Prihrana voćaka organskim đubrivima

Nazalost ili na srecu nemamo hektare, posedi su mali pa jos i lose zemljiste. Kolicina komposta se stavlja kao i stajnjaka, 2 do 3 dobre lopate po mladici (ne u dodir) ili 2 do 3 male bastenske lopatice po sadnici povrca. Gornje granice kolicine djubriva prakticno nema, ja sam trpao nemilice 1 do 2 kolica (!!!) po sadnici zbog vrlo loseg zemljista. Ogranicavajuci faktor je cena nabavljenog djubriva ili uposte jeli nekom to dostupno, obzirom da smo u zadnje vreme ostali bez kravica. Ako je slucajno dostupan kompost, pa jos i besplatno, trpaj brate sutra nece biti! Ali samo okolo i pod zemlju, ja sam isao do oko dva asova duboko, do oko cetiri asova siroko, kao cilindar oko mladice. Kolicinu sam namerno prekoracivao zbog bljak zemljista i zato sto sam uspeo da nadjem stajnjak. Ako ubuduce necu naci, preci cu na kompost koji je moj tata nekada sam pravio od biljnog otpada.
 
Poslednja izmena:
Evo jedno pitanje ako neko zna odgovor.U prilici sam da dobijem kompost od sampinjona.Da li treba nekako da ga pripremim pre dodavanja u vocnjak(sljive) i kada je najbolje vreme da ga dodam,sljive su posadjene jesenas?I jos jedno pitanje,kada je najbolje stavljati stajnjak,na jesen kada opadne list ili u prolece pre kretanja vegetacije?
 
Ja sam ga bacio u jesen, jer kazu da treba oko 6 meseci da se razgradi i mogu da kazem da mi sve buja ove godine. Ja ga nisam uopste pripremao, vec sam samo bacio i izriljao.
 
Imam mladi zasad kajsije sadjen na livadi pa me interesuje da li pregoreli stajnjak mogu prostreti oko stabla i tako ostaviti do proleca. Veliko posao mi je da kopam oko svake vocke i da stajnjak zatrpam zemljom a znam da bi tako trebalo. Ima li smisla u opste stajnjak stavljati preko trave oko drveta? Planirao sam da dodam ovih dana 8-16-14 pa posle nekog vremena i stajnjak. Moze li tako?

 
Poslednja izmena:
Naravno da možeš, ima smisla, bolje još malo sačekaj da trava skroz stane sa rastom, još jedno mesec dana da se posuši i stane...
 
Ja voće đubrim kompostom od šampinjona. Svakih 10-ak dana dobijam 250-300 džakova i bacam ih oko stabala. Nisam u mogućnosti da odmah posle đubrenja unesem u zemlju, pa se to radi podrivačem ili frezom povremeno, zavisno od doba godine i potrebe. Znam da bi bilo bolje da se odmah unosi ali koliko je dobro ili nije dobro ovako? I još jedno pitanje? Koliko je koristan taj kompost, pošto su već šampinjoni rasli na njemu i izvukli deo hranjivih materija iz njega?
 
Bacamo i veštak pored komposta. Pitanje sam postavio zato što kompost prvo tovarimo na prikolice, onda vozimo traktorom 5 ili 8 km, zavisno u koji voćnjak ide i onda to istovaramo. Da li se to isplati raditi, pošto kažeš da je veoma ispošćen?
 
Ono što je sigurno je da dobro drži vlagu. Baciš oko svake voćke 4 džaka debeo sloj i videćeš kako drži vlagu i lepo napreduju, oko mladih baci jedan džak.
 
Сад гледам на мрежи и видим да је компост од шампињона добар за воћке. Пишу да му је ПХ око 7,5 иако сам ја мислио да је он кисео. Кад бих га ја имао бесплатно или по некој повољној цијени сигурно бих га користио.
 
Poslednja izmena:
Ja ga dobijam za Dž, brat mi drži šampinjone. Jedini ulog je nafta za prevoz do voćnjaka pored ličnog fizičkog angažovanja. Sad kad nije sezona mog posla, svakih 10 -15 dana on prazni jedan objekat pa mi je na raspolaganju 250-300 džakova. Kada počne sezona mog posla, ne mogu ja da se angažujem, pa on daje kompost drugim voćarima. Pitanje je da li bi se isplatilo da platim nekog da to radi umesto mene kad ja ne mogu. Jbg, možda malo glupo pitanje, al svaka sugestija je dobro došla.
 
Pojma nemam kakvog je sastava kompost,sto rece jedan od kolega sigurno je vec dosta isposten od strane sampinjona.Medjutim,svako djubrivo organskog porekla je dobro doslo zemljistu,pogotovo u eri mineralnih djubriva i nekontrolisane upotrebe pesticida.Nemoj uopste da se razmisljas je li isplativo ili ne,popravljanje strukture zemljista i svih njegovih drugih osobina je dugotrajno i sporo,ali uvek isplativo.Humus nam je sve "tanji" na parcelama,a bez njega nema ni plodnog zemljista ni dobrog roda.
 
Onda bi bilo najbolje to odneti na analizu. Ima dosta slame, ali ima i stajnjaka dosta. Ne verujem da je slama 80%, pošto se vidi fizički kakav je sastav kad ga rasturim oko voća. Bukovača se radi na slami, ovo je šampinjon. I još jedna stvar, ima jedan sloj čistog humusa nekih možda 10% kojim se džak sa kompostom prekriva, posle odležavanja a pre nego što gljiva počne da niče.
 
Kompost za šampinjone se pravi od 50 % konjskog ili živinskog stajnjaka i 50% slame. Ima još dodataka. Na kraju se prekriva pokrivkom od tih 10 cm. Koliko šampinjoni potroše hranljivih materija ne znam ali svakako u kompostu još ima dosta hranljivih materija. Prednost je i lako i precizno korišćenje jer ako su džakovi suvi taj posao uopšte nije prljav.
 
To je i moje neko razmišljanje što se tiče hranljivih materija. U svakom slučaju moraću jednom da se nakanim da izvršim analizu komposta da znam šta bacam. Na kraju nije prednost samo u hranljivim materijama, ima on višestruke blagodeti na zemlju kojoj se dodaje. I jeste dosta jednostavno razbacivanje. Džakovi se natovare na prikolicu, onda traktor vuče prikolicu kroz red a dva čoveka sa jedne i druge strane bacaju džakove pored stabala. Posle se pokupe džakovi i kompost se nogom ili motikom bolje razbaca oko stabla. Ja ulaganje u zemlju radim samo povremeno kad ima i drugih potreba za obradu a ne samo namenski zbog komposta.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh