Prihrana voćaka organskim đubrivima

Ja mislim da je ovo pravo mesto za ovo pitanje..molimdrage kolege za odgovor.Posto imam mogucnosti da u njivi tj vocnjaku lagerujem strugotinu sa strugare zanima me da li je ona pogodna da se stavlja oko vocaka i kada,da li kad je jos sveza ili kada dodje do procesa truljenja.Posto sam gledao na tv kako se otpad od drvnr industrije koristi po vocnjacima.hvala.
 
Komšija ima mašinu zvanu tarup, ona se kači na traktor i vozi po voćnjaku, ona jede grane od orezivanja i izbacuje piljevinu, kod njega nema puno trave a voćnjak je ravan i mekan, nema blata...tako da piljevina može da se baca, mislim da je svejedno dal sveža ili ne. Moguće je jedino da od određenih sorti stabala nije pametno bacati u voćnjak jer sadrže neke supstance koje nisu dobre po sastav zemljišta, to već ne znam već pretpostavljam..
 
Ja imam sreće da mi se tast bavi sa kaliforniskim glistama, tako da glistenjaka ima celo brdo, a rođaci, pored kojih imam voćnjak imaju strugaru. Tako da sam prošle godine pri sadnji krušaka ubacio obilno humusa (na isti način kao što je Sale opisao u nekoliko prethodnih postova) i mogu vam reći da su sadnice napredovale neverovatno nisam mogao ga ih obuzdam. Mladari su rasli i po 1-2m. Da budem iskren stavljao sam i veštaka i ureu. Rekoše mi i da je piljevina dobra (nisam se baš informisao zašto) pa sam i nje malo bacao u redove.
 
Piljevina služi kao malč, zastirka...drži vlagu i sprečava travu da raste (koliko ona to ume).
 
Hvala Oktopode, da baš sam predpostavljao da za to služi piljevina. Mogu ti reći da je solidno zaustavljala travu, ali sam ja bio baš i aktivan sa freziranjem i okopavanjem, tako da sam je sprečio da se u redovima "razmaše"
 
To je piljevina od topole,vrbe,jagnjeda,ima malo bagrema..znaci ne bi nista stetilo kada bih ga stavljao oko vocaka..nemislim kao djubre ali koliko shvatam malo bi napravilo rastresito zemljiste sto dovodi do bolje provodljivosti vlage...cuva vlagu..specava korov..hvala prijatelji..:ppozdrav:
 
da li je neko koristio organsko đubrivo Fertor?

Ja sam kupio, džak je od 25 kg 1100 dinara, kupio sam i 8x16x24 veštačko. Na trešnje stare 3 godine sam bacio 200 grama fertora i 100 grama veštaka pa zafrezirao. Na one od jesenas sam 100 gr fertora i 50g veštaka. Jel su to ok količine, koliko baciti na staro voće i koliko na ovo koje budem sadio sada? Ako bacam fertor i veštak pri sadnji, da li u rupu da stavljam glistenjak, da ne preteram?

Fertor su briketi pilećeg đubriva, otprilike 4x4x4 da mikroelementima, vodotopiv je, ima na sajtu agro ferticropa npr..
 
Sta mislite o ovome? BIOAGENASOL.
Nema na srpskom trzistu, nije reklama. Ima o tome i na bioagenasol.com.
 
Najbolje i najjeftinije rešenje za voćnjak je kombinacija stajnjaka plus mineralno. Uloga stajnjaka je višestruka pored đubrenja popravlja strukturu zemljišta, a dobro čuva i vlagu. Od mineralnog đubriva mogu preporučiti kemiru, a najčešća formulacija koja se koristi u voću je power 8:24:24 ili 8:20:30.
Kod stajnjaka je bitno da je dobro pregorio i da se zafreza ili plitko uštija.
 
Ја мислим да струготина закисељава земљиште. Уствари струготина четинара закисељава сигурно, а за остало дрвеће нисам сигуран.
 
Kažu da pepeo ima nešto kalija i djeluje alkalno kao kreč, poprvalja strukturu zemljišta, ali samo od listopadnog drveća. Dok je od crnogoričnog problematičan.
 
Dobio sam od prijatelja nekih 200 kg(možda i više) djubreta od golubova, verujem da neće smetati da se doda oko starih stabala iako sam na jesen ih nađubrio stajnjakom i NPK. E sad, video sam da je đubre dosta crvljivo, da li je to normalno i da li može da naškodi na neki našin šljivama pa da ne napravim veću štetu od koristi?:sjasi:
Možda da probam sa vrelom vodom da prelijem?
 
Poslednja izmena:
Mineralna djubriva nisu dovoljna sama po sebi, ona samo sadrze materije koje se najvise izvuku iz strukture zemljista sa sveukupnom organskom materijom, i oblik su brzog povratka najdeficitarnijih sastojaka u zemljiste. Govedji stajnjak je najpovoljnija i najpristupacnija forma organskog djubriva, cija je razgradnja dobrim delom vec ubrzano obavljena. Norma za sadnju vocnjaka je 1 do 2 lopate ili 5 do 10 KG po mladici, ili oko 50 tona po hektaru, dodavati svake 3 do 4 godine na dobrom zemljistu. Od cesceg dodavanja stajnjaka vocka se nece ljutiti, narocito na losijem zemljistu. Ako ostane na povrsini, azot izadje za par sati, zato se mora kako bilo utrpati pod povrsinu. Ovcije stajsko djubrivo je jace, treba primenjivati manje kolicine. Zivinsko djubrivo je od govedjeg jace 8 do 10 puta (!!!) i treba primenjivati umesto 1 do 2 lopate govedjeg stajnjaka po vocki, samo 1 do 2 male bastenske lopatice za cvece zivinskog djubriva po vocki, naravno dobro izmesano sa zemljom i nikako u dodiru sa vockom. Golubije djubrivo je jos jace od zivinskog i sa njim treba biti krajnje oprezan. Glistenjak je bivsi govedji stajnjak koga su izrovasile Kalifornijske gliste, oblik organske materije je prilicno povoljan (razlozeniji) za nase vocke, ali je glistenjak skup jer zahteva dodatnu fazu prerade. Piljevina, seno, slama, lisce, iglice... sve je to gradja za kompost, najbolje je bilo sta od ovoga natrpati u rupu, pokriti sa 5 do 10 cm zemlje i posle par meseci eto djubriva ipo, narocito za nisko povrce koje nesme u dodir sa nikakvim stajnjacima! Cetinarske iglice i cetinarska piljevina zakiseljavaju zemljiste, saturacioni mulj iz secerana je bazan (luzast). Pepeo od biljnih ostataka je odlicno prirodno djubrivo bogato kalijumom, nazalost i srecom sada diskutabilno zbog neodgovornih.
 
Ima li neko iskustva sa korišćenjem iskorišćenog komposta od pečuraka kao organskog đubriva? Imajući u vidu sastav i proces proizvodnje čini mi se kao odlična opcija!

Послато са HD2 користећи Тапаток 2
 
Od pecuraka je odlicno djubrivo, jer ga odgajivaci mogu vrlo kratko kotistiti i skoro sve materije u njemu ostaju. Kada sampinjoni ili sl. pecurke pokupe neke njima potrebne sastojke taj kompost njima postaje neupotrebljiv, a za vocke je savrsen! Komsija je uspeo da nabavi malo od odgajivaca pecuraka i srecan je, a ja sam rodio mecku dok nisam obezbedio govedji stajnjak.
 
@skuter Hvala za brz odgovor! Mozes li da dođeš do informacije koliko komposta tvoj komšija razbacuje po hektaru i da li je potrebno da odstoji neko vreme pre rasturanja ili može direktno iz hale u voćnjak!?!

Послато са HD2 користећи Тапаток 2
 
Kod mene to nabavljaju u Leštanima, ja nikako da se uključim u tu priču, dobijaju besplatno cele prikolice jer pečrkana ne zna šta će sa time kad iskoristi. Što se količine tiče, vidim da bacaju po 4 džaka oko stabla.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh