Darko Dren
Član
Imali smo jednog čiču u selu, imao je priče samo takve.
Priča on jednom nama, bili mi klinci.
Kaže: "Bila oštra i ledena zima. Mi kući, sirotinja, ostali bez drva. Nemamo sa čim da se ogrejemo. Burazer i ja isteramo volove iz štale pa ih upregnemo u jaram i zakačimo šinska kola. Imali smo najbolje volove u selu. Ma šta u selu, u celoj Šumadiji nije bilo boljih. Kad su u jarmu preklapaju im se rogovi. Podjemo u šumu. Imali mi bukovu šumu dva hektara, bile bukve da ne mogu trojica da ih obuhvate rukama. A bilo hladno, mraz, minus 25. Pucaju stabla od mraza. Samo se čuje krc krc po šumi. Obalimo mi jednu sekirama, i natovarimo na kola. Podjemo kući. Kad nadjavola, kola dobro natovarena, put raskaljan, blato do kolena. Upadoše točkovi do glavčina. Dok smo izvlačili kola ugleda ja kad iz Lazinih kukuruza istrča zec. A ja za kamen što sam poturao pod točak pa nanišanim zeca, gadjam ga i ubijem ga kamenom. Burazer udje u Lazine kukuruze te nabere punu korpu purenjaka i uberemo jedan veliki dulek. Jedva ga natovarimo na kola. Kad smo stigli kući, uzmemo da stovarimo dulek da ga nabacimo na ploču od svinjca. A dulek ogroman, jedva mi njega nabacismo na ploču, ali nadjavola prsnu dulek i ispadne semenka iz duleka i padne na krmaču u svinjcu i ubije je na mestu. Burazer veli meni, jebeš krmaču, imamo zeca, ješćemo njega. I burazer uredi zeca i stavi na ražanj da okrećemo a na žar metnemo purenjake... Pa se slatko najedemo i izvrnemo se pod lipu u ladovinu da se sklonimo od jakog sunca, i tako ležeći posmatramo zvezde i pitamo se ima li ljudi gore da žive..."
Priča on jednom nama, bili mi klinci.
Kaže: "Bila oštra i ledena zima. Mi kući, sirotinja, ostali bez drva. Nemamo sa čim da se ogrejemo. Burazer i ja isteramo volove iz štale pa ih upregnemo u jaram i zakačimo šinska kola. Imali smo najbolje volove u selu. Ma šta u selu, u celoj Šumadiji nije bilo boljih. Kad su u jarmu preklapaju im se rogovi. Podjemo u šumu. Imali mi bukovu šumu dva hektara, bile bukve da ne mogu trojica da ih obuhvate rukama. A bilo hladno, mraz, minus 25. Pucaju stabla od mraza. Samo se čuje krc krc po šumi. Obalimo mi jednu sekirama, i natovarimo na kola. Podjemo kući. Kad nadjavola, kola dobro natovarena, put raskaljan, blato do kolena. Upadoše točkovi do glavčina. Dok smo izvlačili kola ugleda ja kad iz Lazinih kukuruza istrča zec. A ja za kamen što sam poturao pod točak pa nanišanim zeca, gadjam ga i ubijem ga kamenom. Burazer udje u Lazine kukuruze te nabere punu korpu purenjaka i uberemo jedan veliki dulek. Jedva ga natovarimo na kola. Kad smo stigli kući, uzmemo da stovarimo dulek da ga nabacimo na ploču od svinjca. A dulek ogroman, jedva mi njega nabacismo na ploču, ali nadjavola prsnu dulek i ispadne semenka iz duleka i padne na krmaču u svinjcu i ubije je na mestu. Burazer veli meni, jebeš krmaču, imamo zeca, ješćemo njega. I burazer uredi zeca i stavi na ražanj da okrećemo a na žar metnemo purenjake... Pa se slatko najedemo i izvrnemo se pod lipu u ladovinu da se sklonimo od jakog sunca, i tako ležeći posmatramo zvezde i pitamo se ima li ljudi gore da žive..."
