre 20 godina.
Da li smo na višem nivou nego oni tada ... pitanje je. Taman mi liči da nismo, iako imamo gorivo po "Euro 5" standardu; zaista imamo, baš iz NIS-a; tačno da na "trulom" Zapadu ima i boljih goriva ali zadovoljava norme, inače bi najnovija generacija dizel motora u automobilima ispustila dušu na manje od stotinak hiljada km koliko imaju neki službeni automobili najnovije generacije 1-3 godina stari a za koje znam detalje.
ED je i jedino gorivo ove kategorije (dizel) koje je O.K. (kod nas, u Srbiji).
Zato mi se korišćenje GU 0,1 ne sviđa mnogo. Može se koristiti za zaista stare mašine (traktore) umesto D2 (koje je takođe bilo loše gorivo).Cena mu je samo dinar niža pa se zaista ne isplati mnogo, ako uopšte.
Već za "prelazni period" (motori iz devedesetih ali pre Euro 3) bi pre dodavao aditiv ili BD u ED.
Neko je već pitao: koliko?
Aditiv prema uputstvu.
Biodizel 5 do 10%. Sasvim je dovoljno. BD ima tu osobinu da mala količina ima "pozitivno" dejstvo. Može se ići i više (npr. 20%) a preko toga je već pitanje i zavisi od motora do motora (uz već moguće probleme zimi ako je procenat veliki, recimo 50%, a i više od četvrtine može da bude pogubno za zaptivke jer je BD agresivan preva mnogim gumenim i plastičnim materijalima).
Najprostije je koristiti koncentraciju od oko 9% zapreminskih (što je nekih 9,5% masenih) jer je najlakše za mešanje napamet. To je odnos 1:10 (zapreminski), litar BD na 10l ED.
Sasvim dovoljno. Da je veća razlika u ceni i 1:5 bi bilo O.K. ovako je bacanje para (ne bi trebalo da ima problema ali nema ni posebne koristi a već se, makar minimalno, povećava potrošnja goriva).
Za Euro 3 motore bi moglo da ide 1:20 (ako uopšte). Za novije se (jednostavno) NE isplati (slična cena a sa BD-om motori troše više goriva, mada za 5 ili 10% BD obično nema neke razlike).
1) Mašine starije od 25 godina su retkost.
2) U dizel (kod nas "ED") se dodaje malo BD-a. Za manje od 5% se ne mora posebno ni označavati, za tačno 5% oznaka je BD-5 a ima dizela i sa više biodizela ali on nije po "Euro 5 norni" (EN 590:2009). Tačno se navodi procenat biodizela u gorivu.
Dakle, lako je:
U sve motore od Euro 3 standarda (iz 2000. kako je već neko naveo ili kasnije) sipa se dizel (ED). U starije se sipa dizel sa malo više BD i "mirna Bačka". Ne trebaju aditivi, sve po visokim ekološkim normama.
Aditivi su se tamo dodavali pre 20 godina.
Da li smo na višem nivou nego oni tada ... pitanje je. Taman mi liči da nismo, iako imamo gorivo po "Euro 5" standardu; zaista imamo, baš iz NIS-a; tačno da na "trulom" Zapadu ima i boljih goriva ali zadovoljava norme, inače bi najnovija generacija dizel motora u automobilima ispustila dušu na manje od stotinak hiljada km koliko imaju neki službeni automobili najnovije generacije 1-3 godina stari a za koje znam detalje.
ED je i jedino gorivo ove kategorije (dizel) koje je O.K. (kod nas, u Srbiji).
Zato mi se korišćenje GU 0,1 ne sviđa mnogo. Može se koristiti za zaista stare mašine (traktore) umesto D2 (koje je takođe bilo loše gorivo).Cena mu je samo dinar niža pa se zaista ne isplati mnogo, ako uopšte.
Već za "prelazni period" (motori iz devedesetih ali pre Euro 3) bi pre dodavao aditiv ili BD u ED.
Neko je već pitao: koliko?
Aditiv prema uputstvu.
Biodizel 5 do 10%. Sasvim je dovoljno. BD ima tu osobinu da mala količina ima "pozitivno" dejstvo. Može se ići i više (npr. 20%) a preko toga je već pitanje i zavisi od motora do motora (uz već moguće probleme zimi ako je procenat veliki, recimo 50%, a i više od četvrtine može da bude pogubno za zaptivke jer je BD agresivan preva mnogim gumenim i plastičnim materijalima).
Najprostije je koristiti koncentraciju od oko 9% zapreminskih (što je nekih 9,5% masenih) jer je najlakše za mešanje napamet. To je odnos 1:10 (zapreminski), litar BD na 10l ED.
Sasvim dovoljno. Da je veća razlika u ceni i 1:5 bi bilo O.K. ovako je bacanje para (ne bi trebalo da ima problema ali nema ni posebne koristi a već se, makar minimalno, povećava potrošnja goriva).
Za Euro 3 motore bi moglo da ide 1:20 (ako uopšte). Za novije se (jednostavno) NE isplati (slična cena a sa BD-om motori troše više goriva, mada za 5 ili 10% BD obično nema neke razlike).
Vulkan
Član
Zbog profesorove reputacije verujem da je ovo tačno za putnička i teretna vozila. Za traktore a ovo je ipak poljoprivredni forum, stavka broj jedan pa makar južno od Save po meni je apsolutno netačna. Zastupljeni su IMT, Rakovica, Ursus... Uglavnom godina proizvodnje između 70-tih i 80-tih godina a i koji su mlađi tehnologija motora im je i dalje ista starudija bez nekih poboljšanja sklopa motora, čak je po tvrdnjama onih koji su kupili mlađe traktore kvalitet daleko lošiji.
Ili se stavka 1 ne odnosi na Srbiju?
Ili se stavka 1 ne odnosi na Srbiju?
paorpaor
Član
CR sistem ubrizgavanja je kod nas jos retkost, a ni na zapadu ne verujem da zauzima impozantnu cifru.
Potpuno je netacno da na zapadu nema starijih traktora koji se intezivno koriste.
Svi JD traktori iz recimo 6x20 serije, a koji nisu CR (mada su oni redji od obicnih) imaju isti sistem ubrizgavanja kao i traktori iz recimo 94 godine. Sta oni sipaju a da ne pocrkaju ?
Od nekoliko servisera PVP sam dobio gotovo isti odgovor da nisu primetili nikakve stetne posledice pri koriscenju cistog ED u duzem vremenskom periodu.
Potpuno je netacno da na zapadu nema starijih traktora koji se intezivno koriste.
Svi JD traktori iz recimo 6x20 serije, a koji nisu CR (mada su oni redji od obicnih) imaju isti sistem ubrizgavanja kao i traktori iz recimo 94 godine. Sta oni sipaju a da ne pocrkaju ?
Od nekoliko servisera PVP sam dobio gotovo isti odgovor da nisu primetili nikakve stetne posledice pri koriscenju cistog ED u duzem vremenskom periodu.
Da, stavka jedan je za "truli" Zapad (ne odnosi se na Srbiju, naravno). Izvinjavam se na nepreciznosti "Vulkan"-u (i drugim članovima). Slažem se i sa @paorpaor-om da to (ni dodatno pojašnjeno) nije potpuno tačno, jer se i na Zapadu koriste starije mašine, trebalo je da stoji da su proporcionalno manje zastupljene nego kod nas.
No, to (ionako) nije bila poenta post-a (evo, preskočite stavku pod 1), priznao sam "bez batina"). Ostatak se odnosi baš na one (u manjem procentu nego kod nas) mašine iz npr. 80-tih godina prošlog veka.
Poenta je da (da ponovim 101 put pa mi više ne pada na pamet, to sam već rekao 2-3x ali zaista je ovo zadnji put da komentarišem):
1) Ako je ED u potpunosti sa EN 590 normom problema ne bi trebalo da bude! (navedeno više puta zbog čega).
2) Postoje (stariji) motori kojima ED može (donekle) da škodi, što su dokumentovali sami proizvođači (Cummins, na primer). To što ova dokumentacija nije dostupna, druga je stvar. Za starije mašine nećete ni dobiti odgovor jer je prestala obaveza proizvođača da proizvodi delove a kamoli daje informacije ovog tipa. Dakle, to što smo šljiva republika otežava stvari jer zastupnici mnogih firmi nemaju dokumentaciju iz 90-tih kada je to bilo aktuelno. No i to nije najbitnije, nego ono što je pisano posle (tj. u ovom postu pod 3) i 4)).
3) Dodavanjem biodizel-a u dizel u (npr.) Nemačkoj je stvar više nego rešena. Uglavnom se dodaje do 5% što je dovoljno (ponavljam za do 5% se ne mora ni označavati da je BD dodat jer je samim EN 590 standardom to dozvoljeno i radi se; kod nas mogu dozvoliti koliko hoće, proizvodnja standardizovanog i subvencionisanog BD-a kod nas NE postoji a od industijskih pokušaja (najava) bih pomenuo FAM koji to nikada (ni pod NIS-om) nije uspeo da sprovede u delo (jer i nije bilo samo do njih nego i ministarstava poljoprivrede i finansija pre svega ali šire gledano tadašnjih vlasti (vlada, skupština)).
4) Ako već NIS ne dodaje BD (jer nema iz sopstvene proizvodnje, pa ni iz domaćih izvora nego bi morao da uvozi po ceni sličnoj ED-u, jer akciza svakako ide, pa im se naravno ne isplati) onda sam naveo koliko je dovoljno.
5) Motorno ulje je loše rešenje. 2T ulja takođe nisu adekvatno rešenje (mada bolje od prethodnog, ovo kažu i na mašinskom fakulteru), makar ne rešava problem u potpunosti (ako takvog ima uopšte, a nećemo znati bez analize ED-a i saznanja iz koje je šarže gorivo na svakoj pumpi pojedinačno, tj. bez analize na svakoj pumpi, što ne bih očekivao narednih 10 godina, mada MOL to nudi, ali da li je običnom korisniku dostupno, ne bih znao); Aditiv koji proizvodi NIS je možda i "pranje savesti" (tj. za duševni mir iako ne radi ništa posebno), možda a možda je baš ono što bi rafinerijki trebalo da dodaju ali im se ne isplati jer računaju da je ED za novije motore a da će stariji koristiti Gasno Ulje 01, pa je aditiv samo za prelazni period. Ovo zvuči najlogičnije ali logika je na Balkanu odavno "demode" (ne stanuje ovde) pa zato i tolika priča a istina je prosta samo NIKO ko je zna NEĆE da je kaže.
Kako se gasno ulje već pojavilo, ostaju sledeće opcije:
1) koristiti GU 01, sigrno je lošije gorivo od ED ali nije od D2 pa je taman za stare mašine. (cena mu, doduše, nije mnogo niža od ED).
2) Dodavati BD kako sam naveo u prošlom postu. (na zapadu se dodaje više od decenije u rafinerijama, uglavnom do 5%, a koriste se i BD20 pa čak i čist BD ali uz izmene instalacije za gorivo i kod nekih motora dodatnih izmena; ovde se ne isplati zbog cene).
3) Dodavati NIS-ov aditiv u NIS gorivo (ED). Aditiva će biti i nadalje jer će ga koristiti vlasnici automobilskih motora ("prelazno rešenje" je bilo u smislu poljoprivrednih i građevinskih mašina)
4) Koristiti ED bez ikakvih dodataka (OMV kaže da je tako, NIS takođe zvanično tvrdi (čemu aditiv? to nisu pojasnili !!) ostali proizvođači se ne izjašnjavaju; sa mašinskog fakulteta tvrde isto). Nije pravilo ali stariji motori (zaista) mogu da troše više ED-a.
Pa ko kako želi, smatra i hoće.
(A ko šta misli, uključujući i mene, ionako nije (više) važno)
P.S. Ponvljam: NE dodavati motorno ulje u dizel, to sigurno nije dobro (nije nikakvo) rešenje. Dodavanje 2T ulja je manje štetno ali (kao što je navedeno) takođe nije rešenje problema.
No, to (ionako) nije bila poenta post-a (evo, preskočite stavku pod 1), priznao sam "bez batina"). Ostatak se odnosi baš na one (u manjem procentu nego kod nas) mašine iz npr. 80-tih godina prošlog veka.
Poenta je da (da ponovim 101 put pa mi više ne pada na pamet, to sam već rekao 2-3x ali zaista je ovo zadnji put da komentarišem):
1) Ako je ED u potpunosti sa EN 590 normom problema ne bi trebalo da bude! (navedeno više puta zbog čega).
2) Postoje (stariji) motori kojima ED može (donekle) da škodi, što su dokumentovali sami proizvođači (Cummins, na primer). To što ova dokumentacija nije dostupna, druga je stvar. Za starije mašine nećete ni dobiti odgovor jer je prestala obaveza proizvođača da proizvodi delove a kamoli daje informacije ovog tipa. Dakle, to što smo šljiva republika otežava stvari jer zastupnici mnogih firmi nemaju dokumentaciju iz 90-tih kada je to bilo aktuelno. No i to nije najbitnije, nego ono što je pisano posle (tj. u ovom postu pod 3) i 4)).
3) Dodavanjem biodizel-a u dizel u (npr.) Nemačkoj je stvar više nego rešena. Uglavnom se dodaje do 5% što je dovoljno (ponavljam za do 5% se ne mora ni označavati da je BD dodat jer je samim EN 590 standardom to dozvoljeno i radi se; kod nas mogu dozvoliti koliko hoće, proizvodnja standardizovanog i subvencionisanog BD-a kod nas NE postoji a od industijskih pokušaja (najava) bih pomenuo FAM koji to nikada (ni pod NIS-om) nije uspeo da sprovede u delo (jer i nije bilo samo do njih nego i ministarstava poljoprivrede i finansija pre svega ali šire gledano tadašnjih vlasti (vlada, skupština)).
4) Ako već NIS ne dodaje BD (jer nema iz sopstvene proizvodnje, pa ni iz domaćih izvora nego bi morao da uvozi po ceni sličnoj ED-u, jer akciza svakako ide, pa im se naravno ne isplati) onda sam naveo koliko je dovoljno.
5) Motorno ulje je loše rešenje. 2T ulja takođe nisu adekvatno rešenje (mada bolje od prethodnog, ovo kažu i na mašinskom fakulteru), makar ne rešava problem u potpunosti (ako takvog ima uopšte, a nećemo znati bez analize ED-a i saznanja iz koje je šarže gorivo na svakoj pumpi pojedinačno, tj. bez analize na svakoj pumpi, što ne bih očekivao narednih 10 godina, mada MOL to nudi, ali da li je običnom korisniku dostupno, ne bih znao); Aditiv koji proizvodi NIS je možda i "pranje savesti" (tj. za duševni mir iako ne radi ništa posebno), možda a možda je baš ono što bi rafinerijki trebalo da dodaju ali im se ne isplati jer računaju da je ED za novije motore a da će stariji koristiti Gasno Ulje 01, pa je aditiv samo za prelazni period. Ovo zvuči najlogičnije ali logika je na Balkanu odavno "demode" (ne stanuje ovde) pa zato i tolika priča a istina je prosta samo NIKO ko je zna NEĆE da je kaže.
Kako se gasno ulje već pojavilo, ostaju sledeće opcije:
1) koristiti GU 01, sigrno je lošije gorivo od ED ali nije od D2 pa je taman za stare mašine. (cena mu, doduše, nije mnogo niža od ED).
2) Dodavati BD kako sam naveo u prošlom postu. (na zapadu se dodaje više od decenije u rafinerijama, uglavnom do 5%, a koriste se i BD20 pa čak i čist BD ali uz izmene instalacije za gorivo i kod nekih motora dodatnih izmena; ovde se ne isplati zbog cene).
3) Dodavati NIS-ov aditiv u NIS gorivo (ED). Aditiva će biti i nadalje jer će ga koristiti vlasnici automobilskih motora ("prelazno rešenje" je bilo u smislu poljoprivrednih i građevinskih mašina)
4) Koristiti ED bez ikakvih dodataka (OMV kaže da je tako, NIS takođe zvanično tvrdi (čemu aditiv? to nisu pojasnili !!) ostali proizvođači se ne izjašnjavaju; sa mašinskog fakulteta tvrde isto). Nije pravilo ali stariji motori (zaista) mogu da troše više ED-a.
Pa ko kako želi, smatra i hoće.
(A ko šta misli, uključujući i mene, ionako nije (više) važno)
P.S. Ponvljam: NE dodavati motorno ulje u dizel, to sigurno nije dobro (nije nikakvo) rešenje. Dodavanje 2T ulja je manje štetno ali (kao što je navedeno) takođe nije rešenje problema.
racicstevan
Banned
Pozdrav svima.
Na mom traktoru (john deere 920) iz 1966 primetio sam da čini se bolje radi sa ed i da malo manje troši , ali mi je pumpa kao i AC pumpa potpuno vlažna i čak kaplje (ne mnogo). Mada čitajući ovde po forumu , moraću da proverim i ulje da nije propustila membrana
Matori se inače drži odlično i veoma često radi teške poslove .
Na mom traktoru (john deere 920) iz 1966 primetio sam da čini se bolje radi sa ed i da malo manje troši , ali mi je pumpa kao i AC pumpa potpuno vlažna i čak kaplje (ne mnogo). Mada čitajući ovde po forumu , moraću da proverim i ulje da nije propustila membrana
Matori se inače drži odlično i veoma često radi teške poslove .
racicstevan
Banned
Pumpa je rotaciona inače mislim da je to prilično slična mašina tvojoj 510 . Prelazim na temu JD i kačim neku sliku
ichbinmilan
Član
Ova priča nije nikad do kraja ispričana 
miroslav k
Član
Malo im skupa analiza, stvarno bi mogli da urade gratis analizu da snamo šta i kako
paorpaor
Član
Nije skupa jer recimo kad bi se ovde mi na forumu dogovorili, ne verujem da bi svako platio vise od 300 din.
Obojica ste u pravu (prethodna dva komentara).
Ne može biti jeftina analiza ali ono što je gospodin profesor pomenuo je preterano. Doduše ne mora da bude ako obuhvata više parametara od onih koji se uobičajeno rade uključujući i dejstvo na polimerne materijale.
I naravno, više ljudi manja cena.
Ipak, samo jedna analiza traži dobar odabir za uzorkovanje.
Naravno da je najkorisnije analizirati NIS-ov ED, a uzeti sa pumpe što neuglednije i što dalje od Bgd.
Doduše, 90% toga se može upisati unapred (pa je džaba analiza) i biće ispunjeno 99% (oni osnovni parametri: cetanski indeks, specifična gustina, toplotna moć (energija koja se oslobađa pri sagorevanju, toplota sagorevanja), viskoznost, količina (koncentracija) sumpora i još mnogi). Tako da nije potrebno raditi kompletne analize.
Za odgovor na postavljeno pitanje treba uraditi (možda) samo:
koncentraciju vode (čak i to ne mora, sigurno je manje nego kod D2 ili PU-01), mazivost (habanje u mirko metrima) po EN ISO 12156-1i najvažnije (što se uglavnom ne radi a nigde ne navodi a najvažnije je) uticaj na zaptivke (odnosno materijale koji se koriste za to)*.
Bez ovog zadnjeg bi bile bačene pare, osnovni parametri će 99% biti u redu (to nije sporno, ali nije odgovor na pitanje, hoće li ili neće biti problema pri primeni).
Makar mazivost treba uraditi (iako je nedovoljno i ne odgovara 100% na pitanje problema, koji su češći zbog curenja pumpe nego habanja iste).
Profa je to školski objasnio (a tako je i Bošov inženjer pre par godina na jednom simpozijumu a tako piše i u mnogim knjigama i časopisima).
Ipak, problema sa pumpom može biti. Za potrošnju je takođe (principijalno) u pravu, ali ostaje da može biti više od 1% zbog manje (specifične) gustine ED-a i manje viskoznosti istog (naravno, u zavisnosti od stanja motora i konstrukcije istog), naravno ne više od 5-6% (kako sam i ranije pisao).
Ono što je čovek rekao važi u više od 90 ili 95% slučajeva ali nije 100% (pisao ja a pisali i drugi, a rekli i najrelevantniji, prozvođači motora i proizvođači goriva, da se ne ponavljam (Cummnis i Chevron) ali i Deutz**). Dakle, pitanje je više koliki ste baksuz (da budete malobrojni sa problemima).
* Test polimera je "starenje kopolimere" (tzv. POM).
Test se radi u trajanju od 10 nedelja (1600h), uzorci se uzimaju svakih 400h (2,5 nedelje).
Mere se osobine polimera sledećim metodama:
1. IC spektroskopija
2. SEM i optička mikroskopija
3. Test potapanja
4. Promena mase (težine)
5. Prodor goriva u polimerPenetration of fuel inside polymer
6. Analiza depozita na površini polimeraAnalysis of deposits on polymer surface
7. Ispitivanje klatnom
itd. (po potrebi)
NIJE standardni (industrijski) test (takvi moraju biti izvedeni u par sati, ne zahtevati opemu od više stotina hiljada evra, itd.).
Na žalost jedini je merodavan za odgovor na pitanje. Možda se i može uraditi na mašincu (a sigurno uz saradnju TMF-a i/ili hemijskog fakulteta).
Možda košta i više od navedene cifre ... ali vredi.
Ponavljam bez ovoga jedino "mazivost" vredi uraditi. To ne bi bila velika suma i mogla bi se podeliti na tek desetak zainteresovanih ("eve ja", do 500din.).
** Svaka čast profi (zaista) ali Deutz (kao firma u celini, koja stoji iza dokumenta i njihov je zaključak i savet proveren i u laboratoriji i na terenu na desetinama i stotinama hiljada motora i više godina (decenija) i od strane velikog tima ljudi) mi je (mnogo) VEĆI autoritet, a oni lepo kažu (što sam trebao da citiram pre 20 ekrana):
Technisches Rundschreiben
0199-99-01218/1 EN
OBJ_DOKU-37676-001.fm 15 / 37 © 2013
DEUTZ has tested such fuels and confirmed the positive influences on the emissions. However,
it is a well known fact that engines which are operated for longer periods with conventional
diesel fuel and then converted to paraffinic fuels suffer shrinkage of polymer seals in
the injection system and thus from fuel leaks. The reason for this behaviour is that the aromate-
free synthetic fuels can lead to a change in the swelling behaviour of polymer seals.
Therefore, conversion from diesel fuel to paraffinic fuel should only take place after changing
the critical seals. The problem of swelling does not occur when an engine is operated
with paraffinic fuel from the start.
Any amount of paraffinic diesel components may be added to diesel as long as the mixture
complies with the requirements of EN 590.
These fuels can be used. Adequate lubricity must be ensured without fail (maximum HFRR
460 μm). In addition, the engine management system may need to be adapted. An agreement
with the parent company is required for this purpose.
Because of their very positive influences with regard to the cetane number and emission
behaviour, these paraffinic fuels are blended partly in small percentages in the so-called
premium diesel fuels and in this case have no negative influences on the polymer compatibility.
Nemam vremena da prevedem (pre četvrtka) ali ako treba vrlo ću rado!
- - - - - - - - - -
P.S.
Očigledno da "mazivost" nije problem (ili je mnogo manji i veoma redak), problem je popuštanje zaptivki koje prvo treba promeniti (pre prelaska na ED), uz zamenu filtera goriva (po savetu uvaženog profesora) i (ukoliko mogućnosti dopuštaju) "postepeni" prelaz na ED (kako je već navedeno u citiranom tekstu Deutz-a).
Ovo je direktnije rečeno ono što tvrde i Cummins i Chevron.
Dakle, ko ne veruje, nikada neće ni verovati niti će ga bilo šta (drugo) uveriti.
Sa ovim završavam, sve je rečeno.
- - - - - - - - - -
Uzgred ... nema potrebe da trošimo pare na analizu. Sve je jasno.
Ne može biti jeftina analiza ali ono što je gospodin profesor pomenuo je preterano. Doduše ne mora da bude ako obuhvata više parametara od onih koji se uobičajeno rade uključujući i dejstvo na polimerne materijale.
I naravno, više ljudi manja cena.
Ipak, samo jedna analiza traži dobar odabir za uzorkovanje.
Naravno da je najkorisnije analizirati NIS-ov ED, a uzeti sa pumpe što neuglednije i što dalje od Bgd.
Doduše, 90% toga se može upisati unapred (pa je džaba analiza) i biće ispunjeno 99% (oni osnovni parametri: cetanski indeks, specifična gustina, toplotna moć (energija koja se oslobađa pri sagorevanju, toplota sagorevanja), viskoznost, količina (koncentracija) sumpora i još mnogi). Tako da nije potrebno raditi kompletne analize.
Za odgovor na postavljeno pitanje treba uraditi (možda) samo:
koncentraciju vode (čak i to ne mora, sigurno je manje nego kod D2 ili PU-01), mazivost (habanje u mirko metrima) po EN ISO 12156-1i najvažnije (što se uglavnom ne radi a nigde ne navodi a najvažnije je) uticaj na zaptivke (odnosno materijale koji se koriste za to)*.
Bez ovog zadnjeg bi bile bačene pare, osnovni parametri će 99% biti u redu (to nije sporno, ali nije odgovor na pitanje, hoće li ili neće biti problema pri primeni).
Makar mazivost treba uraditi (iako je nedovoljno i ne odgovara 100% na pitanje problema, koji su češći zbog curenja pumpe nego habanja iste).
Profa je to školski objasnio (a tako je i Bošov inženjer pre par godina na jednom simpozijumu a tako piše i u mnogim knjigama i časopisima).
Ipak, problema sa pumpom može biti. Za potrošnju je takođe (principijalno) u pravu, ali ostaje da može biti više od 1% zbog manje (specifične) gustine ED-a i manje viskoznosti istog (naravno, u zavisnosti od stanja motora i konstrukcije istog), naravno ne više od 5-6% (kako sam i ranije pisao).
Ono što je čovek rekao važi u više od 90 ili 95% slučajeva ali nije 100% (pisao ja a pisali i drugi, a rekli i najrelevantniji, prozvođači motora i proizvođači goriva, da se ne ponavljam (Cummnis i Chevron) ali i Deutz**). Dakle, pitanje je više koliki ste baksuz (da budete malobrojni sa problemima).
* Test polimera je "starenje kopolimere" (tzv. POM).
Test se radi u trajanju od 10 nedelja (1600h), uzorci se uzimaju svakih 400h (2,5 nedelje).
Mere se osobine polimera sledećim metodama:
1. IC spektroskopija
2. SEM i optička mikroskopija
3. Test potapanja
4. Promena mase (težine)
5. Prodor goriva u polimerPenetration of fuel inside polymer
6. Analiza depozita na površini polimeraAnalysis of deposits on polymer surface
7. Ispitivanje klatnom
itd. (po potrebi)
NIJE standardni (industrijski) test (takvi moraju biti izvedeni u par sati, ne zahtevati opemu od više stotina hiljada evra, itd.).
Na žalost jedini je merodavan za odgovor na pitanje. Možda se i može uraditi na mašincu (a sigurno uz saradnju TMF-a i/ili hemijskog fakulteta).
Možda košta i više od navedene cifre ... ali vredi.
Ponavljam bez ovoga jedino "mazivost" vredi uraditi. To ne bi bila velika suma i mogla bi se podeliti na tek desetak zainteresovanih ("eve ja", do 500din.).
** Svaka čast profi (zaista) ali Deutz (kao firma u celini, koja stoji iza dokumenta i njihov je zaključak i savet proveren i u laboratoriji i na terenu na desetinama i stotinama hiljada motora i više godina (decenija) i od strane velikog tima ljudi) mi je (mnogo) VEĆI autoritet, a oni lepo kažu (što sam trebao da citiram pre 20 ekrana):
Technisches Rundschreiben
0199-99-01218/1 EN
OBJ_DOKU-37676-001.fm 15 / 37 © 2013
DEUTZ has tested such fuels and confirmed the positive influences on the emissions. However,
it is a well known fact that engines which are operated for longer periods with conventional
diesel fuel and then converted to paraffinic fuels suffer shrinkage of polymer seals in
the injection system and thus from fuel leaks. The reason for this behaviour is that the aromate-
free synthetic fuels can lead to a change in the swelling behaviour of polymer seals.
Therefore, conversion from diesel fuel to paraffinic fuel should only take place after changing
the critical seals. The problem of swelling does not occur when an engine is operated
with paraffinic fuel from the start.
Any amount of paraffinic diesel components may be added to diesel as long as the mixture
complies with the requirements of EN 590.
These fuels can be used. Adequate lubricity must be ensured without fail (maximum HFRR
460 μm). In addition, the engine management system may need to be adapted. An agreement
with the parent company is required for this purpose.
Because of their very positive influences with regard to the cetane number and emission
behaviour, these paraffinic fuels are blended partly in small percentages in the so-called
premium diesel fuels and in this case have no negative influences on the polymer compatibility.
Nemam vremena da prevedem (pre četvrtka) ali ako treba vrlo ću rado!
- - - - - - - - - -
P.S.
Očigledno da "mazivost" nije problem (ili je mnogo manji i veoma redak), problem je popuštanje zaptivki koje prvo treba promeniti (pre prelaska na ED), uz zamenu filtera goriva (po savetu uvaženog profesora) i (ukoliko mogućnosti dopuštaju) "postepeni" prelaz na ED (kako je već navedeno u citiranom tekstu Deutz-a).
Ovo je direktnije rečeno ono što tvrde i Cummins i Chevron.
Dakle, ko ne veruje, nikada neće ni verovati niti će ga bilo šta (drugo) uveriti.
Sa ovim završavam, sve je rečeno.
- - - - - - - - - -
Uzgred ... nema potrebe da trošimo pare na analizu. Sve je jasno.
ichbinmilan
Član
Stalker, profa nije imao prostora da nešto više kaže na ovu temu (nije on stalker na poljoinfo forumu da piše romane ). Jednostavno takav je tip emisije i tako je vodi Davidović. Uostalom, i sam si rekao da to što je rekao važi za 90 i više posto slučajeva. Što je dovoljno.
Nemoj zameriti na šali. Tvoje postove čitam kao romane (od korica do korica)
). Jednostavno takav je tip emisije i tako je vodi Davidović. Uostalom, i sam si rekao da to što je rekao važi za 90 i više posto slučajeva. Što je dovoljno.Nemoj zameriti na šali. Tvoje postove čitam kao romane (od korica do korica)
Slažem se. Ni ja na TV-u ne bih drugačije (više me ne bi ni zvali ). Takav je to medij, ako ne kažeš direktno i ono što važi u većini slučajeva, bolje da ćutiš.
Imaš par minuta i šlus. Ne može drugačije. Inače cenjenog kolegu (sa višim akademskim zvanjem) sigurno ne bih dopunjavao (na TV-u) ali prosto mi se činilo (gledajući video) da se i on jedva uzdržao da ne kaže još koju (i za manjinski deo koji jeste imao problem, makar sa "slinjenjem" pumpe).
Pa sam iskoristio formu ... novele (romane ipak pišem na blogu, i na jednom drugom forumu, mada sam i tamo sve bliži "kratkoj priči" (do jedne strane ).
Hvala na kritici (više pozitivnoj), pa shodno kvalitetu kritike da pređem sa "novela" na "pripovetku".
Ajd' živeli!
). Takav je to medij, ako ne kažeš direktno i ono što važi u većini slučajeva, bolje da ćutiš.Imaš par minuta i šlus. Ne može drugačije. Inače cenjenog kolegu (sa višim akademskim zvanjem) sigurno ne bih dopunjavao (na TV-u) ali prosto mi se činilo (gledajući video) da se i on jedva uzdržao da ne kaže još koju (i za manjinski deo koji jeste imao problem, makar sa "slinjenjem" pumpe).
Pa sam iskoristio formu ... novele (romane ipak pišem na blogu, i na jednom drugom forumu, mada sam i tamo sve bliži "kratkoj priči" (do jedne strane
).Hvala na kritici (više pozitivnoj), pa shodno kvalitetu kritike da pređem sa "novela" na "pripovetku".
Ajd' živeli!
Korisnik1787
Član
- Učlanjen(a)
- 29 Dec 2009
- Poruka
- 3.649
Samo Vi pišite novele i on jadnik bi pričao da mu je gospodin Davidović dao, a još je morao da reklamika koleginicu za pregled goriva po ceni od 90.000 dinara što nije skupo!?.Slažem se da je to institut, ali što je mnogo mnogo je.I Vi ste ponudili neku analizu pa gospodo poljoprivrednici izvolte jer po ceni od 500 dinara ja još nisam našao nešto jeftinije, a to analiza vam dosta govori o stanju goriva bar što se tiče eksploatacije traktora.Za drugu se traba organizovati i uzeti gorivo sa NIS pumpe jer tu je regresirano gorivo i uglavnom će najveći deo biti voda jer treba i pumpdžije da zarade-Ako Vam neko ponudi jednu jeftinu analizu onda je treba iskoristiti i treba samo pitati na koji način se uzorkuje gorivo da bi bilo pravilno.
Treba razmotriti i "Jugoinspekt" (možda imaju jeftiniju analizu) a na fakultetu (institutu) uraditi samo dopunu. Kako god, 750-800€ je zaista skupo.
Ponavljam, možda uraditi manje analiza i udružiti se i postupiti kako je Panonstib već rekao (NIS-ovo gorivo) a način uzorkovanja bi trebalo da uđe u cenu (da pošalju proceduru, inače je samo "izlazak na teren" bar 50€).
Malo sam ponovio stvari jer i sam znam da su državne institucije nesporne u kvalitetu analiza ali da nisu posebno tržišno orijentisane. U EU i USA su te analize jeftinije (uz istu ili bolju opremu i skuplji radni sat) što je delom do organizacije ali više do tržišne orijentacije. Privatne laboratorije rade kompletne analize (goriva ili ulja) za mnogo manje (uključivši i "skupe" metode kao što je gasna hromatografija) ... stotinak evra ... kompletne ... eventualno duplo više.
Već su mi ljudi slali analize ulja za 80€ iz Austrije ili drugih Zapadnih zemalja (slične sume, komplet hemija, elementi, viskoznost, gorivo i voda u ulju, čađ, itd.).
Pretpostavljam da i analiza goriva ne bi bila mnogo skuplja (osnovni parametri po pravilniku možda i manje).
Ponavljam, možda uraditi manje analiza i udružiti se i postupiti kako je Panonstib već rekao (NIS-ovo gorivo) a način uzorkovanja bi trebalo da uđe u cenu (da pošalju proceduru, inače je samo "izlazak na teren" bar 50€).
Malo sam ponovio stvari jer i sam znam da su državne institucije nesporne u kvalitetu analiza ali da nisu posebno tržišno orijentisane. U EU i USA su te analize jeftinije (uz istu ili bolju opremu i skuplji radni sat) što je delom do organizacije ali više do tržišne orijentacije. Privatne laboratorije rade kompletne analize (goriva ili ulja) za mnogo manje (uključivši i "skupe" metode kao što je gasna hromatografija) ... stotinak evra ... kompletne ... eventualno duplo više.
Već su mi ljudi slali analize ulja za 80€ iz Austrije ili drugih Zapadnih zemalja (slične sume, komplet hemija, elementi, viskoznost, gorivo i voda u ulju, čađ, itd.).
Pretpostavljam da i analiza goriva ne bi bila mnogo skuplja (osnovni parametri po pravilniku možda i manje).
grunt
Član
Dobro i ajd vec jednom Haski tribunal da donese odluku!Jel da sipamo cist ED ili NE!!!
nikola ilic
Član
Ja sipam cist,i tu nisam primetio nikakvu razliku,potrosio sam ga cudo jedno do sad,jedino sto su cistiji filteri i nerazmisljam o parafinu.
P.S Sipao sam i dvotaktola i ovaj novi aditiv sto ga pravi NIS,nema nikakve razlike,samo bacanje para...
P.S Sipao sam i dvotaktola i ovaj novi aditiv sto ga pravi NIS,nema nikakve razlike,samo bacanje para...
Poslednja izmena:
