Нико те не гледа... гледа те само као буђелар и трпи те јер им остављаш паре... исто као и нас у Грчкој... мада сам имао и примере где су се сасвим другачије понашали....
А то за маслиново уље увек ћу да цитирам оног локалца из филма Три карте за Холивуд... бабл гам... *овно ко *овно... него је рвацко изгледа слађе од наше масти...
Рецимо преко пута Цркве Светог Јована Руса на Евији, где смо поседели мало после Литургије, налази се ресторан у који смо сели да предахнемо... Кад је власник ресторана чуо да смо Срби обигравао је око нас и на крају поседео с нама и добрано смо попричали... ништа наплатио а частили нас колачима и сладоледом...
------------------------------
''Без обзира на тренутну ситуацију, Косово и Метохија остаће српски заувек. Да је то воља Божија, сведочи и следеће чудо Светог Јована Руса (прославља се 9.јуна), ратника и чудотворца, једног од најпоштованијих светитеља у Грчкој, чије се мошти налазе у цркви на Евији, коју је недавно спасао од пожара. Он се приказао грчким верницима у мају 1999, и облачећи униформу српске војске, рекао: „Морам у Србију. Браћа наша тамо су нападнута, само због свог Православља, због своје вере у Сина Божјег. Христос наш тамо опет крвари."
„Прво беше пламен. У позадини језив звук сирене, као завијање рањеног вука у високој ноћи, на крају света. У полумраку би повремено бљеснула страховита експлозија. А онда опет само пламен у ноћи.
Човек, леп, стасит, нема више од четрдесет година, клечи на поду штале. У дубокој је молитви, затворених очију, међу прстима пребира бројаницу. Око њега су животиње, кротко спавају. Нешто ме доводи на врата те штале, као по позиву. Застајем на улазу, посматрам. Хоћу нешто да питам, али не могу да изговорим ништа. Знам да ми слика улива неки спокој. Наједном, животиње се пренуше, коњ се придигао и упитно гледа човека.
Човек отвара очи, полако устаје. Скида своју похабану радну одећу. Са зида, са неког чивилука ваљда, узима маскирну униформу. Облачи је. На његовом рамену видим зашивен знак са двоглавим белим орлом, однекуд ми познат. Тек тада човек подиже очи к мени, погледа ме.
– Морам у Србију – рече. – Браћа наша тамо су нападнута само због свог Православља, због вере своје у Сина Божјег. Христос наш тамо опет крвари, опет би да га распињу и черече. Ђаво се опасно заиграо. Морамо браћи помоћи, сви, оним најјачим што имамо.
Коњ сам приђе, човек хитро узјаха. Пре но што ободе коња, окрете се и рече још:
– Посведочи. Знаш већ где и коме.
Да, оче, то је човек који нас гледа са ове иконе. Свети Јован Рус.” ''
https://www.eparhijazt.com/sr/news/...sveti-jovan-rus-branio-kosovo-i-metohiju.html
Naravno nije svuda, ali ima i toga. 
